Arhiva

ZAKLjUČCI SA SEDNICE SVIH SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM JAVNE RASPRAVE U VEZI SA RADNOM VERZIJOM NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA

Dana 14. marta 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu je održana sednica svih sudija, povodom zahteva Ministarstva pravde i državne uprave, radi izjašnjavanja sudija povodom radne verzije Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013.godine do 2018.godine. U daljem tekstu izloženi su najbitniji predlozi, primedbe i i sugestije koje su prihvaćene na sednici svih sudija Apelacionog suda:

• Ne podržava se predlog da se izmenama Zakona o Visokom savetu sudstva predvidi prestanak rada sadašnjeg saziva Visokog saveta sudstva i raspisivanje izbora za nove članove iz reda sudija. Rešenje da se bilo kakvim zakonom donese odluka o prestanaku rada sadašnjeg saziva Visokog saveta sudstva, kao kolektivnog tela, bi bilo protivno ustavu i suprotno načelima demokratskog društva. Naime, ukoliko se zakonskim aktom ustanovi prestanak jednog takvog važnog tela, to onda ubuduće može biti model za postupanje posle svake promene vlasti. Izmene Zakona o Visokom savetu sudstva treba da budu u pravcu utvrđivanja pojedinačne odgovornosti članova Visokog saveta sudstva, ne samo sadašnjeg saziva, nego i svakog budućeg.

• Izvršiti izmene Zakona o Visokom savetu sudstva, u delu koji se odnosi na postupak za razrešenje izbornog člana Saveta, i to posebno člana 42 koji se odnosi na inicijativu za razrešenje i člana 43 koji se odnosi na ocenu prihvatljivosti inicijative. Obrazloženje ovakvog predloga je da se postupak za razrešenje izbornog člana Saveta, kako je sada koncipiran, svodi na to da Savet po prijemu inicijative sam ocenjuje osnovanost podnete inicijative, a koje rešenje može stvoriti u javnosti sumnju o nepristrasnosti članova Saveta i objektivnosti donete odluke. U tom smislu predloženo je da navedni postupak mora biti transparentniji i da treba razmotriti mogućnost da se proširi krug lica koja mogu da podnesu inicijativu za razrešenje a da se odluka o oceni inicijative ne prepusti samo članovima Visokog saveta sudstva. Posebno treba razmotriti mogućnost da se u proceduru uključe i sudije koje su predlagale i birale svoje predstavnike za Visoki savet sudstva, kao i da se i sudijama omogući eventualno postavljanje inicijative i ovlašćenje za izjašnjavanje o oceni prihvatljivosti podnete inicijative.

• Izvršiti izmene Zakona o Visokom savetu sudstva u delu koji se odnosi na zastupljenost prestavnika sudova u Visokom savetu sudstva, te u tom smislu izvršiti izmenu člana 22 Zakona o Visokom savetu sudstva i pored pobrojanih predstavnika iz reda sudija, predvideti posebnog predstavnika iz Apelacionog suda u Beogradu. Opravdanje za ovakvo rešenje je u tome što je Apelacioni sud u Beogradu najveći sud u Republici Srbiji. Teritorijalna nadležnost Apelacionog suda u Beogradu, shodno Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, obuhvata područja viših sudova u Beogradu, Valjevu, Zaječaru, Negotinu, Požarevcu, Smederevu i Šapcu, kao i teritoriju Republike Srbije za krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine. Takođe, najveći broj predmeta negde oko 60% od ukupnog broja predmeta u Srbiji se rešava na području Apelacionog suda u Beogradu, a što sve opravdava zahtev da ovaj sud ima svog predstavnika u Visokom savetu sudstva.

• Proširiti zastupljenost sudija na nivou svih sudova u Komisiji za praćenje Strategije. Opravdanje ovakvog zahteva leži u činjenici da članovi Komisije, imaju jako odgovoran zadatak i da je neophodno da u sastavu Komisije (da bi bila operativnija u radu) bude širi krug članova iz reda sudija koji znaju problematiku i funkcionisanje pravosuđa. Kao članove Komisije za praćenje Strategije posebno treba predvideti predstavnike apelacionih sudova, i to sva četiri apelaciona suda, jer svaki od apelacionih sudova ima neke svoje specifičnosti. Takođe je predloženo da u Komisiji za praćenje Strategije treba da budu i predstavnici viših sudova, kao i neko lice na nivou državnih službenika (rukovodilac pisarnice ili sekretar suda) koji takođe imaju dosta znanja neophodnih za realizaciju strateških ciljeva koji su postavljeni ovom radnom verzijom a odnose se na državne službenike, obuku državnih službenika...

• Pozitivno je ocenjen cilj Strategije “jačanje kapaciteta Pravosudne akademije”, ali je radi realiazcije ovog cilja neophodno izvršiti izmene Zakona o Pravosudnoj akademiji. Predloženo je da se jasno definišu kriterijumi za izbor predavača Pravosudne akademije i mentore polaznicima Akademije. Takođe je potrebno precizno definisati proceduru izbora za predavača na Pravosudnoj akademiji, te je predloženo da u proceduru budu uključeni sudovi koji bi za predavače mogli da predlažu sudije po iskustvu i znanju. Procedura izbora mora biti transparentna da se ne bi stvarala sumnja u postavljene kadrove na mestu predavača.

• Takođe su predložene izmene prelaznih i završnih odredbi Zakona o Pravosudnoj akademiji, za izjednačavanje statutusa kandidata za izbor sudije, koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji sa kandidatima koji ispunili opšte uslove za izbor do 24.12.2009.godine kada je stupio na snagu Zakon o pravosudnoj akademiji. Sada predviđeno rešenje u Zakonu o Pravosudnoj akademiji koji prednost daje polaznicima Akademije, je diskriminatorsko i neustavno, jer proizilazi da Zakon o Pravosudnoj akademiji uređuje izbor sudija, koji je regulisan Usavom i Zakonom o sudijama. Na ovaj način eliminišu se potencijalni kandidati među saradnicima sa dugogodišnjim iskustvom i znanjem. Posebno, je primera radi, istaknuta činjenica da u apelacionim sudovima više od 1/3 saradnika ima preko 9 godina radnog iskustva u struci posle položenog pravosudnog ispita, a čiji stepen stručnosti i osposobljenosti je na veoma visokom nivou, te je neralno očekivati od ovih sardnika da prolaze početni nivo obuke da bi stekli uslov da budu birani za sudije, i da raskidaju stalni radni odnos da bi zasnovali radni odnos na određeno vreme u Pravosudnoj akademiji. Na ovaj način im je i pored toga što ispunjavaju sve zakonske uslove za izbor, napredovanje u karijeri onemogućeno davanjem prioriteta, Zakonom o Pravosudnoj akademiji, onim kandidatima sa samo 2 godine radnog iskustva u struci od položenog pravosudnog ispita, a koji su završili početni nivo obuke na Pravosudnoj akademiji. Davanjem ovakve inicijative nije namera da se stepen stručnosti i osposobljenosti na Pravosudnoj akademiji omalovaži, već naprotiv da se prilikom predlaganja kandidata za izbor uzmu u obzir i oni kandidati koji su obavljajući veoma odgovoran i složen posao stekli stručnost koja možda i prevazilazi nivo stučnosti koji se stiče na početnoj obuci. Posebo ovo pitanje treba razmotriti pre donošenja odluke o izboru sudija na konkurs za izbor sudija osnovih sudova koji je sada raspisan.

• Donošenje Kriterijuma za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i kriterijuma za vrednovanje rada sudija koji su prvi put birani na period od tri godine, mora da bude prioritet u radu Visokog saveta sudstva i da se postavi kao kratkoročni cilj u Strategiji. Takođe je predloženo da se Kriterijumi za vrednovanje rada sudija utvrde na osnovu predviđene stvarne nadležnosti svakog suda, uz obrazloženje da nije prihvatljivo da se vrednovanje kvaliteta sudija apelacionih sudova i kasacionog suda, tj.sudija žalbenih veća ceni pojedinačno za svakog sudiju izvestioca s obzirom da se odluke donose većinom glasova. Na primer, tako se može desiti da se sudiji izvestiocu čiji je predmet vraćen na ponovni postupak, a koji je prilikom većanja i glasanja glasao suprotno većinskoj odluci, takva vrsta odluke računa u kvalitet rada.

• U strateškim smernicma preciznije odrediti ujednačavanje sudske prakse, te je predloženo da se izmenama Sudskog poslovnika jasnije definišu obaveze apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog za sve poslove vezane za ujednačavanje sudske prakse, kao i da se u smernicama unese jedinstvena elektronska baza podataka za sudsku praksu, po svim nivoima sudova i jedinstvena nomenklatura.

• U strategiji naglasiti važnost alternativnih načina rešavanja sporova a što se javlja kao neophodnost za jačanje celokupnog pravnog sistema i smanjenje opterećenosti sudova. U tom smislu predloženo je da se radi na jačanju već osnovanog Centra za medijaciju koji ima odeljenja na celoj teritoriji Srbije, kao i na jačanju notara, privatnih izvršitelja. U aktivnostima posebno odrediti sačinjavanje Kodeksa za notare i Kodeksa za privatne izvršitelje.

• U strateškim smernicma odrediti saradnju Pravnog fakulteta sa sudovima, što znači da sudovi pružaju usluge prakse fakultetima i da studenti mogu da prisustvuju suđenjima kao deo praktične nastave.

• Raditi na jačanju budžetske nezavisnosti sudova i nezavisnosti u materijalno finasnijskom poslovanju sudova. Predloženo je da se  preispita mogućnost samostalnog upravljanja odobrenim finasijskim sredstvima od strane suda, a što se kao veoma uspešno pokazalo u pravosudnom sistemu Nemačke. Ograničavanje trošenja sredstava po dodeljenim aproprijacijama sada onemogućava sud da sredstva koja su mu odobrena na jednoj poziciji, za slučaj potrebe prenameni na drugu poziciju, već neiskorišćena sredstva vraća u budžet, čime bi sudska uprava u okviru odobrenih finasisjkih sredstava mogla da opredeli prioritete za finansiranje, i da na određenim pozicijama napravi uštede, te da ta sredstva koristi za finansiranje zahteva suda koji su u tom trenutku prioritet.

• Preciznije definisati cilj u Strategiji „uspostavljanje karijernog sistema za nosioce pravosudne funkcikje“, jer se tumačenje ovog cilja svodi na postojeća rešenja napredovanja biranjem sudija u sud višeg ranga. Preispitati rešenja iz drugih pravosudnih sistema npr. u Nemačkoj. Karijerno napredovanje u tim sistemima između ostalog je vezano za godine staža određenog sudije i platne razrede u zaradama, što znači da sudija posle određenog staža ima status višeg sudije ali ostaje da radi u Osnovnom sudu (ne mora da pređe iz nižeg u viši sud), a njegova zarada se obračunava u višem platnom razredu.