Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

СУДИЈИ ЗОРИЦИ ЈАШАРЕВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

13.11.2015.

Апелациони суд у Београду наставља свој рад без још једног судије јер је судији Зорици Јашаревић, која је судијску функцију обављала у Грађанском одељењу Апелационог суда у Београду, престала судијска функција услед навршења радног века.
 
Одласком судије Зорице Јашаревић Апелациони суд у Београду свој рад наставља са осамдесет троје судија (укључујући и председника суда).

Судија Зорица Јашаревић је цео свој радни век провела у правосуђу. Судијску функцију обавља од 1981. године, најпре као судија некадашњег Првог општинског суда у Београду, а затим и као судија Окружног суда у Београду и Апелационог суда у Београду.

У Апелационом суду у Београду судија Зорица Јашаревић је била председник шестог већа Грађанског одељења, које су чиниле и судије Владислава Милићевић и Весна Матковић.

Биографију судије Зорице Јашаревић можете прочитати овде.

 

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

6.11.2015.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

Су бр. I-1  58 /15
22. октобар 2015. године
Б Е О Г Р А Д

            На основу члана 52. став 1. и 2. Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС” бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 и 40/15), члана 16. и 17. Закона о заштити узбуњивача (“Службени гласник РС” бр. 128/14) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених (“Службени гласник РС” бр. 49/15), председник Апелационог суда у Београду, судија Душко Миленковић, доноси

П Р А В И Л Н И К
О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА
У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

Уводна одредба

Члан 1.

Овим Правилником уређује се поступак унутрашњег узбуњивања у Апелационом суду у Београду, у складу са одредбама Закона и Правилника.

Значење појединих појмова

Члан 2.

1) “узбуњивање”  је откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера;

2) “узбуњивач” је физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву;

3) “послодавац” је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе, носилац јавних овлашћења или јавна служба, правно лице или предузетник који радно ангажује једно или више лица;

4) “одговорно лице” је лице коме су у правном лицу поверени одређени послови који се односе на управљање, пословање или процес рада, као и лице које у државном органу, органу територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе врши одређене дужности;

5) “радно ангажовање” је радни однос, рад ван радног односа, волонтирање, вршење функције, као и сваки други фактички рад за послодавца;

6) “овлашћени орган” је орган Републике Србије, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе или носилац јавних овлашћења надлежан да поступа по информацији којом се врши узбуњивање, у складу са законом;

7) “штетна радња” је свако чињење или нечињење у вези са узбуњивањем којим се узбуњивачу или лицу које има право на заштиту као узбуњивач угрожава или повређује право, односно којим се та лица стављају у неповољнији положај.

Поступак унутрашњег узбуњивања
Покретање поступка

Члан 3.

Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације послодавцу, односно лицу овлашћеном за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем.

Достављање информације

Члан 4.

Достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се писмено или усмено.

Писмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем може се учинити непосредно предајом писмена о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, обичном или препорученом пошиљком, као и електронском поштом, у складу са законом, уколико постоје техничке могућности.

Усмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се усмено на записник.

Уколико се достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем  врши непосредном предајом писмена или усмено, о примљеној информацији  се саставља  потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, и то приликом пријема писмена, односно приликом узимања усмене изјаве од узбуњивача. 

Уколико се достављање писмена о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем врши обичном или препорученом пошиљком, односно електронском поштом, издаје се потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем. У том случају се, као датум пријема код препоручене пошиљке  наводи датум предаје пошиљке пошти, а код обичне пошиљке датум пријема пошиљке код послодавца.  Ако је поднесак упућен електронском поштом, као време подношења послодавцу сматра се време које је назначено у потврди о пријему електронске поште, у складу са законом.

Потврда о пријему информације

Члан 5.

Потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем треба да садржи следеће податке:

1) кратак опис чињеничног стања о информацији у вези са унутрашњим   узбуњивањем;
2) време, место и начин достављања информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
3) број и опис прилога поднетих уз информацију о унутрашњем узбуњивању;
4) податке о томе да ли узбуњивач жели да подаци о његовом идентитету не буду откривени;
5) податке о послодавцу;
6) печат послодавца;
7) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем.

Потврда о пријему информације у вези са унутрашњим узбуњивањем може садржати потпис узбуњивача и податке о узбуњивачу, уколико он то жели.

Записник о усмено достављеној информацији

Члан 6.

Усмено достављање информације у вези са унутрашњим узбуњивањем врши се усмено на записник.

Записник о усмено достављеној информацији треба да садржи следеће податке:

1) податке о послодавцу и лицу које саставља записник;
2) време и место састављања записника;
3) податке о присутним лицима;
4) опис чињеничног стања о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, податке о времену, месту и начину кршења прописа из области радних односа, безбедности и здравља на раду, људских права запослених, опасностима по њихов живот, здравље, општу безбедност, животну средину, указивање на могућност настанка штете великих размера и друго;
5) примедбе узбуњивача на садржај записника или његову изјаву да нема никаквих примедби на записник и да се у потпуности слаже са садржином записника;
6) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унтурашњим узбуњивањем;
7) печат послодавца.

Поступање по информацији

Члан 7.

Након пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, послодавац је дужан да по њој поступи без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације.

Послодавац је дужан да на захтев узбуњивача, пружи узбуњивачу обавештења о току поступка и о радњама предузетим у поступку, као и да омогући узбуњивачу да изврши увид у списе предмета и да присуствује радњама у поступку.

Послодавац је дужан да обавести узбуњивача о исходу поступка по његовом окончању, у року од 15 дана од дана окончања поступка.

У циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, предузимају се одговарајуће радње, о чему се обавештава послодавац, као и узбуњивач, уколико је то могуће на основу расположивих података.

Послодавац је дужан да предузме све расположиве радње и мере у циљу утврђивања и отклањања неправилности на које је указано информацијом, као и да обустави све утврђене штетне радње и отклони њене последице.

У случају анонимних обавештења, поступа се у складу са Законом.

Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача.

Члан 8.

Приликом вођења поступка унутрашњег узбуњивања, овлашћено лице које води поступак може узимати изјаве од других лица, у циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, о чему саставља записник, који садржи следеће податке:

1) податке о послодавцу и лицу које саставља записник;
2) време и место састављања записника;
3) податке о присутним лицима;
4) опис утврђеног чињеничног стања поводом информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
5) примедбе присутног лица на садржај записника или његову изјаву да нема никаквих примедби на записник и да се у потпуности слаже са садржином записника;
6) потпис присутних лица и лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем;
7) печат послодавца.

Извештај о предузетим радњама

Члан 9.

По окончању поступка, овлашћено лице саставља извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем и предлаже мере ради отклањања уочених неправилности и последица штетне радње, насталих у вези са унутрашњим узбуњивањем.

Извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем доставља се послодавцу и узбуњивачу, о коме се узбуњивач може изјаснити.

Извештај из претходног става треба да садржи следеће податке:

1) време, место и начин пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;
2) радње које су након пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем предузете у циљу провере информације;
3) која су лица обавештена о радњама предузетим у циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем, уз навођење датума и начина њиховог обавештавања;
4) шта је утврђено у поступку о информцији, уз навођење конкретног чињеничног стања, да ли су утврђене неправилности и штетне радње као и њихов опис, те да ли су такве радње изазвале штетне последице;
5) потпис лица овлашћеног за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем;
6) печат послодавца.

Члан 10.

Узбуњивач се може изјаснити о извештају о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем у року од 5 дана од дана пријема извештаја.

Члан 11.

На основу извештаја о предузетим радњама, који послодавцу доставља лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем, послодавац је дужан да у оквиру својих овлашћења предузме мере ради отклањања утврђених неправилности у вези са информацијом.

Заштита узбуњивача

Члан 12.

Послодавац је дужан да у овкиру својих овлашћења заштити узбуњивача од штетне радње као и да предузме неопходне мере ради обустављања штетне радње и отклањања последица штетне радње.

Узбуњивач има право на заштиту, у складу са законом, ако:

1) изврши узбуњивање код послодавца, овлашћеног органа или јавности на начин прописан законом;
2) открије информацију која садржи податке о кршењу прописа и др. у року од једне године од дана сазнања за извршену радњу због које врши узбуњивање, а најкасније у року од десет година од дана извршења те радње;
3) ако би у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података, у истинитост информације, поверовало лице са просечним знањем и искуством као и узбуњивач.

Члан 13.

Право на заштиту од узбуњивања имају и повезана лица.

Повезано лице има право на заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због повезаности са узбуњивачем.

Члан 14.

Лице које тражи податке у вези са информацијом, има право на заштиту као узбуњивач, ако учини вероватним да је према њему предузета штетна радња због тражења тих података.

Члан 15.

Лице које је овлашћено за пријем информације дужно је да штити податке о личности узбуњивача, односно податке на основу којих се може открити идентитет узбуњивача, осим ако се узбуњивач не сагласи са откривањем тих података, у складу са Законом о заштити података о личности.

Свако лице које сазна податке из става 1. овог члана, дужно је да штити те податке.

Лице овлашћено за пријем информације у вези са унутрашњим узбуњивањем дужно је да приликом пријема информације, обавести узбуњивача да његов идентитет може бити откривен надлежном органу, ако без откривања идентитета узбуњивача не би било могуће поступање тог органа, као и да га обавести о мерама заштите учесника у кривичном поступку.

Ако је у току поступка неопходно да се открије идентитет узбуњивача, лице овлашћено за пријем информације дужно је да о томе, пре откривања идентитета, обавести узбуњивача.

Подаци из става 1. овог члана не смеју се саопштити лицу на које се указује у информацији, ако посебним законом није другачије прописано.

Члан 16.

Забрањена је злоупотреба узбуњивања. Злоупотребу узбуњивања врши лице које:

1) достави информацију за коју је знало да није истинита;
2) поред захтева за поступање у вези са информацијом којом се врши узбуњивање тражи противправну корист.

 

Узбуњивање ако су у информцији садржани тјани подаци

Члан 17.

Информација може да садржи тајне податке.

Под тајним подацима из става 1. овог члана сматрају се подаци који су у складу са прописима о тајности података претходно означени као тајни.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач је дужан да се прво обрати послодавцу, а ако се информација односи на лице које је овлашћено да поступа по информацији, информација се подноси руководиоцу послодавца.

У случају да послодавац није у року од 15 дана поступио по информацији у којој су садржани тајни подаци, односно ако није одговорио или није предузео одговарајуће мере из своје надлежности, узбуњивач се може обратити овлашћеном органу.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају да се информација односи на руководиоца послодавца, информација се подноси овлашћеном органу.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач не може узбунити јавност, ако законом није другачије одређено.

Ако су у информацији садржани тајни подаци, узбуњивач и друга лица дужни су да се прдржавају општих и посебних мера заштите тајних података прописаних законом који уређује тајност података.

 

Забрана стављања узбуњивача у неповољнији положај и накнада штете

Члан 18.

Послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај односи на:

1) запошљавање;
2) стицање својства приправника или волонтера;
3) рад ван радног односа;
4) образовање, оспособљавање или стручно усавршавање;
5) напредовање на послу, оцењивање, стицање или губитак звања;
6) дисциплинске мере и казне;
7) услове рада;
8) престанак радног односа;
9) зараду и друге накнаде из радног односа;
10) учешће у добити послодавца;
11) исплату награде и отпремнине;
12) распоређивање или премештај на друго радно место;
13) непредузимање мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица;
14) упућивање на обавезне здравствене пргледе или упућивање на прегледе ради оцене радне способности.

Члан 19.

Одредбе општег акта којима се узбуњивачу ускраћује или повређује право, односно којима се ова лица стављају у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, ништаве су.

Члан 20.

У случајевима наношења штете због узбуњивања, узбуњивач има право на накнаду штете, у складу са законом који уређује облигационе односе.

Судска заштита узбуњивача

Члан 21.

Узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту.

Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета.

Члан 22.

На све што није обухваћно овим правилником, а у вези је са узбуњивањем, примењиваће се одредбе Закона о заштити узбуњивача и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од занчаја за унутрашње узбуњивање код послодваца који има више од десет запослених.

Члан 23.

Овај Правилник објавити на огласној табли суда, као и на интернет страници суда, а ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли.

ПРЕДСЕДНИК СУДА
СУДИЈА         
Душко Миленковић

 

 
Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)