Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

POVODOM REAKCIJA POJEDINIH MEDIJSKIH KUĆA, STRANAKA U KRIVIČNOM POSTUPKU I PREDSTAVNIKA IZVRŠNE VLASTI NA ODLUKU PRVOSTEPENOG SUDA U KRIVIČNOM POSTUPKU PROTIV OKRIVLjENIH NAVIJAČA PARTIZANA

23.04.2010.

Ne upuštajući se u zakonitost odluke prvostepenog suda u krivičnom postupku koji se vodi po optužnici Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu protiv okrivljenih navijača Partizana koji se terete za ugrožavanje sigurnosti novinarke B92, povodom reakcija pojedinih medijskih kuća, stranaka u krivičnom postupku i predstavnika izvršne vlasti, kao sudija koji je ceo svoj radni vek proveo u sudijskoj profesiji i koji se trenutno nalazi na mestu vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, koji će i odlučivati po žalbama u ovom postupku smatram da je:

Zarad pravne sigurnosti svih građana ove zemlje, načela podele vlasti i zakonitosti nedopustivo da se sudske odluke komentarišu na način kojim se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost suda i poziva na disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije zbog odluke koju je doneo u prvom stepenu. Ovo tim pre jer je takvo izveštavanje za vreme trajanja postupka pred sudom zabranjeno odredbama krivičnog zakonika.  U svim sudskim sistemima kontrolu zakonitosti i pravilnosti odluke nižestepenog suda, kao i pravnog shvatanja postupajućeg sudije zauzetog u istoj, vrši neposredno viši sud. To je jedini Ustavom i zakonom priznat način utvrđivanja pravde i ispravljanja eventualnih grešaka u radu nižestepenih sudova.

Ustav Republike Srbije i Zakon o sudijama jasno predviđaju da se sudija ne može pozvati na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Tačno su predviđeni i razlozi za disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije, što svakako ne mogu biti nezadovoljstvo stranaka u postupku ili predstavnika izvršne vlasti. Sudski sistem je izgradio i efikasne mere za kontrolu rada sudija i njihovu disciplinsku odgovornost i razrešenje.

Ovoj zemlji nisu potrebne sudije koje će suditi u strahu od organa van sudske vlasti. Takve sudije su veća šteta za svaku državu od bilo kog nestručnog sudije. Nestručnost, ako postoji, ispravlja se lako, ali strah traje dugo, širi se i ugrožava pravnu sigurnost i jednakost svih građana pred zakonom. Cilj reforme sudstva upravo i jeste stručno, efikasno, nezavisno i nepristrasno sudstvo.

Takođe, želim da  skrenem pažnju i na to da način na koji se kontinuirano poslednjih dana izveštava o načinu na koji je sprovedena reforma pravosuđa svakako ne može predstavljati put ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Apsolutno je nedopustivo i predstavlja krivično delo da se vrši prisluškivanje razgovora sa nosiocima najviše pravosudne funkcije u Republici Srbiji i da se isto čini javno dostupnim. Nepravilnosti koje su eventualno postojale u postupku opšteg izbora sudija biće preispitane na način koji je predviđen zakonom i u postupku pred Ustavnim sudom, a ne vođenjem tzv. paralelnih sudskih postupaka.

Bez namere da utičem na bilo koji način na slobodu medija apelujem na sva sredstva javnog informisanja da prilikom izveštavanja o nepravnosnažnim sudskim odlukama sačuvaju nezavisnost pravosuđa koja je podjednako važna kategorija kao i nezavisnost medija. Duboko sam uverena da samo takvo izveštavanje može biti u interesu javnosti.

V. F. PREDSEDNIKA SUDA, SUDIJA

Radmila Dragičević Dičić

 

 

IMENOVANA ČETVORICA SUDIJA USTAVNOG SUDA SRBIJE

16.04.2010.

Pošto ostali nisu dobili potrebnu većinu glasova, peti sudija biće naknadno izabran na Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda juče je imenovala četiri sudije Ustavnog suda Srbije. To su Bratislav Đokić, sudija Upravnog suda, Goran Ilić, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Milan Marković, republički javni pravobranilac i Milan Stanić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Očekivalo se da će biti imenovano svih pet sudija s liste kandidata koje su predložili Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, ali nijedan od ostalih šest kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova.

Tako Ustavni sud Srbije sada ima 13 od ukupno 15 sudija. Jednog nedostajućeg sudiju treba da imenuje predsednik Republike, na predlog Narodne skupštine, a jednog sudiju moraće naknadno da izabere Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, ali na novi zajednički predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda ima 20 članova, a za imenovanje sudija Ustavnog suda potrebna je apsolutna većina – najmanje 11 glasova.

Kako saznajemo u Vrhovnom kasacionom sudu, nijedan od preostalih šest predloženih kandidata nije dobio više od deset glasova. Pored četiri izabrana kandidata, bili su predloženi Dušan Divjak, zamenik tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Jovica Jovanović, zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Nada Kolarski, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Tamara Mirović, zamenik republičkog javnog tužioca, Milan Petrović, zamenik tužioca za ratne zločine i Sabahudin Tahirović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.

Očekuje se da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca ponovo održe zajedničku sednicu, na kojoj će utvrditi listu kandidata za imenovanje jednog sudije Ustavnog suda. Do kraja prošle godine Ustavni sud je radio sa deset sudija, ali je jedan penzionisan, odnosno razrešen dužnosti na lični zahtev, pa od januara Ustavni sud radi sa devet sudija, jer je za izbor pet sudija bilo neophodno da počne sa radom Vrhovni kasacioni sud.

A. Petrović

(Preuzeto sa web adrese „POLITIKA ONLINE“)

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)