Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

15.03.2024.

СУДИЈИ НАДИ ХАЏИ ПЕРИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Нади Хаџи Перић Апелациони суд наставља свој рад са 68 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова. 
 
Именована судија је највећи део радног века провела у правосуђу, најпре, као заменик Општинског јавног тужиоца у Призрену, а затим од 1992. године као судија Општинског суда у Призрену, затим од 2003. године као судија Окружног суда у Пожаревцу, је судија Апелационог суда у Београду од формирања, 2010. године. У Апелационом суду је поступала у Кривичном одељењу, а затим од 2015. године у Кривичном одељењу и Одељењу за ратне злочине, те је од децембра 2021. године била и заменик председника Кривичног одељења.  
 
У Апелационом суду судија Нада Хаџи Перић је била председник првог већа Кривичног чији су чланови били и судије Драган Ћесаровић и Зоран Ђорђевић.
 
Биографију судије Наде Хаџи Перић можете прочитати овде.

 
4.03.2024.

ДЕСЕТОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ (04.03.2024.)

Судије које су одлуком Високог савета судства изабране да врше судијску функцију у Апелационом суду у Београду ступиле су на функцију у овом Суду на свечаној седници свих судија која је одржана 1. март 2024. године.

На судијску функцију у Апелационом суду су ступиле следеће судије: Марија Бошковић, Драгана Марчетић, Татјана Обренчевић, Јасна Лозук, Мирослава Вучетић, Виолета Јоксимовић, Маја Цветић, Душан Агатоновић, Данко Лаушевић и Раша Јанковић.

Изменама Годишњег распореда послова за 2024. године судије Марија Бошковић, Драгана Марчетић, Татјана Обренчевић и Јасна Лозук су распоређене на рад у Грађанско одељење, судије Мирослава Вучетић, Виолета Јоксимовић и Маја Цветић у Грађанско одељење за радне спорове и судије Душан Агатоновић, Данко Лаушевић и Раша Јанковић у Кривично одељење.

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 69 судија (укључујући и председника суда).

 

5.02.2024.

САОПШТЕЊЕ ЗА СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ПОВОДОМ ДОНЕТЕ ПРЕСУДЕ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕД АПЕЛАЦИОНИМ СУДОМ У БЕОГРАДУ ВОЂЕН ЗБОГ УБИСТВА СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ

У жељи да допринесем правилном информисању јавности у вези са поступком који је пред Апелационим судом у Београду вођен против припадника службе Државне безбедности због убиства новинара Славка Ћурувије издајем ово саопштење:

Иако у потпуности разумем потребу, најпре, породице оштећених, а затим и свих пријатеља и колега оштећеног, као и свих представника медија да искажу незадовољство донетом одлуком чији исход не води ка откривању учинилаца овог дела осећам потребу да јавности, у својству првог човека Суда који је донео пресуду која је изазвала овакве реакције, укажем на оквире у којима се судски поступак одвија.

Наиме, суд суди само на основу доказа које има у списима предмета, а налажење већа које је одлучивало у овом поступку је да Тужилаштво није презентовало суду доказе које би поткрепили наводе из оптужнице. Да ли је Апелациони суд заузео правилан став у својој одлуци, а која је донета након отвореног претреса пред Апелационим судом и поновног извођења одређених доказа, не можемо судити само на основу личног утиска о судском поступку, већ само на основу детаљне анализе свих доказа изведених у току овог поступка, као и правноснажне пресуде којом је окончан.

У том смислу обавештавам јавност, а имајући у виду да је посебно указано да је Апелациони суд, након две осуђујуће пресуде донео правноснажну ослобађајућу пресуду, да је два пута првостепена пресуда доношена већином гласова тројног већа што указује да је само двоје судија првостепеног суда гласало за осуђујућу пресуду, као и да је у Апелационом суду пресуда донета једногласно од стране петочланог већа. Дакле, шест судија које је учествовало у овом поступку је сматрало да Тужилаштво није прибавило довољно доказа којима би се доказала основаност оптужнице.

Да ли су оваквом пресудом грађани остали ускраћени за одговор на питање ко је убио и зашто новинара Славка Ћурувију, те из којих разлога ни након више од 24 године од убиства Славка Ћурувије кривац или кривци нису приведени правди, на жалост, јесте тачно, али одговорност за то не могу сносити судије Апелационог суда у Београду који су само окончали вишегодишњи поступак у вези са тим. Оваквим извештавањем о судском поступку моје колеге из Апелационог суда које су учествовале у доношењу пресуде су стигматизоване као неподобне иако никакав допринос свом односу према функцији коју врше нису дали таквом утиску. Судијски посао није ни мало лак и не бих желео да оваквим извештавањем урушимо углед правосуђа код грађана Републике Србије и обесхрабримо све наше младе колеге да се у будућности определе за ову професију.

У том смислу позивам све припаднике средстава јавног информисања, као и јавне личности, да нас и даље критикују када сматрају да је то у јавном интересу, али да критикама претходи озбиљна анализа чињеничног стања које у предмету суд има јер, подсећам, суд суди само на основу доказа које су странке у поступку презентовале, а у конкретном случају докази за тврдње из оптужнице су евидентно изостали. 

 

                                                              ПРЕДСЕДНИК
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje