Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

NOVOIZABRANI SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, MILENKO CVIJOVIĆ, STUPIO NA FUNKCIJU

31.10.2014.

Na svečanoj sednici svih sudija održanoj 27. oktobra 2014. godine sudija Milenko Cvijović, koji je odlukom Visokog saveta sudstva izabran za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, stupio je na funkciju. Sudija Milenko Cvijović je, pre stupanja na funkciju u ovom sudu, sudijsku funkciju obavljao u Višem sudu u Beogradu.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2014. godinu sudija Milenko Cvijović je raspoređen u Krivično odeljenje i Odeljenje za postupanje po zahtevima za suđenje u razumnom roku u Apelacionom sudu u Beogradu.

Nakon stupanja na funkciju sudije Milenka Cvijovića u Apelacionom sudu u Beogradu sudijsku funkciju obavlja 83 sudija (uključujući i predsednika suda).

JOŠ TROJE SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZABRANO ZA SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

19.09.2014.

Odlukom Visokog saveta sudstva sudije Apelacionog suda u Beogradu, Slađana Nakić Momirović, Biserka Živanović i Marina Govedarica, izabrane su za sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Odlaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset dvoje sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudije Slađana Nakić Momirović, Biserka Živanović i Marina Govedarica su ceo svoj radni vek provele u sudu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Slađana Nakić Momirović je bila predsednik Građanskog odeljenja i predsednik prvog veća koje su činile i sudije Marina Jakić i Nevenka Romčević, dok je sudija Marina Govedarica bila predsednik desetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije  Snežana Živković i Dragana Boljević. Takođe, imenovane sudije su bile i članice redakcijskog odbora Biltena ovog suda.

Sudija Biserka Živanović je bila, od osnivanja suda, zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu, te zamenik predsednika Građanskog odeljenja za radne sporove, kao i zamenik rukovodioca Odeljenja sudske prakse u Građanskom odenjenju za radne sporove. Takođe, imenovana sudija je bila i predsednik drugog veća Građanskog odeljenja za radne sporove koje su činile i sudije Radomir Kokotorivć i Ljiljana Mitić Popović.

Iako više sudije Slađana Nakić Momirović, Biserka Živanović i Marina Govedarica ne obavljaju sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu, zbog značaja koje su njihove odluke imale za sudsku praksu, iste su često izdvajane od strane Odeljenja sudske prakse i objavljivane na internet stranici ovog suda, te doprinos koje su imenovane sudije obavljanjem sudijske funkcije u ovom sudu dale za ovaj sud je nemerljiv.

 Biografiju sudije Slađane Nakić Momirović možete pročitati ovde, biografiju sudije Biserke Živanović možete pročitati ovde, dok biografiju sudije Marine Govedarice možete pročitati ovde

POVODOM REAGOVANjA PREDSTAVNICE OEBS – A ZA SLOBODU MEDIJA, DUNjE MIJATOVIĆ, ZBOG PRESUDE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU DONETOM U POSTUPKU KOJI JE PRED OVIM SUDOM VOĐEN PO TUŽBI ZORICE PAVLOVIĆ PROTIV TUŽENE TELEVIZIJE „B92“

16.07.2014.

Pred Apelacionim sudom u Beogradu vođen je po žalbi postupak po tužbi  Zorice Pavlović protiv tuženog Radiodifuznog preduzeća „B92“, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti. Navedeni postupak vođen je po Zakonu o javnom informisanju i po novoj mreži sudova, koja je stupila na snagu 1. januara 2014. godine, Apelacioni sud u Beogradu ima drugostepenu nadležnost na teritoriji cele Republike Srbije za sve sporove koji nastanu u vezi sa primenom navedenog zakona.

Zbog značaja koji ovi sporovi imaju za slobodu medija Odeljenje sudske prakse ovog suda redovno prati međunarodne standarde i nastoji da stalno razvija sudsku praksu u ovoj oblasti. Stavovi koji je Apelacioni sud zauzimao u svojim odlukama neretko su bili navođeni kao primer dobre prakse na okruglim stolovima na kojima su učešće uzimali različiti predstavnici sredstava javnog informisanja.

Upravo zbog toga što se pred ovim sudom pravnosnažno okončava najveći broj sporova koji proističu u vezi sa primenom Zakona o javnom informisanju sudije ovog suda ulažu sve napore da zakon primene tako da ni jedno fizičko ni pravno lice ne budu iznad zakona i da zakon uvek bude jednak za sve. Iz navedenog razloga sam i iznenađen ovakvom reakcijom predstavnice OEBS – a.  

Uveren sam da saopštenje predstavnice OEBS – a, Dunje Mijatović, nije imalo za cilj da se istim ukaže da Apelacioni sud u svojim odlukama ograničava slobodu medija, ali sam isto tako uveren da davanje takvih saopštenja od predstavnice jedne tako važne organizacije kao što je OEBS, bez davanja detaljnijih razloga za takav stav, može imati štetne posledice na sudsku granu vlasti, kao deo treće, nezavisne, grane vlasti.

Pri tome napominjem da kao predsednik Apelacionog suda u Beogradu u potpunosti podržavam komentarisanje pravnosnažnih sudskih odluka i smatram da isto doprinosi uspostavljanju suda kome građani veruju i s tim u vezi pozivam predstavnicu OEBS – a da se ne samo u vezi sa ovom nego i svim drugim pravnosnažnim odlukama ovog suda koje mogu imati značaj u pogledu slobode javnog informisanja organizuje okrugli sto na kojem bi uzeli učešće sudije ovog suda i svi zainteresovani predstavnici sredstava javnog informisanja i civilnog društva.

PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

SUDIJA
Duško Milenković

 

POVODOM SAOPŠTENjA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO U VEZI SA ODLUKOM APELACIONOG SUDA DONETOG U PREDMETU POZNATOM U JAVNOSTI KAO „SKOČIĆ“

15.07.2014.

        U cilju pravilnog informisanja javnosti kao lice koje je dužno da snagom svog autoriteta štitim ugled suda na čijem se čelu nalazim obraćam se na ovaj način javnosti povodom saopštenja Fonda za humanitarno pravo izdatom u vezi sa odlukom Odeljenja za ratne zločine ovog suda donetog u predmetu poznatom u javnosti kao „Skočić“.

        Fond za humanitarno pravo u svom saopštenju navodi da su u odluci Apelacionog suda zauzeti „rasistički stavovi“. Takav način komentarisanja sudskih odluka, izvlačenjem iz konteksta odluke zaključaka koji ne proizlaze iz same odluke, smatram ne samo neprimerenim jednoj nevladinoj organizaciji koja ima za misiju, prema navodima sa internet stranice te Organizacije, da pomogne post – jugoslovenskim narodima da uspostavi vladavinu prava, već i ozbiljnim pritiskom na rad Apelacionog suda u Beogradu koji je deo nezavisne, sudske, grane vlasti. Ovo tim pre jer u vreme izdavanja navedenog saopštenja predmet još uvek nije pravnosnažno okončan.

        S tim u vezi nalazim za potrebno da upoznam javnost sa delom obrazloženja odluke Apelacionog suda na osnovu kojeg se izvodi navedeni zaključak, a u kojem se prvostepenom sudu ukazuje da je potrebno da navede jasne razloge zbog čega smatra da je oduzimanjem nakita od oštećene „Game“ okr. Dragana Đekić nečovečno postupala prema oštećenoj učinivši na taj način ratni zločin. Naime, po nalaženju Apelacionog suda ne može se samo mesto gde se događaj odigrao vezati sa tim da svaka radnja nekog lica koje je bilo prisutno predstavlja i ratni zločin, te je potrebno utvrditi jasne razloge vezano za „emotivnu vezu“ oštećene i nakita kako bi se utvrdilo da su na taj način oštećenima nanete duševne patnje i izvršen ozbiljan nasrtaj na njihovo dostojanstvo.

         Kao lice koje se nalazi na čelu suda koji ima drugostepenu nadležnost na teritoriji cele Republike Srbije za krivična dela iz oblasti ratnih zločina i organizovanog kriminala u potpunosti sam svestan značaja koji kontrola civilnog društva ima za ovu instituciju i nastojim da sa tim sektorom uspostavim potpunu i kontinuiranu saradnju u svim oblastima rada ovog suda za koji je civilno društvo zainteresovano. Međutim, iznošenje stavova koji nemaju uporište u sudskoj odluci, a kojima se narušava ugled jedne tako važne institucije za sve građane ove zemlje, kao što je Apelacioni sud u Beogradu, je nedopustivo i kao lice koje predstavlja ovu instituciju dužan sam da reagujem i obavestim javnost sa svim okolnostima vezanim za ovu odluku. U tom smislu stojim na raspolaganju svim sredstvima javnog informisanja za sve eventualne nejasnoće u vezi sa izdatim saopštenjem.

PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
                                 SUDIJA
                                                            Duško Milenković

SUDIJE I ZAPOSLENI U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU UPLATILI HUMANITARNU POMOĆ ZA UGROŽENE U POPLAVAMA U REPUBLICI SRBIJI

4.07.2014.

Sudije i zaposleni u Apelacionom sudu u Beogradu odrekli su se svojih dnevnica kako bi podržali akciju za pomoć ugroženima u poplavama u Republici Srbiji.

Na ovaj način sa računa Apelacionog suda u Beogradu na račun Vlade RS koji je otvoren za pomoć ugroženima u poplavama uplaćeno je 915.397,oo dinara.

Iako Apelacioni sud u Beogradu nije jedini sud u Republici Srbiji koji se pridružio ovoj akciji koristimo ovu priliku da pozovemo i druge organe da se pridruže svim državljanima ove zemlje u ovoj, za život ugroženih u poplavama, nemerljivo značajnoj akciji.

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu želi svim građanima Republike Srbije koji su ugroženi u poplavama brz povratak normalnim životnim uslovima.

OSNOVNI SUD U OBRENOVCU ZA OBAVLjANjE SUDSKIH RADNjI U HITNIM PREDMETIMA PRIVREMENO PREMEŠTEN U DRUGI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

22.05.2014.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu je doneo odluku da se nadležnost Osnovnog suda u Obrenovcu, koji je najviše pogođen poplavama, za obavljanje poslova u predmetima koji se po zakonu smatraju hitnim prenosi na Drugi osnovni sud u Beogradu. Ovakva odluka je doneta po pribavljenom mišljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu i rešenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kojim je Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ovlašćeno da postupa po svim predmetima iz nadležnosti Osnovnog javnog tužilaštvu u Obrenovcu. Građani se obaveštavaju da podneske za hitne predmete Osnovnog suda u Obrenovcu mogu dostavljati na šalteru Drugog osnovnog suda u Beogradu sa naznakom za „Osnovni sud u Obrenovcu“ koji se nalazi na adresi Beograd, Ulica Savsaka 17a.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, na osnovu odluke predsednika Apelacionog suda u Beogradu, nadležan za obavljanje poslova Osnovnog suda u Obrenovcu koje se odnose na overe isprava i potpisa, kao i izdavanje uverenja da se protiv fizičkog lica ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica. Građani se za sve bliže informacije u vezi sa navedenim mogu obratiti Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Ova odluka će se primenjivati sve dok sudska zgrada Osnovnog suda u Obrenovcu ne bude osposobljena za rad.

                                                                                                                                KOORDINATOR ZA MEDIJE
APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
                                                               Mirjana Piljić

                                                                   063/ 668 919
                                                                  e-mail: mirjana.piljic@bg.ap.sud.rs

OSNOVNI SUD U OBRENOVCU ZA OBAVLjANjE SUDSKIH RADNjI U HITNIM PREDMETIMA PRIVREMENO PREMEŠTEN U APELACIONI SUD U BEOGRADU

21.05.2014.

Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu teritorijalno nadležan za veliki broj sudova koji su veoma teško pogođeni poplavama (Obrenovac, Valjevo, Ub, Mionica, Lazarevac...), u skladu sa zakonskim obavezama, predsednik Apelacionog suda je naložio v.f. predsednika tih sudova da sprovedu mere pripravnosti radi sperčavanja nastanka štete i umanjenja posledica prouzrokovanih elementarnom nepogodom.

Za Osnovni sud u Obrenovcu koji je najviše pogođen poplavama za obavljanje sudskih radnji u hitnim predmetima, izvan sedišta Suda, shodno Sudskom poslovniku, obezbeđene su sudske prostorije Apelacionog suda u Beogradu. Raspored dežurstava sudija i zaposlenih Osnovnog suda u Obrenovcu za period od 21. maja do 21. juna 2014. godine u prostorijama Apelacionog suda biće istaknut na internet stranici Apelacionog suda, a građani se obaveštavaju da podneske za hitne predmete Osnovnog suda u Obrenivcu mogu dostavljati na šalteru Apelacionog suda u Beogradu koji se nalazi na adresi Beograd, Ulica Nemanjina broj 9.

S obzirom na to da je na osnovu pristiglih izveštaja područnih sudova utvrđeno da sudska zgrada Osnovnog suda u Obrenovcu nema osnovne uslove za rad (struja, voda i sl.), te da nije osposobljena za obavljanje poslova koje se odnose na overe isprava i potpisa, kao i izdavanje uverenja da se protiv fizičkog lica ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica, predsednik Apelacionog suda u Beogradu na osnovu 24. Zakona o uređenju sudova je doneo odluku da se nadležnost Osnovnog suda u Obrenovcu za obavljanje ovih poslova prenese na Prvi osnovni sud u Beogradu. Građani se za sve bliže informacije u vezi sa navedenim mogu obratiti Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Ova odluka će se primenjivati sve dok sudska zgrada Osnovnog suda u Obrenovcu ne bude osposobljena za rad.

Odluka o prenošenju nadležnosti Osnovnog suda u Obrenovcu koja se odnosi na obavljanje poslova overe isprava i potpisa, kao i izdavanje uverenja da se protiv fizičkog lica ne vodi istraga i da nije podignuta optužnica biće istaknuta na internet stranici Apelacionog suda, Višeg suda u Beogradi Prvog osnovnog suda u Beogradu radi obaveštavanja građana.

APELACIONI SUD U BEOGRADU OTVORIO POSEBAN MEJL ZA PRIJEM ELEKTRONSIH PODNESAKA

8.05.2014.

U cilju da rad Apelacionog suda u Beogradu učinimo što dostupnijim građanima koji traže zaštitu svojih prava pred ovim sudom obaveštavamo javnost da je otvorena posebna mejl adresa za prijem elektronskih podnesaka i sa kvalifikovanim elektronskim potpisom i to: elektronski.podnesak@bg.ap.sud.rs

Otvaranjem posebnog mejla za prijem elektronskih podnesaka građani će imati mogućnost da se na najjednostavniji i najbrži način obrate Apelacionom sudu u vezi sa svim postupcima (i krivičnim i građanskim) koje imaju pred ovim sudom. Takođe, građani se na navedeni način mogu obratiti i Upravi suda u vezi sa najrazličitijim zahtevima koje imaju kako pred ovim sudom tako i pred svim sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda. Podsećanja radi, Apelacioni sud ima nadležnost na teritoriji Višeg suda u Beogradu, Višeg suda u Valjevu, Višeg suda u Pančevu i Višeg suda u Smederevu.

Sigurni smo da će ovakva vrsta komunikacije sa Apelacionim sudom posebno olakšati rad onih lica koja su prirodom svoje profesije najčešće upućena na rad sa sudovima, kao što je advokatska profesija, nadležna tužilaštva i pravobranilaštva.

Iako je do sada najčešći način komuniciranja stranaka i njihovih punomoćnika i zastupnika sa sudovima bio pismenim putem uvereni smo da će elektronski put dostave, na obostranu interes svih, vrlo brzo zaživeti u potpunosti u praksi i predstavljati redovan način komuniciranja sa sudovima.

Ovom prilikom napominjemo da je ovo samo jedna od mera koje je Apelacioni sud predvideo kako bi se na što brži i lakši način ostvarilo Ustavom priznato pravo stranaka na pravično suđenje.

DVE SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZABRANE ZA SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

17.03.2014.

Odlukom Visokog saveta sudstva sudije Apelacionog suda u Beogradu, Jasminka Stanojević i Spomenka Zarić, izabrane su za sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Odlaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudije Jasminka Stanojević i Spomenka Zarić su ceo svoj radni vek provele u sudu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Jasminka Stanojević je bila predsednik prvog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Dragana Marinković i Sanja Pejović, dok je Spomenka Zarić bila član četvrtog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Obradović, predsednik veća, i Melanija Santovac, član veća. Shodno Godišnjem rasporedu poslova ovog suda, sudija Spomenka Zarić je bila predsednik veća u predmetima koji su joj dodeljeni u rad kao sudiji izvesiocu.

Takođe, od osnivanja Apelacionog suda, 1. januara 2010. godine, sudija Spomenka Zarić je obavljala i funkciju predsednika Građanskog odeljenja ovog suda, dok je od 1. januara 2012. godine tu funkciju obavljala sudija Jasminka Stanojević. Imenovane sudije su bile i članice Redakcijskog odbora Biltena ovog suda. Pored sudijske funkcije, imenovane sudije su bile angažovane i na velikom broju drugih aktivnosti u oblasti pravosuđa, kao predavači i učesnici različitih projekata, a takođe su i autori velikog broja publikacija i ostalih radova.

Odluke sudija Jasminke Stanojević i Spomenke Zarić su često od strane Odeljenja sudske prakse izdvajane kao značajne za rad tog Odeljenja i objavljivane na internet stranici suda, te su na ovaj način imenovane sudije ostavile neizbrisiv trag u ovom sudu.

 Biografiju sudije Jasminke Stanojević možete pročitati ovde, dok biografiju sudije Spomenke Zarić možete pročitati ovde.

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE

19.02.2014.

I sudiji Margiti Stefanović, koja je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu, prestala je sudijska funkcija usled navršenja radnog veka.

Odlaskom sudije Margite Stefanović Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset dvoje sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Margita Stefanović sudijsku funkciju obavlja od 1992. godine, najpre kao sudija nekadašnjeg Petog opštinskog suda u Beogradu, a zatim i kao sudija Okružnog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Margita Stefanović je bila član devetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Mitrović i Milica Popović Đuričković, a takođe je bila i predsednik veća u predmetima koji su joj dodeljeni u rad kao sudiji izvestiocu.

 Biografiju sudije Margite Stefanović možete pročitati ovde.

 

  Sledeća strana»
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)