Реализацијом пројекта „Правда и ратни злочини“ Апелациони суд у Београду је добио додатну опрему за рад и то: два рачунара, два лаптопа и четири штампача. У оквиру пројекта у Одељењу за ратне злочине овог суда је ангажовано четири правна сарадника који ће под надзором судија овог Одељења вршити истраживања међународног хуманитарног права и релевантне судске праке међународних и домаћих судова који се односе на поступке у предметима ратних злочина.
Сврха пројекта „Правда и ратни злочини“ је да помогне српском правосуђу у процесуирању предмета који се односе на ратне злочине, на начин који је сагласан са највишим међународним стандардима редовног законског поступка, као и да осигура да национална правосуђа имају приступ материјалима МКСЈ –а на начин који ће им омогућити спровођење својих судских поступака.
Пројекат финансира Европска унија, а спроводи се у сарадњи са канцеларијама ОЕБС – а у региону.
Судије и запослени у Апелационом суду у Београду одрекли су се својих дневница како би подржали акцију за помоћ граду Краљеву.
На овај начин са рачуна Апелационог суда у Београду на рачун који је отворен за помоћ граду Краљево уплаћено је 528.000,оо динара.
Верујемо да ће на овај начин Апелациони суд у Београду подстаћи и друге органе да се придруже свим држављанима ове земље у овој, за живот Краљевчана, немерљиво значајној акцији.
Искористили би и ову прилику да свим Краљевчанима пожелимо брз повратак нормалним животним условима.
У жељи да Апелациони суд у Београду учинимо препознатљивим, те да га грађани разлику од осталих судова у Републици Србији урадили смо наш знак.
Знак је у облику круга и симболизује воштани печат који судови често користе у свом раду. На самом знаку налазе се и слова „АС“ која представљају скраћеницу од „АПЕЛАЦИОНИ СУД“ будући да у Србији формирањем нове правосудне мреже постоје четири апелациона суда. Ради успостављања разлике између овог суда и осталих апелационих судова испод знака словима је исписан пун назив суда.
Верујемо да ћемо и на овај начин свој рад учинити препознатљивим грађанима.
Обавештавамо заинтересоване да је из штампе изашао први Билтен Апелационог суда у Београду који садржи податке о унутрашњем уређењу суда, резултатима рада, стручне радове и судску праксу овог суда.
Главни и одговорни уредник Билтена је вршилац функције председника Апелационог суда у Београду, судија Радмила Драгичевић Дичић.
У припреми Билтена учествовали су судије и судијски помоћници Апелационог суда у Београду.
Први Билтен Апелационог суда у Београду можете од 2. новембра 2010. године погледати у електронској форми на интернет страници нашег суда у рубрици „Билтени Апелационог суда у Београду“ која се налази у оквиру наслова „СУДСКА ПРАКСА“.
Одлуком Испитне комисије Правосудне академије судијски помоћник Апелационог суда у Београду Небојша Ђуричић примљен је на Правосудну академију као полазник прве генерације.
Небојша Ђуричић је од 1. јануара 2010. године у Апелационом суду у Београду био распоређен у Грађанском одељењу.
Биографију Небојше Ђуричића можете прочитати овде.
Апелациони суд у Београду у оквиру пројеката „Подршка преносу знања и материјала у вези предмета ратних злочина са МКСЈ на национална правосуђа“, у сарадњи са Канцеларијом за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу расписује конкурс за пријем правних сарадника на одређено време. Конкурс се објављује за следећа радна места:
Млађи правни сарадник у Одељењу за ратне злочине Вишег суда
4 извршиоца
Опис посла: Под надзором судије Одељења за ратне злочине Вишег суда врши истраживања у правној области, припрема поднеске и правне аргументе. Обавља задатке који се односе на поступке у предметима ратних злочина, укључујући истраживање међународног хуманитарног права и релевантне судске праксе међународних и домаћих судова. Помаже судији у свакодневном раду укључујући и током судских расправа
Услови: Диплома правног факултета. Најмање две године радног искуства у правној пракси. Положени правосудни испит. Добре вештине за рад на рачунару. Радно познавање енглеског језика. Посебно знање о међународном/хуманитарном праву сматраће се за предност. Претходно радно искуство у међународним организацијама, истраживачким установама, невладиним организацијама или практично искуство у раду са кривичним делима са елементима насиља је предност. У обзир се могу узети пријаве само оних кандидата који поседују држављанство Републике Србије.
Опис посла: Под надзором судије Одељења за ратне злочине Апелсационог суда, врши истраживања у правној области, припрема поднеске и правне аргументе. Помаже судији у свакодневном раду укључујући и током судских расправа. Обавља задатке који се односе на поступке у предметима ратних злочина, укључујући истраживање међународног хуманитарног права и релевантне судске праксе међународних и домаћих судова.
Услови: Диплома правног факултета. Најмање две године радног искуства у правној пракси. Положени правосудни испит. Добре вештине за рад на рачунару. Радно познавање енглеског језика. Посебно знање о међународном/хуманитарном праву сматраће се за предност. Претходно радно искуство у међународним организацијама, истраживачким установама, невладиним организацијама или практично искуство у раду са кривичним делима са елементима насиља је предност. У обзир се могу узети пријаве само оних кандидата који поседују држављанство Републике Србије.
Докази који се прилажу уз пријаву на конкурс: оригинал или оверена фотокопија уверења о држављанству, оригинал или оверена фотокопија извода из матичне књиге рођених, оригинал или оверена фотокопија дипломе којом се потврђује стручна спрема, доказ о положеном правосудном испиту, оригинал или оверена фотокопија доказа о радном искуству у струци, уверење да кандидат није под истрагом и да против њега није подигнута оптужница за кривично дело за које је прописана казна затвора.
Рок за подношење пријава на конкурс је 17.10.2010. Рок почиње да тече наредног дана од дана када је конкурс оглашен на www.infostud.com.
Пријава на конкурс садржи: име и презиме кандидата, датум и место рођења, адреса становања, податке о образовању, податке о врсти и дужини радног искуства с кратким описом послова на којима је кандидат радио до подношења пријаве на конкурс и одговорности на тим пословима, податке о стручном усавршавању и податке о посебним областима знања.
Апелациони суд у Београду, Београд, Немањина број 9, са назнаком: „за јавни конкурс“ и називом радног места на које се конкурише.
Слађана Огњеновић, сарадник за кадровске и персоналне послове, телефон: 363-5060.
Напомена:
Фотокопије докумената које нису оверене код надлежног органа неће се узимати у обзир. Непотпуне, неблаговремене и неразумљиве пријаве неће се разматрати.
Апелациони суд ће контактирати само оне кандидате који уђу у ужи избор.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић на скупу посвећеном обележавању Међународног дана права јавности да зна саопштио да је Апелациони суд у Београду, поред Апелационог суда у Новом Саду и Вишег суда у Краљеву уврштен у најужу конкуренцију за добијање признања за посебан допринос остваривању слободе приступа информацијама.
Признање је одлуком жирија, састављеном од представника више невладиних организација и новинарских удружења, добио Основни суд у Пожаревцу.
У циљу правилног информисања јавности, Апелациони суд у Београду издаје следеће саопштење:
Пресудом Апелационог суда у Београду од 16. јуна 2010. године преиначена је првостепена пресуда и обавезан ЈРДП „Студио Б“ да тужиоцу накнади штету због повреде права личности и да престане са емитовањем аудио и видео записа са ликом и гласом тужиоца, као и да му надокнади трошкове поступка, јер се циљ кампање „Безбедност у саобраћају“ могао остварити и без емитовања тог записа.
По налажењу Апелационог суда околност да је тужилац добровољно 2005. године дао изјаву новинару ЈРДП „Студио Б“ која је и емитована у информативном програму, не указује да је ЈРДП „Студио Б“ могао ту изјаву користити, без пристанка тужиоца (што је међу странкама неспорно) у кампањи „Безбедност у саобраћају“ 2008. године. Оваквим поступањем учињена је повреда права на глас као дела права на приватност јер је тужилац и поред тога што је његов лик био покривен учињен препознатљивим лицима која лично познају тужиоца и која су имала прилике да виде снимак са ликом и гласом тужиоца 2005. године.
Приликом доношења ове одлуке Апелациони суд је имао у виду и одредбу чл. 45 Закона о јавном информисању у којој је наведено да се изузетно лични запис може објавити без пристанка лица на које се односи уколико је то лице својим понашањем дало повода за објављивање записа и ако се исти односи на појаву или догађај од интереса за јавност, али је нашао да се иста одредба не може применити у овом спору. Ово стога што се циљ у кампањи туженог за безбедност саобраћаја могао остварити и без емитовања тог записа, тим пре што је и сам ЈРДП „Студио Б“ навео да су у кампањи коришћени и други снимци.
Дакле, суд је водио рачуна о сразмерности јавног интереса и права на приватност, што се управо види у висини досуђеног износа који је вишеструко мањи од траженог износа, али није могао да пренебрегне чињеницу да је дошло до повреде права на приватност.
Овом приликом желели бисмо да напоменемо, уз сво уважавање новинарске професије, да је непримерено да се судска одлука коментарише као доказ става суда о подржавању негативне појаве – вожње у алкохолисаном стању. Наиме, управо досуђивањем накнаде штете у вишеструко мањем износу од оног који је тражен Апелациони суд је дао подршку кампањи безбедност у саобраћају у мери у којој је то суду који је дужан да примењује закон могуће.
Судије Синиша Важић – председник Одељења за ратне злочине, Соња Манојловић, мр Сретко Јанковић, Омер Хаџиомеровић и др Миодраг Мајић заједно са судијама Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и представницима Тужилаштва за ратне злочине током тродневне посете Хашком трибуналу са колегама су дискутовали у вези са питањима везаним за суђења за ратне злочине.
Током радне посете представници српског правосуђа састали су се и са председником Трибунала, судијом Патриком Робинсоном, који је заједно са судијама Хашког трибунала са колегама из Србије разговарао о низу заједничких и сличних проблема, као и њиховим решењима, као што су: коришћење базе података, заштитним мерама за сведоке, процесу потврђивања оптужнице, споразуму о признању кривице, правним стандардима и жалбеним поступцима.
Колеге из Хашког трибунала показале су висок степен уважањавања и разумевања за проблеме са којима се српско правосуђе сусреће током суђења за ратне злочине, те су препознати заједнички проблеми и готово идентични ставови у њиховом решавању са разликама које су последица различитиХ законских решења.
Први пут судијама из Републике Србије је омогућена посета и притворској јединици у Шевенингену.
Ову посета реализовала је Мисија ОЕБС у Србији, у сарадњи са Одељењем Министарства правде САД при Америчкој амбасади у Београду.
Конкурс за упис прве генерације будућих кандидата за судије и тужиоце на Правосудну академију објављен је јуче у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Рок за подношење пријава за упис траје 15 дана, а пријемни испит требало би да буде одржан око 20. септембра, изјавио је Тањугу директор Правосудне академије Ненад Вујић. Комисија Правосудне академије примиће укупно 20 кандидата на двогодишњу обуку за судије и тужиоце, рекао је Вујић и додао да је могуће да тај број буде и повећан уколико Комисија процени да је потребно примити квалитетног кандидата. Пријаве се подносе Правосудној академији, навео је Вујић.
(Преузето од Новинске агенције „Тањуг“)