Архива

СЕДАМ СУДИЈСКИХ ПОМОЋНИКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИМЕНОВАНО ЗА СУДИЈЕ

Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију виши судијски помоћници Апелационог суда у Београду Вукашин Сарајлић, Љиљана Новковић и Милена Вељић, изабрани су за судије Првог основног суда у Београду, виши судијски помоћник Жак Павловић је изабран за судију Другог основног суда у Београду, виши судијски помоћник Маријана Николић Милосављевић је изабрана за судију Трећег основног суда у Београду, док су виши судијски помоћници Бојана Чогурић и Снежана Маринковић изабране за судије у Основном суду у Лазаревцу.

Вукашин Сарајлић је у Апелационом суду обављао послове судијског помоћника у Кривичном одељењу и Одељењу за ратне злочине, Љиљана Новковић, Милена Вељић, Бојана Чогурић и Снежана Маринковић су обављање послове судијског помоћника у Грађанском одељењу, Жак Павловић је обављао послове судијског помоћника у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал, док је Маријана Николић Милосављевић обављања послове судијског помоћника у Управи суда.

Апелациони суд у Београду са поносом истиче да се пракса пријема најискуснијих судијских помоћника и приликом овог избора носилаца судијске функције показала као једина исправна.

Колектив Апелационог суда изражава уверење да ће изабрани судијски помоћници из овог суда својим вршењем судијске функције дати значајан допринос да правда у судовима буде што доступнија свим грађанима која заштиту својих права траже пред судом. 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ЋЕ ВРШИТИ АНАЛИЗУ КАЗНЕНЕ ПРАКСЕ

У циљу унапређења рада Одељења судске праксе Апелациони суд у Београду је, од октобра месеца 2016. године, увео евидентирање свих правноснажних пресуда изречених у овом суду. На овај начин Апелациони суд ће бити у могућности да утврди у којим распонима се крећу казне за одређена кривична дела, те каква је казнена политика суда.

На основу ових евиденција Апелациони суд ће бити у могућности да утврди и колико је казнена политика овог суда, као другостепеног, строжија или блажа у односу на казнену политику првостепених судова, а такође ће моћи да врши и друге анализе које могу значајно унапредити рад Одељења судске праксе.

Апелациони суд у Београду ће ове евиденције ставити на располагање и другим апелационим судовим, као и Врховном касационом суду како би се, кроз евентуалну упоредну анализу казнене политике апелационих судова, утврдило да ли је и у којој мера казнена политика апелационих судова уједначена. Такође, и сва заинтересована лица ће бити у могућности да се упознају са овим евиденцијама.

Прву анализу казнене политике Апелациони суд ће извршити након три месеца и са изведеним закључцима ће упознати јавност. Након тога анализе ће се вршити на крају сваке календарске године.

Увођење ових евиденција је резултат и напора које овај суд свакодневно улаже како би свој рад учинио што доступнијим свим лицима која траже заштиту својих права пред овим судом и како би истовремено дао допринос повећању поверења грађана у рад судова.  

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СТРАНКЕ у вези са прибављањем клаузуле извршности на решења Апелационог суда у Београду, којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року пред нижестепеним судом и досуђена примерена накнада

У предметима по захтевима за заштиту права на суђење у разумном року, у којима је Апелациони суд у Београду, као непосредно виши суд, утврдио повреду права на суђење у разумном року у поступку пред нижестепеним судом из своје надлежности и досудио примерену накнаду због повреде права, на основу члана 8б Закона о уређењу судова, рок од 3 месеца за извршност решења, рачуна се почев од дана када је странка поднела захтев за исплату, управи суда пред којим је утврђена повреда права, у складу са чланом 8б став 2. Закона о уређењу судова.

Захтев за издавање клаузуле извршности странке подносе управитељу писарнице Апелационог суда у Београду, а датум подношења захтева за исплату управи суда пред којим је утврђена повреда права, утврдиће референти писарнице, телефонским путем преко управе тог нижестепеног суда, о чему ће сачинити службену белешку.

УПРАВА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

ПРЕДСЕДНИКУ КРИВИЧНОГ ОДЕЉЕЊА, СУДИЈИ СОЊИ МАНОЈЛОВИЋ, НАКОН ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОГ РАДА У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Судија Соња Манојловић је са места председника Кривичног одељења Апелационог суда у Београду поднела захтев за престанак судијске функције Високом савету судства, услед навршења радног века. Иманована судија је на месту председника Кривичног одељења била у Апелационом суду од формирања, а такође је од формирања обављала судијуску функцију у Кривичном одељењу и Одељењу за ратне злочине.

Одласком судије Соње Манојловић Апелациони суд свој рад наставља са 84 судија (укључујући и председника суда).

Судија Соња Манојловић је цео свој радни век провела у правосуђу. Судијску функцију обавља од 1978. године, најпре као судија некадашњег Четвртог општинског суда у Београду, а затим као судија Окружног суда у Београду, Врховног суда Србије и Апелационог суда у Београду.

 У Апелационом суду у Београду судија Соња Манојловић је била председник првог већа Кривичног одељења, које су чиниле и судије Нада Хаџи Перић, Драган Ћесаровић и Миленко Цвијовић.

Биографију судије Соње Манојловић можете прочитати овде.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ДОБИО ЈОШ ДВОЈЕ СУДИЈА

На седници свих судија Апелационог суда у Београду одржаној 6. јула 2016. године на судијску функцију у овом суду ступиле су судије Маја Чогурић и Предраг Васић.

Променом Годишњег распореда послова за 2016. годину судија Маја Чогурић је распоређена у Грађанско одељење, а судија Предраг Васић и Грађанско одељење за радне спорове Апелационог суда у Београду.

Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 84 судија (укључујући и председника суда).

Судије Маја Чогурић и Предраг Васић су пре доласка у овај суд судијску функцију обављали у Грађанском одељењу Вишег суда у Београду.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ, СИНИША ВАЖИЋ, УЧЕСНИК КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ХАГУ О ПРОМОВИСАЊУ РЕГИОНАЛНОГ И ГЛОБАЛНОГ ПРИСТУПА У УПРАВЉАЊУ СУДОВИМА

Председник Одељења за ратне злочине, судија Синиша Важић, је у име Апелационог суда у Београду узео учешће у конференцији Међународне асоцијалције за управљање судовима (IACA) која је одржана од 18 до 20 маја 2016. године у Хагу.

Тема ове конференције је била промовисање регионалног и глобалног приступа у управљању судовима.

Судија Синиша Важић је у својству судије и председника Одељења за ратне злочине Апелационог суда у Београду упознао остале учеснике конференције са начином рада овог суда, с посебним освртом на специфичности поступања у предметима ратних злочина. Такође, дат је и кратак приказ досадашњих резултата рада овог суда у поступцима за ратне злочине, а учесници конференције су ближе упознати и са тешкоћама са којима се судије Одељења за ратне злочине у свом раду сусрећу.

Учесници конференције су били представници различитих земаља, те су учесници конференције били у прилици да се упознају са радом судова и у другим земљама и да са добрим примерама у пракси упознају и своје колеге из земље чији су представници.

Решење Апелационог суда у Београду Р4к 65/15 од 29.02.2016.

Решење

СУДИЈИ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ, СЛАВКИ МИХАЈЛОВИЋ, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ У 2015. ГОДИНИ ПРАВНОСНАЖНО ОКОНЧАО 13523 ПРЕДМЕТА

И у 2015. години Апелациони суд у Београду је наставио са праксом решавања великог броја предмета, те је у претходној години овај суд решио укупно 22531 предмет. Имајући у виду да је Апелациони суд у 2015. годину ушао са 11235 нерешених предмета, а затим у току године примио још 19803 нових предмета, тако да је укупно у раду у свим материјама имао 31038 предмета. Можемо да констатујемо да је Апелациони суд и у претходној години потпуно савладао прилив.

Апелациони суд је и у 2015. години решио велики број старих предмета те од 22531 решеног предмета, 16296 предмета чине они који су по датуму подношења иницијалног акта старији од 2 године. Такође, решен је и велики број старих предмета по датуму пријема у жалбени суд.

Од 22531 укупног броја решених предмета, 13523 предмета је правноснажно окончано пред овим судом, од тога 9621 предмет из грађанске материје и 3902 предмета из кривичне материје.

У току 2015. године Апелациони суд је у 4216 предмету из грађанске материје укинуо првостепену одлуку и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, док је такву одлуку донео у 944 предмета из кривичне материје.

Просечан број предмета у раду по судији је био 107,68 предмета. Просечан прилив предмета по судији је био 22,79, док је просечан број решених предмета по судији био 25,93.

У 2016. годину Апелациони суд је ушао са 8507 нерешених предмета у свим материјама. Дакле, за овај период суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за  72,59 %.

Због броја старих предмета који у овај суд свакодневно стижу овај суд ће и у 2016. години наставити да предузима мере како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.