Судије које су одлуком Високог савета судства изабране да врше судијску функцију у Апелационом суду у Београду ступиле су на функцију у овом суду на свечаној седници свих судија која је одржана 20. новембра 2013. године. На овој седници на судијску функцију у Апелационом суду је ступила и судија Персида Јовановић која је до сада судијску функцију вршила у Апелационом суду у Новом Саду.
Од дванаест изабраних судија осам судија је распоређено у Грађанско одељење и то: судија Зорица Булајић, Зорица Ђаковић, Светлана Павић, Драгица Попеску, Миленко Тодоровић, Светлана Беговић Пантић, Момирка Прокић и Гордана Комненић, троје судија ја распоређено у Грађанско одељење за радне спорове и то: судија Персида Јовановић, Зорица Смирчић и Невенка Калуђеровић, док је судија Јасмина Васовић распоређена у Кривично одељење овог суда. Посебном одлуком председника Апелационог суда у Београду судија Александар Степановић је постављен за вршиоца функције председника Вишег суда у Београду.
Доласком именованих судија Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 85 судија (укључујући и председника суда).
На свечаној седници свих судија на функцију председника суда је ступио и досадашњи вршилац функције председника тог суда судија Душко Миленковић.
Као лице које је дужно да снагом свог ауторитета штитим углед суда на чијем се челу налазим сматрам да је недопустиво да се о судском поступку који се води пред Одељењем за ратне злочине Апелационог суда у Београду, познатом у јавности као „Гњиланска група“, коментарише пресуда која није позната јавности, као и начин гласања чланова већа, јер се поступак још увек налази у фази већања и гласања и, сходно Судском пословнику, заштићен је тајношћу.
Вођење тзв. „паралелних судских поступака“ кроз медије није само опасно због стварања погрешне представе у јавности о самом току поступка већ представља и напад на један од основних стубова сваке државе – правосуђе и ствара осећај несигурности и беспомоћности сваког грађанина који је упознат са поруком која се кроз такав текст шаље. Тиме се, свакако, не мешам у право сваког новинара да се након окончања поступка, са поступком и правноснажном пресудом суда, упозна у целости ради информисања јавности и тиме и сам да допринос бољем упознавању јавности са радом како Апелационог суда, тако и свих судова на територији Републике Србије.
У вери да медији и судство имају исти циљ – правилно информисање јавности о свим поступцима за које постоји интерес да јавност са истима буде упозната апелујем да се, без званичне потврде из суда, у јавност не пласирају информације о томе каква је по „незваничним изворима“ одлука у одређеном предмету донета. Ово посебно истичем јер јавност тек након експедовања одлуке има право да зна да ли је одлука донета једногласно или већином гласова, док се пласирање информација о томе како су поједине судије у том предмету гласале представља само нагађања новинара о начину гласања, јер суд већа и гласа у заседању затвореном за јавност, те се таквим текстовима угрожава независност и непристрасност судства.
ПРЕДСЕДНИК АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
СУДИЈА
Душко Миленковић
Народна скупштина РС, на предлог Високог савета судства, изабрала је судију Душка Миленковића, досадашњег в. ф. председника председника Апелационог суда у Београду, за првог председника овог суда од оснивања Апелационог суда, 1. јануара 2010. године.
Судија Душко Миленковић је судија Апелационог суда у Београду од оснивања тог суда и као в. ф. председника суда, а сада и као председник суда, наставиће да обавља судијску функцију у Посебном одељењу за организовани криминал истовремено са дужностима председника суда. Функцију председника суда обављаће четири године и, сходно Закону о судијама, може бити поново биран на ту функцију.
Судија Душко Миленковић од 1993. године ради у суду, најпре као приправник, затим као стручни сарадник, а од 1997. године и као судија Првог општинског суда у Београду. Од 2003. године је судија Окружног суда у Београду, а од 2010. године је судија Апелационог суда у Београду. У Апелационом суду поступа као судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, а такође је и руководилац судске праксе у Кривичном одељењу и члан Редакцијског одбора Билтена овог суда. Рођен је 1966. године у Ужицу, ожењен је и отац је двоје деце.
Као судија Апелационог суда, судија Миленковић је био укључен у процес одлучивања у жалбеним пресудама у више предмета који су изазвали велико интересовање јавности, укључујући и предмете «Андрија Драшковић» (у којем је поступао као председник већа и судија известилац), те «Друмска мафија» и «Дуванска мафија» (у којем је поступао као судија известилац).
Биографију в. ф. председника Апелационог суда у Београду, судије Душка Миленковића, можете прочитати овде.
Поводом Европског дана цивилне правде Апелациони суд у Београду ће 25. октобра 2013. године, у периоду од 7,30 до 15,30 часова, организовати „Дан отворених врата“.
Позивају се сви грађани који су заинтересовани да се упознају са организацијом рада у овом суду, као и просторијама у којима се доносе одлуке за најтеже облике кривичних дела да приступе у зграду у којој су, поред Апелационог суда, смештене и просторије највиших правосудних инстанци: Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда Републике Србије.
Ово је прилика и да се грађани непосредно, од стране запослених у суду, упознају са правима која им на путу достизања правде припадају, као и са њиховим обавезама као евентуалним учесницима у неком од судских поступака. Такође, грађани на овај начин, кроз примедбе и сугестије, и сами могу дати допринос успостављању бољег судског система.
„Дан отворених врата“ Апелациони суд 25. октобра 2013. године организује за све заинтересоване посетиоце и истовремено обавештава јавност да ће убудуће, а у циљу повећања доступности његовог рада грађанима и упознавања грађана са улогом судова у нашем друштву, организовати тематске дане у овом суду где ће сви заинтересовани грађани имати могућност да узму учешће.
Високи савет судства је саопштио да је на седници одржаној 22. октобра 2013. године, а на основу огласа за избор судија у апелационим судовима који је објављен 26. јуна 2013. године, усвојио одлуку о избору судија по којој су у овај суд изабране следеће судије:
Избор именованих судија у Апелациони суд представља значајан корак ка успостављању суда коме грађани верују будући да ће до заштите својих права грађани долазити у знатно краћем року него што је то било у претходном периоду када је због недовољног броја судија овај суд са доста тешкоћа савладавао велики прилив предмета.
Именоване судије ће на судијску функцију у овом суду ступити на седници свих судија која ће бити заказана у најкраћем року.
Поступак по молби за пружање међународне правне помоћи у кривичном поступку против Березовски Бориса Аврамовича
Поводом донете одлуке по жалбама изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења од 11.07.2013.године у поступку по молби за пружање међународне правне помоћи у кривичном поступку против Березовски Бориса Аврамовича, по замолници Главног тужилаштва Руске Федерације од 29.10.2012. године, имајући у виду велико интересовање јавности у погледу донете дургостепене одлуке, Апелациони суд у Београду, обавештава јавност о следећем:
Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење од 11.07.2013. године одређена је привремена мера обезбеђења одузимања имовинске користи, тако што је компанијама “Danube foods group BV из Амстердама и компанији “Clates holoding BV”, забрањено отуђење и оптерећење њихових удела у привредним субјектима и то: компанији “Бамби Банат” АД Београд, компанији “Забавни парк за децу и омладину Бамби парк”, компанији “АД ИМЛЕК”, компанији “Млекара Суботица” АД, компанији “Књаз Милош” АД, компанији “Књаз Милош-Натура” ДОО Београд – Батајница, компанији “Белосавац 2001” ДОО Смедеревска Паланка, и компанији “Секопак” ДОО Београд, уз забрану коришћења и располагања правима из акција и удела наведених привредних субјеката укључујући и ускраћивање права принудним управницима имовине Березовски Бориса Абрамовича, представницима компаније “Grant thornton UKLLP”, да закључују правне послове који се односе на располагање предметним акцијама и власничким уделима. Централном регистру депоа и клиринга хартија од вредности као и Агенцији за привредне регистре наређено је да изврше упис наведене забране отуђења и оптерећења акција. Одређено је да привремена мера обезбеђења одузимања имовинске користи има трајати до другачије одлуке суда, а најдуже до правноснажног окончања кривичног поступка који се води по захтеву Главног тужилаштва Руске Федерације.
Истим решењем у тачки II изреке одбијен је предлог Главног тужиоца Руске Федерације од 29.10.2012. године за одређивање привремене мере обезбеђења имовинске користи у односу на компанију “Књаз Милош Бањалука” и компанију “Књаз Милош Монтенегро”.
Против првостепеног решења жалбе су изјавили пуномоћници компанија према којима је изречена привремена мера.
Апелациони суд у Београду, посебно одељење, је у седници већа која је одржана дана 14.08.2013.године размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и по оцени жалбених навода и предлога, нашао да су жалбе пуномоћника основане због чега је у другостепеном поступку донето решење да се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење од 11.07.2013. године у тачки I изреке у којој је одређена привремена мера обезбеђења одузимања имовинске користи компанијама “Danube foods group BV” и комапнији “Clates holoding BV” и предмет у овом делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.
Апелациони суд у Београду, је нашао да првостепени суд поводом навода из молбе за пружање међународне правне помоћи није у потпуности утврдио одлучне чињенице од значаја за одлучивање, односно у току поступка првостепени суд није у потпуности извео доказе о власничкој повезаности Бориса Абрамовича Березовског и побројаних привредних друштава према којима изриче привремену меру, а такође није утврдио да ли су испуњене претпоставке за удовољење молби из члана 7 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.
Апелациони суд у Београду, посебно одељење, утврдио да је првостепени суд у поступку пружања међународне правне помоћи није применио, а био је дужан да примени одредбе о међународној сарадњи садржане у Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.
Због непотпуног и погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона судско веће Апелационог суда у Београду донело је одлуку да се првостепено решење укине у тачки I са налогом да се у поновном поступку правилно утрде чињенице од којих зависи ко је власник имовине компанија према којима се привремена мера изриче, повезаност окривљеног Бориса Абрамовича Березовског са имовином ових компанија, да ли се ради о имовини за коју постоји сумња да је проистекла из кривичног дела и да је као таква потом пренета на трећа лица, те да се на основу ових одлучујућих чињеница утврди да су испуњени сви законом предвиђени услови за одређивање привремене мере и удовољење молби из члана 7 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.
СЕКРЕТАР
AПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
Наталија Аџић
Поводом донете пресуде Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж1 По1 бр.11/13 од 01.07.2013.године по жалбама изјављеним против пресудe Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године у кривичном поступку против окривљених Милоша Симовића и Сретка Калинића, због кривичног дела убиство из члана 47 став 2 тачка 3 КЗ РС и др., Апелациони суд у Београду, обавештава јавност о следећем:
Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године, на основу одредбе члана 478 став 3 тачка 1 ЗКП-а према окривљеном Милошу Симовићу и окривљеном Калинић Сретку одређено је да у целости остаје на снази пресуда Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.3/04 од 18.01.2008. године, правноснажна пресудом Врховног суда Србије Кж1 ОК 9/08 од 15.10.2009. године. Ставом II одређено је да се сходно одредби члана 63 Кривичног законика у изречену казну затвора у трајању од 40 (четрдесет) година окривљеном Милошу Симовићу урачунава време проведено у притвору од 04.10.2012. године, па надаље, до другачије одлуке суда. Ставом III одређено је да ће суд трошковима кривичног поступка одлучити накнадно посебним решењем.
Против наведене пресуде жалбе су изјавили бранилац окривљеног Калинић Сретка, и бранилац окривљеног Милоша Симовића.
Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 28.06.2013. године и 01.07.2013. године, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, на седници дана 01.07.2013.године донео пресуду којим су изјављене жалбе одбијене као неосноване, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.28/11 од 06.12.2012. године, потврђена.
Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, у пресуди Кж1 По1 бр.11/13 од 01.07.2013.године, између осталог навео је да је првостпени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање и правилно применио кривични закон, док су одлучујући о врсти и висини кривичних санкција које су изречене окривљенима, правилно узете у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности.
По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овако одмереним како појединачним казнама окривљенима Милошу Симовићу и Сретку Калинићу, тако и јединственим казнама, на које су окривљени осуђени, у потпуности ће се остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ, и исте су у свему у складу са тежином учињених кривичних дела и степеном кривице окривљених као учинилаца, те насталим последицама.
Како је првостепени суд у образложењу пресуде за своју одлуку дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихватио и овај суд, то су жалбени наводи бранилаца окривљених одбијени као неосновани.
СЕКРЕТАР
АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ
Наталија Аџић
Одлуком Народне скупштине Републике Србије о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, од 25. јула 2013. године, виши судијски помоћник Апелационог суда у Београду, Александра Босијоковић Недељковић, изабрана је за судију Првог основног суда у Београду.
Александра Босијоковић Недељковић је у Апелационом суду обављала послове судијског помоћника у Грађанском одељењу.
Поред именованог судијског помоћника одлуком о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију обухваћен је и некадашњи судијски помоћник Апелационог суда, Небојша Ђуричић, који је на судијску функцију биран као полазник прве генерације Правосудне академије. Небојша Ђуричић је, такође, именован за судију Првог основног суда у Београду.
Небојша Ђуричић је у Апелационом суду у Београду обављао послове судијског помоћника у Грађанском одељењу.
Биографију Небојше Ђуричића можете прочитати овде.
Министар правде Републике Турске, Седулах Ергин, данас је посетио Апелациони суд у Београду.
Министра правде су дочекали в. ф. председника Апелационог суда у Београду, судија Душко Миленковић, заменик в. ф. председника овог суда, судија Милица Поповић Ђуричковић, секретар суда, Наталија Аџић, председник Посебног одељења за организовани криминал, судија Зоран Савић и координатор за медије, Мирјана Пиљић.
Током састанка Министар и чланови његове делегације су упознати са надлежношћу и положајем који Апелациони суд у Београду заузима у мрежи судова Републике Србије, као и са изазовима са којима се суочавао у току досадашњег рада, а нарочито у раду Посебног одељења за организовани криминал. Представници делегација су разменили и искуства у погледу проблема са којима су суочавају судови обе земље, а који се односи на старе предмете и суђење у разумном року.
Имајући у виду да је састанку претходило закључење три уговора о сарадњи у области правосуђа између Републике Србије и Републике Турске (Уговор о узајамној правној помоћи у грађанским и трговачким стварима, Уговор о узајамној правној помоћи у кривичним стварима и Уговор о изручењу) представници обе делегације су се сагласиле да ће сарадња ове две земље у будућности бити интензивнија и знатно олакшана.
Пресудом Врховног касационог суда од 10. априла 2013. године одбијен је као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца подигнут против правноснажне пресуде овог суда којом је Марина Андрејић ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело тешко убиство.
Пресудом Апелационог суда од 3. јула 2012. године, а која је била предмет разматрања од стране Врховног касационог суда по поднетом захтеву за заштиту законитости, преиначена је пресуда Вишег суда у Пожаревцу којом је Марина Андрејић због извршења кривичног дела тешко убиство оглашена кривом и осуђена на казну затвора у трајању од 20 година.
У образложењу пресуде Врховног касационог суда се, између осталог, наводи да нема никакве сумње да је Апелациони суд на претресу који је одржао извео апсолутно све доказе који су у току поступка прикупљени, да их је све и ценио, те да је другостепени суд у разлозима пресуде јасно изнео због чега налази да постоји сумња у истинитост признања окр. Марине Андрејић и да није доказано да је на начин описан у диспозитиву оптужнице и изреци првостепене пресуде, лишила живота мал. Ђ, као и да је другостепени суд са једнаком пажњом испитао и утврдио како чињенице које терете окривљену, тако и оне које јој иду у корист због чега је неоснован захтев Републичког јавног тужиоца да је Апелациони суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка.