Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.05.2018.

SAOPŠTENjE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM NEFUNKSIONISANjA TELEFONSKE MREŽE

Apelacioni sud u Beogradu obaveštava sva lica koja imaju postupke pred ovim sudom, kao i sva druga lica koja su prirodom svoje profesije upućena na rad ovog suda da telefoni u sudu trenutno ne rade zbog kvara na telefonskoj mreži, te da se komunikacija sa sudom obavlja elektronskim putem na mejl uprava@bg.ap.sud.rs ili putem sudske pisarnice.

Izvinjavamo se ukoliko se zbog velikog broja elektronskih podnesaka koji se svakodnevno dostavljaju Upravi Apelacionog suda odgovor ne dostavi u istom danu kada je i mejl primljen u sud i istovremeno napominjemo da će sud preduzeti sve mere da se po tim podnecima postupa u što kraćim rokovima.

UPRAVA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

 

30.03.2018.

APELACIONI SUD NASTAVIO PRAKSU REŠAVANjA VELIKOG BROJA „STARIH PREDMETA“ KOJE SVAKODNEVNU PRISTIŽU U OVAJ SUD

I u 2017. godini Apelacioni sud u Beogradu je nastavio sa praksom rešavanja velikog broja predmeta, te je i u prethodnoj godini potpuno savladao priliv. Naime, u toku 2017. godine ovaj sud je primio ukupno 19514 predmeta (pa je ukupno u radu u svim materijama imao 27163 predmeta) dok je 20024 predmeta rešeno, tako da je u 2018. godinu Apelacioni sud ušao sa 7139 predmeta u radu, u svim materijama. 

Za ovaj period Apelacioni sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 73,72% što ukazuje da ovaj sud daje značaj doprinos tome da se vrati poverenje građana u rad suda i da se pravda učini dostupnijom na brži i efikasniji način svim licima koja traže zaštitu svojih prava pred sudom.

Prosečan broj predmeta u radu po sudiji Apelacionog suda u toku 2017. godine bio je 91,53, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio je 23,34, dok je prosečan priliv predmeta po sudiji bio 22,74. Najveći priliv predmeta u toku prethodne godine Apelacioni sud je imao u materiji radnih sporova, pa je i najveća opterećnost sudija koji postupaju u toj materiji.

Apelacioni sud je i u 2017. godini pokazao odlične rezultate u rešavanju „starih“ predmeta i to kako starih po datumu prijema u žalbeni sud tako i starih po datumu podnošenja inicijalnog akta. Naime, u Apelacioni sud svakodnevno stiže veliki broj starih predmeta po datumu podnošenja inicijalnog akta (u nemalom broju tih predmeta postupak traje i preko 10 i 20 godina) i, saglasno Programu rešavanja starih predmeta koje svake godine donosi predsednik ovog suda, sudije su u obavezi da, pored rešavanja predmeta koji su stari po datumu prijema u žalbeni sud rešavaju i predmet koji su stari po datumu podnošenja inicijalnog akta, a sve radi ostvarenja prava građana na suđenje u razumnom roku.

Broj „starih“ predmeta koje je Apelacioni sud rešio u toku 2017. godine, a koji su određeni kao stari prema datumu prijema žalbe je 3998, što predstavlja 19,97% od ukupnog broja rešenih predmeta, te je na kraju izveštajnog perioda ostao u radu 2001 star predmet po tom osnovu, a posmatrajući stare predmete prema datumu prijema inicijalnog akta (preko 2 godine) u radu suda je ostalo 5922 starih predmeta.

Prosečno trajanje žalbenih postupaka pred Apelacionom sudom u toku 2017. godine u opštoj građanskoj materiji je bilo pet meseci, u materiji radnih sporova šest meseci, dok su u krivičnoj materiji predmeti u proseku rešavani u roku od dva meseca stim što su predmeti iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina u proseku rešavani u roku od četiri meseca.

Posmatrajući ukupan broj starih predmeta prema datumu inicijalnog akta (10566) za sve apelacione sudove u Republici Srbiji, zaključuje se da Apelacioni sud u Beogradu ima najviše starih predmeta prema datumu inicijalnog akta (56,05%), odnosno da najviše starih predmeta ima u prvostepenim sudovima na teritoriji ovog suda.

Zbog broja starih predmeta koji u ovaj sud svakodnevno stižu ovaj sud će i u 2018. godini nastaviti da preduzima mere kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.

Inače, trenutno sudijsku funkciju, a nakon izbora sudija Vesne Subić, Branislava Bosiljkovića i Dobrile Strajine za sudije Vrhovnog kasacionog suda RS, u Apelacionom sudu u Beogradu vrši osamdeset i dvoje sudija (uključujući i v. f. predsednika suda), te je u toku izbor za još četvoro sudija ovog suda.

 

23.02.2018.

SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, DR DRAGICA POPESKU, IMENOVANA ZA ČLANA PROŠIRENOG ŽALBENOG VEĆA EVROPSKE PATENTNE ORGANIZACIJE

Apelacioni sud u Beogradu sa posebnim zadovoljstvom obaveštava javnost da je aktom Upravnog saveta Evropskog patentnog zavoda iz Minhena od 14. decembra 2017. godine sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Dragica Popesku, imenovana za člana Proširenog žalbenog veća Evropske patentne organizacije, sa mandatom u trajanju od tri godine, sa početkom od 1. januara 2018. godine.

Imenovanje sudije dr Dragice Popesku za člana navedene Organizacije je od velikog značaja ne samo za imenovanu sudiju već i doprinosi povećanju ugleda pravosuđa u Republici Srbiji u celini.

Biografiju sudije Apelacionog suda u Beogradu dr Dragice Popesku možete pročitati ovde.

 

1.02.2018.

SAOŠTENjE POVODOM SMRTI NEKADAŠNjEG SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU DRAGOLjUBA ĐORĐEVIĆA

Apelacioni sud u Beogradu sa najdubljim žaljenjem je primio vest da je u Beogradu preminuo Dragoljub Đorđević, nekadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Smrt sudije Dragoljuba Đorđevića je veliki gubitak ne samo za njegovu porodicu već i za sve njegove prijatelje i kolege.

Izražavamo najdublje saučešće porodici.

Komemoracija povodom smrti sudije Dragoljuba Đorđevića održaće se u sudnici Apelacionog suda broj 11, na prvom spratu, u petak 2. februara, od 13:30.

KOLEKTIV
APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

 

8.01.2018.

SAOPŠTENjE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM TEKSTA OBJAVLjENOG 5. JANUARA 2018. GODINE U DNEVNOM LICU „BLIC“ POD NASLOVOM „SRAMOTA SUDA: ŽENA KRIVA ŠTO JU JE MUŽ UBIO“

Polazeći od toga da dnevne novine „Blic“ nisu, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, objavile u štampanom izdanju saopštenje koje je Apelacioni sud u Beogradu izdao povodom teksta objavljenog 5. januara 2018. godine u tom dnevnom listu pod naslovom “Sramota suda: žena kriva što ju je muž ubio”, radi potpunog i pravilnog informisanja javnosti, Apelacioni sud izdaje sledeće saoštenje:

U vezi sa tekstom u kome se u negativnom kontekstu komentariše presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojom je okrivljeni Radisav Ilić zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, uz svo uvažavanje novinarske slobode i potrebe da se kritički komentarišu odluke sudova, obaveštava se javnost da je postupak pred tim sudom vođen po žalbi branioca okrivljenog, dok nadležno tužilaštvo nije uložilo žalbu, te da je Apelacioni sud i našao da je kazna koja je izrečena okrivljenom preblaga, istu nije mogao da poveća. S tim u vezi, napominjem da prema poslednjoj zvaničnoj kaznenoj evidenciji, koju je Apelacioni sud u Beogradu počeo da evidentira kao prvi sud prošle godine upravo da bi svoj rad učinio transparentnijim i da bi sva zainteresovana lica imala mogućnost uvida i kontrole odluka ovog suda u svakom trenutku, najveći deo kazni za krivično delo ubistvo je u zakonskom maksimumu koji se kreće od 10 do 15 godina, što ukazuje da ovaj sud nema blagu kaznenu politiku kada su u pitanju ova krivična dela, a takav se utisak ovakvim tekstom stvara.

Povodom samog naslova “Sramota suda: žena kriva što ju je muž ubio”, napominjemo da doprinos žrtve nastanku samog krivičnog dela je činjenica koja je svakako od značaja prilikom odmeravanja kazne, a da bi suprotno postupanje ukazalo da sud nije ispoštovao zakonsku proceduru, a uvereni smo da nijedan građanin Republike Srbije takvim postupanjem suda ne bi bio zadovoljan.

Imajući u vidu celokupan sadržaj teksta, koji je objavljen u okviru opšte borbe protiv nasilja u porodici, a kojim se ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu na čijem sam čelu ne daje doprinos takvoj borbi, zbog značaja koji održavanje poverenja u rad ovog suda i pravosuđa uopšte, ima za građane Republike Srbije, apelujem na urednike i novinare dnevnog lista “Blic” koji prate rad pravosuđa, da ubuduće sa posebnom pažnjom pristupaju ovako osetljivim temama i istovremeno ukazujem da su vrata Apelacionog suda u Beogradu radi pojašnjenja pravnosnažnih odluka koje izazivaju pažnju javnosti uvek, kao što je i do sada bilo, otvorena, te samim tim ostaje i nejasna ovakva reakcija.

                                                                                    V.F. PREDSEDNIKA
APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

SUDIJA
Duško Milenković

 

Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)