Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

СУДИЈИ ЗОРИЦИ ЈАШАРЕВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

13.11.2015.

Апелациони суд у Београду наставља свој рад без још једног судије јер је судији Зорици Јашаревић, која је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу Апелационог суда у Београду, престала судијска функција услед навршења радног века.
 
Одласком судије Зорице Јашаревић Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет троје судија (укључујући и председника суда).

Судија Зорица Јашаревић је цео свој радни век провела у правосуђу. Судијску функцију обавља од 1981. године, најпре као судија некадашњег Првог општинског суда у Београду, а затим и као судија Окружног суда у Београду и Апелационог суда у Београду.

У Апелационом суду у Београду судија Зорица Јашаревић је била председник шестог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Владислава Милићевић и Весна Матковић.

Биографију судије Зорице Јашаревић можете прочитати овде.

 

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

6.11.2015.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Су бр. I-1  58 /15
22. октобар 2015. године
Б Е О Г Р А Д

            На основу члана 52. став 1. и 2. Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС” бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 и 40/15), члана 16. и 17. Закона о заштити узбуњивача (“Службени гласник РС” бр. 128/14) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених (“Службени гласник РС” бр. 49/15), председник Апелационог суда у Београду, судија Душко Миленковић, доноси

П Р А В И Л Н И К
О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА
У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Уводна одредба

Члан 1.

Овим Правилником уређује се поступак унутрашњег узбуњивања у Апелационом суду у Београду, у складу са одредбама Закона и Правилника.

Значење појединих појмова

Члан 2.

1) “узбуњивање”  је откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера;

2) “узбуњивач” је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву;

3) “послодавац” је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица;

4) “одговорно лице” је лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности;

5) “радно ангажовање” је радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца;

6) “овлашћени орган” је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе или носилац јавних овлашћења надлежан да поступа по информацији којом се врши узбуњивање, у складу са законом;

7) “штетна радња” је свако чињење или нечињење у вези са узбуњивањем којим се узбуњивачу или лицу које има право на заштиту као узбуњивач угрожава или повређује право, односно којим се та лица стављају у неповољнији положај.

Поступак унутрашњег узбуњивања
Покретање поступка

Члан 3.

Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације послодавцу, односно лицу овлашћеном за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.

Достављање информације

Члан 4.

Достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се писмено или усмено.

Писмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем може се учинити непосредно предајом писмена о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, обичном или препорученом пошиљком, као и електронском поштом, у складу са законом, уколико постоје техничке могућности.

Усмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се усмено на записник.

Уколико се достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем  врши непосредном предајом писмена или усмено, о примљеној информацији  се саставља  потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, и то приликом пријема писмена, односно приликом узимања усмене изјаве од узбуњивача. 

Уколико се достављање писмена о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем врши обичном или препорученом пошиљком, односно електронском поштом, издаје се потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем. У том случају се, као датум пријема код препоручене пошиљке  наводи датум предаје пошиљке пошти, а код обичне пошиљке датум пријема пошиљке код послодавца.  Ако је поднесак упућен електронском поштом, као време подношења послодавцу сматра се време које је назначено у потврди о пријему електронске поште, у складу са законом.

Потврда о пријему информације

Члан 5.

Потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем треба да садржи следеће податке:

1) кратак опис чињеничног стања о информацији у вези са унутрашњим   узбуњивањем;
2) време, место и начин достављања информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
3) број и опис прилога поднетих уз информацију о унутрашњем узбуњивању;
4) податке о томе да ли узбуњивач жели да подаци о његовом идентитету не буду откривени;
5) податке о послодавцу;
6) печат послодавца;
7) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем.

Потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем може садржати потпис узбуњивача и податке о узбуњивачу, уколико он то жели.

Записник о усмено достављеној информацији

Члан 6.

Усмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се усмено на записник.

Записник о усмено достављеној информацији треба да садржи следеће податке:

1) податке о послодавцу и лицу које саставља записник;
2) време и место састављања записника;
3) податке о присутним лицима;
4) опис чињеничног стања о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, податке о времену, месту и начину кршења прописа из области радних односа, безбедности и здравља на раду, људских права запослених, опасностима по њихов живот, здравље, општу безбедност, животну средину, указивање на могућност настанка штете великих размера и друго;
5) примедбе узбуњивача на садржај записника или његову изјаву да нема никаквих примедби на записник и да се у потпуности слаже са садржином записника;
6) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унтурашњим узбуњивањем;
7) печат послодавца.

Поступање по информацији

Члан 7.

Након пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, послодавац је дужан да по њој поступи без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације.

Послодавац је дужан да на захтев узбуњивача, пружи узбуњивачу обавештења о току поступка и о радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку.

Послодавац је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка по његовом окончању, у року од 15 дана од дана окончања поступка.

У циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, предузимају се одговарајуће радње, о чему се обавештава послодавац, као и узбуњивач, уколико је то могуће на основу расположивих података.

Послодавац је дужан да предузме све расположиве радње и мере у циљу утврђивања и отклањања неправилности на које је указано информацијом, као и да обустави све утврђене штетне радње и отклони њене последице.

У случају анонимних обавештења, поступа се у складу са Законом.

Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача.

Члан 8.

Приликом вођења поступка унутрашњег узбуњивања, овлашћено лице које води поступак може узимати изјаве од других лица, у циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, о чему саставља записник, који садржи следеће податке:

1) податке о послодавцу и лицу које саставља записник;
2) време и место састављања записника;
3) податке о присутним лицима;
4) опис утврђеног чињеничног стања поводом информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
5) примедбе присутног лица на садржај записника или његову изјаву да нема никаквих примедби на записник и да се у потпуности слаже са садржином записника;
6) потпис присутних лица и лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем;
7) печат послодавца.

Извештај о предузетим радњама

Члан 9.

По окончању поступка, овлашћено лице саставља извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем и предлаже мере ради отклањања уочених неправилности и последица штетне радње, насталих у вези са унутрашњим узбуњивањем.

Извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем доставља се послодавцу и узбуњивачу, о коме се узбуњивач може изјаснити.

Извештај из претходног става треба да садржи следеће податке:

1) време, место и начин пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
2) радње које су након пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем предузете у циљу провере информације;
3) која су лица обавештена о радњама предузетим у циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, уз навођење датума и начина њиховог обавештавања;
4) шта је утврђено у поступку о информцији, уз навођење конкретног чињеничног стања, да ли су утврђене неправилности и штетне радње као и њихов опис, те да ли су такве радње изазвале штетне последице;
5) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем;
6) печат послодавца.

Члан 10.

Узбуњивач се може изјаснити о извештају о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем у року од 5 дана од дана пријема извештаја.

Члан 11.

На основу извештаја о предузетим радњама, који послодавцу доставља лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем, послодавац је дужан да у оквиру својих овлашћења предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са информацијом.

Заштита узбуњивача

Члан 12.

Послодавац је дужан да у овкиру својих овлашћења заштити узбуњивача од штетне радње као и да предузме неопходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње.

Узбуњивач има право на заштиту, у складу са законом, ако:

1) изврши узбуњивање код послодавца, овлашћеног органа или јавности на начин прописан законом;
2) открије информацију која садржи податке о кршењу прописа и др. у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање, а најкасније у року од десет година од дана извршења те радње;
3) ако би у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података, у истинитост информације, поверовало лице са просечним знањем и искуством као и узбуњивач.

Члан 13.

Право на заштиту од узбуњивања имају и повезана лица.

Повезано лице има право на заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због повезаности са узбуњивачем.

Члан 14.

Лице које тражи податке у вези са информацијом, има право на заштиту као узбуњивач, ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због тражења тих података.

Члан 15.

Лице које је овлашћено за пријем информације дужно је да штити податке о личности узбуњивача, односно податке на основу којих се може открити идентитет узбуњивача, осим ако се узбуњивач не сагласи са откривањем тих података, у складу са Законом о заштити података о личности.

Свако лице које сазна податке из става 1. овог члана, дужно је да штити те податке.

Лице овлашћено за пријем информације у вези са унутрашњим узбуњивањем дужно је да приликом пријема информације, обавести узбуњивача да његов идентитет може бити откривен надлежном органу, ако без откривања идентитета узбуњивача не би било могуће поступање тог органа, као и да га обавести о мерама заштите учесника у кривичном поступку.

Ако је у току поступка неопходно да се открије идентитет узбуњивача, лице овлашћено за пријем информације дужно је да о томе, пре откривања идентитета, обавести узбуњивача.

Подаци из става 1. овог члана не смеју се саопштити лицу на које се указује у информацији, ако посебним законом није другачије прописано.

Члан 16.

Забрањена је злоупотреба узбуњивања. Злоупотребу узбуњивања врши лице које:

1) достави информацију за коју је знало да није истинита;
2) поред захтева за поступање у вези са информацијом којом се врши узбуњивање тражи противправну корист.

 

Узбуњивање ако су у информцији садржани тјани подаци

Члан 17.

Информација може да садржи тајне податке.

Под тајним подацима из става 1. овог члана сматрају се подаци који су у складу са прописима о тајности података претходно означени као тајни.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач је дужан да се прво обрати послодавцу, а ако се информација односи на лице које је овлашћено да поступа по информацији, информација се подноси руководиоцу послодавца.

У случају да послодавац није у року од 15 дана поступио по информацији у којој су садржани тајни подаци, односно ако није одговорио или није предузео одговарајуће мере из своје надлежности, узбуњивач се може обратити овлашћеном органу.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају да се информација односи на руководиоца послодавца, информација се подноси овлашћеном органу.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач не може узбунити јавност, ако законом није другачије одређено.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач и друга лица дужни су да се прдржавају општих и посебних мера заштите тајних података прописаних законом који уређује тајност података.

 

Забрана стављања узбуњивача у неповољнији положај и накнада штете

Члан 18.

Послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај односи на:

1) запошљавање;
2) стицање својства приправника или волонтера;
3) рад ван радног односа;
4) образовање, оспособљавање или стручно усавршавање;
5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или губитак звања;
6) дисциплинске мере и казне;
7) услове рада;
8) престанак радног односа;
9) зараду и друге накнаде из радног односа;
10) учешће у добити послодавца;
11) исплату награде и отпремнине;
12) распоређивање или премештај на друго радно место;
13) непредузимање мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица;
14) упућивање на обавезне здравствене пргледе или упућивање на прегледе ради оцене радне способности.

Члан 19.

Одредбе општег акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, ништаве су.

Члан 20.

У случајевима наношења штете због узбуњивања, узбуњивач има право на накнаду штете, у складу са законом који уређује облигационе односе.

Судска заштита узбуњивача

Члан 21.

Узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту.

Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета.

Члан 22.

На све што није обухваћно овим правилником, а у вези је са узбуњивањем, примењиваће се одредбе Закона о заштити узбуњивача и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од занчаја за унутрашње узбуњивање код послодваца који има више од десет запослених.

Члан 23.

Овај Правилник објавити на огласној табли суда, као и на интернет страници суда, а ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли.

ПРЕДСЕДНИК СУДА
СУДИЈА         
Душко Миленковић

 

ЈОШ ДВОЈЕ СУДИЈСКИХ ПОМОЋНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНО ЗА СУДИЈЕ

9.10.2015.

Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију виши судијски помоћници Апелационог суда у Београду Катарина Мајачић и Маја Ђуричић, изабране су за судије Прекршајног суда у Београду.

 Катарина Мајачић је у Апелационом суду обављала послове судијског помоћника у Кривичном одељењу, док је Маја Ђуричић обављала послове судијског помоћника у Грађанском одељењу.

Апелациони суд у Београду ће наставити са праксом пријема најискуснијих судијских помоћника. Колико је ова пракса до сада била успешна најбоље говори податак о броју судија које је дао управо овај суд.

 

ПРЕДМЕТИ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ НА „ПОРТАЛУ СУДОВА СРБИЈЕ“

2.10.2015.

Апелациони суд у Београду обавештава сва лица која траже заштиту својих права пред овим судом, као и друге учеснике у поступку и заинтересована лица да се од 1. октобра 2015. године рад овог суда може пратити и путем „Портала судова Србије“ (адреса: www.portal.sud.rs ).

Чињењем доступним података о предметима које овај суд задужује јавним грађани стичу могућност да се на најједноставнији и најбржи начин информишу о току судских поступака пред овим судом. Потребно је једино да грађани знају пословни број предмета под којим се тражени предмет води пред овим судом. 

Уверени смо да ће овај вид комуницирања грађана са судом бити од вишеструке користи како за грађане тако и за суд који ће чињењем доступним информацијама о свом раду и на овај начин допринети повећању поверења грађана у рад судова.

 

СТУДЕНТИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА ЊУЈОРК У ПОСЕТИ АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

10.07.2015.

У оквиру студијског путовања студенти Правног факултета Универзитета Њујорк су посетили и Апелациони суд у Београду.

Са организацијом и надлежношћу Апелационог суда у Београду студенте су упознали судије Кривичног одељења и Одељења за ратне злочине др Миодраг Мајић и Омер Хаџиомеровић.

Током састанка студентима је посебно презентован рад Одељења за ратне злочине овог суда, као и изазови са којима су се судије тог Одељења суочавале у току досадашњег рада. Том приликом студенти су разговарали са именованим судијама о правним и другим практичним питањима укључујући и то која су посебна правила поступка у суђењима за ратне злочине.

Посета је организована у сарадњи са професорком Правног факултета Универзитета Њујорк Џенифер Трахан и једна је у низу посета које овај суд организује сваке године за студенте Правног факултета Универзитета Њујорк.

 

ЧЕТВОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

29.06.2015.

Судије које су одлуком Високог савета судства изабране да врше судијску функцију у Апелационом суду у Београду ступиле су на функцију у овом суду на свечаној седници свих судија која је одржана 26. јуна 2015. године. На овој седници на судијску функцију у овом суду је ступио и судија Зоран Хаџић који је до сада судијску функцију вршио у Апелационом суду у Крагујевцу.

Од четворо судија који су ступили на функцију у овом суду двоје је распоређено у Грађанско одељење и то: судија Весна Мастиловић и Зоран Хаџић, док су судије Ружица Ранковић и Марија Терзић распоређене у Грађанско одељење за радне спорове.   

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 84 судија (укључујући и председника суда), док су двоје судија постављени за председнике нижестепених судова, а један судија је упућен на рад у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду. 

КОЛЕКТИВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИСПРАТИО У ПЕНЗИЈУ ЈОШ ЈЕДНОГ ИЗУЗЕТНОГ СУДИЈУ, БОРИВОЈА ЖИВКОВИЋА

26.06.2015.

Услед навршења радног века, судији Боривоју Живковићу, је 18. јуна 2015. године, престала судијска функција у Апелационом суду у Београду чиме овај суд наставља свој рад са осамдесет и четворо судија (укључујући и председника суда).

Судија Боривоје Живковић је цео свој радни век, од 1979. године, провео радећи у суду. Судија је од 1992. године.

Од оснивања Апелационог суда судија Боривоје Живковић је био председник Грађанског одељења за радне спорове и руководилац Одељења судске праксе за материју радних спорова. Такође је био и члан редакцијског одбора Билтена Апелационог суда у Београду, а од 2011. године и заменик главног и одговорног уредника Билтена. Од маја 2014. године је и председник Одељења за поступање по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року, као и руководилац Одељења судске праксе за предмете из те материје.

Допринос који је судија Боривоје Живковић дао развоју судске праксе у Републици Србији је немерљив, као и ентузијазам са којим је приступао новим радним задацима. Судија Боривоје Живковић биће упамћен кроз свој судијски век не само као неко ко је изузетно волео посао који је обављао, већ и као колега који је увек био спреман да своје огромно знање, не само из материје радних спорова, подели са својим колегама и помогне у решавању свих спорних питања. Не може се занемарити ни чињеница да је судија Боривоје Живковић управо био један од судија који је узимао активно учешће на састанцима четири апелациона суда у области судске праксе чији је рад похваљен и од стране Савета Европе.

Апелациони суд у Београду ће настојати да и на овај начин сачува успомену на неизбрисив траг који је судија Боривоје Живковић оставио у српском правосуђу, али смо сигурни да ће и млади нараштаји, који нису имали прилику и да лично упознају именованог судију, бити упознати са његовим радом кроз велики број одлука које се налазе на интернет страници суда.

Биографију судије Боривоја Живковића можете прочитати овде.

ПЕТ СУДИЈСКИХ ПОМОЋНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНО ЗА СУДИЈЕ ПРВОГ ОСНОВНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

6.05.2015.

Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију виши судијски помоћници Апелационог суда у Београду Вања Лечић, Стојан Петровић, Данијела Перић Смиљанић, Данијела Парезановић и Зорица Аврамовић, изабрани су за судије Првог основног суда у Београду.

Вања Лечић је у Апелационом суду обављала послове судијског помоћника у Грађанском одељењу за радне спорове, Данијела Перић Смиљанић и Данијела Парезановић су обављали послове судијских помоћника у Грађанском одељењу, док су Стојан Петровић и Зорица Аврамовић обављали послове судијских помоћника у Кривичном одељењу.

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ У 2014. ГОДИНИ У ПОТПУНОСТИ САВЛАДАО ПРИЛИВ

3.02.2015.

Апелациони суд у Београду у 2014. годину ушао је са 14451 предмета у раду, те је укупан прилив у 2014. години 20000 предмета, тако да је у 2014. години, укупно у раду у свим материјама имао 34451 предмета.

Просечан број предмета у раду по судији је био 147,83 предмета. Просечан прилив предмета по судији је био 23,92, док је просечан број решених предмета по судији био 27,77.

У 2014. години решено је укупно 23216 предмета, тако да је на крају 2014. године остало у раду укупно 11235 предмета, у свим материјама. За овај период суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 67,39%.

Од укупног броја решених предмета 18805 предмета је правноснажно окончано пред овим судом, а од тога велики број старих предмета било да су као стари одређени према датуму пријема жалбе или према датуму подношења иницијалног акта. Међутим, број старих предмета у суду је још велики, а што је последица великог броја примљених предмета из првостепених судова у току 2014. године, а у којима поступак траје преко 10 и 20 година.

Анализом извештаја о раду овог суда за 2014. годину утврђено је да је повећан број отворених расправа и претреса пред овим судом, а што свакако утиче на дужину трајања поступка пред овим судом.

И у 2015. години Апелациони суд ће предузимати низ мера којима ће се скратити дужина трајања поступка пред овим судом, а да се тиме истовремено не утиче на квалитет одлука које овај суд доноси. Ово не само због значаја које одлуке овог суда имају за грађане који траже заштиту својих права пред овим судом, већ и због значаја које исте имају на судску праксу.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА РАД У 2015. ГОДИНИ СА ОСАМДЕСЕТ И ЈЕДНИМ СУДИЈОМ

9.01.2015.

Престанком судијске функције, услед навршења радног века, судијама Олги Сокић и Сањи Лекић овај суд наставља свој рад у 2015. години са осамдесет и једним судијом (укључујући и председника суда).

Судије Олга Сокић и Сања Лакић, од формирања Апелационог суда у Београду, поступају у Грађанском одељењу овог суда. Наиме, судија Олга Сокић је, пре престанка судијске функције, била члан првог већа, чији састав чине још судије Весна Субић и Милица Поповић Ђуричковић, у коме је поступала као председник већа у предметима који су јој додељени у рад као судији известиоцу. Судија Сања Лекић је, пре престанка судијске функције, била члан једанаестог већа којим председава судија Добрила Страјина, а чији је други члан судија Радмила Ђурић.

Према Годишњем распореду послова у Апелационом суду у Београду за 2015. годину у том суду формирано је осам одељења и то: Грађанско одељење (38 судија и 42 судијска помоћника поступају у овом Одељењу), Грађанско одељење за радне спорове одељење (14 судија и 16 судијских помоћника поступају у овом Одељењу), Кривично одељење (29 судија и 27 судијских помоћника поступају у овом Одељењу), Посебно одељење за организовани криминал (12 судија и 12 судијских помоћника поступају у овом Одељењу), Одељење за ратне злочине (6 судија и 6 судијска помоћника поступају у овом Одељењу), Одељење за кривичне поступке према малолетницима (3 судија и 3 судијска помоћника поступају у овом Одељењу), Одељење за поступање по захтевима за зашти права на суђење у разумном року (све судије и судијски помоћници поступају у овом одељењу) и Одељење судске праксе (ово Одељење сачињавају председник суда и његови заменици, сви председници судских одељења и њихови заменици, као и руководиоци судксе праксе по судским одељењима). 

 

 

   

  

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)