Архива

ЗАКЉУЧЦИ СА СЕДНИЦЕ СВИХ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ У ВЕЗИ СА РАДНОМ ВЕРЗИЈОМ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА

Дана 14. марта 2013. године у Апелационом суду у Београду је одржана седница свих судија, поводом захтева Министарства правде и државне управе, ради изјашњавања судија поводом радне верзије Националне стратегије реформе правосуђа за период од 2013.године до 2018.године. У даљем тексту изложени су најбитнији предлози, примедбе и и сугестије које су прихваћене на седници свих судија Апелационог суда:

• Не подржава се предлог да се изменама Закона о Висoком савету судства предвиди престанак рада садашњег сазива Високог савета судства и расписивање избора за нове чланове из реда судија. Решење да се било каквим законом донесе одлука о престанаку рада садашњег сазива Високог савета судства, као колективног тела, би било противно уставу и супротно начелима демократског друштва. Наиме, уколико се законским актом установи престанак једног таквог важног тела, то онда убудуће може бити модел за поступање после сваке промене власти. Измене Закона о Високом савету судства треба да буду у правцу утврђивања појединачне одговорности чланова Високог савета судства, не само садашњег сазива, него и сваког будућег.

• Извршити измене Закона о Високом савету судства, у делу који се односи на поступак за разрешење изборног члана Савета, и то посебно члана 42 који се односи на иницијативу за разрешење и члана 43 који се односи на оцену прихватљивости иницијативе. Образложење оваквог предлога је да се поступак за разрешење изборног члана Савета, како је сада конципиран, своди на то да Савет по пријему иницијативе сам оцењује основаност поднете иницијативе, а које решење може створити у јавности сумњу о непристрасности чланова Савета и објективности донете одлуке. У том смислу предложено је да наведни поступак мора бити транспарентнији и да треба размотрити могућност да се прошири круг лица која могу да поднесу иницијативу за разрешење а да се одлука о оцени иницијативе не препусти само члановима Високог савета судства. Посебно треба размотрити могућност да се у процедуру укључе и судије које су предлагале и бирале своје представнике за Високи савет судства, као и да се и судијама омогући евентуално постављање иницијативе и овлашћење за изјашњавање о оцени прихватљивости поднете иницијативе.

• Извршити измене Закона о Високом савету судства у делу који се односи на заступљеност преставника судова у Високом савету судства, те у том смислу извршити измену члана 22 Закона о Високом савету судства и поред побројаних представника из реда судија, предвидети посебног представника из Апелационог суда у Београду. Оправдање за овакво решење је у томе што је Апелациони суд у Београду највећи суд у Републици Србији. Територијална надлежност Апелационог суда у Београду, сходно Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, обухвата подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Зајечару, Неготину, Пожаревцу, Смедереву и Шапцу, као и територију Републике Србије за кривична дела организованог криминала и ратне злочине. Такође, највећи број предмета негде око 60% од укупног броја предмета у Србији се решава на подручју Апелационог суда у Београду, а што све оправдава захтев да овај суд има свог представника у Високом савету судства.

• Проширити заступљеност судија на нивоу свих судова у Комисији за праћење Стратегије. Оправдање оваквог захтева лежи у чињеници да чланови Комисије, имају јако одговоран задатак и да је неопходно да у саставу Комисије (да би била оперативнија у раду) буде шири круг чланова из реда судија који знају проблематику и функционисање правосуђа. Као чланове Комисије за праћење Стратегије посебно треба предвидети представнике апелационих судова, и то сва четири апелациона суда, јер сваки од апелационих судова има неке своје специфичности. Такође је предложено да у Комисији за праћење Стратегије треба да буду и представници виших судова, као и неко лице на нивоу државних службеника (руководилац писарнице или секретар суда) који такође имају доста знања неопходних за реализацију стратешких циљева који су постављени овом радном верзијом а односе се на државне службенике, обуку државних службеника...

• Позитивно је оцењен циљ Стратегије “јачање капацитета Правосудне академије”, али је ради реалиазције овог циља неопходно извршити измене Закона о Правосудној академији. Предложено је да се јасно дефинишу критеријуми за избор предавача Правосудне академије и менторе полазницима Академије. Такође је потребно прецизно дефинисати процедуру избора за предавача на Правосудној академији, те је предложено да у процедуру буду укључени судови који би за предаваче могли да предлажу судије по искуству и знању. Процедура избора мора бити транспарентна да се не би стварала сумња у постављене кадрове на месту предавача.

• Такође су предложене измене прелазних и завршних одредби Закона о Правосудној академији, за изједначавање статутуса кандидата за избор судије, који је завршио почетну обуку у Правосудној академији са кандидатима који испунили опште услове за избор до 24.12.2009.године када је ступио на снагу Закон о правосудној академији. Сада предвиђено решење у Закону о Правосудној академији који предност даје полазницима Академије, је дискриминаторско и неуставно, јер произилази да Закон о Правосудној академији уређује избор судија, који је регулисан Усавом и Законом о судијама. На овај начин елиминишу се потенцијални кандидати међу сарадницима са дугогодишњим искуством и знањем. Посебно, је примера ради, истакнута чињеница да у апелационим судовима више од 1/3 сарадника има преко 9 година радног искуства у струци после положеног правосудног испита, а чији степен стручности и оспособљености је на веома високом нивоу, те је нерално очекивати од ових сардника да пролазе почетни ниво обуке да би стекли услов да буду бирани за судије, и да раскидају стални радни однос да би засновали радни однос на одређено време у Правосудној академији. На овај начин им је и поред тога што испуњавају све законске услове за избор, напредовање у каријери онемогућено давањем приоритета, Законом о Правосудној академији, оним кандидатима са само 2 године радног искуства у струци од положеног правосудног испита, а који су завршили почетни ниво обуке на Правосудној академији. Давањем овакве иницијативе није намера да се степен стручности и оспособљености на Правосудној академији омаловажи, већ напротив да се приликом предлагања кандидата за избор узму у обзир и они кандидати који су обављајући веома одговоран и сложен посао стекли стручност која можда и превазилази ниво стучности који се стиче на почетној обуци. Посебо ово питање треба размотрити пре доношења одлуке о избору судија на конкурс за избор судија основих судова који је сада расписан.

• Доношење Критеријума за вредновање рада судија и председника судова, као и критеријума за вредновање рада судија који су први пут бирани на период од три године, мора да буде приоритет у раду Високог савета судства и да се постави као краткорочни циљ у Стратегији. Такође је предложено да се Критеријуми за вредновање рада судија утврде на основу предвиђене стварне надлежности сваког суда, уз образложење да није прихватљиво да се вредновање квалитета судија апелационих судова и касационог суда, тј.судија жалбених већа цени појединачно за сваког судију известиоца с обзиром да се одлуке доносе већином гласова. На пример, тако се може десити да се судији известиоцу чији је предмет враћен на поновни поступак, а који је приликом већања и гласања гласао супротно већинској одлуци, таква врста одлуке рачуна у квалитет рада.

• У стратешким смерницма прецизније одредити уједначавање судске праксе, те је предложено да се изменама Судског пословника јасније дефинишу обавезе апелационих судова и Врховног касационог за све послове везане за уједначавање судске праксе, као и да се у смерницама унесе јединствена електронска база података за судску праксу, по свим нивоима судова и јединствена номенклатура.

• У стратегији нагласити важност алтернативних начина решавања спорова а што се јавља као неопходност за јачање целокупног правног система и смањење оптерећености судова. У том смислу предложено је да се ради на јачању већ основаног Центра за медијацију који има одељења на целој територији Србије, као и на јачању нотара, приватних извршитеља. У активностима посебно одредити сачињавање Кодекса за нотаре и Кодекса за приватне извршитеље.

• У стратешким смерницма одрeдити сарадњу Правног факултета са судовима, што значи да судови пружају услуге праксе факултетима и да студенти могу да присуствују суђењима као део практичне наставе.

• Радити на јачању буџетске независности судова и независности у материјално финаснијском пословању судова. Предложено је да се  преиспита могућност самосталног управљања одобреним финасијским средствима од стране суда, а што се као веома успешно показало у правосудном систему Немачке. Ограничавање трошења средстава по додељеним апропријацијама сада онемогућава суд да средства која су му одобрена на једној позицији, за случај потребе пренамени на другу позицију, већ неискоришћена средства враћа у буџет, чиме би судска управа у оквиру одобрених финасисјких средстава могла да определи приоритете за финансирање, и да на одређеним позицијама направи уштеде, те да та средства користи за финансирање захтева суда који су у том тренутку приоритет.

• Прецизније дефинисати циљ у Стратегији „успостављање каријерног система за носиоце правосудне функцикје“, јер се тумачење овог циља своди на постојећа решења напредовања бирањем судија у суд вишег ранга. Преиспитати решења из других правосудних система нпр. у Немачкој. Каријерно напредовање у тим системима између осталог је везано за године стажа одређеног судије и платне разреде у зарадама, што значи да судија после одређеног стажа има статус вишег судије али остаје да ради у Основном суду (не мора да пређе из нижег у виши суд), а његова зарада се обрачунава у вишем платном разреду.