Архива

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД ОДБИО ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ЗАКОНИТОСТИ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ОКРИВЉЕНЕ МАРИНЕ АНДРЕЈИЋ

Пресудом Врховног касационог суда од 10. априла 2013. године одбијен је као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца подигнут против правноснажне пресуде овог суда којом је Марина Андрејић ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело тешко убиство.

Пресудом Апелационог суда од 3. јула 2012. године, а која је била предмет разматрања од стране Врховног касационог суда по поднетом захтеву за заштиту законитости, преиначена је пресуда Вишег суда у Пожаревцу којом је Марина Андрејић због извршења кривичног дела тешко убиство оглашена кривом и осуђена на казну затвора у трајању од 20 година.

У образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи да нема никакве сумње да је Апелациони суд на претресу који је одржао извео апсолутно све доказе који су у току поступка прикупљени, да их је све и ценио, те да је другостепени суд у разлозима пресуде јасно изнео због чега налази да постоји сумња у истинитост признања окр. Марине Андрејић и да није доказано да је на начин описан у диспозитиву оптужнице и изреци првостепене пресуде, лишила живота мал. Ђ, као и да је другостепени суд са једнаком пажњом испитао и утврдио како чињенице које терете окривљену, тако и оне које јој иду у корист због чега је неоснован захтев Републичког јавног тужиоца да је Апелациони суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка.

ДРАГАНА БОЉЕВИЋ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

Одлуком Високог савета судства председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изабрана је за судију Апелационог суда у Београду.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изјавила је Танјугу да је одлуком Високог савета судства изабрана за судију Апелационог суда у Београду.

Пошто је одлуком Уставног суда од прошлог лета враћена на судијску функцију у Виши суд у Београд, Бољевићева је покренула спор пред Управним судом, јер 2009. године није конкурисала за избор у Виши суд већ за Апелациони или Врховни касациони суд.

Управни суд пресудио је у корист Бољевићеве, па је одлуком ВСС на седници 21. маја изабрана за судију у Апелационом суду у Београду, објављено је на сајту ВСС-а.

Бољевићева је, као и још више од 800 њених колега 31. децембра 2009. одлуком првог сазива ВСС остала без судијске фукције али је после три и по године оспоравања тих одлука, како од домаће тако и од међународне стручне јавности, Уставни суд прошлог лета поништио све те одлуке и неизабраним судијама вратио функције.

Они су након тога махом враћени у судове у којима су радили пре општег избора (реизбора) 2009.

На истој седници, ВСС је сходно Закону о судијама Народној скупштини предложио 15 кандидата за судије који се први пут бирају у основне и прекршајне судове, а који су конкурисали на конкурс расписан 6. марта ове године.

(Преузето од Новинске агенције „Танјуг“)

ЗАКЉУЧЦИ СА СЕДНИЦЕ СВИХ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ПРЕДСТОЈЕЋЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ У ВЕЗИ СА РАДНОМ ВЕРЗИЈОМ ПРАВИЛНИКА О КРИТЕРИЈУМИМА, МЕРИЛИМА И ПОСТУПКУ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА И ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА

Дана 25. априла 2013. године у Апелационом суду у Београду је одржана седница свих судија, поводом предстојеће јавне расправе о радној верзији Правилника о критеријумима, мерилима и поступку за вредновање рада судија и председника судова на којој су се судије изјасниле поводом радног текста Правилника уз једногласну констатацију да је Правилник акт од изузетне важности и да би његову примену у наредном периоду, пре ступања на снагу Правилника, требало сагледати кроз пилот судове који би практично могли да укажу на све позитивне и негативне аспекте Правилника, имајући у виду да је изузетно тешко наћи објективна мерила о квалитету рада једног судије у нашем правосудном систему у коме за судове истог степена постоје бројни различити статистички показатељи.

Такође је на седници истакнуто да су многи критеријуми у Правилнику генерално одређени и недовољно дефинисани, те да дају могућност различитог тумачења.

У даљем тексту изложени су најбитнији предлози, примедбе и и сугестије које су прихваћене на седници свих судија Апелационог суда:

• члан 9 Правилника који се односи на органе надлежне за вредновање рада судија и председника судова, требало би усагласити са предлогом члана 33 Закона о судијама који је у скупштинској процедури и који предвиђа да се Комисије надлежне за вредновање у судовима бирају на период од четири године, док је у Правилнику одређен период од 5 година. Такође, имајући у виду да Комисије спроводе поступак вредновања и утврђују оцену рада, на седници свих судија, предложено је да се председник и чланови комисије бирају према правној области у којој поступају ради правилнијег и потпунијег сагледавања рада судије чији се рад вреднује.
   

• Подржава се предлог да се бодовање квалитета рада за судије, предвиђено чланом 15 тачком 1 Правилника, цени према укупном броју донетих одлука, а не према ожалбеним одлукама. Наиме, на седници свих судија истакнуто је да је бодовање процента укинутих одлука по правном леку, који се изражава процентом укинутих одлука у односу на укупан број донетих одлука у оцењиваном периоду, праведније решење од решења које је сада предвиђено Судским пословником, и то Упутством за попуњавање Извештаја о раду судије и суда у делу који се односи на квалитет рада, а који се сада цени према ожалбеним одлукама. Ово посебно треба ценити имајући у виду пример да судија у току месеца, од 100 донетих одлука, може да има 2 одлуке против које је изјављена жалба и које су укинуте, у ком случају би квалитет судије био бодован према проценту од 100% укинутих одлука по правном леку, што не би био прави показатељ квалитета рада тог судије који у оцењиваном периоду има и 98 неожалбених одлука, а које су постале правноснажне. Управо из ових разлога на седници свих судија предложена је промена одредаба Судског пословника у делу који се односи на вредновање рада квалитета рада судије и суда. Међутим, истакнуто је да члан 15 тачка 1 Правилника није потпуно дефинасан и да би приликом бодовања квалитета рада за судије, имајући у виду различите врсте одлука које могу бити донете у поступку по правном леку, а које у себи садрже оцену квалитета ожалбене одлуке, требало обухватити и оне ситуације за одлуке које по правном леку буду делимично укинуте или преиначене и слично...
   

• члан 15 тачка 2 Правилника који се односи на мерила  квалитета за судије који поступају у другостепеном поступку, треба додатно појаснити тако да се за другостепене судије време за израду судских одлука, односно рокови из  Извештаја о неурађеним одлукама, другачије рачунају, имајући у виду да за другостепене судове постоји обавеза сходно члану 199 Судског Пословника да се донете одлуке проследе Одељењу судске праксе ради достављања примедби. У том смислу предложено је да се као дан израде судске одлуке, уместо дана отправљања одлуке из суда, рачуна дан када је Одељење судске праксе констатовало да одлука може да се експедује. Ову чињеницу нарочито треба имати у виду јер се у другостепеним судовима константно дешава да због великог броја предмета судска писарница, након што предмет буде достављен из Одељења судске праксе, не може физички да постигне да у Програму за аутоматску обраду података, истог дана када је Одељење судске праксе констатовало да одлука може да се експедује, изврши развођење одлука и отпреми одлуку из суда. Наведени предлог дат је из разлога што се Извештај о неурађеним одлукама добија на основу статистичких података из Програма за аутоматску обраду података у коме се као неизрађена одлука третира свака одлука која није експедована, а која чињеница не одговара организацији рада и унутрашњем уређењу другостепних судова. Такође је предложено да се из Извештаја о неурађеним одлукама, приликом бодовања квалитета рада за судије, издвоје сви предмети у којима по посебном одобрењу председника суда продужен рок за израду судске одлуке.
   

• члан 15 тачка 2 Правилника - време за израду судских одлука, треба прецизирати и у погледу самог бодовања јер није јасно дефинисано да ли се од укупне оцене одузима 5 бодова за једну одлуку која није урађена у року од преко 60 дана или се 5 бодова одузима за све одлуке које нису урађене у року од преко 60 дана, а које судија има у оцењиваном периоду. Такође, треба прецизирати и параметре за бодовање, означене у овом члану пом ставом б)-решавање старих предмета и под ставом в)-број  отворених  главних  расправа  и  претреса  пред  другостепеним  судом  у односу на број разматраних одлука.
   

• Преиспитати мерила и критеријуме за вредновање рада истражног судије, јер ће применом Законика о кривичном поступку од јесени 2013.године, судија за претходни поступак имати много мања овлашћења него сада истражни судија.
   

• За члан 16 Правилника који се односи Квантитет (учинак) рада судија који се вреднује на основу броја предмета који судија заврши у току месеца у односу на број  који би требало да заврши - месечну норму, предложено је да се преиспита могућност да се уместо апсолутних бројева, савладавање месечне норме рачуна кроз процентуална одступања у односу на 2 параметра, и то према: просечном броју решених предмета у судском одељењу и просечном броју решених предмета на нивоу Републике. Просек решених предмета судског одељења једног суда заправо изражава реалне услове у којима судије тог суда раде. Почев од врсте предмета, сложености предмета, броја поступајућих судија у суду, смештајних капацитета суда и других услова у којима судије тог суда раде. Комбинацијом ова два параметра може се много објективније вредновати рад једног судије с обзиром да постоји велика вероватноћа да се разлике у оптерећности судија истог степена не могу изједначити ни са новом мрежем судова. У том смислу је и предложено да се као основни критеријум за вредновање рада судије, а који се односи на квантитет, бодује кроз процентуална одступања у односу на просечан број решених предмета у судском одељењу, и то све док се не успостави прецизнији механизам за пондерисање предмета. Такође је наведено да посматрани период за вредновање рада судије буду задње три године рада судије, јер се једино на дужи рок може закључити које судије стално раде боље или лошије, у односу на просек судског одељења, али под једнаким условима у том суду.
   

• Потребно је прецизирати члан 17 став 1 тачку 3 Правилника који се односи на број предмета који би требало да судија у апелационом суду заврши у току месеца, имајући у виду да бројеви по материјама, не дају јасан закључак да ли судија треба у свакој материји да заврши наведени број предмета да би остварио месечну норму или се предвиђена норма може остварити кумулативно.
   

• Потребно је прецизирати члан 18 Правилника јер у ситуацији да судија нема  довољан  број  предмета  у  раду  због  недовољног  прилива предмета и да му се квантитет рада исказује кроз коефицијент ажурности, није јасно како се у том случају врши бодовање квантитета односно коефицијента ажурности.
   

• Потребно је прецизирати члан 20 Правилника који предвиђа да се месечна   норма односи на мериторно решене предмете, а да се предмети решени на други начин, рачунају тако што се три предмета решена на други начин рачунају као један мериторно решен. Наиме, треба прецизирати како се статистички приказује и бодује укидање одлуке која је решена на други начин, односно да ли се, када се укину три такве одлуке, у статистици рачуна као једна мериторно укинута одлука. Такође, за другостепене судове треба предвидети и у којим материјама се предмет може решити на други начин, с обзиром на досадашње различито поступање у кривичној и грађанској материји. Решење којим се предмет враћа на допуну поступка у кривичној материји се не разводи као решен предмет, док се у грађанској материји, такав предмет разводи као решен на други начин. Ово питање за другостепене судове треба јединствено решити имајући у виду и различито поступање апелационих судова у приказивању предмета који су решени на други начин, а што судове доводи у неједнак положај у приказивању резултата рада судова.
   

• Размотрити могућност да се у члану 21 став 4 Правилника који се односи на умањење норме на неки начин додатно вреднује и рад заменика председника већа, однсоно првог члана већа који у случају спречености или одсутности председника већа врши функцију председника судског већа.
   

• За члан 23 Правилника који се односи на бодовање судија Посебног одељења и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, истакнуто је да није потпуно дефинисан и да се приликом бодовања квалитета  морају узети у обзир и судије посебних одељења Апелационог суда у Београду које поступају у другом степену.
   

• За члан 40 Правилника којим је одређено да када је судији утврђена коначна оцена рада „задовољава“, предложено је да у таквим ситуацијама, након завршетка обавезне обуке, треба предвидети обавезно ванредно оцењивање
   

• За члан 41 Правилника који се односи на ванредно вредновање рада судија и председника судова, истакнуто је да није потпуно јасно у којим се све ситуацијама може иницирати ванредно вредновање рада судије, јер овако дефинисан члан оставља могућност злоупотребе овог права. У том смислу предложено је да ситуације у којима се може захтевати ванредно оцењивање морају бити таксативно одређене.
   

• Такође у вези ванредног вредновања рада судија и председника судова наглашено је да, у складу са чланом 63 и 64 Закона о судијама, за оног судију који је на ванредном оцењивању буде оцењен оценом „не задовољава“, треба предвидети обавезу Комисије да Високом савету судства предложи разрешење судије.