APELACIONI SUD - Архива

Архива

ПОВОДОМ РЕАКЦИЈА ПОЈЕДИНИХ МЕДИЈСКИХ КУЋА, СТРАНАКА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ И ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ НА ОДЛУКУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ПРОТИВ ОКРИВЉЕНИХ НАВИЈАЧА ПАРТИЗАНА

23.04.2010.

Не упуштајући се у законитост одлуке првостепеног суда у кривичном поступку који се води по оптужници Првог основног тужилаштва у Београду против окривљених навијача Партизана који се терете за угрожавање сигурности новинарке Б92, поводом реакција појединих медијских кућа, странака у кривичном поступку и представника извршне власти, као судија који је цео свој радни век провео у судијској професији и који се тренутно налази на месту вршиоца функције председника Апелационог суда у Београду, који ће и одлучивати по жалбама у овом поступку сматрам да је:

Зарад правне сигурности свих грађана ове земље, начела поделе власти и законитости недопустиво да се судске одлуке коментаришу на начин којим се угрожава независност и непристрасност суда и позива на дисциплинску одговорност и разрешење судије због одлуке коју је донео у првом степену. Ово тим пре јер је такво извештавање за време трајања поступка пред судом забрањено одредбама кривичног законика. У свим судским системима контролу законитости и правилности одлуке нижестепеног суда, као и правног схватања поступајућег судије заузетог у истој, врши непосредно виши суд. То је једини Уставом и законом признат начин утврђивања правде и исправљања евентуалних грешака у раду нижестепених судова.

Устав Републике Србије и Закон о судијама јасно предвиђају да се судија не може позвати на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Тачно су предвиђени и разлози за дисциплинску одговорност и разрешење судије, што свакако не могу бити незадовољство странака у поступку или представника извршне власти. Судски систем је изградио и ефикасне мере за контролу рада судија и њихову дисциплинску одговорност и разрешење.

Овој земљи нису потребне судије које ће судити у страху од органа ван судске власти. Такве судије су већа штета за сваку државу од било ког нестручног судије. Нестручност, ако постоји, исправља се лако, али страх траје дуго, шири се и угрожава правну сигурност и једнакост свих грађана пред законом. Циљ реформе судства управо и јесте стручно, ефикасно, независно и непристрасно судство.

Такође, желим да скренем пажњу и на то да начин на који се континуирано последњих дана извештава о начину на који је спроведена реформа правосуђа свакако не може представљати пут ка успостављању независног правосуђа. Апсолутно је недопустиво и представља кривично дело да се врши прислушкивање разговора са носиоцима највише правосудне функције у Републици Србији и да се исто чини јавно доступним. Неправилности које су евентуално постојале у поступку општег избора судија биће преиспитане на начин који је предвиђен законом и у поступку пред Уставним судом, а не вођењем тзв. паралелних судских поступака.

Без намере да утичем на било који начин на слободу медија апелујем на сва средства јавног информисања да приликом извештавања о неправноснажним судским одлукама сачувају независност правосуђа која је подједнако важна категорија као и независност медија. Дубоко сам уверена да само такво извештавање може бити у интересу јавности.

В. Ф. ПРЕДСЕДНИКА СУДА, СУДИЈА

Радмила Драгичевић Дичић

ИМЕНОВАНА ЧЕТВОРИЦА СУДИЈА УСТАВНОГ СУДА СРБИЈЕ

16.04.2010.

Пошто остали нису добили потребну већину гласова, пети судија биће накнадно изабран на Општој седници Врховног касационог суда

Општа седница Врховног касационог суда јуче је именовала четири судије Уставног суда Србије. То су Братислав Ђокић, судија Управног суда, Горан Илић, ванредни професор Правног факултета у Београду, Милан Марковић, републички јавни правобранилац и Милан Станић, судија Апелационог суда у Београду.

Очекивало се да ће бити именовано свих пет судија с листе кандидата које су предложили Високи савет судства и Државно веће тужилаца, али ниједан од осталих шест кандидата није добио потребну већину гласова.

Тако Уставни суд Србије сада има 13 од укупно 15 судија. Једног недостајућег судију треба да именује председник Републике, на предлог Народне скупштине, а једног судију мораће накнадно да изабере Општа седница Врховног касационог суда, али на нови заједнички предлог Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Општа седница Врховног касационог суда има 20 чланова, а за именовање судија Уставног суда потребна је апсолутна већина – најмање 11 гласова.

Како сазнајемо у Врховном касационом суду, ниједан од преосталих шест предложених кандидата није добио више од десет гласова. Поред четири изабрана кандидата, били су предложени Душан Дивјак, заменик тужиоца у Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду, Јовица Јовановић, заменик специјалног тужиоца за организовани криминал, Нада Коларски, судија Апелационог суда у Новом Саду, Тамара Мировић, заменик републичког јавног тужиоца, Милан Петровић, заменик тужиоца за ратне злочине и Сабахудин Тахировић, судија Вишег суда у Новом Саду.

Очекује се да Високи савет судства и Државно веће тужилаца поново одрже заједничку седницу, на којој ће утврдити листу кандидата за именовање једног судије Уставног суда. До краја прошле године Уставни суд је радио са десет судија, али је један пензионисан, односно разрешен дужности на лични захтев, па од јануара Уставни суд ради са девет судија, јер је за избор пет судија било неопходно да почне са радом Врховни касациони суд.

А. Петровић

(Преузето са web адресе „ПОЛИТИКА ONLINE“)