Архива

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ МАЈКЕ ОШТЕЋЕНЕ ДАТЕ У ЕМИСИЈИ „ЖИВОТ ПРИЧА“ У ВЕЗИ СА ПРЕСУДОМ ДОНЕТОМ ОД СТРАНЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПОЗНАТ У ЈАВНОСТИ КАО „ДЕЦЕДРА“

У својству лица које је дужно да снагом свог ауторитета штити углед суда на чијем је челу, а ради правилног информисања јавности у вези са пресудом донетом од стране Апелационог суда у Београду, осећам потребу да реагујем поводом изјаве мајке оштећене Ј. Р. дате у емисији „Живот прича“ у вези са поступком који је пред овим судом вођен поводом смрти њене ћерке, а која је емитована на теливизији „Прва Српска телевизија“ 8. марта 2017. године.

Као неко ко је цео свој радни век провео у правосуђу пратио сам медијско извештавање о поступцима за које је јавност била заинтересована, као и реакције оштећених поводом тих поступака и неретко сам и сам, вођен прочитаним текстовима, трагао за додатним појашњењима како бих разумео зашто је неки судски поступак завршен на одређени начин који, с обзиром на чињенице које су презентоване јавности, није био логичан. У том смислу у потпуности разумем реакцију јавности, а посебно оштећених, на сваку пресуду суда која не одговара очекивањима. Посебно када је иста праћена, а што је случај и у предмету у вези са којим реагујем, утврђеним пропустима у поступању окривљених али који нису довели до њихове осуде.

Међутим, као неко ко је, најпре, судија, а затим и председник Апелационог суда морам да реагујем у вези са изјавом мајке оштећене Ј.Р. дате у емисији „Живот прича“ у циљу заштите како угледа суда на чијем сам челу тако и судија чија су лична имена напоменута од стране мајке оштећене у емисији у крајње непримереном контексту и да с тим у вези дам и одређена појашњења.

У потпуности разумем бол породице оштећене и њихово неразумевање исхода овог кривичног поступка, као и њихову борбу да и сами дају допринос да се „направи разлика између оних дивних лекара који савесно раде свој посао и оних других“, али их уверавам да све судије своју функцију у овом суду обављају на крајње професионалан начин руководећи се само оним чињеницама и доказима које имају у списима предмета. По налажењу већа које је поступало у овом предмету, након одржаног претреса, нађено је да се на основу закона, а све у односу на то како је тужилаштво окривљенима оптужним актом ставило на терет, овај поступак може окончати једино ослобађајућом пресудом. Уколико мајка оштећене сматра да је ова пресуда донета уз злоупотребу судијске функције неког од судија које су поступале у овом суду и с тим у вези поседује одређене доказе позивам је да поводом тих навода обавести надлежне државне органе који су овлашћени да поступају по кривичним пријавама грађана. У супротном, уз сво уважавање бола мајке оштећене, давање таквих изјава наноси немерљиву штету не само судијама који су поступали у овом предмету, већ и самом судству као трећој, независној, грани власти.

Поводом изјаве мајке оштећене да је предмет држан у „фиоци“ у периоду од 1. септембра 2016. године, када је пресуда донета, до 24. новембра 2016. године, када је овај суд издао саопштење у вези са донетом пресудом налазим за потребним да јавности пружим додатна појашњења. Апелациони суд је другостепени суд и он се након јавног дела седнице повлачи у нејавни део у коме доноси одлуку по поднетим жалбама. Цео поступак одлучивања, од дана одржавања јавне седнице до експедовања одлуке из суда, је заштићен тајношћу поступка и у тој фази поступка каква је одлука није познато никоме, сем члановима већа који поступају у том предмету. Имајући у виду сложеност самог предмета и обимност материјала у списима предмета, а полазећи од тога да је поступак пре доношења правноснажне пресуде овог суда трајао десет година, поступак израде писменог отправка одлуке је трајао нешто дуже. Дакле, Апелациони суд је издао саопштење у вези са донетом пресудом онда када је израђен писмени отправак пресуде и када је иста експедована из суда, те свако даље полемисање на ту тему сматрам непримереним. 

У вези са саставом другостепеног већа које је донело правноснажну пресуду у овој правној ствари, а које није поступало у истом саставу као веће које је донело ранију укидајућу одлуку, напомињем да је раније поступајућа судија из тог већа, Славка Михајловић, у међувремену одлуком Високог савета судства разрешена судијске функције, те да су затим извршене измене годишњег распореда послова у овом суду, па је судија Гордана Петковић (која је била судија известилац и приликом доношења раније одлуке овог суда) поступала у оном већу у којем је годишњем распореду послова била распоређена.

Уверен сам да је јавност разумела да Апелациони суд није могао да донесе осуђујућу пресуду окривљеним лекарима, и поред тога што је утврдио њихово очигледно несавесно поступање, јер није доказано да је такво њихово несавесно поступање узрок смрти оштећене. У конкретном случају, суд је утврдио да ни једна радња коју су окривљени били дужни да предузму у конкретном случају не би искључила смртни исход, а код тако утврђеног чињеничног стања нема ни кривичног дела тешко дело против здравља људи које се окривљенима ставља на терет оптужним актом. Уколико нејасноће у вези са одлуком овог суда постоје због тога што је овај суд утврдио њихово очигледно несавесно поступање, а није их поводом тога осудио напомињем да окривљенима оптужним актом Тужилаштва није стављено на терет ово кривично дело (за које је наступила застарелост још 2010. године) већ кривично дело тешко дело против здравља људи за које је неопходно утврдити узрочну везу између несавесног поступања окривљених лекара и смрти оштећене пацијенткиње, а што је у конкретном случају изостало.

Жао ми је што сам морао да на овај начин реагујем у вези са овим поступком који је вођен због смрти једне младе особе која је преминула након рутинске операције чукљева и уверен сам да ће, најпре, породица оштећене, а затим и јавност разумети да се суд креће искључиво у границама закона приликом доношења одлука и да околност да исте некада не одговарају очекивања јавности не значи да су исте последице одређене незаконитости. Управо из тих разлога и инсистирам на раду суда који је јаван и који је подложан контроли од стране јавности.

ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић