Архива

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЧЕТВОРО СУДИЈА КОЈИМА ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Судија Синиша Важић је четврти судија Апелационог суда у Београду коме је у 2019. години престала судијска функција услед навршења радног века. Пре именованог судије судијска функција је престала судијама Снежани Димитријевић, Снежани Савић и Веселинки Милошевић.

Судије Снежана Димитријевић, Снежана Савић и Синиша Важић су све време вршења судијске функције у Апелационом суду поступали у Кривичном одељењу, стим што је судија Снежана Савић у периоду од 2010. године до 2013. године поступала и у Одељењу за кривичне поступке према малолетницима, а судија Синиша Важић је све време вршења судијске функције поступао и у Одељењу за ратне злочине, док је судија Веселинка Милошевић поступала у Грађанском одељењу.

Именоване судије су цео радни век провели у правосуђу, најпре као приправници, затим као судијски помоћници, а потом и судије. Судија Снежана Димитријевић је од 1980. године била судија Општинског суда у Лајковцу, затим од 1984. године судија Општинског суда у Убу и од 2010. године судија Апелационог суда. Судија Снежана Савић је од 1988. године била судија Трећег општинског суда у Београду, затим од 1999. године судија Окружног суда у Београду и од 2010. године судија Апелационог суда. Судија Веселинка Милошевић је од 1984. године била судија Трећег  општинског суда у Београду, затим од 2003. године судија Окружног суда у Београду, те од 2012. године судија Вишег суда у Београду и од 2014. године судија Апелационог суда. Судија Синиша Важић је од 1980. године био судија Општинског суда у Осијеку, затим од 1984. године судија Окружног суда у Осијеку, те од 1992. године судије Првог општинског суда у Београду, те од 1996. године судија Окружног суда у Београду и од 2010. године судија Апелационог суда.

Судија Синиша Важић остаће упамћен и као председник Окружног суда у Београду у периоду од 2004. до 2010. године у коме је у периоду од 2003. до 2010. године био и председник Одељења за ратне злочине. У Апелационом суду именовани судија је био и председник Одељења за ратне злочине, руководилац Одељења судске праксе за кривично одељење и члан Редакцијског одбора Билтена. Поступао је и у предметима рехабилитације.

Одласком именованих судија Апелациони суд свој рад наставља са осамдесет и четворо (укључујући и председника суда).

Биографије судија Снежане Димитријевић, Снежане Савић, Веселинке Милошевић и Синише Важића. 

КОМУНИКАЦИЈА СА АПЕЛАЦИОНИМ СУДОМ МОГУЋА И ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

Апелациони суд у Београду обавештава сва лица која траже заштиту својих права пред овим судом да је убудуће комуникација са овим судом могућа и путем електронске поште. На овај начин, уколико се грађани одлуче на тај вид комуникације са судом, ће се добијати и одговори од стране Управе овог суда. Тиме је овај суд дао значајан допринос да се суд на што бржи и једноставнији начин учини доступним оним лицима која су било као странке или као трећа лица упућена на рад овог суда.

Путем електронске поште суду се могу обраћати сва она лица која имају квалификовани електронски потпис и која тако потписан електронски документ доставе суду путем електронске поште у прилогу мејла. Лица која се на овај начин обраћају суду дужна су да означе и адресу електронске поште коју су одредили за пријем потврде о пријему документа у електронском облику, односно адресу пребивалишта или боравишта, тј. адресу овлашћеног лица за пријем писмена ради достављања потврде путем јавног поштанског оператера (ПТТ).

Информације о формату електронског документа о томе како се врши потписивање електронског документа квалификованим електронским потписом и подешавањима апликација за потписивање квалификованим електронским потписом, сва заинтересована лица могу добити на интернет страници квалификованих пружаоца услуга од поверења.

Поднесци се могу предати Апелационом суду у Београду електронским путем преко електронске поште, искључиво на адресу електронске поште која је одређена за пријем електронских докумената и то: elektronski.podnesak@bg.ap.sud.rs

Eлектронска пошта пристигла на званичну адресу електронске поште у току дана од 00:00 до 24:00 часа заводи се првог наредног радног дана, под датумом пријема, а уноси се према временском редоследу пријема. Изузетно, када се рокови рачунају на сате, електронска пошта се заводи истог дана према временском редоследу пријема

Управа Апелационог суда у Београду је предузела мере и да управе свих нижестепених судова са подручја овог суда и то: Вишег суда у Београду (Први основни суд у Београду, Други основни суд у Београду, Трећи основни суд у Београду, Основни суд у Лазаревцу, Основни суд у Младеновцу и Основни суд у Обреновцу), Вишег суда у Ваљеву (Основни суд Ваљеву, Основни суд у Мионици и Основни суд у Убу), Основни суд у Панчеву (Основни суд у Вршцу и Основни суд у Панчеву) и Вишег суда у Смедереву (Основни суд у Великој Плани и Основни суд у Смедереву) убудуће свој рад организују на напред наведени начин, а све у складу са Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању и одговарајућим посебним законима и подзаконским актима који регулишу ову област рада судова.

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ПОДРУЧНИХ СУДОВА ЗА 2018. ГОДИНУ

ДЕСЕТОРО СУДИЈА СТУПИЛО НА ФУНКЦИЈУ У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ

На седници свих судија Апелационог суда у Београду одржаној 2. јула 2019. године на судијску функцију у овом суду ступиле су судије Ирена Трифуновић Радуловић, Радмила Радић, Иван Илић, Весна Џелетовић Цуцић, Сања Агатоновић, Весна Секулић, Снежана Савић Сабљић, Маја Илић, Драган Милошевић и Марко Јоцић.

Променом Годишњег распореда послова за 2019. годину судије Ирена Трифуновић Радуловић, Радмила Радић, Иван Илић, Весна Џелетовић Цуцић, Сања Агатоновић и Весна Секулић распоређени су у Грађанско одељење, судија Снежана Савић Сабљић у Грађанско одељење за радне спорове, а судије  Маја Илић, Драган Милошевић и Марко Јоцић у Кривично одељење Апелационог суда у Београду. Одлуком Високог савета судства од 3. јула 2019. године судија Драган Милошевић и Маја Илић упућени су у Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду и то судија Драган Милишевић на период до годину дана, а судија Маја Илић на период до шест месеци. 

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 85 судија (укључујући и председника суда), док је један судија овог суда постављен за председника нижестепеног суда, а двоје судија је упућено на рад у Посебно одељење Вишег суда.  

Пре доласка у овај суд судије Ирена Трифуновић Радуловић, Радмила Радић, Иван Илић, Весна Џелетовић Цуцић, Сања Агатоновић, Весна Секулић и Снежана Савић Сабљић су судијску функцију обављале у Грађанском одељењу Вишег суда у Београду, судије Маја Илић и Драган Милошевић су судијску функцију обављали у Посебном одељењу Вишег суда у Београду, док је судија Марко Јоцић судијску функцију обављао у Кривичном одељењу Вишег суда у Смедереву.  

ТРИНАЕСТ СУДИЈСКИХ ПОМОЋНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИМЕНОВАНО ЗА СУДИЈЕ

Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију судијски помоћници Апелационог суда у Београду Ирина Анђелковић, Јелена Дуњић, Тамара Ђурашковић, Марија Лаловић, Драгана Станојковић, Марија Стојановић Павловић, Сања Црњак Станковић, Ана Мајсторовић, Марина Барбир, Владимир Живановић и Богдан Јанковић, изабрани су за судије Првог основног суда у Београду, судијски помоћници Јелена Гајић и Ана Милошевић изабрани су за судију Трећег основног суда у Београду, док је судијски помоћник Милена Митровић изабрана за судију у Прекршајном суду у Смедереву.

Ирина Анђелковић, Јелена Дуњић, Тамара Ђурашковић, Марија Лаловић, Драгана Станојковић, Марија Стојановић Павловић, Сања Црњак Станковић, Ана Мајсторовић, Јелена Гајић и Милена Митровић су у Апелационом суду обављали послове судијског помоћника у Грађанском одељењу, Марина Барбир и Владимир Живановић су обављали послове судијског помоћника у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал, док су Богдан Јанковић и Ана Милошевић обављали послове судијског помоћника у Кривичном одељењу.

Колектив Апелационог суда је поносан на избор оволиког броја судијских помоћника за носиоце судијске функције и изражава уверење да ће и ови судијски помоћници дати изузетан допринос даљем унапређењу рада судова.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ И У 2018. ГОДИНИ БЕЛЕЖИ СМАЊЕЊЕ УКУПНОГ БРОЈА ПРЕДМЕТА У РАДУ

И поред великог прилива предмета Апелациони суд је и у 2018. години наставио са праксом решавања великог броја предмета, те је и у претходној години потпуно савладао прилив. Наиме, у току 2018. године овај суд је примио укупно 21361 нових предмета (па је укупно у раду у свим материјама имао 28500 предмета) док је 20985 предмета решено, тако да је у 2018. годину Апелациони суд ушао са 7515 предмета у раду, у свим материјама. 

За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 73,63%. Упоређујући статистичке податке за 2018. годину у односу на 2017. и 2016. годину уочено је да је у Грађанском одељењу број решених предмета већи у 2018. години него у претходне две године. Међутим, значајно је повећан прилив предмета у односу на претходне две године, па из тог разлога није савладан прилив премет у овом Одељењу. Такође је и у Грађанском одељењу за радне спорове укупан број решених предмета већи у односу на претходне две године, тако да је прилив савладан. У кривичном одељењу укупан број решених предмета је мањи у односу на претходне две године, али је то последица мањег прилива предмета.  

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2018. године био је 98,88, просечан број решених предмета по судији био је 25,10, док је просечан прилив предмета по судији био 25,55. Поређењем статистичких података за 2018. годину, у односу на 2017. и 2016. годину, уочено је да је у грађанској материји прилив значајно повећан него у претходном периоду, а да је у материји радних спорова прилив смањен, док је у кривичном одељењу приближан током све три године, па је највећа оптерећеност судија у Грађанском одељењу за радне спорове.

Апелациони суд је и у 2018. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета и то како старих по датуму пријема у жалбени суд тако и старих по датуму подношења иницијалног акта. Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2018. године, а који су одређени као стари према датуму пријема жалбе је 3535, што представља 16,85% од укупног броја решених предмета, те је на крају извештајног периода остало у раду 2107 старих предмета по том основу, а посматрајући старе предмете према датуму подношења иницијалног акта (преко 2 године) у раду суда је остало 5993 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2018. године у општој грађанској материји је било четири месеца, у материји радних спорова седам месеци, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од четири месеца.

Иако је Апелациони суд показао добре резултате рада у 2018. години број старих предмета је и даље значајан, што је делимично последица прилива великог броја старих предмета из подручних судова који се овом суду свакодневно достављају на одлучивање по жалби. У немалом броју тих предмета поступци трају преко 10 и 20 година. Наведени проблем представља објективни разлог који утиче на дужину трајања поступака који се решавају у другом степену пред Апелационим судом. Управо због значаја које решавање старих предмета има за све грађане Републике Србије Апелациони суд ће и у 2019. години наставити да предузима мере да се, превасходно, решавају ови предмети, а како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Апелациони суд је остварио и изузетно успешне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, те је укупан проценат решених предмета у 2018. години, а у којима је Управа овог суда утврдила основаност притужбе на дуго трајање поступка, 50,46. Ово тим пре јер је анализом овог извештаја утврђено да је највећи проценат решених ових предмета из категорије најстаријих предмета по иницијалном акту.

Иначе, тренутно судијску функцију, а након престанка судијске функције због навршења радног века судијама Снежани Димитријевић и Снежани Савић, у Апелационом суду у Београду врши седамдесет и осам судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника суда, те је у току избор за још осморо судија овог суда.

Обавештење о постављању браниоца по службеној дужности у предмету Кж По1-Кре 9/18.

Обавештење можете преузети ОВДЕ.