Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.05.2018.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ НЕФУНКСИОНИСАЊА ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ

Апелациони суд у Београду обавештава сва лица која имају поступке пред овим судом, као и сва друга лица која су природом своје професије упућена на рад овог суда да телефони у суду тренутно не раде због квара на телефонској мрежи, те да се комуникација са судом обавља електронским путем на мејл uprava@bg.ap.sud.rs или путем судске писарнице.

Извињавамо се уколико се због великог броја електронских поднесака који се свакодневно достављају Управи Апелационог суда одговор не достави у истом дану када је и мејл примљен у суд и истовремено напомињемо да ће суд предузети све мере да се по тим поднецима поступа у што краћим роковима.

УПРАВА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

 

30.03.2018.

АПЕЛАЦИОНИ СУД НАСТАВИО ПРАКСУ РЕШАВАЊА ВЕЛИКОГ БРОЈА „СТАРИХ ПРЕДМЕТА“ КОЈЕ СВАКОДНЕВНУ ПРИСТИЖУ У ОВАЈ СУД

И у 2017. години Апелациони суд у Београду је наставио са праксом решавања великог броја предмета, те је и у претходној години потпуно савладао прилив. Наиме, у току 2017. године овај суд је примио укупно 19514 предмета (па је укупно у раду у свим материјама имао 27163 предмета) док је 20024 предмета решено, тако да је у 2018. годину Апелациони суд ушао са 7139 предмета у раду, у свим материјама. 

За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 73,72% што указује да овај суд даје значај допринос томе да се врати поверење грађана у рад суда и да се правда учини доступнијом на бржи и ефикаснији начин свим лицима која траже заштиту својих права пред судом.

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2017. године био је 91,53, просечан број решених предмета по судији био је 23,34, док је просечан прилив предмета по судији био 22,74. Највећи прилив предмета у току претходне године Апелациони суд је имао у материји радних спорова, па је и највећа оптерећност судија који поступају у тој материји.

Апелациони суд је и у 2017. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета и то како старих по датуму пријема у жалбени суд тако и старих по датуму подношења иницијалног акта. Наиме, у Апелациони суд свакодневно стиже велики број старих предмета по датуму подношења иницијалног акта (у немалом броју тих предмета поступак траје и преко 10 и 20 година) и, сагласно Програму решавања старих предмета које сваке године доноси председник овог суда, судије су у обавези да, поред решавања предмета који су стари по датуму пријема у жалбени суд решавају и предмет који су стари по датуму подношења иницијалног акта, а све ради остварења права грађана на суђење у разумном року.

Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2017. године, а који су одређени као стари према датуму пријема жалбе је 3998, што представља 19,97% од укупног броја решених предмета, те је на крају извештајног периода остао у раду 2001 стар предмет по том основу, а посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта (преко 2 године) у раду суда је остало 5922 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2017. године у општој грађанској материји је било пет месеци, у материји радних спорова шест месеци, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од четири месеца.

Посматрајући укупан број старих предмета према датуму иницијалног акта (10566) за све апелационе судове у Републици Србији, закључује се да Апелациони суд у Београду има највише старих предмета према датуму иницијалног акта (56,05%), односно да највише старих предмета има у првостепеним судовима на територији овог суда.

Због броја старих предмета који у овај суд свакодневно стижу овај суд ће и у 2018. години наставити да предузима мере како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Иначе, тренутно судијску функцију, а након избора судија Весне Субић, Бранислава Босиљковића и Добриле Страјине за судије Врховног касационог суда РС, у Апелационом суду у Београду врши осамдесет и двоје судија (укључујући и в. ф. председника суда), те је у току избор за још четворо судија овог суда.

 

23.02.2018.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ, ДР ДРАГИЦА ПОПЕСКУ, ИМЕНОВАНА ЗА ЧЛАНА ПРОШИРЕНОГ ЖАЛБЕНОГ ВЕЋА ЕВРОПСКЕ ПАТЕНТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Апелациони суд у Београду са посебним задовољством обавештава јавност да је актом Управног савета Европског патентног завода из Минхена од 14. децембра 2017. године судија Апелационог суда у Београду, др Драгица Попеску, именована за члана Проширеног жалбеног већа Европске патентне организације, са мандатом у трајању од три године, са почетком од 1. јануара 2018. године.

Именовање судије др Драгице Попеску за члана наведене Организације је од великог значаја не само за именовану судију већ и доприноси повећању угледа правосуђа у Републици Србији у целини.

Биографију судије Апелационог суда у Београду др Драгице Попеску можете прочитати овде.

 

1.02.2018.

САОШТЕЊЕ ПОВОДОМ СМРТИ НЕКАДАШЊЕГ СУДИЈЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ДРАГОЉУБА ЂОРЂЕВИЋА

Апелациони суд у Београду са најдубљим жаљењем је примио вест да је у Београду преминуо Драгољуб Ђорђевић, некадашњи судија Апелационог суда у Београду.

Смрт судије Драгољуба Ђорђевића је велики губитак не само за његову породицу већ и за све његове пријатеље и колеге.

Изражавамо најдубље саучешће породици.

Комеморација поводом смрти судије Драгољуба Ђорђевића одржаће се у судници Апелационог суда број 11, на првом спрату, у петак 2. фебруара, од 13:30.

КОЛЕКТИВ
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

 

8.01.2018.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ТЕКСТА ОБЈАВЉЕНОГ 5. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ У ДНЕВНОМ ЛИЦУ „БЛИЦ“ ПОД НАСЛОВОМ „СРАМОТА СУДА: ЖЕНА КРИВА ШТО ЈУ ЈЕ МУЖ УБИО“

Полазећи од тога да дневне новине „Блиц“ нису, у складу са Законом о јавном информисању, објавиле у штампаном издању саопштење које је Апелациони суд у Београду издао поводом текста објављеног 5. јануара 2018. године у том дневном листу под насловом “Срамота суда: жена крива што ју је муж убио”, ради потпуног и правилног информисања јавности, Апелациони суд издаје следеће саоштење:

У вези са текстом у коме се у негативном контексту коментарише пресуда Апелационог суда у Београду, којом је окривљени Радисав Илић због извршења кривичног дела убиство осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, уз сво уважавање новинарске слободе и потребе да се критички коментаришу одлуке судова, обавештава се јавност да је поступак пред тим судом вођен по жалби браниоца окривљеног, док надлежно тужилаштво није уложило жалбу, те да је Апелациони суд и нашао да је казна која је изречена окривљеном преблага, исту није могао да повећа. С тим у вези, напомињем да према последњој званичној казненој евиденцији, коју је Апелациони суд у Београду почео да евидентира као први суд прошле године управо да би свој рад учинио транспарентнијим и да би сва заинтересована лица имала могућност увида и контроле одлука овог суда у сваком тренутку, највећи део казни за кривично дело убиство је у законском максимуму који се креће од 10 до 15 година, што указује да овај суд нема благу казнену политику када су у питању ова кривична дела, а такав се утисак оваквим текстом ствара.

Поводом самог наслова “Срамота суда: жена крива што ју је муж убио”, напомињемо да допринос жртве настанку самог кривичног дела је чињеница која је свакако од значаја приликом одмеравања казне, а да би супротно поступање указало да суд није испоштовао законску процедуру, а уверени смо да ниједан грађанин Републике Србије таквим поступањем суда не би био задовољан.

Имајући у виду целокупан садржај текста, који је објављен у оквиру опште борбе против насиља у породици, а којим се указује да Апелациони суд у Београду на чијем сам челу не даје допринос таквој борби, због значаја који одржавање поверења у рад овог суда и правосуђа уопште, има за грађане Републике Србије, апелујем на уреднике и новинаре дневног листа “Блиц” који прате рад правосуђа, да убудуће са посебном пажњом приступају овако осетљивим темама и истовремено указујем да су врата Апелационог суда у Београду ради појашњења правноснажних одлука које изазивају пажњу јавности увек, као што је и до сада било, отворена, те самим тим остаје и нејасна оваква реакција.

                                                                                    В.Ф. ПРЕДСЕДНИКА
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

СУДИЈА
Душко Миленковић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)