APELACIONI SUD - Вести и саопштења

Архива

12.11.2024.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА - 12.11.2024.године

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Мирјани Поповић Апелациони суд наставља свој рад са 72 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је радни век започела, најпре, као приправник а затим и као сарадник у Четвртом општинском суду у Београду, да би за судију Четвртог општинског суда у Београду била именована априла 1986. године. За судију Окружног суда у Београду је изабрана априла 2003. године, док је судија Апелационог суда у Београду од формирања, и то све време судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал.

У Апелационом суду судија Мирјана Поповић је била председник петог већа Кривичног одељења чији је први члан био судија др Миодраг Мајић, те председник другог већа Посебног одељења за организовани криминал.

Биографију судије Мирјане Поповић можете прочитати овде.

12.11.2024.

ПЕТНАЕСТОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Судије које су одлуком Високог савета судства изабране да врше судијску функцију у Апелационом суду у Београду ступиле су на функцију у овом Суду на свечаној седници свих судија која је одржана 31. октобра 2024. године.

На судијску функцију у Апелационом суду су ступиле следеће судије: Зорица Банковић, Марина Бркић, Јасмина Вуковљак Јовановић, Виолета Јовановић, Слободан Керановић, Сања Кнежевић Јојић, Весна Лукачевић, Драгиња Марић, Снежана Марјановић, Драгослав Милановић, Људмила Миљковић, Ксенија Огризовић, Весна Павловић Нинковић, Милица Стојковић и Љиљана Стричевић.

Изменама Годишњег распореда послова за 2024. године судије Зорица Банковић, Марина Бркић, Јасмина Вуковљак Јовановић, Слободан Керановић, Сања Кнежевић Јојић, Снежана Марјановић и Весна Павловић Нинковић су распоређене на рад у Грађанско одељење, судије Драгиња Марић, Милица Стојковић и Љиљана Стричевић у Грађанско одељење за радне спорове а судије Виолета Јовановић, Весна Лукачевић, Драгослав Милановић, Људмила Миљковић и Ксенија Огризовић у Кривично одељење.

1.11.2024.

САОПШТЕЊЕ ЗА СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА ОБЈАВЉЕНОГ У НЕДЕЉНИМ НОВИНАМА "РАДАР"

Поводом текста објављеног у недељним новинама „Радар“, 31. октобра 2024. године, под насловом „Ексклузивно: смењен судија Милимир Лукић чије је склањање договарано преко скај апликације – Оскар и нарко – картел су, нажалост, победили“, аутора Вука З. Цвијића, у циљу правилног информисања јавности, издајем ово саопштење:

Предлогом измене Годишњег распореда послова за 2024. годину Апелационог суда у Београду, а који је морао бити донет, између осталог, и због ступања на функцију новоизабраних судија и који у време израде овог дописа још увек није ступио на правну снагу, извршене су одређене измене и у делу који се односи на руководиоце одређених одељења. Наиме, наведеним Предлогом сви заменици председника суда су, а који су уједно били и руководиоци одељења у материјама у којима су поступали, замењени новим руководиоцима. Разлог због којих је на наведени начин извршена измена Годишњег распореда послова за 2024. годину је у томе што заменици председника суда имају контролну функцију у односу на остале руководиоце и њено ефикасно вршење подразумева раздвајање истих. Наведена измена није могла бити извршена раније имајући у виду константан проблем недостатка судија са којима се Апелациони суд у Београду последњих година суочавао, а избором нових створени су услови да се постојеће судије Апелационог суда додатно задуже и овим функцијама како би се заменицима омогућило да обављају свој посао у потпуности на правилан начин.

Имајући у виду да се наведена измена не односи само и искључиво на судију Милимира Лукића, као мог заменика који то остаје и по овом Предлогу, већ и на остале заменике председника Апелационог суда у Београду, судију Зорицу Ђаковић, која овим предлогом престаје да врши и функцију председника Грађанског одељења, као и на судију Растка Поповића, који овим изменама престаје да врши функцију председника Одељења за ратне злочине, врло сам изненађен начином на који је ова вест пласирана у јавност. Тим пре јер су заменици председника суда, а што судија Милимир Лукић и даље јесте, особе од највећег поверења председника суда које у случају његове одсутности или спречености преузимају највећи део овлашћења председника суда, па остаје нејасно на који начин је именовани судија овим Предлогом деградиран. Ово посебно уколико је опште познато да, поред знатно већих овлашћења које заменици председника суда имају у односу на остале судије које то нису, заменици по закону примају и 15% већу плату за вршење те функције.

Уважавање које сам увек исказивао према колеги Милимиру Лукићу, а које је видљиво и у овом Предлогу, се огледа и у томе што је именовани судија, поред заменика председника суда за целу кривичну материју, задржао и функцију председника већа у Кривичном одељењу, Посебном одељењу за организовани криминал и у трећем степену за предмете из кривичне материје.

Уверен сам да ће сви који се упознају са садржином овог саопштења схватити колика се штета правосуђу пласирањем оваквих полуинформација наноси. Овакав начин извештавања не само да није примерен једној озбиљној новини већ је и крајње малициозан, те желим да верујем да ће представљати изузетак од правила да се овакве теме на оволико површан начин обрађују. У том смислу, као и до сада, стојим свим представницима средстава јавног информисања на располагању за све будуће недоумице које буду имали приликом извештавања о правосудним темама, посебно оним који су уско везани за рад суда на чијем сам челу.

ПРЕДСЕДНИК
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић

30.10.2024.

.АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ДВОЈЕ СУДИЈА КОЈИМА ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија др Драгица Попеску је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу, док је судија мр Сретко Јанковић судијску функцију обављао у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал.

Након престанка судијске функције судији др Драгици Попеску и судији мр Сретку Јанковићу Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 58 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Судија др Драгица Попеску је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1992. године, најпре у Четвртом општинском суду у Београду, а затим од 2012. године у Вишем суду у Београду и од 2013. године у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била члан првог већа, које су чиниле и судије Зорица Ђаковић, председник већа, и судија Весна Дамјановић, члан већа. Биографију судије др Драгице Попеску можете прочитати овде.

И судија мр Сретко Јанковић је највећи део радног века провео у правосуђу, те је судијску функцију обављао од 1998. године, најпре у Војном суду у Београду, а затим од 2000. године у Врховном војном суду, те од 2005. године у Врховном суду Србије и од формирања у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је био председник другог већа, које је чинио и судија Драгољуб Албијанић, члан већа, а био је и члан већа у Посебном одељењу за организовани. Такође, судија Јанковић је био и заменик председника Посебног одељења за организовани криминал, те заменик председника Одељења судске праксе и члан Редакцијског одбора Бултена Апелационог суда. Биографију судије мр Сретка Јанковића можете прочитати овде.

8.10.2024.

АПЕЛАЦИОНИ СУД ДОМАЋИН СКУПА КОЈИ ЈЕ ОРГАНИЗОВАН У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ПОДРШКА СРБИЈИ У ПОСТИЗАЊУ ЦИЉЕВА ПОГЛАВЉА 24: ПРАВДА, СЛОБОДА И БЕЗБЕДНОСТ“, УЗ ПОДРШКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Дана 4. октобра 2024. године у просторијама Апелационог суда у Београду организован је скуп на којем презентована публикација која је израђена у оквиру пројекта „Подршка Србији у постизању циљева поглавља 24: правда, слобода и безбедност“, уз подршку Европске уније.

Презентацију су држали стручњаци из Европске уније и тема публикације су свеобухватне смернице за упоредну анализу доказа неопходних за успешан поступак у предметима организованог криминала, прања новца и повраћања имовине , уз посебан осврт на значај посредних доказа.

Учешће у презентацији су узели судије које поступају у кривичној материји, државни тужиоци, припадници полиције, као и други домаћи и међународни стручњаци који прате рад правосуђа.

Уводну реч је одржао председник Апелационог суда у Београду, судија Душко Миленковић, који се том приликом захвалио на указаној части да отвори исту презентацију, као и на подршци коју и на овај начин организатори скупа пружају Републици Србији у борби против свих облика криминалитета, а у своје лично име посебну захвалност исказао је главној стручњакињи на овом пројекту госпођи Марти Писаро Мајо која је увек била доступна за решавање свих питања која су сви који су узели учешће у овом пројекту налазили као спорна у пракси и омогућавала да кроз конструктивне расправе дефинишу теме које су од кључног значаја за успостављање суда коме грађани верују.

4.10.2024.

СУДИЈАМА ЗОРИЦИ СМИРЧИЋ И ЈАСНИ БЕЛОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Колектив Апелационог суда у Београду је још двоје судија, након вишедеценијског рада у правосуђу, испратио у пензију. Судија Зорица Смирчић је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу за радне спорове, док је судија Јасна Беловић судијску функцију обављала у Грађанском одељењу.

Након престанка судијске функције судијама Зорици Смирчић и Јасни Беловић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 60 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Судија Зорица Смирчић је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1999. године, најпре у Окружном суду у Београду те у Вишем суду у Београду и, од 2013. године у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била председник Грађанског одељења за радне спорове, те председник петог већа истог Одељења, које су чиниле и судије Јасминка Бакић и Маја Цветић. Такође, судија Зорица Смирчић је била и заменик председника Апелационог суда, као и члан Редакцијског одбора Билтена Апелационог суда. Биографију судије Зорице Смирчић можете прочитати овде.

Судија Јасна Беловић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1995. године, најпре у Првом општинском суду у Београду, затим у Вишем суду у Београду и од 2014. године у Апелационом суду у Београду. У Апелационом суду је била први члан четвртог већа Грађанског одељења и председник већа у предметима којима је задужена, док су чланови већа биле судије Ирена Трифуновић Радуловић и Ида Никитовић. Биографију судије Јасне Беловић можете прочитати овде.

20.09.2024.

СУДИЈИ ДРАГИЦИ САВЕЉИЋ НИКОЛИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Драгици Савељић Николић Апелациони суд наставља свој рад са 62 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је највећи део радног века провела у правосуђу, најпре као приправник, а затим као стручни сарадник, а потом као судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања Апелационог суда., а пре тога судија Драгица Савељић Николић је од 1994. године била судија Четвртог општинског суда у Београду, а затим од 2000. године судија Окружног суда у Београду.

У Апелационом суду судија Драгица Савељић Николић је била члан трећег већа Грађанског одељења за радне спорове чији је председник већа била Зорица Јовановић, а други члан већа судија Виолета Јоксимовић.

Биографију судије Драгице Савељић Николић можете прочитати овде.

26.07.2024.

СУДИЈИ ЉИЉАНИ МИТИЋ ПОПОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Љиљани Митић Поповић Апелациони суд наставља свој рад са 63 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је радни век започела, најпре, као приправник, а затим као стручни сарадник у Окружном привредном суду у Београду да би за судију Четвртог општинског суда у Београду била именована 1992. године. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања и то од јануара 2010. године судија Грађанског одељења за радне спорове, те од јануара 2011. године судија Грађанског одељења и од јануара 2012. године судија Грађанског одељења за радне спорове.

У Апелационом суду судија Љиљана Митић Поповић је била председник већа у својим предметима у првом већу којим иначе председава судија Предраг Васић, а чији су чланови биле и судије Валентина Тодоровић Воркапић и Мирослава Вучетић.

Биографију судије Љиљане Митић Поповић можете прочитати овде.

19.07.2024.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИРЕНА ВУКОВИЋ ИЗАБРАНА ЗА СУДИЈУ ВРХОВНОГ СУДА СРБИЈЕ

Одласком именоване судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 64 судије (укључујући и председника суда).

Именована судија је цео свој радни век провела у суду.

У Апелационом суду у Београду судија Ирена Вуковић је била председник осмог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Станислава Митровић и Јасна Лозук.

Биографију судије Ирене Вуковић можете прочитати овде.

5.07.2024.

АПЕЛАЦИОНИ СУД НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ДВОЈЕ СУДИЈА

Престанком судијске функције судијама Весни Џелетовић Цуцић и Сањи Пејовић, и то судији Весни Џелетовић Цуцић због навршења радног века, а судији Сањи Пејовић на лични захтев, због стицања услова за старосну пензију, колектив Апелационог суда у Београду наставља свој рад са 65 судија (укључујући и председника суда).

Именоване судије су судијску функцију обављаље у Грађанском одељењу и то судија Весна Џелетовић Цуцић као председник већа у својим предметима у деветом већу које су чиниле и судије Светлана Павић и Александра Лековић, док је судија Сања Пејовић била члан трећег већа којим је председавала судија Меланија Сантовац, а други члан већа је била судија Драгана Марчетић.

Судија Весна Џелетовић Цуцић је највећи део радног века провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 1995. године, најпре као градски судија за прекршаје у Београду, а затим од 1997. године као судија некадашњег Првог општинског суда у Београду, те од 2010. године судија Вишег суда у Београду и од 2019. године судија Апелационог суда у Београду. Биографију судије Весне Џелетовић Цуцић можете прочитати овде.

Судија Сања Пејовић је цео свој радни век провела у правосуђу, те је судијску функцију обављала од 19995. године, најпре у некадашњем Четвртом општинском суду у Београду, а затим, од формирања, 2010. године у Апелационом суду у Београду. Поред завршеног Правног факултета Универзитета у Београду 1987. године именована судија је завршила и Филозофски факултет Универзитета у Београду 1985. године. Биографију судије Сање Пејовић можете прочитати овде.

28.05.2024.

КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СМРТИ СУДИЈЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ЗОРАНА ЂОРЂЕВИЋА

Апелациони суд у Београду са најдубљим жаљењем је примио вест да је у Београду преминуо Зоран Ђорђевић, судија Апелационог суда у Београду.

Судија Зоран Ђорђевић је преминуо 27. маја у својој 60. години. Највећи део радног века провео је у правосуђу, најпре, као судија Првог општинског суда у Београду, затим Окружног суда у Београду, те Вишег суда у Београду и од децембра 2021. године Апелационог суда у Београду.

Смрт судије Зорана Ђорђевића је велики губитак не само за његову породицу већ и за све његове пријатеље и колеге.

Изражавамо најдубље саучешће породици.

Комеморативни скуп поводом смрти судије нашег уваженог колеге Зорана Ђорђевића биће одржан у четвртак, 30. маја 2024. године, од 10 часова, у судници Апелационог суда у Београду број 11, на првом спрату, у Немањиној улици број 9, у Београду. Сахрана је истог дана у 13:30 часова на Централном гробљу. Опело почиње у 13 часова.

КОЛЕКТИВ

АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

15.03.2024.

СУДИЈИ НАДИ ХАЏИ ПЕРИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Нади Хаџи Перић Апелациони суд наставља свој рад са 68 судија (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је највећи део радног века провела у правосуђу, најпре, као заменик Општинског јавног тужиоца у Призрену, а затим од 1992. године као судија Окружног суда у Призрену, затим од 2003. године као судија Окружног суда у Пожаревцу, је судија Апелационог суда у Београду од формирања, 2010. године. У Апелационом суду је поступала у Кривичном одељењу, а затим од 2015. године у Кривичном одељењу и Одељењу за ратне злочине, те је од децембра 2021. године била и заменик председника Кривичног одељења.

У Апелационом суду судија Нада Хаџи Перић је била председник првог већа Кривичног чији су чланови били и судије Драган Ћесаровић и Зоран Ђорђевић.

Биографију судије Наде Хаџи Перић можете прочитати овде.

4.03.2024.

ДЕСЕТОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ (04.03.2024.)

На судијску функцију у Апелационом суду су ступиле следеће судије: Марија Бошковић, Драгана Марчетић, Татјана Обренчевић, Јасна Лозук, Мирослава Вучетић, Виолета Јоксимовић, Маја Цветић, Душан Агатоновић, Данко Лаушевић и Раша Јанковић.

Изменама Годишњег распореда послова за 2024. године судије Марија Бошковић, Драгана Марчетић, Татјана Обренчевић и Јасна Лозук су распоређене на рад у Грађанско одељење, судије Мирослава Вучетић, Виолета Јоксимовић и Маја Цветић у Грађанско одељење за радне спорове и судије Душан Агатоновић, Данко Лаушевић и Раша Јанковић у Кривично одељење.

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 69 судија (укључујући и председника суда).

5.02.2024.

САОПШТЕЊЕ ЗА СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ПОВОДОМ ДОНЕТЕ ПРЕСУДЕ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕД АПЕЛАЦИОНИМ СУДОМ У БЕОГРАДУ ВОЂЕН ЗБОГ УБИСТВА СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ

У жељи да допринесем правилном информисању јавности у вези са поступком који је пред Апелационим судом у Београду вођен против припадника службе Државне безбедности због убиства новинара Славка Ћурувије издајем ово саопштење:

Иако у потпуности разумем потребу, најпре, породице оштећених, а затим и свих пријатеља и колега оштећеног, као и свих представника медија да искажу незадовољство донетом одлуком чији исход не води ка откривању учинилаца овог дела осећам потребу да јавности, у својству првог човека Суда који је донео пресуду која је изазвала овакве реакције, укажем на оквире у којима се судски поступак одвија.

Наиме, суд суди само на основу доказа које има у списима предмета, а налажење већа које је одлучивало у овом поступку је да Тужилаштво није презентовало суду доказе које би поткрепили наводе из оптужнице. Да ли је Апелациони суд заузео правилан став у својој одлуци, а која је донета након отвореног претреса пред Апелационим судом и поновног извођења одређених доказа, не можемо судити само на основу личног утиска о судском поступку, већ само на основу детаљне анализе свих доказа изведених у току овог поступка, као и правноснажне пресуде којом је окончан.

У том смислу обавештавам јавност, а имајући у виду да је посебно указано да је Апелациони суд, након две осуђујуће пресуде донео правноснажну ослобађајућу пресуду, да је два пута првостепена пресуда доношена већином гласова тројног већа што указује да је само двоје судија првостепеног суда гласало за осуђујућу пресуду, као и да је у Апелационом суду пресуда донета једногласно од стране петочланог већа. Дакле, шест судија које је учествовало у овом поступку је сматрало да Тужилаштво није прибавило довољно доказа којима би се доказала основаност оптужнице.

Да ли су оваквом пресудом грађани остали ускраћени за одговор на питање ко је убио и зашто новинара Славка Ћурувију, те из којих разлога ни након више од 24 године од убиства Славка Ћурувије кривац или кривци нису приведени правди, на жалост, јесте тачно, али одговорност за то не могу сносити судије Апелационог суда у Београду који су само окончали вишегодишњи поступак у вези са тим. Оваквим извештавањем о судском поступку моје колеге из Апелационог суда које су учествовале у доношењу пресуде су стигматизоване као неподобне иако никакав допринос свом односу према функцији коју врше нису дали таквом утиску. Судијски посао није ни мало лак и не бих желео да оваквим извештавањем урушимо углед правосуђа код грађана Републике Србије и обесхрабримо све наше младе колеге да се у будућности определе за ову професију.

У том смислу позивам све припаднике средстава јавног информисања, као и јавне личности, да нас и даље критикују када сматрају да је то у јавном интересу, али да критикама претходи озбиљна анализа чињеничног стања које у предмету суд има јер, подсећам, суд суди само на основу доказа које су странке у поступку презентовале, а у конкретном случају докази за тврдње из оптужнице су евидентно изостали.

ПРЕДСЕДНИК
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић