APELACIONI SUD - Архива

Архива

ИНФОРМАТОР О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ УШАО У НАЈУЖИ ИЗБОР ЗА ИНФОРМАТОР ГОДИНЕ У ОБЛАСТИ ПРАВОСУЂА

28.09.2010.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић на скупу посвећеном обележавању Међународног дана права јавности да зна саопштио да је Апелациони суд у Београду, поред Апелационог суда у Новом Саду и Вишег суда у Краљеву уврштен у најужу конкуренцију за добијање признања за посебан допринос остваривању слободе приступа информацијама.

Признање је одлуком жирија, састављеном од представника више невладиних организација и новинарских удружења, добио Основни суд у Пожаревцу.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ДОНЕТЕ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ЈРДП „СТУДИО Б“

16.09.2010.

У циљу правилног информисања јавности, Апелациони суд у Београду издаје следеће саопштење:

Пресудом Апелационог суда у Београду од 16. јуна 2010. године преиначена је првостепена пресуда и обавезан ЈРДП „Студио Б“ да тужиоцу накнади штету због повреде права личности и да престане са емитовањем аудио и видео записа са ликом и гласом тужиоца, као и да му надокнади трошкове поступка, јер се циљ кампање „Безбедност у саобраћају“ могао остварити и без емитовања тог записа.

По налажењу Апелационог суда околност да је тужилац добровољно 2005. године дао изјаву новинару ЈРДП „Студио Б“ која је и емитована у информативном програму, не указује да је ЈРДП „Студио Б“ могао ту изјаву користити, без пристанка тужиоца (што је међу странкама неспорно) у кампањи „Безбедност у саобраћају“ 2008. године. Оваквим поступањем учињена је повреда права на глас као дела права на приватност јер је тужилац и поред тога што је његов лик био покривен учињен препознатљивим лицима која лично познају тужиоца и која су имала прилике да виде снимак са ликом и гласом тужиоца 2005. године.

Приликом доношења ове одлуке Апелациони суд је имао у виду и одредбу чл. 45 Закона о јавном информисању у којој је наведено да се изузетно лични запис може објавити без пристанка лица на које се односи уколико је то лице својим понашањем дало повода за објављивање записа и ако се исти односи на појаву или догађај од интереса за јавност, али је нашао да се иста одредба не може применити у овом спору. Ово стога што се циљ у кампањи туженог за безбедност саобраћаја могао остварити и без емитовања тог записа, тим пре што је и сам ЈРДП „Студио Б“ навео да су у кампањи коришћени и други снимци.

Дакле, суд је водио рачуна о сразмерности јавног интереса и права на приватност, што се управо види у висини досуђеног износа који је вишеструко мањи од траженог износа, али није могао да пренебрегне чињеницу да је дошло до повреде права на приватност.

Овом приликом желели бисмо да напоменемо, уз сво уважавање новинарске професије, да је непримерено да се судска одлука коментарише као доказ става суда о подржавању негативне појаве – вожње у алкохолисаном стању. Наиме, управо досуђивањем накнаде штете у вишеструко мањем износу од оног који је тражен Апелациони суд је дао подршку кампањи безбедност у саобраћају у мери у којој је то суду који је дужан да примењује закон могуће.

СУДИЈЕ ОДЕЉЕЊА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ УСПЕШНО ЗАВРШИЛЕ РАДНУ ПОСЕТУ ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ

6.09.2010.

Судије Синиша Важић – председник Одељења за ратне злочине, Соња Манојловић, мр Сретко Јанковић, Омер Хаџиомеровић и др Миодраг Мајић заједно са судијама Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и представницима Тужилаштва за ратне злочине током тродневне посете Хашком трибуналу са колегама су дискутовали у вези са питањима везаним за суђења за ратне злочине.

Током радне посете представници српског правосуђа састали су се и са председником Трибунала, судијом Патриком Робинсоном, који је заједно са судијама Хашког трибунала са колегама из Србије разговарао о низу заједничких и сличних проблема, као и њиховим решењима, као што су: коришћење базе података, заштитним мерама за сведоке, процесу потврђивања оптужнице, споразуму о признању кривице, правним стандардима и жалбеним поступцима.

Колеге из Хашког трибунала показале су висок степен уважањавања и разумевања за проблеме са којима се српско правосуђе сусреће током суђења за ратне злочине, те су препознати заједнички проблеми и готово идентични ставови у њиховом решавању са разликама које су последица различитиХ законских решења.

Први пут судијама из Републике Србије је омогућена посета и притворској јединици у Шевенингену.

Ову посета реализовала је Мисија ОЕБС у Србији, у сарадњи са Одељењем Министарства правде САД при Америчкој амбасади у Београду.