И судији Маргити Стефановић, која је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу Апелационог суда у Београду, престала је судијска функција услед навршења радног века.
Одласком судије Маргите Стефановић Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет двоје судија (укључујући и председника суда).
Судија Маргита Стефановић судијску функцију обавља од 1992. године, најпре као судија некадашњег Петог општинског суда у Београду, а затим и као судија Окружног суда у Београду и Апелационог суда у Београду.
У Апелационом суду у Београду судија Маргита Стефановић је била члан деветог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Весна Митровић и Милица Поповић Ђуричковић, а такође је била и председник већа у предметима који су јој додељени у рад као судији известиоцу.
Биографију судије Маргите Стефановић можете прочитати овде.
13. фебруар 2014. године
САОПШТЕЊЕ ЗА СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ПОВОДОМ ДОНЕТЕ ОДЛУКЕ У ВЕЗИ СА ЗАХТЕВОМ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА БРАНИЛАЦА ОКР. ИВАНА ГРКОВИЋА И ДЕЈАНА ПУЗИГАЋЕ
Апелациони суд у Београду донео је решење којим је укинуо првостепено решење Вишег суда у Београду којим је одбијен захтев бранилаца окр. Ивана Грковића и Дејана Пузигаће за понављање поступка завршеног пресудом Вишег суда у Београду од 25. јануара 2011. године, а која је преиначена пресудом Апелационог суда од 28. октобра 2011. године, и предмет упутио првостепеном суду на поновно одлучивање.
По налажењу Апелационог суда основано се жалбама бранилаца окр. Ивана Грковића и Дејана Пузигаће указује да је првостепено решење донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка. Наиме, првостепени суд није поступио по примедбама из претходног решења овог суда у коме је дат јасан налог да је у конкретном случају потребно спровести извиђај и прибавити одређене доказе. Такође, у првостепеном решењу нису дати јасни разлози и конкретно објашњење због чега докази на које се браниоци окривљених позивају у својим захтевима за понављање поступка нису таквог квалитета да би, сами за себе или у вези са ранијим чињеницама и доказима, могли да доведу до одбијања оптужбе, ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону. Наиме, у првостепеном решењу се даје оцена веродостојности одређених доказа, иако првостепени суд, с обзиром на фазу поступка у којој одлучује и предмет захтева по коме одлучује, за то није био овлашћен, али се не дају конкретни разлози због чега ти докази не могу да доведу у сумњу правилност чињеничног стања које је утврђено у поступку чије се понављање тражи.
Решењем Апелационог суда је првостепеном суду наложено да при поновном одлучивању поступи по налозима из претходних решења Апелационог суда, да спроведе све извиђајне радње и прибави доказе на које му је указано, а да након тога оцени да ли су у питању докази који су од таквог значаја да би, сами за себе или у контексту раније изведених доказа могли да доведу у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди којом је окончан поступак чије се понављање тражи, у ком случају би се дозволило понављање поступка, а да у супроном одбије захтев за понављање.
Имајући у виду да су се пре давања овог саопштења у појединим медијима већ појавиле незваничне информације о врсти и садржини одлуке донете у овом предмету, а за које се испоставило да нису тачна, те како то није први пут да се такве информације појављују у јавности пре званичног саопштења суда, овом приликом апелујемо на све медијске куће да убудуће, зарад правилног и потпуног информисања јавности, без званичне потврде из суда, не дају било какве информације у вези са судским поступцима који су у току.