Архива

ПОВОДОМ РЕАГОВАЊА ПРЕДСТАВНИЦЕ ОЕБС – А ЗА СЛОБОДУ МЕДИЈА, ДУЊЕ МИЈАТОВИЋ, ЗБОГ ПРЕСУДЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ДОНЕТОМ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕД ОВИМ СУДОМ ВОЂЕН ПО ТУЖБИ ЗОРИЦЕ ПАВЛОВИЋ ПРОТИВ ТУЖЕНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ „Б92“

Пред Апелационим судом у Београду вођен је по жалби поступак по тужби  Зорице Павловић против туженог Радиодифузног предузећа „Б92“, ради накнаде нематеријалне штете због повреде угледа и части. Наведени поступак вођен је по Закону о јавном информисању и по новој мрежи судова, која је ступила на снагу 1. јануара 2014. године, Апелациони суд у Београду има другостепену надлежност на територији целе Републике Србије за све спорове који настану у вези са применом наведеног закона.

Због значаја који ови спорови имају за слободу медија Одељење судске праксе овог суда редовно прати међународне стандарде и настоји да стално развија судску праксу у овој области. Ставови који је Апелациони суд заузимао у својим одлукама неретко су били навођени као пример добре праксе на округлим столовима на којима су учешће узимали различити представници средстава јавног информисања.

Управо због тога што се пред овим судом правноснажно окончава највећи број спорова који проистичу у вези са применом Закона о јавном информисању судије овог суда улажу све напоре да закон примене тако да ни једно физичко ни правно лице не буду изнад закона и да закон увек буде једнак за све. Из наведеног разлога сам и изненађен оваквом реакцијом представнице ОЕБС – а.  

Уверен сам да саопштење представнице ОЕБС – а, Дуње Мијатовић, није имало за циљ да се истим укаже да Апелациони суд у својим одлукама ограничава слободу медија, али сам исто тако уверен да давање таквих саопштења од представнице једне тако важне организације као што је ОЕБС, без давања детаљнијих разлога за такав став, може имати штетне последице на судску грану власти, као део треће, независне, гране власти.

При томе напомињем да као председник Апелационог суда у Београду у потпуности подржавам коментарисање правноснажних судских одлука и сматрам да исто доприноси успостављању суда коме грађани верују и с тим у вези позивам представницу ОЕБС – а да се не само у вези са овом него и свим другим правноснажним одлукама овог суда које могу имати значај у погледу слободе јавног информисања организује округли сто на којем би узели учешће судије овог суда и сви заинтересовани представници средстава јавног информисања и цивилног друштва.

ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

СУДИЈА
Душко Миленковић

ПОВОДОМ САОПШТЕЊА ФОНДА ЗА ХУМАНИТАРНО ПРАВО У ВЕЗИ СА ОДЛУКОМ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА ДОНЕТОГ У ПРЕДМЕТУ ПОЗНАТОМ У ЈАВНОСТИ КАО „СКОЧИЋ“

        У циљу правилног информисања јавности као лице које је дужно да снагом свог ауторитета штитим углед суда на чијем се челу налазим обраћам се на овај начин јавности поводом саопштења Фонда за хуманитарно право издатом у вези са одлуком Одељења за ратне злочине овог суда донетог у предмету познатом у јавности као „Скочић“.

        Фонд за хуманитарно право у свом саопштењу наводи да су у одлуци Апелационог суда заузети „расистички ставови“. Такав начин коментарисања судских одлука, извлачењем из контекста одлуке закључака који не произлазе из саме одлуке, сматрам не само непримереним једној невладиној организацији која има за мисију, према наводима са интернет странице те Организације, да помогне пост – југословенским народима да успостави владавину права, већ и озбиљним притиском на рад Апелационог суда у Београду који је део независне, судске, гране власти. Ово тим пре јер у време издавања наведеног саопштења предмет још увек није правноснажно окончан.

        С тим у вези налазим за потребно да упознам јавност са делом образложења одлуке Апелационог суда на основу којег се изводи наведени закључак, а у којем се првостепеном суду указује да је потребно да наведе јасне разлоге због чега сматра да је одузимањем накита од оштећене „Гаме“ окр. Драгана Ђекић нечовечно поступала према оштећеној учинивши на тај начин ратни злочин. Наиме, по налажењу Апелационог суда не може се само место где се догађај одиграо везати са тим да свака радња неког лица које је било присутно представља и ратни злочин, те је потребно утврдити јасне разлоге везано за „емотивну везу“ оштећене и накита како би се утврдило да су на тај начин оштећенима нанете душевне патње и извршен озбиљан насртај на њихово достојанство.

         Као лице које се налази на челу суда који има другостепену надлежност на територији целе Републике Србије за кривична дела из области ратних злочина и организованог криминала у потпуности сам свестан значаја који контрола цивилног друштва има за ову институцију и настојим да са тим сектором успоставим потпуну и континуирану сарадњу у свим областима рада овог суда за који је цивилно друштво заинтересовано. Међутим, изношење ставова који немају упориште у судској одлуци, а којима се нарушава углед једне тако важне институције за све грађане ове земље, као што је Апелациони суд у Београду, је недопустиво и као лице које представља ову институцију дужан сам да реагујем и обавестим јавност са свим околностима везаним за ову одлуку. У том смислу стојим на располагању свим средствима јавног информисања за све евентуалне нејасноће у вези са издатим саопштењем.

ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
                                 СУДИЈА
                                                            Душко Миленковић

СУДИЈЕ И ЗАПОСЛЕНИ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ УПЛАТИЛИ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ ЗА УГРОЖЕНЕ У ПОПЛАВАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Судије и запослени у Апелационом суду у Београду одрекли су се својих дневница како би подржали акцију за помоћ угроженима у поплавама у Републици Србији.

На овај начин са рачуна Апелационог суда у Београду на рачун Владе РС који је отворен за помоћ угроженима у поплавама уплаћено је 915.397,оо динара.

Иако Апелациони суд у Београду није једини суд у Републици Србији који се придружио овој акцији користимо ову прилику да позовемо и друге органе да се придруже свим држављанима ове земље у овој, за живот угрожених у поплавама, немерљиво значајној акцији.

Колектив Апелационог суда у Београду жели свим грађанима Републике Србије који су угрожени у поплавама брз повратак нормалним животним условима.