APELACIONI SUD - Vesti i saopštenja

Arhiva

17.03.2023.

I SUDIJI VESNI MARTINOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Vesni Martinović Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa šezdeset i devet sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.

Imenovana sudija je ceo radni vek provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, zatim kao sudijski pomoćnik, a potom i sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja, a pre toga sudija Vesna Martinović je od 1994. godine bila sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, zatim od 2000. godine sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a od 2005. godine sudija Okružnog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu sudija Vesna Martinović je bila predsednik prvog veća čiji su članovi bili sudije Ljiljana Mitić Popović i Valentina Todorović Vorkapić.

Biografiju sudija Vesne Martinović možete pročitati ovde.

9.03.2023.

APELACIONI SUD U BEOGRADU u 2022. GODINI BELEŽI NAJVEĆE SMANjENjE PREDMETA U ODNOSU NA SVE PRETHODNE GODINE

I pored najmanjeg broja sudija u Apelacionom sudu u ovom izveštajnom periodu Apelacioni sud je ostvario značajne rezultate rada u pogledu savladavanja priliva predmeta, značajnog broja rešenih predmeta, kao i najvećeg smanjenja predmeta u odnosu na sve prethodne godine, imaući u vidu da je ostalo 5623 nerešenih predmeta. Za ovaj period Apelacioni sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 77,54%.

Naime, u toku 2022. godine Apelacioni sud je primio ukupno 18658 novih predmeta, tako da je u 2022.godini (pa je ukupno u radu u svim materijama imao 25036 predmeta), dok je 19413 predmeta rešeno, tako da je u 2023. godinu Apelacioni sud ušao sa 5623 nerešenih predmeta. Potrebno je naglasiti da od ukupno 5623 nerešenih predmeta, 1111 je većan i u toku je izrada odluke, tako da je faktički broj nerešenih predmeta na kraju 2022. godine za toliko manji, dok je u 155 predmeta otvorena rasprava i pretres, što je i dalje veliki broj u odnosu na prethodne godine.

Prosečan broj predmeta u radu po sudiji Apelacionog suda u toku 2022. godine bio je 79,20, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio je 24,86, dok je prosečan priliv predmeta po sudiji bio 23,89.

Apelacioni sud je i u 2022. godini pokazao odlične rezultate u rešavanju „starih“ predmeta. Broj „starih“ predmeta koje je Apelacioni sud rešio u toku 2022. godine, a koji su određeni kao stari prema datumu podnošenja inicijalnog akta (preko 3 godine) rešeno je ukupno 8539 starih predmeta, a što predstavlja 44% od ukupnog broja rešenih predmeta. Na kraju izveštajnog perioda posmatrajući stare predmete prema datumu prijema inicijalnog akta u radu suda ostalo je 3996 starih predmeta.

Prosečno trajanje žalbenih postupaka pred Apelacionom sudom u toku 2022. godine u opštoj građanskoj materiji je bilo oko sedam meseca, u materiji radnih sporova oko dva i po meseca, dok su u krivičnoj materiji predmeti u proseku rešavani u roku od dva meseca stim što su predmeti iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina u proseku rešavani u roku od pet meseci.

Iako je Apelacioni sud pokazao dobre rezultate rada u 2022. godini broj starih predmeta je i dalje značajan, što je delimično posledica priliva velikog broja starih predmeta iz područnih sudova koji se ovom sudu svakodnevno dostavljaju na odlučivanje po žalbi. U nemalom broju tih predmeta postupci traju preko 10 i 20 godina. Navedeni problem predstavlja objektivni razlog koji utiče na dužinu trajanja postupaka koji se rešavaju u drugom stepenu pred Apelacionim sudom. Upravo zbog značaja koje rešavanje starih predmeta ima za sve građane Republike Srbije Apelacioni sud će i u 2023. godini nastaviti da preduzima mere da se, prevashodno, rešavaju ovi predmeti, a kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.

Apelacioni sud je ostvario i izuzetno uspešne rezultate u pretvaranju pritužbe u delotvorno pravno sredstvo, te je ukupan procenat rešenih predmeta u 2022. godini, a u kojima je Uprava ovog suda utvrdila osnovanost pritužbe na dugo trajanje celokupnog postupka, 36,57%. Ovo tim pre jer je analizom ovog izveštaja utvrđeno da je najveći procenat rešenih ovih predmeta iz kategorije najstarijih predmeta po inicijalnom aktu.

3.03.2023.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE KOJEM JE PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA (03.03.2023.)

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Snežani Vitošević Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa sedamdeset sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.

Imenovana sudija je ceo radni vek provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, a zatim i kao sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja, a pre toga sudija Snežana Vitošević je od 1989. godine bila sudija Opštinskog suda u Prizrenu, a zatim od 1996. godine sudija Okružnog suda u Prizrenu, s tim što je od 16. aprila 2007. godine sudijsku funkciju vršila u Okružnom sudu u Beogradu.

U Apelacionom sudu sudija Snežana Vitošević je bila predsednik petog veća Građanskog odeljenja za radne sporove čiji su članovi bili sudije Predrag Vasić i Jasminka Bakić.

Biografiju sudije Snežane Vitošević možete pročitati ovde.

14.02.2023.

SUDIJAMA ALEKSANDRI SPIRKOVSKOJ I VESNI KARADžIĆ RISTIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu je još dvoje sudija, nakon višedecenijskog rada u pravosuđu, ispratio u penziju. Sudija Aleksandra Spirkovski je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju za radne sporove, dok je sudija Vesna Karadžić Ristić sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju.

Nakon prestanka sudijske funkcije sudijama Aleksandri Spirkovskoj i Vesni Karadžić Ristić Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 71 sudijom (uključujući i predsednika suda).

Sudija Aleksandra Spirkovska je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1998. godine, najpre u Petom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Okružnom sudu u Beogradu i, od formiranja, u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila predsednik Građanskog odeljenja za radne sporove, te predsednik trećeg veća istog Odeljenja, koje su činile i sudije Dragica Saveljić Nikolić i Zorica Jovanović. Takođe, sudija Aleksandra Spirkovska je bila i zamenik predsednika Apelacionog suda, kao i član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda. Biografiju sudije Aleksandre Spirkovske možete pročitati ovde.

Sudija Vesna Karadžić Ristić je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1987. godine, najpre u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Okružnom sudu u Beogradu i, od formiranja, u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila predsednik desetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Dželetović Cucić i Aleksandra Leković. Biografiju sudije Vesne Karadžić Ristić možete pročitati ovde.

20.01.2023.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA RAD U 2023. GODINI BEZ TROJE SUDIJA KOJIMA JE PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudijama Radomiru Kokotoviću i Zoranu Saviću, te na lični zahtev, sudiji Milanki Vukčević Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 73 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.

Imenovane sudije su ceo radni vek provele u pravosuđu, najpre, kao pripravnici, zatim kao sudijski pomoćnici, a potom i sudije. Sudije Apelacionog suda u Beogradu su od formiranja, 2010. godine, a pre toga sudija Milanka Vukčević je od 1985. godine bila sudija Opštinskog suda u Sopotu, a zatim od 2000. godine sudija Okružnog suda u Beogradu, dok je sudija Radomir Kokotović od 1994. godine bio sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Sudija Zoran Savić je 1987. godine izabran za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, da bi 1997. godine bio izabran za sudiju Okružnog suda u Beogradu, a zatim 2003. godine za sudiju Vrhovnog suda Srbije.

Sudija Milanka Vukčević je bila predsednik desetog veća Građanskog odeljenja čiji su članovi bile sudije Vesna Karadžić Ristić i Vesna Dželetović Cucić, dok je sudija Radomir Kokotović bio predsednik drugog veća Građanskog odeljenja za radne sporove čiji su članovi bile sudije Gordana Tošić, Milica Aksentijević i Ljiljana Milosavljević.

Sudija Zoran Savić je bio predsednik trećeg veća Krivičnog odeljenja i veća Odeljenje za krivične postupke prema maloletnicima čiji su članovi bili sudije Vesna Petrović i Zdravka Đurđević, te predsednik veća koje je odlučivalo u trećem stepenu u krivičnim predmetima, a čiji su članovi bili sudije Milimir Lukić, Rastko Popović, mr Sretko Janković i Nada Hadži – Perić, kao i predsednik drugog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal čiji su članovi bili sudije Mirjana Popović, Duško Milenković, Tatjana Vuković, Zdravka Đurđević i Dušanka Đorđević. Sudija Zoran Savić ostaće upamćen i kao rukovodilac Odeljenja sudske prakse Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i Odeljenja za krivične postupke prema maloletnicima i član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda.

Biografije sudija Milanke Vukčević, Radomira Kokotovića i Zorana Savića.