Arhiva

I SUDIJI VESNI MARTINOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Vesni Martinović Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa šezdeset i devet sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.

Imenovana sudija je ceo radni vek provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, zatim kao sudijski pomoćnik, a potom i sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja, a pre toga sudija Vesna Martinović je od 1994. godine bila sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, zatim od 2000. godine sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a od 2005. godine sudija Okružnog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu sudija Vesna Martinović je bila predsednik prvog veća čiji su članovi bili sudije Ljiljana Mitić Popović i Valentina Todorović Vorkapić.

Biografiju sudija Vesne Martinović možete pročitati ovde.

APELACIONI SUD U BEOGRADU u 2022. GODINI BELEŽI NAJVEĆE SMANjENjE PREDMETA U ODNOSU NA SVE PRETHODNE GODINE

I pored najmanjeg broja sudija u Apelacionom sudu u ovom izveštajnom periodu Apelacioni sud je ostvario značajne rezultate rada u pogledu savladavanja priliva predmeta, značajnog broja rešenih predmeta, kao i najvećeg smanjenja predmeta u odnosu na sve prethodne godine, imaući u vidu da je ostalo 5623 nerešenih predmeta. Za ovaj period Apelacioni sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 77,54%.

Naime, u toku 2022. godine Apelacioni sud je primio ukupno 18658 novih predmeta, tako da je u 2022.godini (pa je ukupno u radu u svim materijama imao 25036 predmeta), dok je 19413 predmeta rešeno, tako da je u 2023. godinu Apelacioni sud ušao sa 5623 nerešenih predmeta. Potrebno je naglasiti da od ukupno 5623 nerešenih predmeta, 1111 je većan i u toku je izrada odluke, tako da je faktički broj nerešenih predmeta na kraju 2022. godine za toliko manji, dok je u 155 predmeta otvorena rasprava i pretres, što je i dalje veliki broj u odnosu na prethodne godine.

Prosečan broj predmeta u radu po sudiji Apelacionog suda u toku 2022. godine bio je 79,20, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio je 24,86, dok je prosečan priliv predmeta po sudiji bio 23,89. 

Apelacioni sud je i u 2022. godini pokazao odlične rezultate u rešavanju „starih“ predmeta. Broj „starih“ predmeta koje je Apelacioni sud rešio u toku 2022. godine, a koji su određeni kao stari prema datumu podnošenja inicijalnog akta (preko 3 godine) rešeno je ukupno 8539 starih predmeta, a  što predstavlja 44% od ukupnog broja rešenih predmeta. Na kraju izveštajnog perioda posmatrajući stare predmete prema datumu prijema inicijalnog akta u radu suda ostalo je 3996 starih predmeta.

Prosečno trajanje žalbenih postupaka pred Apelacionom sudom u toku 2022. godine u opštoj građanskoj materiji je bilo oko sedam meseca, u materiji radnih sporova oko dva i po meseca, dok su u krivičnoj materiji predmeti u proseku rešavani u roku od dva meseca stim što su predmeti iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina u proseku rešavani u roku od pet meseci.

Iako je Apelacioni sud pokazao dobre rezultate rada u 2022. godini broj starih predmeta je i dalje značajan, što je delimično posledica priliva velikog broja starih predmeta iz područnih sudova koji se ovom sudu svakodnevno dostavljaju na odlučivanje po žalbi. U nemalom broju tih predmeta postupci traju preko 10 i 20 godina. Navedeni problem predstavlja objektivni razlog koji utiče na dužinu trajanja postupaka koji se rešavaju u drugom stepenu pred Apelacionim sudom. Upravo zbog značaja koje rešavanje starih predmeta ima za sve građane Republike Srbije Apelacioni sud će i u 2023. godini nastaviti da preduzima mere da se, prevashodno, rešavaju ovi predmeti, a kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.

Apelacioni sud je ostvario i izuzetno uspešne rezultate u pretvaranju pritužbe u delotvorno pravno sredstvo, te je ukupan procenat rešenih predmeta u 2022. godini, a u kojima je Uprava ovog suda utvrdila osnovanost pritužbe na dugo trajanje celokupnog postupka, 36,57%. Ovo tim pre jer je analizom ovog izveštaja utvrđeno da je najveći procenat rešenih ovih predmeta iz kategorije najstarijih predmeta po inicijalnom aktu.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE KOJEM JE PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA (03.03.2023.)

DVOJE SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZABRANO ZA SUDIJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (01.03.2023.)

Odlukom Visokog saveta sudstva sudije Apelacionog suda u Beogradu, Zorica Bulajić i Marija Terzić, izabrane su za sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Odlaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa sedamdeset sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika suda.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Zorica Bulajić je bila predsednik devetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Irena Vuković i Stanislava Mitrović, dok je sudija Marija Terzić bila predsednik trećeg veća, koje su činile i sudije Jelena Stojilković i Tatjana Lemajić.

Takođe, sudija Zorica Bulajić je bila i rukovodilac Odeljenja sudske prakse za Građansko odeljenje i Odeljenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u građanskoj materiji, te član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda, dok je sudija Marija Terzić bila zamenik predsednika Građanskog odeljenja.

Biografiju sudije Zorice Bulajić možete pročitati ovde, dok biografiju sudije Marije Terzić možete pročitati ovde.