Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

СУДИЈИ МОМИРКИ ПРОКИЋ И ДРАГОЉУБУ ЂОРЂЕВИЋУ, УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ, А ЧЕТВОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ

13.12.2017.

Апелациони суд у Београду наставља свој рад без још двоје судија јер је судији Момирки Прокић и Драгољубу Ђорђевићу престала судијска функција услед навршења радног века.

Судија Момирка Прокић је највећи део свог радног века провела у правосуђу. Судијску функцију обавља од 1987. године до 1995. године, те затим од 1996. године до 1998. године и од 2005. године до навршења радног века. Била је, најпре судија Општинског суда у Параћину, затим Окружног суда у Београду, те Вишег суда у Београду и затим Апелационог суда у Београду.

У Апелационом суду у Београду судија Момирка Прокић је била први члан једанаестог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Светлана Беговић Пантић, председник већа, и  Зорица Булајић, члан већа.

Биографију судије Момирке Прокић можете прочитати овде.

Судија Драгољуб Ђорђевић је цео свој радни век провео у правосуђу. За судију Првог општинског суда у Београду је изабран 1983. године, а 1995. године је изабран за судију Окружног суда у Београду. Судијску функцију у Апелационом суду у Београду обавља од формирања овог суда, 1. јануара 2010. године.

У Апелационом суду у Београду судија Драгољуб Ђорђевић је био председник другог већа Кривичног одељења, које су чиниле и судије Здравка Ђурђевић, Драгољуб Албијанић и Гордана Петковић. Такође, био је члан и првог већа Посебног одељења за организовани криминал, које су чиниле и судије Верољуб Цветковић, председник већа, и чланови већа – Милимир Лукић, Надежда Мијатовић, Нада Зец и Бојана Пауновић.

Биографију судије Драгољуба Ђорђевића можете прочитати овде.

На седници свих судија Апелационог суда у Београду одржаној  10. новембра 2017. године на судијску функцију у овом суду ступиле су судије Снежана Стевовић, Гордана Тошић, Весна Миљуш, Весна Филиповић и Јелена Стевановић.

Променом Годишњег распореда послова за 2017. годину судије Весна Миљуш, Весна Филиповић и Јелена Стевановић су распоређене у Грађанско одељење, а судија Гордана Тошић у Грађанско одељење за радне спорове Апелационог суда у Београду. Судија Снежана Стевовић није обухваћена променама Годишњег распореда послова за ову годину јер је именована за вршиоца функције председника Првог основног суда у Београду.

Доласком именованих судија, од утврђеног броја од осамдесет осам, у Апелациони суд у Београду је изабрано осамдесет четворо судија стим што судијску функцију обавља осамдесет и један судија (укључујући и председника суда). Двоје судија је постављено за председнике нижестепених судова, а један судија је упућен на рад у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду. 

 

СУДИЈА ДУШКО МИЛЕНКОВИЋ ВРШИЛАЦ ФУНКЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

5.12.2017.

Вршилац функције председника Врховног касационог суда, судија Драгомир Милојевић, именовао је досадашњег председника Апелационог суда у Београду, судију Душка Миленковића, за в. ф. председника овог суда, док нови председник суда не ступи на функцију, а најдуже на шест месеци. Он ће наставити да обавља судијску фукцију у Посебном одељењу за организовани криминал истовремено се дужностима в. ф. председника Апелационог суда.

Судија Душко Миленковић од 1993. године ради у суду, најпре као приправник, затим као стручни сарадник, а од 1997. године и као судија Првог општинског суда у Београду. Од 2003. године је судија Окружног суда у Београду, а од 2010. године је судија  Апелационог суда у Београду. У Апелационом суду поступа као судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, а такође је и руководилац судске праксе у Кривичном одељењу и члан Редакцијског одбора Билтена овог суда. Рођен је 1966. године у Ужицу, ожењен је и отац је двоје деце.

Биографију в. ф. председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, можете прочитати овде

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)