Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

Обавештење о постављању браниоца по службеној дужности у предмету Кж1 339/17.

20.11.2017.

Обавештење можете преузети овде.

 

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД ОДБИО ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ОКР. СЛАВКА ТОМИЋА И ДР.

10.11.2017.

Пресудом Врховног касационог суда од 19. септембра 2017. године одбијен је као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца подигнут против правноснажне пресуде овог суда којом су окр. Славко Томић, Миодраг Стојановић и Оливера Јеремић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело тешко дело против здравља људи, а окр. Светлана Сремчевић ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело несавестан рад у служби.

Пресудом Апелационог суда од 1. септембра 2016. године, а која је била предмет разматрања од стране Врховног касационог суда по поднетом захтеву за заштиту законитости, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду којом су због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи окр. Славко Томић, Миодраг Стојановић и Оливера Јеремић осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину и 3 месеца, те им је изречена мера безбедности забране вршења лекарског позива у трајању од по 2 године, док је окр. Светлани Сремчевић због извршења кривичног дела несавестан рад у служби изречена условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајању од 1 године са роком проверавања од 4 године, те јој је изречена мера безбедности забране вршења свих дужности везаних за управљање здравственом установом у трајању од 10 година.   

У образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи  да је, насупрот тврдњи Републичког јавног тужиоца, другостепени суд дао јасне разлоге за закључак да није доказано са потпуном сигурношћу и безусловно да је смрт Јелице Радовић наступила услед пропуштања дужног чињења од стране окр. Славка Томића, Миодрага Стојановића и Оливере Јеремић. Став другостепеног суда, с тим у вези, да ни једна радња коју су окривљени били дужни да предузму у конкретном случају не би апсолутно искључила смртни исход и разлози изнети у другостепеној пресуди за тај став, заснивају се на чињеницама које суд налази утврђеним у току првостепеног и другостепеног поступка, у погледу природе и времена јављања симптома септичког стања код Јелице Радовић и објективне могућности препознавања од стране лекара узрочника тог стања и њиховог правовременог реаговања.

У односу на окр. Светлану Сремчевић у образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи да су наводи из захтева за заштиту законитости, такође, неосновани. Другостепени суд је у образложењу другостепене пресуде изнео јасне разлоге за закључак да није доказано да је окр. Сремчевић извршила кривично дело за које је оптужена, наиме из разлога што је тежа повреда права другог као последица пропуста који су јој стављени на терет као одговорном лицу у здравственој установи, у чињеничном опису дела у оптужном акту доведена у везу са поступцима лекара и означеним узроком смрти Јелице Радовић у постоперативном периоду, што као нечињење лекара није утврђено као узрок смрти Јелице Радовић. Стога ови разлози пресуде, насупрот ставу Републичког јавног тужиоца, нису противречни основу из Законика о кривичном поступју за доношење ослобађајуће пресуде у односу на ову окривљену. 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)