APELACIONI SUD - Архива

Архива

СУДИЈИ ВЕРИ МУШОВИЋ, НАКОН ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОГ РАДА У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА

15.05.2011.

Судији Грађанског одељења Апелационог суда у Београду, Вери Мушовић, је услед навршења радног века, престала судијска функција.

Одласком судије Вере Мушовић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са седамдесет и двоје судија (укључујући и председника суда), од утврђеног броја од осамдесет и осам судија.

Судија Вера Мушовић је пре избора у Апелациони суд у Београду била дугогодишњи судија Окружног суда у Београду и цео свој радни век, почев од 1972. године, је провела радећи у суду.

Биографију судије Вере Мушовић можете прочитати овде.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ДОНЕТЕ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ОКРИВЉЕНОГ УРОША МИШИЋА

4.05.2011.

Поводом донете одлуке по жалбама изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду којом је окр. Урош Мишић оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, имајући у виду велико интересовање јавности у погледу донете дургостепене одлуке, Апелациони суд у Београду, обавештава јавност, да је учинио све да се, у складу са законским овлашћењима, правилно и потпуно утврди чињенично стање у овом кривичном поступку. Управо из тих разлога судско веће Апелационог суда у Београду донело је одлуку да се отвори главни претрес и расветле све чињенице које су биле спорне у првостепеном постуку.

Након одржаног главног претреса пред другостепеним судом и оцене изведених доказа, Апелациони суд, преиначио је пресуду Вишег суда у Београду којом је окр. Урош Мишић оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, у погледу правне квалификације и одлуке о казни.

Радње извршења, на основу утврђеног чињеничног стања, од стране Апелационог суда, уместо за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, правно су квалификоване као извршење кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23, став 3. у вези са ставом 1. Закона о јавном реду и миру РС. Током другостепеног поступка, а на бази судско – медицинског вештачења и вештачења извршеног од стране вештака пиротехничке струке, Апелациони суд је утврдио да окривљени горући део упаљене бакље није покушао да угура оштећеном у уста јер локализација опекотина није непосредно у пределу усана, већ је у пределу леђа и леве стране лица која захвата и космати део. Прегледом снимка је утврђено да је напад бакљом од стране окривљеног трајао 2 секунде. На овај начин Апелациони суд је утврдио да се ради о обичним тешким телесним повредама и да умишљај туженог није ишао за тим да оштећеног лиши живота, већ да нападне службено лице у обављању послова јавног реда и мира.

У складу са оваквом правном квалификациојом дела и утврђеним чињеницама Апелациони суд преиначио је пресуду Вишег суда у Београду и у погледу одлуке о казни, те је окр. Уроша Мишића за ово кривично дело, осудио, уместо на казну затвора у трајању од 10 година, на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци. У преосталом делу првостепена пресуда је потврђена.

Oдлукa о казни je донета сходно томе да је окривљени Урош Мишић, одлуком овог суда осуђен за лакше кривично дело за које је иначе предвиђена минимална казна затвора од три године, што значи да у конкретном случају није било ублажавања минималне законом прописане казне за ово дело. Такође, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд није дао адекватан значај околностима да је предметно кривично дело окривљени извршио као млађе пунолетно лице, да до сада није осуђиван, као и чињеницу да су вештаци који су обавили вештачење окривљеног навели да с обзиром на његове карактеристике личности се не очекује у даљем току живота рецидив, тј. поврат. Апелациони суд је приликом доношења одлуке о казни имао у виду и дужину трајања првостепеног поступка, које се по налажењу Апелационог суда не може сматрати суђењем у разумном року.

Пресуда Апелационог суда у Београду, иако је поступак који јој је претходио изазивао велику медијску пажњу и притисак јавности, донета је искључиво на основу чињеница које је суд утврдио на претресу пред другостепеним судом и на основу уверења суда да се казном која је изречена пресудом постиже, превасходно, специјална, а затим и генерална превенција.