Архива

ЗА СЕЋАЊЕ НА СУДИЈУ ВЕРУ ПЕТРОВИЋ

Поводом смрти наше уважене колегинице судије Вере Петровић, у жељи и да на овај начин сачувамо успомену на њу, дајемо кратак преглед њене биографије:

Судија Вера Петровић је рођена 28. маја 1968. године у Крушевцу. Правни факултет Универзитета у Београду је завршила 1992. године, а правосудни испит је положила 1994. године.

Од маја 1992. године била је приправник у Четвртом општинском суду у Београду, а од септембра 1994. године била је стручни сарадник Окружног суда у Београду. За судију Првог општинског суда у Београду именована је августа 1997. године, а од марта 2005. године судијску функцију вршила је у Окружном суду у Београду.

Од оснивања Апелационог суда у Београду, 1. јануара 2010. године, судија Вера Петровић своју функцију је вршила у Грађанском одељењу овог суда и истицала се изразитим резултатима рада.

Поред судијске функције била је ангажована и као предавач на тему људских и грађанских права. 

ОГЛАС - ЈАВНИ КОНКУРС

На основу члана 47, 48, 49, 54 и 55. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“ број 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 и 104/09)  члана 20. и 21. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у државним органима („Службени гласник РС“ број 4/07 и 109/09) и на основу члана 13 тачка 1 и члана 16в. тачка 18. Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Апелационом суду у Београду I Су. бр. 1/10-38 од 27.04.2010. године, који је ступио на правну снагу 14.05.2010. године

ОГЛАШАВА ЈАВНИ КОНКУРС

за попуњавање извршилачког радног места на неодређено време

I

Извршилачко радно место која се попуњава:

1. РАДНО МЕСТО СУДИЈСКИ ПОМОЋНИК– 7 извршилаца

а) Опис послова извршилачког радног места: Судијски помоћник у звању вишег судијског сарадника у судском већу обавља следеће послове: помаже судији у раду, проучава правна питања у вези са радом судија у појединим предметима, израђује нацрте судских одлука и припрема правне ставове за публиковање, врши самостално или под надзором и по упутствима судије друге стручне послове, као и друге послове по налогу председника Суда.

б) Опис послова извршилачког радног места: Судијски помоћник у звању вишег судијског сарадника у Одељењу судске праксе обавља следеће послове: прати и проучава праксу судова и међународних судских органа, прегледа све предмете у којима је донета одлука по жалби у циљу уједначавање судске праксе, припрема реферате о прегледаним предметима за надзорног судију, припрема нацрте сентенци и мишљења судске праксе, врши самостално или под надзором и по упутствима судије друге стручне послове, као и друге послове по налогу председника Суда.

в) Услови за рад: Правни факултет, положен правосудни испит и искуство од најмање две године у правној струци после положеног правосудног испита.

г) Докази који се прилажу уз пријаву на конкурс: оригинал или оверена фотокопија уверења о држављанству, оригинал или оверена фотокопија извода из матичне књиге рођених, оригинал или оверена фотокопија дипломе којом се потврђује стручна спрема, доказ о положеном правосудном испиту, оригинал или оверена фотокопија доказа о радном искуству у струци, уверење да кандидат није под истрагом и да против њега није подигнута оптужница за кривично дело за које је прописана казна затвора.

II

Извршилачко радно место која се попуњава:

2. РАДНО МЕСТО У ПРИЈЕМНОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ И ЕКСПЕДИЦИЈИ– 1 извршилац

а) Опис послова извршилачког радног места: прима списе, поднеске, новчана писма, телеграме и остала писмена упућена суду преко поштанске службе, курира, достављача или непосредно, одваја писмена према хитности и материји, распоређује их по одељењима и стара се да писмена буду уредно и на време предата судским одељењима, организује њихово сређивање по врсти и редним бројевима година. Обавља и друге послове по налогу председника Суда, управитеља писарнице или заменика управитеља писарнице и припрема све потребне извештаје.

б) Услови за рад: Средња стручна спрема, једна година радног искуства, познавање рада на рачунару, положен државни стручни испит.

в) Докази који се прилажу уз пријаву на конкурс: оригинал или оверена фотокопија уверења о држављанству, оригинал или оверена фотокопија извода из матичне књиге рођених, оригинал или оверена фотокопија дипломе којом се потврђује стручна спрема, оригинал или оверена фотокопија доказа о радном искуству у струци, уверење да кандидат није под истрагом и да против њега није подигнута оптужница за кривично дело за које је прописана казна затвора.

III

Рок за подношење пријава на конкурс и садржина пријава

Рок за подношење пријава на конкурс за сва радна места је 15 дана. Рок почиње да тече наредног дана од дана када је конкурс оглашен у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Пријава на конкурс садржи: име и презиме кандидата, датум и место рођења, адреса становања, податке о образовању, податке о врсти и дужини радног искуства с кратким описом послова на којима је кандидат радио до подношења пријаве на конкурс и одговорности на тим пословима, податке о стручном усавршавању и податке о посебним областима знања.

IV

Адреса на коју се подносе пријаве за конкурс

Апелациони суд у Београду, Београд, Немањина број 9, са назнаком: „за јавни конкурс“ и називом радног места на које се конкурише.

V

Лице задужено за давање обавештења о конкурсу:

Слађана Огњеновић, сарадник за кадровске и персоналне послове, телефон: 363-5060.

Напомена:

Фотокопије докумената које нису оверене код надлежног органа неће се узимати у обзир. Непотпуне, неблаговремене и неразумљиве пријаве неће се разматрати.

Државни службеник које се пријављује на јавни конкурс, уместо уверења о држављанству и извода из матичне књиге рођених подноси решење о распоређивању или премештају на радно место у органу у коме ради или решење да је нераспоређен.

В.Ф. ПРЕДСЕДНИКА СУДА
Судија
Радмила Драгичевић Дичић

У АПЕЛАЦИОНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ ОДРЖАНО САВЕТОВАЊЕ НА ТЕМУ „МЕДИЈСКО ПРАВО“

Апелациони суд у Београду је данас угостио два угледна правна стручњака из области медијског права – професора Правног факултета Универзитета Унион у Београду др Владимира Водинелића и доцента истог Факултета др Сашу Гајина.

Саветовање је организовано у циљу приближавања праксе Европског суда за људска права у области медијског права судијама и судијским помоћницима, као и ради целовите анализе досадашње судске праксе у тој области. На саветовању су разматрана и питања која су се у досадашњој судској пракси у области медијског права показала као спорна.

Састанку су присуствовале судије и судијски помоћници Апелационог суда у Београду и виших и основних судова који потпадају под надлежност овог суда.

Ово је прво саветовање стручног карактера организовано од стране Апелационог суда у Београду и настало је, превасходно, као резултат тежње да се због значаја коју ова област права има судска пракса уједначи и на тај начин допринесе већој правној сигурности.
Закључци који су изведени на овом саветовању указали су на потребу за организовањем овакве врсте скупова чешће због чега ће Апелациони суд у Београду настојати да и убудуће организује овај тип саветовања и на тај начин да што већи допринос успостављању неопходних услова за афирмацију правде у Републици Србији.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ПОЧЕО ДА „СКЛАДИШТИ“ ПАПИР ЗА РЕЦИКЛАЖУ

На иницијативу вршиоца функције председника Апелационог суда у Београду све судије и запослени у овом суду ће убудуће на посебно за то одређено место одлагати сву неупотребљиву хартију која ће се затим давати на рециклажу.

На овај начин Апелациони суд у Београду се придружио акцији спасавања животне средине.

Верујемо да ће ова акција подстаћи и друге органе да рециклирају материјал који користе у процесу рада и да тако сви покажемо друштвено одговорно понашање не само према себи већ и према нашем окружењу.

НОВОИЗАБРАНА СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ, ЈОВАНКА КАЖИЋ, СТУПИЛА НА ФУНКЦИЈУ

На свечаној седници свих судија одржаној 22. августа 2011. године судија Јованка Кажић, која је одлуком Високог савета судства изабрана за судију Апелационог суда у Београду, ступила је на функцију.

Променом Годишњег распореда послова за 2011. годину судија Јованка Кажић је распоређена у Грађанско одељење Апелационог суда у Београду.

Након ступања на функцију судије Јованке Кажић у Апелационом суду у Београду судијску функцију обавља 73 судија (укључујући и председника суда).

СУДИЈИ ВЕРИ МУШОВИЋ, НАКОН ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОГ РАДА У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ, ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА

Судији Грађанског одељења Апелационог суда у Београду, Вери Мушовић, је услед навршења радног века, престала судијска функција.

Одласком судије Вере Мушовић Апелациони суд у Београду наставља свој рад са седамдесет и двоје судија (укључујући и председника суда), од утврђеног броја од осамдесет и осам судија.

Судија Вера Мушовић је пре избора у Апелациони суд у Београду била дугогодишњи судија Окружног суда у Београду и цео свој радни век, почев од 1972. године, је провела радећи у суду.

Биографију судије Вере Мушовић можете прочитати овде.

САОПШТЕЊЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ДОНЕТЕ У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ОКРИВЉЕНОГ УРОША МИШИЋА

Поводом донете одлуке по жалбама изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду којом је окр. Урош Мишић оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, имајући у виду велико интересовање јавности у погледу донете дургостепене одлуке, Апелациони суд у Београду, обавештава јавност, да је учинио све да се, у складу са законским овлашћењима, правилно и потпуно утврди чињенично стање у овом кривичном поступку. Управо из тих разлога судско веће Апелационог суда у Београду донело је одлуку да се отвори главни претрес и расветле све чињенице које су биле спорне у првостепеном постуку.

Након одржаног главног претреса пред другостепеним судом и оцене изведених доказа, Апелациони суд, преиначио је пресуду Вишег суда у Београду којом је окр. Урош Мишић оглашен кривим за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, у погледу правне квалификације и одлуке о казни.

Радње извршења, на основу утврђеног чињеничног стања, од стране Апелационог суда, уместо за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају, правно су квалификоване као извршење кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23, став 3. у вези са ставом 1. Закона о јавном реду и миру РС. Током другостепеног поступка, а на бази судско – медицинског вештачења и вештачења извршеног од стране вештака пиротехничке струке, Апелациони суд је утврдио да окривљени горући део упаљене бакље није покушао да угура оштећеном у уста јер локализација опекотина није непосредно у пределу усана, већ је у пределу леђа и леве стране лица која захвата и космати део. Прегледом снимка је утврђено да је напад бакљом од стране окривљеног трајао 2 секунде. На овај начин Апелациони суд је утврдио да се ради о обичним тешким телесним повредама и да умишљај туженог није ишао за тим да оштећеног лиши живота, већ да нападне службено лице у обављању послова јавног реда и мира.

У складу са оваквом правном квалификациојом дела и утврђеним чињеницама Апелациони суд преиначио је пресуду Вишег суда у Београду и у погледу одлуке о казни, те је окр. Уроша Мишића за ово кривично дело, осудио, уместо на казну затвора у трајању од 10 година, на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци. У преосталом делу првостепена пресуда је потврђена.

Oдлукa о казни je донета сходно томе да је окривљени Урош Мишић, одлуком овог суда осуђен за лакше кривично дело за које је иначе предвиђена минимална казна затвора од три године, што значи да у конкретном случају није било ублажавања минималне законом прописане казне за ово дело. Такође, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд није дао адекватан значај околностима да је предметно кривично дело окривљени извршио као млађе пунолетно лице, да до сада није осуђиван, као и чињеницу да су вештаци који су обавили вештачење окривљеног навели да с обзиром на његове карактеристике личности се не очекује у даљем току живота рецидив, тј. поврат. Апелациони суд је приликом доношења одлуке о казни имао у виду и дужину трајања првостепеног поступка, које се по налажењу Апелационог суда не може сматрати суђењем у разумном року.

Пресуда Апелационог суда у Београду, иако је поступак који јој је претходио изазивао велику медијску пажњу и притисак јавности, донета је искључиво на основу чињеница које је суд утврдио на претресу пред другостепеним судом и на основу уверења суда да се казном која је изречена пресудом постиже, превасходно, специјална, а затим и генерална превенција.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ДОБИО ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈУ

На седници свих судија Апелационог суда у Београду одржаној 13. априла 2011. године на судијску функцију у овом суду ступио је судија Вучко Мирчић.

Променом Годишњег распореда послова за 2011. годину судија Вучко Мирчић је распоређен у Кривично одељење и Посебно одељење за организовани криминал Апелационог суда у Београду.

Доласком судије Вучка Мирчића Апелациони суд у Београду наставља свој рад са 73 судија (укључујући и председника суда).

Судија Вучко Мирчић је пре доласка у овај суд судијску функцију обављао у Посебном одељењу за организовани криминал некадашњег Окружног суда у Београду и био је члан првог сазива Високог савета судства.

СУДИЈСКИ ПОМОЋНИЦИ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА ОЕБС-А „ПРАВДА И РАТНИ ЗЛОЧИНИ“ ПОСЕТИЛИ ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Судијски помоћници Апелационог суда у Београду: Оливера Мемаровић, Бранислава Муњић и Игор Рмандић, који су ангажовани на пројекту ОЕБС – а „Правда и ратни злочини“, били су у дводневној посети Европском суду за људска права у Стразбуру.

Циљ семинара био је упознавање учесника са начином рада Европског суда за људска права кроз представљање процедуре по којој тај суд ради.

На овај начин и младим колегама је омогућено да се непосредно упознају са начином рада овог европског суда и да тако стечена искуства и практично примене.

ЗАКОНИ И ПРАВОСУЂЕ

Посланици Скупштине Србије окончали су јуче седницу започету 2. марта усвајањем тридесетак закона и ратификацијом више међународних споразума, као и доношењем неколико кадровских одлука. Између осталог подржани су закони о порезу на имовину, планирању и изградњи, социјалној заштити, спорту.

Скупштина Србије изабрала је јуче чланове Државног већа тужилаца и Високог савета судства из реда правосуђа, чиме је „заокружено“ конституисање та два органа. Нови чланови ДВТ су заменик јавног тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Београду Бранко Стаменковић, јавни тужилац у Другом основном тужилаштву у Београду Данијела Синђелић и заменица јавног тужиоца у Основном тужилаштву у Краљеву Мајда Ракић. У ДВТ су изабрани и заменик јавног тужиоца у Републичком јавном тужилаштву Зорица Стојшић, тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић и заменик јавног тужиоца у Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду Драгољуб Барјамовић. За чланове ВСС изабрани су судија у Врховном касационом суду Мирјана Ивић, судија у Апелационом суду у Београду Милимир Лукић, судија у привредном суду у Зрењанину Александар Стоиљковић, судија у Вишем прекршајном суду Благоје Јакшић, судија Основног суда у Суботици Соња Видановић и судија Апелационог суда у Новом Саду Бранка Банчевић.

(Преузето од дневног листа „Данас“)