APELACIONI SUD - Vesti i saopštenja

Arhiva

12.11.2024.

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE KOJEM JE PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA - 12.11.2024.godine

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Mirjani Popović Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 72 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Imenovana sudija je radni vek započela, najpre, kao pripravnik a zatim i kao saradnik u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, da bi za sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu bila imenovana aprila 1986. godine. Za sudiju Okružnog suda u Beogradu je izabrana aprila 2003. godine, dok je sudija Apelacionog suda u Beogradu od formiranja, i to sve vreme sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

U Apelacionom sudu sudija Mirjana Popović je bila predsednik petog veća Krivičnog odeljenja čiji je prvi član bio sudija dr Miodrag Majić, te predsednik drugog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

Biografiju sudije Mirjane Popović možete pročitati ovde.

1.11.2024.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM TEKSTA OBJAVLjENOG U NEDELjNIM NOVINAMA "RADAR"

Povodom teksta objavljenog u nedeljnim novinama „Radar“, 31. oktobra 2024. godine, pod naslovom „Ekskluzivno: smenjen sudija Milimir Lukić čije je sklanjanje dogovarano preko skaj aplikacije – Oskar i narko – kartel su, nažalost, pobedili“, autora Vuka Z. Cvijića, u cilju pravilnog informisanja javnosti, izdajem ovo saopštenje:

Predlogom izmene Godišnjeg rasporeda poslova za 2024. godinu Apelacionog suda u Beogradu, a koji je morao biti donet, između ostalog, i zbog stupanja na funkciju novoizabranih sudija i koji u vreme izrade ovog dopisa još uvek nije stupio na pravnu snagu, izvršene su određene izmene i u delu koji se odnosi na rukovodioce određenih odeljenja. Naime, navedenim Predlogom svi zamenici predsednika suda su, a koji su ujedno bili i rukovodioci odeljenja u materijama u kojima su postupali, zamenjeni novim rukovodiocima. Razlog zbog kojih je na navedeni način izvršena izmena Godišnjeg rasporeda poslova za 2024. godinu je u tome što zamenici predsednika suda imaju kontrolnu funkciju u odnosu na ostale rukovodioce i njeno efikasno vršenje podrazumeva razdvajanje istih. Navedena izmena nije mogla biti izvršena ranije imajući u vidu konstantan problem nedostatka sudija sa kojima se Apelacioni sud u Beogradu poslednjih godina suočavao, a izborom novih stvoreni su uslovi da se postojeće sudije Apelacionog suda dodatno zaduže i ovim funkcijama kako bi se zamenicima omogućilo da obavljaju svoj posao u potpunosti na pravilan način.

Imajući u vidu da se navedena izmena ne odnosi samo i isključivo na sudiju Milimira Lukića, kao mog zamenika koji to ostaje i po ovom Predlogu, već i na ostale zamenike predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudiju Zoricu Đaković, koja ovim predlogom prestaje da vrši i funkciju predsednika Građanskog odeljenja, kao i na sudiju Rastka Popovića, koji ovim izmenama prestaje da vrši funkciju predsednika Odeljenja za ratne zločine, vrlo sam iznenađen načinom na koji je ova vest plasirana u javnost. Tim pre jer su zamenici predsednika suda, a što sudija Milimir Lukić i dalje jeste, osobe od najvećeg poverenja predsednika suda koje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti preuzimaju najveći deo ovlašćenja predsednika suda, pa ostaje nejasno na koji način je imenovani sudija ovim Predlogom degradiran. Ovo posebno ukoliko je opšte poznato da, pored znatno većih ovlašćenja koje zamenici predsednika suda imaju u odnosu na ostale sudije koje to nisu, zamenici po zakonu primaju i 15% veću platu za vršenje te funkcije.

Uvažavanje koje sam uvek iskazivao prema kolegi Milimiru Lukiću, a koje je vidljivo i u ovom Predlogu, se ogleda i u tome što je imenovani sudija, pored zamenika predsednika suda za celu krivičnu materiju, zadržao i funkciju predsednika veća u Krivičnom odeljenju, Posebnom odeljenju za organizovani kriminal i u trećem stepenu za predmete iz krivične materije.

Uveren sam da će svi koji se upoznaju sa sadržinom ovog saopštenja shvatiti kolika se šteta pravosuđu plasiranjem ovakvih poluinformacija nanosi. Ovakav način izveštavanja ne samo da nije primeren jednoj ozbiljnoj novini već je i krajnje maliciozan, te želim da verujem da će predstavljati izuzetak od pravila da se ovakve teme na ovoliko površan način obrađuju. U tom smislu, kao i do sada, stojim svim predstavnicima sredstava javnog informisanja na raspolaganju za sve buduće nedoumice koje budu imali prilikom izveštavanja o pravosudnim temama, posebno onim koji su usko vezani za rad suda na čijem sam čelu.

PREDSEDNIK
APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
SUDIJA
Duško Milenković

30.10.2024.

.APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ DVOJE SUDIJA KOJIMA JE PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu je još dvoje sudija, nakon višedecenijskog rada u pravosuđu, ispratio u penziju. Sudija dr Dragica Popesku je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju, dok je sudija mr Sretko Janković sudijsku funkciju obavljao u Krivičnom odeljenju i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.

Nakon prestanka sudijske funkcije sudiji dr Dragici Popesku i sudiji mr Sretku Jankoviću Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 58 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Sudija dr Dragica Popesku je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1992. godine, najpre u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a zatim od 2012. godine u Višem sudu u Beogradu i od 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila član prvog veća, koje su činile i sudije Zorica Đaković, predsednik veća, i sudija Vesna Damjanović, član veća. Biografiju sudije dr Dragice Popesku možete pročitati ovde.

I sudija mr Sretko Janković je najveći deo radnog veka proveo u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljao od 1998. godine, najpre u Vojnom sudu u Beogradu, a zatim od 2000. godine u Vrhovnom vojnom sudu, te od 2005. godine u Vrhovnom sudu Srbije i od formiranja u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bio predsednik drugog veća, koje je činio i sudija Dragoljub Albijanić, član veća, a bio je i član veća u Posebnom odeljenju za organizovani. Takođe, sudija Janković je bio i zamenik predsednika Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, te zamenik predsednika Odeljenja sudske prakse i član Redakcijskog odbora Bultena Apelacionog suda. Biografiju sudije mr Sretka Jankovića možete pročitati ovde.

8.10.2024.

APELACIONI SUD DOMAĆIN SKUPA KOJI JE ORGANIZOVAN U OKVIRU PROJEKTA „PODRŠKA SRBIJI U POSTIZANjU CILjEVA POGLAVLjA 24: PRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOST“, UZ PODRŠKU EVROPSKE UNIJE

Dana 4. oktobra 2024. godine u prostorijama Apelacionog suda u Beogradu organizovan je skup na kojem prezentovana publikacija koja je izrađena u okviru projekta „Podrška Srbiji u postizanju ciljeva poglavlja 24: pravda, sloboda i bezbednost“, uz podršku Evropske unije.

Prezentaciju su držali stručnjaci iz Evropske unije i tema publikacije su sveobuhvatne smernice za uporednu analizu dokaza neophodnih za uspešan postupak u predmetima organizovanog kriminala, pranja novca i povraćanja imovine , uz poseban osvrt na značaj posrednih dokaza.

Učešće u prezentaciji su uzeli sudije koje postupaju u krivičnoj materiji, državni tužioci, pripadnici policije, kao i drugi domaći i međunarodni stručnjaci koji prate rad pravosuđa.

Uvodnu reč je održao predsednik Apelacionog suda u Beogradu, sudija Duško Milenković, koji se tom prilikom zahvalio na ukazanoj časti da otvori istu prezentaciju, kao i na podršci koju i na ovaj način organizatori skupa pružaju Republici Srbiji u borbi protiv svih oblika kriminaliteta, a u svoje lično ime posebnu zahvalnost iskazao je glavnoj stručnjakinji na ovom projektu gospođi Marti Pisaro Majo koja je uvek bila dostupna za rešavanje svih pitanja koja su svi koji su uzeli učešće u ovom projektu nalazili kao sporna u praksi i omogućavala da kroz konstruktivne rasprave definišu teme koje su od ključnog značaja za uspostavljanje suda kome građani veruju.

4.10.2024.

SUDIJAMA ZORICI SMIRČIĆ I JASNI BELOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu je još dvoje sudija, nakon višedecenijskog rada u pravosuđu, ispratio u penziju. Sudija Zorica Smirčić je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju za radne sporove, dok je sudija Jasna Belović sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju.

Nakon prestanka sudijske funkcije sudijama Zorici Smirčić i Jasni Belović Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 60 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Sudija Zorica Smirčić je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1999. godine, najpre u Okružnom sudu u Beogradu te u Višem sudu u Beogradu i, od 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila predsednik Građanskog odeljenja za radne sporove, te predsednik petog veća istog Odeljenja, koje su činile i sudije Jasminka Bakić i Maja Cvetić. Takođe, sudija Zorica Smirčić je bila i zamenik predsednika Apelacionog suda, kao i član Redakcijskog odbora Biltena Apelacionog suda. Biografiju sudije Zorice Smirčić možete pročitati ovde.

Sudija Jasna Belović je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1995. godine, najpre u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Višem sudu u Beogradu i od 2014. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila prvi član četvrtog veća Građanskog odeljenja i predsednik veća u predmetima kojima je zadužena, dok su članovi veća bile sudije Irena Trifunović Radulović i Ida Nikitović. Biografiju sudije Jasne Belović možete pročitati ovde.

20.09.2024.

SUDIJI DRAGICI SAVELjIĆ NIKOLIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Dragici Saveljić Nikolić Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 62 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Imenovana sudija je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, a zatim kao stručni saradnik, a potom kao sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja Apelacionog suda., a pre toga sudija Dragica Saveljić Nikolić je od 1994. godine bila sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a zatim od 2000. godine sudija Okružnog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu sudija Dragica Saveljić Nikolić je bila član trećeg veća Građanskog odeljenja za radne sporove čiji je predsednik veća bila Zorica Jovanović, a drugi član veća sudija Violeta Joksimović.

Biografiju sudije Dragice Saveljić Nikolić možete pročitati ovde.

26.07.2024.

SUDIJI LjILjANI MITIĆ POPOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Ljiljani Mitić Popović Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 63 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Imenovana sudija je radni vek započela, najpre, kao pripravnik, a zatim kao stručni saradnik u Okružnom privrednom sudu u Beogradu da bi za sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu bila imenovana 1992. godine. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja i to od januara 2010. godine sudija Građanskog odeljenja za radne sporove, te od januara 2011. godine sudija Građanskog odeljenja i od januara 2012. godine sudija Građanskog odeljenja za radne sporove.

U Apelacionom sudu sudija Ljiljana Mitić Popović je bila predsednik veća u svojim predmetima u prvom veću kojim inače predsedava sudija Predrag Vasić, a čiji su članovi bile i sudije Valentina Todorović Vorkapić i Miroslava Vučetić.

Biografiju sudije Ljiljane Mitić Popović možete pročitati ovde.

19.07.2024.

SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IRENA VUKOVIĆ IZABRANA ZA SUDIJU VRHOVNOG SUDA SRBIJE

Odlaskom imenovane sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa 64 sudije (uključujući i predsednika suda).

Imenovana sudija je ceo svoj radni vek provela u sudu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Irena Vuković je bila predsednik osmog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Stanislava Mitrović i Jasna Lozuk.

Biografiju sudije Irene Vuković možete pročitati ovde.

5.07.2024.

APELACIONI SUD NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ DVOJE SUDIJA

Prestankom sudijske funkcije sudijama Vesni Dželetović Cucić i Sanji Pejović, i to sudiji Vesni Dželetović Cucić zbog navršenja radnog veka, a sudiji Sanji Pejović na lični zahtev, zbog sticanja uslova za starosnu penziju, kolektiv Apelacionog suda u Beogradu nastavlja svoj rad sa 65 sudija (uključujući i predsednika suda).

Imenovane sudije su sudijsku funkciju obavljalje u Građanskom odeljenju i to sudija Vesna Dželetović Cucić kao predsednik veća u svojim predmetima u devetom veću koje su činile i sudije Svetlana Pavić i Aleksandra Leković, dok je sudija Sanja Pejović bila član trećeg veća kojim je predsedavala sudija Melanija Santovac, a drugi član veća je bila sudija Dragana Marčetić.

Sudija Vesna Dželetović Cucić je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1995. godine, najpre kao gradski sudija za prekršaje u Beogradu, a zatim od 1997. godine kao sudija nekadašnjeg Prvog opštinskog suda u Beogradu, te od 2010. godine sudija Višeg suda u Beogradu i od 2019. godine sudija Apelacionog suda u Beogradu. Biografiju sudije Vesne Dželetović Cucić možete pročitati ovde.

Sudija Sanja Pejović je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 19995. godine, najpre u nekadašnjem Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, a zatim, od formiranja, 2010. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. Pored završenog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1987. godine imenovana sudija je završila i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Biografiju sudije Sanje Pejović možete pročitati ovde.

28.05.2024.

KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU ZORANA ĐORĐEVIĆA

Apelacioni sud u Beogradu sa najdubljim žaljenjem je primio vest da je u Beogradu preminuo Zoran Đorđević, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Sudija Zoran Đorđević je preminuo 27. maja u svojoj 60. godini. Najveći deo radnog veka proveo je u pravosuđu, najpre, kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, zatim Okružnog suda u Beogradu, te Višeg suda u Beogradu i od decembra 2021. godine Apelacionog suda u Beogradu.

Smrt sudije Zorana Đorđevića je veliki gubitak ne samo za njegovu porodicu već i za sve njegove prijatelje i kolege.

Izražavamo najdublje saučešće porodici.

Komemorativni skup povodom smrti sudije našeg uvaženog kolege Zorana Đorđevića biće održan u četvrtak, 30. maja 2024. godine, od 10 časova, u sudnici Apelacionog suda u Beogradu broj 11, na prvom spratu, u Nemanjinoj ulici broj 9, u Beogradu. Sahrana je istog dana u 13:30 časova na Centralnom groblju. Opelo počinje u 13 časova.

KOLEKTIV

APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

15.03.2024.

SUDIJI NADI HADžI PERIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Nadi Hadži Perić Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 68 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.

Imenovana sudija je najveći deo radnog veka provela u pravosuđu, najpre, kao zamenik Opštinskog javnog tužioca u Prizrenu, a zatim od 1992. godine kao sudija Okružnog suda u Prizrenu, zatim od 2003. godine kao sudija Okružnog suda u Požarevcu, je sudija Apelacionog suda u Beogradu od formiranja, 2010. godine. U Apelacionom sudu je postupala u Krivičnom odeljenju, a zatim od 2015. godine u Krivičnom odeljenju i Odeljenju za ratne zločine, te je od decembra 2021. godine bila i zamenik predsednika Krivičnog odeljenja.

U Apelacionom sudu sudija Nada Hadži Perić je bila predsednik prvog veća Krivičnog čiji su članovi bili i sudije Dragan Ćesarović i Zoran Đorđević.

Biografiju sudije Nade Hadži Perić možete pročitati ovde.

4.03.2024.

DESETORO SUDIJA STUPILO NA FUNKCIJU U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU (04.03.2024.)

Sudije koje su odlukom Visokog saveta sudstva izabrane da vrše sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu stupile su na funkciju u ovom Sudu na svečanoj sednici svih sudija koja je održana 1. mart 2024. godine.

Na sudijsku funkciju u Apelacionom sudu su stupile sledeće sudije: Marija Bošković, Dragana Marčetić, Tatjana Obrenčević, Jasna Lozuk, Miroslava Vučetić, Violeta Joksimović, Maja Cvetić, Dušan Agatonović, Danko Laušević i Raša Janković.

Izmenama Godišnjeg rasporeda poslova za 2024. godine sudije Marija Bošković, Dragana Marčetić, Tatjana Obrenčević i Jasna Lozuk su raspoređene na rad u Građansko odeljenje, sudije Miroslava Vučetić, Violeta Joksimović i Maja Cvetić u Građansko odeljenje za radne sporove i sudije Dušan Agatonović, Danko Laušević i Raša Janković u Krivično odeljenje.

Dolaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa 69 sudija (uključujući i predsednika suda).

5.02.2024.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE PRESUDE U POSTUPKU KOJI JE PRED APELACIONIM SUDOM U BEOGRADU VOĐEN ZBOG UBISTVA SLAVKA ĆURUVIJE

U želji da doprinesem pravilnom informisanju javnosti u vezi sa postupkom koji je pred Apelacionim sudom u Beogradu vođen protiv pripadnika službe Državne bezbednosti zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije izdajem ovo saopštenje:

Iako u potpunosti razumem potrebu, najpre, porodice oštećenih, a zatim i svih prijatelja i kolega oštećenog, kao i svih predstavnika medija da iskažu nezadovoljstvo donetom odlukom čiji ishod ne vodi ka otkrivanju učinilaca ovog dela osećam potrebu da javnosti, u svojstvu prvog čoveka Suda koji je doneo presudu koja je izazvala ovakve reakcije, ukažem na okvire u kojima se sudski postupak odvija.

Naime, sud sudi samo na osnovu dokaza koje ima u spisima predmeta, a nalaženje veća koje je odlučivalo u ovom postupku je da Tužilaštvo nije prezentovalo sudu dokaze koje bi potkrepili navode iz optužnice. Da li je Apelacioni sud zauzeo pravilan stav u svojoj odluci, a koja je doneta nakon otvorenog pretresa pred Apelacionim sudom i ponovnog izvođenja određenih dokaza, ne možemo suditi samo na osnovu ličnog utiska o sudskom postupku, već samo na osnovu detaljne analize svih dokaza izvedenih u toku ovog postupka, kao i pravnosnažne presude kojom je okončan.

U tom smislu obaveštavam javnost, a imajući u vidu da je posebno ukazano da je Apelacioni sud, nakon dve osuđujuće presude doneo pravnosnažnu oslobađajuću presudu, da je dva puta prvostepena presuda donošena većinom glasova trojnog veća što ukazuje da je samo dvoje sudija prvostepenog suda glasalo za osuđujuću presudu, kao i da je u Apelacionom sudu presuda doneta jednoglasno od strane petočlanog veća. Dakle, šest sudija koje je učestvovalo u ovom postupku je smatralo da Tužilaštvo nije pribavilo dovoljno dokaza kojima bi se dokazala osnovanost optužnice.

Da li su ovakvom presudom građani ostali uskraćeni za odgovor na pitanje ko je ubio i zašto novinara Slavka Ćuruviju, te iz kojih razloga ni nakon više od 24 godine od ubistva Slavka Ćuruvije krivac ili krivci nisu privedeni pravdi, na žalost, jeste tačno, ali odgovornost za to ne mogu snositi sudije Apelacionog suda u Beogradu koji su samo okončali višegodišnji postupak u vezi sa tim. Ovakvim izveštavanjem o sudskom postupku moje kolege iz Apelacionog suda koje su učestvovale u donošenju presude su stigmatizovane kao nepodobne iako nikakav doprinos svom odnosu prema funkciji koju vrše nisu dali takvom utisku. Sudijski posao nije ni malo lak i ne bih želeo da ovakvim izveštavanjem urušimo ugled pravosuđa kod građana Republike Srbije i obeshrabrimo sve naše mlade kolege da se u budućnosti opredele za ovu profesiju.

U tom smislu pozivam sve pripadnike sredstava javnog informisanja, kao i javne ličnosti, da nas i dalje kritikuju kada smatraju da je to u javnom interesu, ali da kritikama prethodi ozbiljna analiza činjeničnog stanja koje u predmetu sud ima jer, podsećam, sud sudi samo na osnovu dokaza koje su stranke u postupku prezentovale, a u konkretnom slučaju dokazi za tvrdnje iz optužnice su evidentno izostali.

PREDSEDNIK
APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
SUDIJA
Duško Milenković