Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2018.

ЗАМЕНИКУ ПРЕДСЕДНИКА СУДА, СУДИЈИ ВЕРОЉУБУ ЦВЕТКОВИЋУ, НАКОН ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОГ РАДА У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Судија Верољуб Цветковић је са места заменика председника Апелационог суда у Београду поднео захтев за престанак судијске функције Високом савету судства, услед навршења радног века. Имановани судија је, такође, био и  председник Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда у Београду, а такође је од формирања обављао судијуску функцију у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал. Поступао је и у предметима рехабилитације.

Одласком судије Верољуба Цветковића Апелациони суд свој рад наставља са осамдесет и једним судијом (укључујући и председника суда).

Судија Верољуб Цветковић је цео свој радни век провео у правосуђу. Судијску функцију обавља од 1981. године, најпре као судија некадашњег Општинског суда у Бору, а затим као судија Окружног суда у Зајечару, Врховног суда Србије и Апелационог суда у Београду.

У Апелационом суду у Београду судија Верољуб Цветковић је био председник четвртог већа Кривичног одељења, које су чиниле и судије Бојана Пауновић и Александар Вујучић, Такође, био је и председник првог већа Посебног одељења за организовани криминал, које су чиниле и судије Милимир Лукић, Нада Зец, Бојана Пауновић и мр Сретко Јанковић.

Биографију судије Верољуба Цветковића можете прочитати овде.

 

13.11.2018.

ДВОЈЕ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНО ЗА СУДИЈЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

Одлуком Високог савета судства судије Апелационог суда у Београду, Јасмина Васовић и Александар Степановић, изабране су за судије Врховног касационог суда.

Одласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет двоје судија (укључујући и председника суда).

Судија Јасмина Васовић је цео свој радни век провела у суду. За судију је изабрана 2002. године, те је судијску функцију вршила у периоду од јуна 2002. године до јануара 2010. године у некадашњем Првом општинском суду у Београду, затим од јануара 2010. године до октобра 2013. године у Вишем суду у Београду и од октобра 2013. године у Апелационом суду у Београду.

У Апелационом суду у Београду судија Јасмина Васовић је била члан шестог већа које су чиниле судија Синиша Важић, председник већа, и судија Омер Хаџиомеровић, члан већа. Такође, именована судија је била и члан другог већа Посебног одељења за организовани криминал које су чиниле судија Зоран Савић, председник већа, и чланови већа, судије: Вучко Мирчић, Милена Рашић, Мирјана Поповић и Душко Миленковић.

Такође, судија Јасмина Васовић је ангажована и на низу других активности у области правосуђа, те је представник Републике Србије у Европској правосудној мрежи, члан је Програмског савета на Правосудсној академији, а такође је и предавач и тренер на истој, испитивач је кривичног права за правосудни испит, а била је и члан радне групе за писање Закона за суђење у разумном року.

Биографију судије Јасмине Васовић можете прочитати овде.

Судија Александар Степановић је 2013. године био изабран за судију Апелационог суда у Београду, а пре тога је у периоду од октобра 1998. године до јануара 2010. године био судија некадашњег Трећег општинског суда у Београду, а затим у периоду од јануара 2010. године до октобра 2013. године судија Вишег суда у Београду. За вршиоца функције председника Вишег суда у Београду именован је у априлу 2013. године, а на ту функцију је именован у мају 2014. године. Такође, у Вишем суду је и председник кривичног ванпретресног већа Посебног одељења за организовани криминал, судија за извршење, председник Одељења судске праксе и главни и одговорни уредник Редакције Билтена судске праксе Вишег суда у Београду.

Ангажован је и на низу других активности у области правосуђа, те је председник Управног одбора Правосудне академије, на којој је предавач – ментор за обуку полазника и испитивач на завршном испиту корисника почетне обуке, а такође је и члан Комисије за жалбе и приговоре Правосудне академије. Био је и члан великог броја радних група.

 

29.10.2018.

ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ У ПОСЕТИ АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Дана 26. октобра 2018. године делегација Народне Републике Кине је посетила Апелациони суд у Београду. Делегацију је чинило шест судија Вишег Народног суда процинције Хебеи и то: заменици председника Yun Weidong и Li Mingsheng и више судије Xu Maoming, HaoShoujun, Wang Song и GuoPeishan.

Са организацијом и надлежношћу Апелационог суда чланове делегације су упознали председник суда, судија Душко Миленковић, председник Грађанског одељења Апелационог суда, судија Гордана Комненић, председник Одељења за ратне злочине, судија Синиша Важић и руководилац Одељења судске праксе за Грађанско одељење за радне спорове, судија Невенка Калуђеровић. Такође, као чланови делегације Апелационог суда састанку су присуствовали и секретар суда, Весна Баратовић, и заменик секретара суда, Сања Рацо.

Током састанка члановима делегације Народне Републике Кине је посебно презентовано просечно трајање судских поступака пред Апелационом судом, као и изазови са којима се судије суочавају у свом раду. Том приликом размењена су искуства у погледу поступања судова и међусобне сарадње, те је исказана спремност за даљу међусобну сарадњу.   

 

5.10.2018.

ТРОЈЕ СУДИЈСКИХ ПОМОЋНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИМЕНОВАНО ЗА СУДИЈЕ

Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију виши судијски помоћници Апелационог суда у Београду Јована Кулић и Милош Спирић, изабрани су за судије Привредног суда у Београду, док је судијски помоћник Јелена Бајић Урошевић изабрана за судију Привредног суда у Зрењанину.

Јована Кулић, Милош Спирић и Јелена Бајић Урошевић су у Апелационом суду обављали послове судијских помоћника у Грађанском одељењу.

Колектив Апелационог суда је уверен да ће и ове судије, као и све претходно изабране из редова судијских помоћника Апелационог суда, дати даљи значајан напредак бољем правосуђу које ће учинити суд што доступнијим грађанима Републике Србије.

 

17.09.2018.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ДВОЈЕ ИЗУЗЕТНИХ СУДИЈА

Услед навршења радног века, судији Милици Поповић Ђуричковић и Бранки Пејовић, је престала судијска функција у Апелационом суду у Београду чиме овај суд наставља свој рад са осамдесет и двоје судија (укључујући и председника суда), док је двоје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Судија Милица Поповић Ђуричковић је цео свој радни век, од 1977. године, провела радећи у суду. Судија је од 1988. године.

Од оснивања Апелационог суда судија Милица Поповић Ђуричковић је била први заменик председника Апелационог суда, а такође је била и судија Грађанског одељења. Судија Милица Поповић Ђуричковић је била члан првог већа Грађанског одељења чији је председник била судија Гордана Комненић, а други члан судија Весна Мастиловић. Искуство које је именована судија имала како у пословима судске управе тако и у поступању у грађанским предметима је свакако сврстава у ред судија који су оставили незбрисав траг у раду овог суда.

Биографију судије Милице Поповић Ђуричковић можете прочитати овде.

И судија Бранка Пејовић је цео свој радни век, од 1980. године, провела радећи у суду где судијску функцију обавља од 1986. године.

Судија Бранка Пејовић је била најпре судија Трећег општинског суда у Београду, затим Окружног суда у Београду, те је била судија Апелационог суда у Београду од формирања. Именована судија је била члан седмог већа којим је председавао судија мр Сретко Јанковић, а други члан већа је био судија др Миодраг Мајић.

Биографију судије Бранке Пејовић можете прочитати овде.

 

24.08.2018.

У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ ЧЕТВОРО СУДИЈА

На седници свих судија Апелационог суда у Београду одржаној 6. августа 2018. године на судијску функцију у овом суду ступиле су судије Зорица Вељић, Ирена Гарчевић, Марина Кларић Живковић и Растко Поповић.

Променом Годишњег распореда послова за 2018. годину судија Ирена Гарчевић је распоређена у Грађанско одељење, судије Зорица Вељић и Марина Кларић Живковић у Грађанско одељење за радне спорове, а судија Растко Поповић у Кривично одељење Апелационог суда у Београду.

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 84 судија (укључујући и председника суда), док је двоје судија овог суда постављено за председнике нижестепених судова.  

Судије Зорица Вељић, Ирена Гарчевић и Марина Кларић Живковић су пре доласка у овај суд судијску функцију обављали у Грађанском одељењу Вишег суда у Београду, док је судија Растко Поповић судијску функцију обављао у Посебном одељењу Вишег суда у Београду. 

 

27.06.2018.

СУДИЈА ДУШКО МИЛЕНКОВИЋ ПОНОВО ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

Народна скупштина РС, на предлог Високог савета судства, поново је изабрала судију Душка Миленковића, досадашњег в. ф. председника Апелационог суда у Београду, за председника Апелационог суда у Београду.

Судија Душко Миленковић је судија Врховног касационог суда РС и као председник суда, наставиће да обавља судијску функцију у Посебном одељењу за организовани криминал истовремено са дужностима председника суда. Функцију председника суда, сходно Закону о судијама, обављаће четири године.

Судија Душко Миленковић од 1993. године ради у суду, најпре као приправник, затим као стручни сарадник, а од 1997. године и као судија Првог општинског суда у Београду. Од 2003. године је судија Окружног суда у Београду, а од 2010. године је судија  Апелационог суда у Београду. Пре избора за председника суда, као судија Апелационог суда је поступао у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал, а такође је био и руководилац судске праксе у  Кривичном одељењу и члан Редакцијског одбора Билтена овог суда. Након избора за председника овог суда наставио је да врши судијску функцију у Посебном одељењу за организовани криминал, а такође је и председник Одељења судске праксе и главни и одговорни уредник Билтена Апелационог суда. Рођен је 1966. године у Ужицу, ожењен је и отац је двоје деце.

Биографију председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, можете прочитати овде.

 

18.06.2018.

ИЗМЕЊЕН ГОДИШЊИ РАСПОРЕД ПОСЛОВА ЗА 2018. ГОДИНУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Престанак судијске функције, услед навршења радног века, заменику председника Апелационог суда у Београду, судији Надежди Мијатовић, и избор судије овог суда, Зоране Делибашић, за судију Врховног касационог суда РС условили су измене Годишњег распореда послова за 2018. годину у Апелационом суду.

Овим изменама је предвиђено да ће заменик председника Апелационог суда за поступање у кривичним предметима бити судија Верољуб Цветковић, кога ће у случају спречености, као и спречености председника суда, мењати судија Милена Рашић. Судија Верољуб Цветковић је уједно и председник Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, а са биографијом именованог судије се можете упознати овде.

Наведеним изменама, између осталог, су одређени и председници и заменици председника појединих одељења, руководиоци и судије које поступају у Одељењу судске праксе, као и нови чланови Редакцијског одбора Билтена.

Очекује се да ће овим изменама како Управа суда тако и сва одељења код којих је дошло до измена председника, заменика или руководилаца допринети и даљем успешном раду овог суда.

Судија Надежда Мијатовић која је, од формирања овог суда, вршила функцију заменика председника суда је својим односом према послу, као и оствареним резултатима дала немерљив допринос како побољшању рада Управе овог суда, тако и поступању суда у кривичној материји у којој је све време поступала.

Именована судија је цео свој радни век провела у правосуђу, најпре у тужилаштву где је од 1985. године поступала као заменик Трећег јавног тужиоца у Београду, а затим од 2002. године и као судија Окружног суда у Београду, те од 2010. године и као судија Апелационог суда у Београду.

Поред функције заменика председника суда судија Надежда Мијатовић је била и члан шестог већа којим је председавао судија Синиша Важић, а чланови већа су били и судије Омер Хаџиомеровић и Јасмина Васовић. Такође, била је и члан првог већа Посебног одељења за организовани криминал којим је председавао судија Верољуб Цветковић, а чланови већа су биле и судије Милимир Лукић, Нада Зец, Бојана Пауновић и мр Сретко Јанковић.

Биографију судије Надежде Мијатовић можете прочитати овде.

Такође, Апелациони суд наставља свој рад и без судије Зоране Делибашић која је изабрана за судију Врховног касационог суда РС и са чијом биографијом се можете упознати овде.

Одласком судија Надежде Мијатовић и Зоране Делибашић Апелациони суд у Београду свој рад наставља са седамдесет и девет судија (укључујући и председника суда) будући да је двоје судија овог суда постављено за председнике нижестепених судова, док је седам судијских места непопуњено (председник суда, судија Душко Миленковић, обавља судијску функцију у Апелационом суду, али је у међувремену изабран за судију Врховног касационог суда). 

 

11.06.2018.

УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗВЕШТАЈА О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ВИШИХ И ОСНОВНИХ СУДОВА СА ПОДРУЧЈА ОВОГ СУДА ЗА ПЕРИОД 2014 - 2017. ГОДИНА

Презентација извештаја о раду Апелационог суда у Београду и виших и основних судова са подручја овог суда за период од 2014 – 2017. године је успешно реализована 1. јуна 2018. године, у присуству представника управа виших и основних судова, председника и руководилаца одељења у Апелационом суду, као и представника средстава јавног информисања.

Због значаја који закључци који су изнети на овој презентацији имају за сва лица која траже заштиту својих права пред судовима са подручја овог суда Апелациони суд ће је исто учинио доступним јавнсти. Са наведеним извештајем можете се упознати овде.

Такође, на интернет страници Апелационог суда можете преузети и кратки извештај о закључцима који су изнети на презентацији када је у питању рад Апелационог суда и то овде, односно када је у питању рад виших и основних судова са подручја овог суда и то овде.

 

31.05.2018.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИЗВЕШТАЈА О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ВИШИХ И ОСНОВНИХ СУДОВА СА ПОДРУЧЈА ОВОГ СУДА ЗА ПЕРИОД 2014 - 2017. ГОДИНА

Апелациони суд у Београду ће представити извештај о раду како Апелационог суда тако и виших и основних судова са подручја Апелационог суда у Београду за период 2014 - 2017. година, у згради Апелационог суда у Београду, Немањина бр. 9, дана 1. јуна 2018. године, са почетком у 12,00 часова, у судници број 11, на првом спрату.

Суд жели да представљањем Извештаја на овај начин истакне транспарентност свог рада и обавести не само стручну, већ и ширу јавност, а пре свега грађане на подручју овог Апелационог суда, која је територијално највећа у Србији, о оствареним резултатима у периоду 2014 - 2017. година, трендовима уоченим у приливу предмета и условима у којима судови са овог подручја савладавају своје обавезе.

Извештај о раду судова ће представити вршилац функције председника Апелационог суда у Београду, судија Душко Миленковић.

Извештај је сачињен тако да је разумљив не само стручној јавности, већ и свим грађанима Републике Србије, а према смерницама и методологији коју је развио Врховни касациони суд Србије.

На презентацији се очекује присуство председника Врховног касационог суда, Драгомира Милојевића, као и свих председника подручних судова, председника и руководилаца Одељења у Апелационом суду у Београду, те представника USAID-а.

Представљање Извештаја о раду судова са подручја Апелационог суда у Београду одржава се уз подршку Пројекта владавине права Америчке агенције за међународни развој (USAID).

За све додатне информације, можете се обратити координатору за медије Апелационог суда у Београду, Мирјани Пиљић, на контакт телефон: 063 668 919.

Координатор за медије
Мирјана Пиљић

 

10.05.2018.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ НЕФУНКСИОНИСАЊА ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ

Апелациони суд у Београду обавештава сва лица која имају поступке пред овим судом, као и сва друга лица која су природом своје професије упућена на рад овог суда да телефони у суду тренутно не раде због квара на телефонској мрежи, те да се комуникација са судом обавља електронским путем на мејл uprava@bg.ap.sud.rs или путем судске писарнице.

Извињавамо се уколико се због великог броја електронских поднесака који се свакодневно достављају Управи Апелационог суда одговор не достави у истом дану када је и мејл примљен у суд и истовремено напомињемо да ће суд предузети све мере да се по тим поднецима поступа у што краћим роковима.

УПРАВА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

 

30.03.2018.

АПЕЛАЦИОНИ СУД НАСТАВИО ПРАКСУ РЕШАВАЊА ВЕЛИКОГ БРОЈА „СТАРИХ ПРЕДМЕТА“ КОЈЕ СВАКОДНЕВНУ ПРИСТИЖУ У ОВАЈ СУД

И у 2017. години Апелациони суд у Београду је наставио са праксом решавања великог броја предмета, те је и у претходној години потпуно савладао прилив. Наиме, у току 2017. године овај суд је примио укупно 19514 предмета (па је укупно у раду у свим материјама имао 27163 предмета) док је 20024 предмета решено, тако да је у 2018. годину Апелациони суд ушао са 7139 предмета у раду, у свим материјама. 

За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 73,72% што указује да овај суд даје значај допринос томе да се врати поверење грађана у рад суда и да се правда учини доступнијом на бржи и ефикаснији начин свим лицима која траже заштиту својих права пред судом.

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2017. године био је 91,53, просечан број решених предмета по судији био је 23,34, док је просечан прилив предмета по судији био 22,74. Највећи прилив предмета у току претходне године Апелациони суд је имао у материји радних спорова, па је и највећа оптерећност судија који поступају у тој материји.

Апелациони суд је и у 2017. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета и то како старих по датуму пријема у жалбени суд тако и старих по датуму подношења иницијалног акта. Наиме, у Апелациони суд свакодневно стиже велики број старих предмета по датуму подношења иницијалног акта (у немалом броју тих предмета поступак траје и преко 10 и 20 година) и, сагласно Програму решавања старих предмета које сваке године доноси председник овог суда, судије су у обавези да, поред решавања предмета који су стари по датуму пријема у жалбени суд решавају и предмет који су стари по датуму подношења иницијалног акта, а све ради остварења права грађана на суђење у разумном року.

Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2017. године, а који су одређени као стари према датуму пријема жалбе је 3998, што представља 19,97% од укупног броја решених предмета, те је на крају извештајног периода остао у раду 2001 стар предмет по том основу, а посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта (преко 2 године) у раду суда је остало 5922 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2017. године у општој грађанској материји је било пет месеци, у материји радних спорова шест месеци, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од четири месеца.

Посматрајући укупан број старих предмета према датуму иницијалног акта (10566) за све апелационе судове у Републици Србији, закључује се да Апелациони суд у Београду има највише старих предмета према датуму иницијалног акта (56,05%), односно да највише старих предмета има у првостепеним судовима на територији овог суда.

Због броја старих предмета који у овај суд свакодневно стижу овај суд ће и у 2018. години наставити да предузима мере како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Иначе, тренутно судијску функцију, а након избора судија Весне Субић, Бранислава Босиљковића и Добриле Страјине за судије Врховног касационог суда РС, у Апелационом суду у Београду врши осамдесет и двоје судија (укључујући и в. ф. председника суда), те је у току избор за још четворо судија овог суда.

 

23.02.2018.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ, ДР ДРАГИЦА ПОПЕСКУ, ИМЕНОВАНА ЗА ЧЛАНА ПРОШИРЕНОГ ЖАЛБЕНОГ ВЕЋА ЕВРОПСКЕ ПАТЕНТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Апелациони суд у Београду са посебним задовољством обавештава јавност да је актом Управног савета Европског патентног завода из Минхена од 14. децембра 2017. године судија Апелационог суда у Београду, др Драгица Попеску, именована за члана Проширеног жалбеног већа Европске патентне организације, са мандатом у трајању од три године, са почетком од 1. јануара 2018. године.

Именовање судије др Драгице Попеску за члана наведене Организације је од великог значаја не само за именовану судију већ и доприноси повећању угледа правосуђа у Републици Србији у целини.

Биографију судије Апелационог суда у Београду др Драгице Попеску можете прочитати овде.

 

1.02.2018.

САОШТЕЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ НЕКАДАШЊЕГ СУДИЈЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ДРАГОЉУБА ЂОРЂЕВИЋА

Апелациони суд у Београду са најдубљим жаљењем је примио вест да је у Београду преминуо Драгољуб Ђорђевић, некадашњи судија Апелационог суда у Београду.

Смрт судије Драгољуба Ђорђевића је велики губитак не само за његову породицу већ и за све његове пријатеље и колеге.

Изражавамо најдубље саучешће породици.

Комеморација поводом смрти судије Драгољуба Ђорђевића одржаће се у судници Апелационог суда број 11, на првом спрату, у петак 2. фебруара, од 13:30.

КОЛЕКТИВ
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

 

8.01.2018.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ТЕКСТА ОБЈАВЉЕНОГ 5. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ У ДНЕВНОМ ЛИЦУ „БЛИЦ“ ПОД НАСЛОВОМ „СРАМОТА СУДА: ЖЕНА КРИВА ШТО ЈУ ЈЕ МУЖ УБИО“

Полазећи од тога да дневне новине „Блиц“ нису, у складу са Законом о јавном информисању, објавиле у штампаном издању саопштење које је Апелациони суд у Београду издао поводом текста објављеног 5. јануара 2018. године у том дневном листу под насловом “Срамота суда: жена крива што ју је муж убио”, ради потпуног и правилног информисања јавности, Апелациони суд издаје следеће саоштење:

У вези са текстом у коме се у негативном контексту коментарише пресуда Апелационог суда у Београду, којом је окривљени Радисав Илић због извршења кривичног дела убиство осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, уз сво уважавање новинарске слободе и потребе да се критички коментаришу одлуке судова, обавештава се јавност да је поступак пред тим судом вођен по жалби браниоца окривљеног, док надлежно тужилаштво није уложило жалбу, те да је Апелациони суд и нашао да је казна која је изречена окривљеном преблага, исту није могао да повећа. С тим у вези, напомињем да према последњој званичној казненој евиденцији, коју је Апелациони суд у Београду почео да евидентира као први суд прошле године управо да би свој рад учинио транспарентнијим и да би сва заинтересована лица имала могућност увида и контроле одлука овог суда у сваком тренутку, највећи део казни за кривично дело убиство је у законском максимуму који се креће од 10 до 15 година, што указује да овај суд нема благу казнену политику када су у питању ова кривична дела, а такав се утисак оваквим текстом ствара.

Поводом самог наслова “Срамота суда: жена крива што ју је муж убио”, напомињемо да допринос жртве настанку самог кривичног дела је чињеница која је свакако од значаја приликом одмеравања казне, а да би супротно поступање указало да суд није испоштовао законску процедуру, а уверени смо да ниједан грађанин Републике Србије таквим поступањем суда не би био задовољан.

Имајући у виду целокупан садржај текста, који је објављен у оквиру опште борбе против насиља у породици, а којим се указује да Апелациони суд у Београду на чијем сам челу не даје допринос таквој борби, због значаја који одржавање поверења у рад овог суда и правосуђа уопште, има за грађане Републике Србије, апелујем на уреднике и новинаре дневног листа “Блиц” који прате рад правосуђа, да убудуће са посебном пажњом приступају овако осетљивим темама и истовремено указујем да су врата Апелационог суда у Београду ради појашњења правноснажних одлука које изазивају пажњу јавности увек, као што је и до сада било, отворена, те самим тим остаје и нејасна оваква реакција.

                                                                                    В.Ф. ПРЕДСЕДНИКА
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

СУДИЈА
Душко Миленковић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)