APELACIONI SUD - Вести и саопштења

Архива

23.11.2023.

СУДИЈИ ЗОРИЦИ ВЕЉИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Зорици Вељић Апелациони суд наставља свој рад са 60 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је највећи део радног века провела у правосуђу, најпре као приправник, а затим и као судија. Судија Апелационог суда у Београду је од августа 2018. године, а пре тога судија Зорица Вељић је од 1992. године била судија Општинског суда у Смедеревској Паланци, а затим од 1994. године заменик Јавног правобраниоца општине Звездара, те од 1997. године до 2009. године судија Трећег општинског суда у Београду, затим од 2010. године до 2012. године правни заступник банке, да би од 2012. године почела да врши судијску функцију у Првом основном суду у Београду, а од 2014. године постаје судија Вишег суда у Београду.

У Апелационом суду судија Зорица Вељић је била члан шестог већа Грађанског одељења за радне спорове чији је председник већа била Зорица Смирчић.

Биографију судије Зорице Вељић можете прочитати овде.

9.11.2023.

СУДИЈИ ЛОВОРКИ СТОЈНОВ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА НА ЛИЧНИ ЗАХТЕВ

Престанком, на лични захтев због остваривања права на старосну пензију, функције судији Ловорки Стојнов Апелациони суд наставља свој рад са 61 судијом (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је радни век започела, најпре, као приправник, а затим саветник у Савезном министарству за пољопривреду СФРЈ, те као директор правне службе у банци, а потом у предузећу, да би за судију Четвртог општинског суда у Београду била именована 1995. године Судија Апелационог суда у Београду је од формирања и то све време судија Грађанског одељења.

У Апелационом суду судија Ловорка Стојнов је била члан седмог већа Грађанског одељења чији је председник већа била Марина Јакић, други члан судија Иван Илић.

Биографију судије Ловорке Стојнов можете прочитати овде.

28.08.2023.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНА ЗА СУДИЈУ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

Одлуком Високог савета судства судија Апелационог суда у Београду, Весна Мастиловић, изабрана је за судије Врховног касационог суда.

Одласком именоване судије Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 62 судија (укључујући и председника суда), док је двоје судија постављено за председника суда.

У Апелационом суду у Београду судија Весна Мастиловић је била председник другог већа Грађанског одељења које је чинила и судија Весна Дамјановић.

Биографију судије Весне Мастиловић можете прочитати овде.

12.06.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА - 9.јун 2023.г.

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Весни Петровић Апелациони суд наставља свој рад са 63 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је радни век започела, најпре, као приправник у Општинском јавном тужилаштву у Алексинцу, а затим као судија Општинског суда у Ражњу (који је касније именован у Општински суд у Алексинцу), те као саветник у Министарству правде РС. За судију Окружног суда у Београду је изабрана априла 2003. године, док је судија Апелационог суда у Београду од формирања стим што је од јануара 2010. године била в. ф. председника Апелационог суда у Крагујевцу, а судијску функцију у Апелационом суду је почела да врши априла 2013. године, најпре као судија Кривичног одељења, а од јануара 2016. године као судија Кривичног одељења и Одељења за кривичне поступка према малолетницима, да би од јануара 2019. године била судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, затим од јануара 2021. године судија Кривичног одељења, Посебног одељења за организовани криминал, те судија Одељења за кривичне поступка према малолетницима, као и заменик председника тог Одељења, да би од јануара 2023. године била и председник тог Одељења.

У Апелационом суду судија Весна Петровић је била председник трећег већа Кривичног чији је други члан била судија Здравка Ђурђевић.

Биографију судије Весне Петровић можете прочитати овде.

26.05.2023.

ДВОЈЕ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИМЕНОВАНО ЗА ВРШИОЦЕ ФУНКЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА

Одлуком Високог савета судства од 23. маја 2023. године судије Апелационог суда Драган Милошевић и Матија Радојичић су именовани за вршиоце функције председника суда. Судија Драган Милошевић је од 23. маја 2023. године именован за вршиоца функције председника Вишег суда у Београду, а судија Матија Радојичић је именован од 23. маја 2023. године за вршиоца функције председника Трећег основног суда у Београду.

Судија Драган Милошевић је цео свој радни век провео у правосуђу, најпре, као приправник, затим као сарадник, а потом од 2005. године и као судија Трећег општинског суда у Београду. Од јануара 2010. године био је судија Вишег суда у Београду, док је од јула 2019. године био судија Апелационог суда у Београду стим што је од избора на фунцију у Апелационом суду до јануара 2022. године био упућен на рад у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду, док је на судијску функцију у Апелацоином суду ступио јануара 2022. године. У Апелационом суду је поступао као судија у Кривичном одељењу, док је од новембра 2022. године поред поступања у Кривичном одељењу распоређен да поступа и као судија у Посебном одељењу за организовани криминал.

Судија Матија Радојичић је, такође, цео свој радни век провео у правосуђу, најпре, као приправник, затим као сарадник, а потом од 1993. године и као судија Четвртог општинског суда у Београду. Од јануара 2010. године био је судија Првог основног суда у Београду, затим од 2014. године судија Трећег основног суда у Београду, док је од децембра 2021. године судија Грађанског одељења за радне спорове Апелационог суда у Београду. Такође, од 2016. године до 2021. године био је члан Високог савета судства.

Одласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 64 судија (укључујући и председника суда).

22.05.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА НА ЛИЧНИ ЗАХТЕВ

Престанком, на лични захтев услед испуњења услова за старосну пензију, функције судији Весни Матковић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Матковић је од 1985. године била судија Општинског суда у Обреновцу, а затим од 2002. године судија Петог општинског суда у Београду.

У Апелационом суду судија Весна Матковић је била председник петог већа чији су чланови били судије Јасна Беловић и Ида Никитовић.

Биографију судија Весне Матковић можете прочитати овде.

14.04.2023.

ОДРЖАН САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА НУНС И АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

Дана 11. априла 2023. године одржан је састанак представника НУНС и Апелационог суда у Београду где су представници Апелационог суда упознати са резултатима истраживања које је ово Удружење спровело на тему „Искуства и перцепције новинара о транспарентности правосуђа у Србији“. На састанку је, такође, указано на проблеме са којима се у свом раду суочавају новинари приликом извештавања, као и на потешкоће са којима се суочава Апелациони суд приликом извештавања о медијским пропраћеним предметима.

Представници су исказали спремност да се сарадња прошири и том приликом је изнет предлог о организовању заједничких састанака ради лакше комуникације и бољег извештавања јавности о раду судова.

Састанку су у име НУНС присуствовали председник Уружења Жељко Бодрожић и правник Раде Ђурић, док су у име Апелационог суда састанку присуствовали председник Суда судија Душко Миленковић и координатор за медије Мирјана Пиљић.

17.03.2023.

И СУДИЈИ ВЕСНИ МАРТИНОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Весни Мартиновић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Мартиновић је од 1994. године била судија Четвртог општинског суда у Београду, затим од 2000. године судија Првог општинског суда у Београду, а од 2005. године судија Окружног суда у Београду.

У Апелационом суду судија Весна Мартиновић је била председник првог већа чији су чланови били судије Љиљана Митић Поповић и Валентина Тодоровић Воркапић.

Биографију судија Весне Мартиновић можете прочитати овде.

9.03.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у 2022. ГОДИНИ БЕЛЕЖИ НАЈВЕЋЕ СМАЊЕЊЕ ПРЕДМЕТА У ОДНОСУ НА СВЕ ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

И поред најмањег броја судија у Апелационом суду у овом извештајном периоду Апелациони суд је остварио значајне резултате рада у погледу савладавања прилива предмета, значајног броја решених предмета, као и највећег смањења предмета у односу на све претходне године, имаући у виду да је остало 5623 нерешених предмета. За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 77,54%.

Наиме, у току 2022. године Апелациони суд је примио укупно 18658 нових предмета, тако да је у 2022.години (па је укупно у раду у свим материјама имао 25036 предмета), док је 19413 предмета решено, тако да је у 2023. годину Апелациони суд ушао са 5623 нерешених предмета. Потребно је нагласити да од укупно 5623 нерешених предмета, 1111 је већан и у току је израда одлуке, тако да је фактички број нерешених предмета на крају 2022. године за толико мањи, док је у 155 предмета отворена расправа и претрес, што је и даље велики број у односу на претходне године.

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2022. године био је 79,20, просечан број решених предмета по судији био је 24,86, док је просечан прилив предмета по судији био 23,89.

Апелациони суд је и у 2022. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета. Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2022. године, а који су одређени као стари према датуму подношења иницијалног акта (преко 3 године) решено је укупно 8539 старих предмета, а што представља 44% од укупног броја решених предмета. На крају извештајног периода посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта у раду суда остало је 3996 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2022. године у општој грађанској материји је било око седам месеца, у материји радних спорова око два и по месеца, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од пет месеци.

Иако је Апелациони суд показао добре резултате рада у 2022. години број старих предмета је и даље значајан, што је делимично последица прилива великог броја старих предмета из подручних судова који се овом суду свакодневно достављају на одлучивање по жалби. У немалом броју тих предмета поступци трају преко 10 и 20 година. Наведени проблем представља објективни разлог који утиче на дужину трајања поступака који се решавају у другом степену пред Апелационим судом. Управо због значаја које решавање старих предмета има за све грађане Републике Србије Апелациони суд ће и у 2023. години наставити да предузима мере да се, превасходно, решавају ови предмети, а како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Апелациони суд је остварио и изузетно успешне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, те је укупан проценат решених предмета у 2022. години, а у којима је Управа овог суда утврдила основаност притужбе на дуго трајање целокупног поступка, 36,57%. Ово тим пре јер је анализом овог извештаја утврђено да је највећи проценат решених ових предмета из категорије најстаријих предмета по иницијалном акту.

3.03.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА (03.03.2023.)

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Снежани Витошевић Апелациони суд наставља свој рад са седамдесет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, а затим и као судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Снежана Витошевић је од 1989. године била судија Општинског суда у Призрену, а затим од 1996. године судија Окружног суда у Призрену, с тим што је од 16. априла 2007. године судијску функцију вршила у Окружном суду у Београду.

У Апелационом суду судија Снежана Витошевић је била председник петог већа Грађанског одељења за радне спорове чији су чланови били судије Предраг Васић и Јасминка Бакић.

Биографију судије Снежане Витошевић можете прочитати овде.

1.03.2023.

ДВОЈЕ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНО ЗА СУДИЈЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА (01.03.2023.)

Одлуком Високог савета судства судије Апелационог суда у Београду, Зорица Булајић и Марија Терзић, изабране су за судије Врховног касационог суда.

Одласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са седамдесет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника суда.

У Апелационом суду у Београду судија Зорица Булајић је била председник деветог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Ирена Вуковић и Станислава Митровић, док је судија Марија Терзић била председник трећег већа, које су чиниле и судије Јелена Стојилковић и Татјана Лемајић.

Такође, судија Зорица Булајић је била и руководилац Одељења судске праксе за Грађанско одељење и Одељења за заштиту права на суђење у разумном року у грађанској материји, те члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда, док је судија Марија Терзић била заменик председника Грађанског одељења.

Биографију судије Зорице Булајић можете прочитати овде, док биографију судије Марије Терзић можете прочитати овде.

14.02.2023.

СУДИЈАМА АЛЕКСАНДРИ СПИРКОВСКОЈ И ВЕСНИ КАРАЏИЋ РИСТИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија Александра Спирковски је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу за радне спорове, док је судија Весна Караџић Ристић судијску функцију обављала у Грађанском одељењу.

Након престанка судијске функције судијама Александри Спирковској и Весни Караџић Ристић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 71 судијом (укључујући и председника суда).

Судија Александра Спирковска је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1998. године, најпре у Петом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник Грађанског одељења за радне спорове, те председник трећег већа истог Одељења, које су чиниле и судије Драгица Савељић Николић и Зорица Јовановић. Такође, судија Александра Спирковска је била и заменик председника Апелационог суда, као и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда. Биографију судије Александре Спирковске можете прочитати овде.

Судија Весна Караџић Ристић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1987. године, најпре у Првом општинском суду у Београду, затим у Окружном суду у Београду и, од формирања, у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник десетог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Џелетовић Цуцић и Александра Лековић. Биографију судије Весне Караџић Ристић можете прочитати овде.

20.01.2023.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА РАД У 2023. ГОДИНИ БЕЗ ТРОЈЕ СУДИЈА КОЈИМА ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА

Престанком, услед навршења радног века, функције судијама Радомиру Кокотовићу и Зорану Савићу, те на лични захтев, судији Миланки Вукчевић Апелациони суд наставља свој рад са 73 судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именоване судије су цео радни век провеле у правосуђу, најпре, као приправници, затим као судијски помоћници, а потом и судије. Судије Апелационог суда у Београду су од формирања, 2010. године, а пре тога судија Миланка Вукчевић је од 1985. године била судија Општинског суда у Сопоту, а затим од 2000. године судија Окружног суда у Београду, док је судија Радомир Кокотовић од 1994. године био судија Четвртог општинског суда у Београду. Судија Зоран Савић је 1987. године изабран за судију Првог општинског суда у Београду, да би 1997. године био изабран за судију Окружног суда у Београду, а затим 2003. године за судију Врховног суда Србије.

Судија Миланка Вукчевић је била председник десетог већа Грађанског одељења чији су чланови биле судије Весна Караџић Ристић и Весна Џелетовић Цуцић, док је судија Радомир Кокотовић био председник другог већа Грађанског одељења за радне спорове чији су чланови биле судије Гордана Тошић, Милица Аксентијевић и Љиљана Милосављевић.

Судија Зоран Савић је био председник трећег већа Кривичног одељења и већа Одељење за кривичне поступке према малолетницима чији су чланови били судије Весна Петровић и Здравка Ђурђевић, те председник већа које је одлучивало у трећем степену у кривичним предметима, а чији су чланови били судије Милимир Лукић, Растко Поповић, мр Сретко Јанковић и Нада Хаџи – Перић, као и председник другог већа Посебног одељења за организовани криминал чији су чланови били судије Мирјана Поповић, Душко Миленковић, Татјана Вуковић, Здравка Ђурђевић и Душанка Ђорђевић. Судија Зоран Савић остаће упамћен и као руководилац Одељења судске праксе Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за кривичне поступке према малолетницима и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда.

Биографије судија Миланке Вукчевић, Радомира Кокотовића и Зорана Савића.