Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

POVODOM IZJAVE MAJKE OŠTEĆENE DATE U EMISIJI „ŽIVOT PRIČA“ U VEZI SA PRESUDOM DONETOM OD STRANE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU U POSTUPKU KOJI JE POZNAT U JAVNOSTI KAO „DECEDRA“

9.03.2017.

U svojstvu lica koje je dužno da snagom svog autoriteta štiti ugled suda na čijem je čelu, a radi pravilnog informisanja javnosti u vezi sa presudom donetom od strane Apelacionog suda u Beogradu, osećam potrebu da reagujem povodom izjave majke oštećene J. R. date u emisiji „Život priča“ u vezi sa postupkom koji je pred ovim sudom vođen povodom smrti njene ćerke, a koja je emitovana na teliviziji „Prva Srpska televizija“ 8. marta 2017. godine.

Kao neko ko je ceo svoj radni vek proveo u pravosuđu pratio sam medijsko izveštavanje o postupcima za koje je javnost bila zainteresovana, kao i reakcije oštećenih povodom tih postupaka i neretko sam i sam, vođen pročitanim tekstovima, tragao za dodatnim pojašnjenjima kako bih razumeo zašto je neki sudski postupak završen na određeni način koji, s obzirom na činjenice koje su prezentovane javnosti, nije bio logičan. U tom smislu u potpunosti razumem reakciju javnosti, a posebno oštećenih, na svaku presudu suda koja ne odgovara očekivanjima. Posebno kada je ista praćena, a što je slučaj i u predmetu u vezi sa kojim reagujem, utvrđenim propustima u postupanju okrivljenih ali koji nisu doveli do njihove osude.

Međutim, kao neko ko je, najpre, sudija, a zatim i predsednik Apelacionog suda moram da reagujem u vezi sa izjavom majke oštećene J.R. date u emisiji „Život priča“ u cilju zaštite kako ugleda suda na čijem sam čelu tako i sudija čija su lična imena napomenuta od strane majke oštećene u emisiji u krajnje neprimerenom kontekstu i da s tim u vezi dam i određena pojašnjenja.

U potpunosti razumem bol porodice oštećene i njihovo nerazumevanje ishoda ovog krivičnog postupka, kao i njihovu borbu da i sami daju doprinos da se „napravi razlika između onih divnih lekara koji savesno rade svoj posao i onih drugih“, ali ih uveravam da sve sudije svoju funkciju u ovom sudu obavljaju na krajnje profesionalan način rukovodeći se samo onim činjenicama i dokazima koje imaju u spisima predmeta. Po nalaženju veća koje je postupalo u ovom predmetu, nakon održanog pretresa, nađeno je da se na osnovu zakona, a sve u odnosu na to kako je tužilaštvo okrivljenima optužnim aktom stavilo na teret, ovaj postupak može okončati jedino oslobađajućom presudom. Ukoliko majka oštećene smatra da je ova presuda doneta uz zloupotrebu sudijske funkcije nekog od sudija koje su postupale u ovom sudu i s tim u vezi poseduje određene dokaze pozivam je da povodom tih navoda obavesti nadležne državne organe koji su ovlašćeni da postupaju po krivičnim prijavama građana. U suprotnom, uz svo uvažavanje bola majke oštećene, davanje takvih izjava nanosi nemerljivu štetu ne samo sudijama koji su postupali u ovom predmetu, već i samom sudstvu kao trećoj, nezavisnoj, grani vlasti.

Povodom izjave majke oštećene da je predmet držan u „fioci“ u periodu od 1. septembra 2016. godine, kada je presuda doneta, do 24. novembra 2016. godine, kada je ovaj sud izdao saopštenje u vezi sa donetom presudom nalazim za potrebnim da javnosti pružim dodatna pojašnjenja. Apelacioni sud je drugostepeni sud i on se nakon javnog dela sednice povlači u nejavni deo u kome donosi odluku po podnetim žalbama. Ceo postupak odlučivanja, od dana održavanja javne sednice do ekspedovanja odluke iz suda, je zaštićen tajnošću postupka i u toj fazi postupka kakva je odluka nije poznato nikome, sem članovima veća koji postupaju u tom predmetu. Imajući u vidu složenost samog predmeta i obimnost materijala u spisima predmeta, a polazeći od toga da je postupak pre donošenja pravnosnažne presude ovog suda trajao deset godina, postupak izrade pismenog otpravka odluke je trajao nešto duže. Dakle, Apelacioni sud je izdao saopštenje u vezi sa donetom presudom onda kada je izrađen pismeni otpravak presude i kada je ista ekspedovana iz suda, te svako dalje polemisanje na tu temu smatram neprimerenim. 

U vezi sa sastavom drugostepenog veća koje je donelo pravnosnažnu presudu u ovoj pravnoj stvari, a koje nije postupalo u istom sastavu kao veće koje je donelo raniju ukidajuću odluku, napominjem da je ranije postupajuća sudija iz tog veća, Slavka Mihajlović, u međuvremenu odlukom Visokog saveta sudstva razrešena sudijske funkcije, te da su zatim izvršene izmene godišnjeg rasporeda poslova u ovom sudu, pa je sudija Gordana Petković (koja je bila sudija izvestilac i prilikom donošenja ranije odluke ovog suda) postupala u onom veću u kojem je godišnjem rasporedu poslova bila raspoređena.

Uveren sam da je javnost razumela da Apelacioni sud nije mogao da donese osuđujuću presudu okrivljenim lekarima, i pored toga što je utvrdio njihovo očigledno nesavesno postupanje, jer nije dokazano da je takvo njihovo nesavesno postupanje uzrok smrti oštećene. U konkretnom slučaju, sud je utvrdio da ni jedna radnja koju su okrivljeni bili dužni da preduzmu u konkretnom slučaju ne bi isključila smrtni ishod, a kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nema ni krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi koje se okrivljenima stavlja na teret optužnim aktom. Ukoliko nejasnoće u vezi sa odlukom ovog suda postoje zbog toga što je ovaj sud utvrdio njihovo očigledno nesavesno postupanje, a nije ih povodom toga osudio napominjem da okrivljenima optužnim aktom Tužilaštva nije stavljeno na teret ovo krivično delo (za koje je nastupila zastarelost još 2010. godine) već krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi za koje je neophodno utvrditi uzročnu vezu između nesavesnog postupanja okrivljenih lekara i smrti oštećene pacijentkinje, a što je u konkretnom slučaju izostalo.

Žao mi je što sam morao da na ovaj način reagujem u vezi sa ovim postupkom koji je vođen zbog smrti jedne mlade osobe koja je preminula nakon rutinske operacije čukljeva i uveren sam da će, najpre, porodica oštećene, a zatim i javnost razumeti da se sud kreće isključivo u granicama zakona prilikom donošenja odluka i da okolnost da iste nekada ne odgovaraju očekivanja javnosti ne znači da su iste posledice određene nezakonitosti. Upravo iz tih razloga i insistiram na radu suda koji je javan i koji je podložan kontroli od strane javnosti.

PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
SUDIJA
Duško Milenković

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)