Пресудом Европског суда за људска права, од 26. марта 2013. године, установљено је да Република Србија није одговорна за кршење члана 5, став 3. Европске конвенције о људским правима у вези са дужином притвора одређеном подносиоцу представке, Велибору Луковићу, док је представка у вези са наводном повредом члана 5, став 1. (законитост притвора) проглашена недопуштеном по основу њене очигледне неоснованости. У овом поступку, као председник већа, поступао је судија Драгољуб Албијанић који судијску функцију сада обавља у Апелационом суду у Београду.
Притвор, који је био предмет разматрања од стране Европског суда, трајао је три године и девет месеци.
По налажењу Европског суда дужи период притвора се може сматрати разумним. У вези са разлозима за одређивање притвора Суд је констатовао да су се домаћи судови бавили специфичним чињеницама случаја и да нису коришћени „општи и апстрактни“ аргументи приликом продужавања притвора, те да су ти разлози били „релеванти“ и „довољни“. У пресуди Суда се, такође, наводи и то да је позитиван корак на плану поштовања одредбе члана 5, став 3. Конвенције и то да је домаћи суд прихватио јемство, након више безуспешних покушаја у том правцу и пустио подносиоца да се брани са слободе. Посебно у контексту исказане марљивости у поступању домаћих судова, имајући у виду, сложеност случаја, број окривљених, обиман доказни материјал и примену специјалних мера које се предузимају у случајевима организованог криминала.
У пракси Суда постоји још само један случај у коме је суд установио да није било повреде члана 5, став 3. Конвенције у случају четворогодишњег притвора.
Одлуком Министра правде и државне управе РС, Николе Селаковића, за приватног извршитеља именована је судијска помоћница Апелационог суда у Београду Наташа Радоњић.
Именовањем Наташе Радоњић за приватног извршитеља Апелациони суд наставља свој рад без једног од најстручнијих судијских помоћника са дугогодишњим радом у правосуђу. Уверени смо да ће допринос који ће некадашња судијска помоћница овог суда дати у развоју праксе приватних извршитеља бити велики и колектив Апелационог суда јој жели сваки успех у даљем раду.
Наташа Радоњић је од 1. јануара 2010. године у Апелационом суду у Београду била распоређена у Грађанском одељењу и Одељењу судске праксе за грађанску материју, а такође је била и редован члан комисије за надзор нижестепених судова. У суду је од 2001. године, најпре као приправник, а затим и као судијски помоћник. Аутор је многих публикација и стручних радова.
Биографију Наташе Радоњић можете прочитати овде.
Вршилац функције председника Врховног касационог суда, судија Драгомир Милојевић, именовао је судију Апелационог суда у Београду Душка Миленковића за в. ф. председника овог суда до избора председника суда, а најдуже годину дана, почев од 9. априла 2013. године. Он ће наставити да обавља судијску фукцију у Посебном одељењу за организовани криминал истовремено се дужностима в. ф. председника Апелационог суда.
Судија Душко Миленковић од 1993. године ради у суду, најпре као приправник, затим као стручни сарадник, а од 1997. године и као судија Првог општинског суда у Београду. Од 2003. године је судија Окружног суда у Београду, а од 2010. године је судија Апелационог суда у Београду. У Апелационом суду поступа као судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, а такође је и руководилац судске праксе у Кривичном одељењу и члан Редакцијског одбора Билтена овог суда. Рођен је 1966. године у Ужицу, ожењен је и отац је двоје деце.
Као судија Апелационог суда, судија Миленковић је био укључен у процес одлучивања у жалбеним пресудама у више предмета који су изазвали велико интересовање јавности, укључујући и предмете «Андрија Драшковић» (у којем је поступао као председник већа и судија известилац), те «Друмска мафија» и «Дуванска мафија» (у којем је поступао као судија известилац).
Биографију в. ф. председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, можете прочитати овде.