APELACIONI SUD

Arhiva

INFORMATOR O RADU APELACIONOG SUDA U BEOGRADU UŠAO U NAJUŽI IZBOR ZA INFORMATOR GODINE U OBLASTI PRAVOSUĐA

28.09.2010.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na skupu posvećenom obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna saopštio da je Apelacioni sud u Beogradu, pored Apelacionog suda u Novom Sadu i Višeg suda u Kraljevu uvršten u najužu konkurenciju za dobijanje priznanja za poseban doprinos ostvarivanju slobode pristupa informacijama.

Priznanje je odlukom žirija, sastavljenom od predstavnika više nevladinih organizacija i novinarskih udruženja, dobio Osnovni sud u Požarevcu.

SAOPŠTENjE APELACIONOG SUDA POVODOM PRESUDE DONETE U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV JRDP „STUDIO B“

16.09.2010.

U cilju pravilnog informisanja javnosti, Apelacioni sud u Beogradu izdaje sledeće saopštenje:

Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 16. juna 2010. godine preinačena je prvostepena presuda i obavezan JRDP „Studio B“ da tužiocu naknadi štetu zbog povrede prava ličnosti i da prestane sa emitovanjem audio i video zapisa sa likom i glasom tužioca, kao i da mu nadoknadi troškove postupka, jer se cilj kampanje „Bezbednost u saobraćaju“ mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa.

Po nalaženju Apelacionog suda okolnost da je tužilac dobrovoljno 2005. godine dao izjavu novinaru JRDP „Studio B“ koja je i emitovana u informativnom programu, ne ukazuje da je JRDP „Studio B“ mogao tu izjavu koristiti, bez pristanka tužioca (što je među strankama nesporno) u kampanji „Bezbednost u saobraćaju“ 2008. godine. Ovakvim postupanjem učinjena je povreda prava na glas kao dela prava na privatnost jer je tužilac i pored toga što je njegov lik bio pokriven učinjen prepoznatljivim licima koja lično poznaju tužioca i koja su imala prilike da vide snimak sa likom i glasom tužioca 2005. godine.

Prilikom donošenja ove odluke Apelacioni sud je imao u vidu i odredbu čl. 45 Zakona o javnom informisanju u kojoj je navedeno da se izuzetno lični zapis može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ukoliko je to lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje zapisa i ako se isti odnosi na pojavu ili događaj od interesa za javnost, ali je našao da se ista odredba ne može primeniti u ovom sporu. Ovo stoga što se cilj u kampanji tuženog za bezbednost saobraćaja mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa, tim pre što je i sam JRDP „Studio B“ naveo da su u kampanji korišćeni i drugi snimci.

Dakle, sud je vodio računa o srazmernosti javnog interesa i prava na privatnost, što se upravo vidi u visini dosuđenog iznosa koji je višestruko manji od traženog iznosa, ali nije mogao da prenebregne činjenicu da je došlo do povrede prava na privatnost.

Ovom prilikom želeli bismo da napomenemo, uz svo uvažavanje novinarske profesije, da je neprimereno da se sudska odluka komentariše kao dokaz stava suda o podržavanju negativne pojave – vožnje u alkoholisanom stanju. Naime, upravo dosuđivanjem naknade štete u višestruko manjem iznosu od onog koji je tražen Apelacioni sud je dao podršku kampanji bezbednost u saobraćaju u meri u kojoj je to sudu koji je dužan da primenjuje zakon moguće.

SUDIJE ODELjENjA ZA RATNE ZLOČINE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU USPEŠNO ZAVRŠILE RADNU POSETU HAŠKOM TRIBUNALU

6.09.2010.

Sudije Siniša Važić – predsednik Odeljenja za ratne zločine, Sonja Manojlović, mr Sretko Janković, Omer Hadžiomerović i dr Miodrag Majić zajedno sa sudijama Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine tokom trodnevne posete Haškom tribunalu sa kolegama su diskutovali u vezi sa pitanjima vezanim za suđenja za ratne zločine.

Tokom radne posete predstavnici srpskog pravosuđa sastali su se i sa predsednikom Tribunala, sudijom Patrikom Robinsonom, koji je zajedno sa sudijama Haškog tribunala sa kolegama iz Srbije razgovarao o nizu zajedničkih i sličnih problema, kao i njihovim rešenjima, kao što su: korišćenje baze podataka, zaštitnim merama za svedoke, procesu potvrđivanja optužnice, sporazumu o priznanju krivice, pravnim standardima i žalbenim postupcima.

Kolege iz Haškog tribunala pokazale su visok stepen uvažanjavanja i razumevanja za probleme sa kojima se srpsko pravosuđe susreće tokom suđenja za ratne zločine, te su prepoznati zajednički problemi i gotovo identični stavovi u njihovom rešavanju sa razlikama koje su posledica različitiH zakonskih rešenja.

Prvi put sudijama iz Republike Srbije je omogućena poseta i pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Ovu poseta realizovala je Misija OEBS u Srbiji, u saradnji sa Odeljenjem Ministarstva pravde SAD pri Američkoj ambasadi u Beogradu.