Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

VRHOVNI KASACIONI SUD ODBIO ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV OKRIVLjENE MARINE ANDREJIĆ

27.05.2013.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 10. aprila 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podignut protiv pravnosnažne presude ovog suda kojom je Marina Andrejić oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo teško ubistvo.

Presudom Apelacionog suda od 3. jula 2012. godine, a koja je bila predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, preinačena je presuda Višeg suda u Požarevcu kojom je Marina Andrejić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo oglašena krivom i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

U obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda se, između ostalog, navodi da nema nikakve sumnje da je Apelacioni sud na pretresu koji je održao izveo apsolutno sve dokaze koji su u toku postupka prikupljeni, da ih je sve i cenio, te da je drugostepeni sud u razlozima presude jasno izneo zbog čega nalazi da postoji sumnja u istinitost priznanja okr. Marine Andrejić i da nije dokazano da je na način opisan u dispozitivu optužnice i izreci prvostepene presude, lišila života mal. Đ, kao i da je drugostepeni sud sa jednakom pažnjom ispitao i utvrdio kako činjenice koje terete okrivljenu, tako i one koje joj idu u korist zbog čega je neosnovan zahtev Republičkog javnog tužioca da je Apelacioni sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

 

DRAGANA BOLjEVIĆ SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

24.05.2013.

Odlukom Visokog saveta sudstva predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izabrana je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je Tanjugu da je odlukom Visokog saveta sudstva izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Pošto je odlukom Ustavnog suda od prošlog leta vraćena na sudijsku funkciju u Viši sud u Beograd, Boljevićeva je pokrenula spor pred Upravnim sudom, jer 2009. godine nije konkurisala za izbor u Viši sud već za Apelacioni ili Vrhovni kasacioni sud.

Upravni sud presudio je u korist Boljevićeve, pa je odlukom VSS na sednici 21. maja izabrana za sudiju u Apelacionom sudu u Beogradu, objavljeno je na sajtu VSS-a.

Boljevićeva je, kao i još više od 800 njenih kolega 31. decembra 2009. odlukom prvog saziva VSS ostala bez sudijske fukcije ali je posle tri i po godine osporavanja tih odluka, kako od domaće tako i od međunarodne stručne javnosti, Ustavni sud prošlog leta poništio sve te odluke i neizabranim sudijama vratio funkcije.

Oni su nakon toga mahom vraćeni u sudove u kojima su radili pre opšteg izbora (reizbora) 2009.

Na istoj sednici, VSS je shodno Zakonu o sudijama Narodnoj skupštini predložio 15 kandidata za sudije koji se prvi put biraju u osnovne i prekršajne sudove, a koji su konkurisali na konkurs raspisan 6. marta ove godine.

(Preuzeto od Novinske agencije „Tanjug“)

 

ZAKLjUČCI SA SEDNICE SVIH SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU POVODOM PREDSTOJEĆE JAVNE RASPRAVE U VEZI SA RADNOM VERZIJOM PRAVILNIKA O KRITERIJUMIMA, MERILIMA I POSTUPKU ZA VREDNOVANjE RADA SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA

8.05.2013.

Dana 25. aprila 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu je održana sednica svih sudija, povodom predstojeće javne rasprave o radnoj verziji Pravilnika o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova na kojoj su se sudije izjasnile povodom radnog teksta Pravilnika uz jednoglasnu konstataciju da je Pravilnik akt od izuzetne važnosti i da bi njegovu primenu u narednom periodu, pre stupanja na snagu Pravilnika, trebalo sagledati kroz pilot sudove koji bi praktično mogli da ukažu na sve pozitivne i negativne aspekte Pravilnika, imajući u vidu da je izuzetno teško naći objektivna merila o kvalitetu rada jednog sudije u našem pravosudnom sistemu u kome za sudove istog stepena postoje brojni različiti statistički pokazatelji.

Takođe je na sednici istaknuto da su mnogi kriterijumi u Pravilniku generalno određeni i nedovoljno definisani, te da daju mogućnost različitog tumačenja.

U daljem tekstu izloženi su najbitniji predlozi, primedbe i i sugestije koje su prihvaćene na sednici svih sudija Apelacionog suda:

  • član 9 Pravilnika koji se odnosi na organe nadležne za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, trebalo bi usaglasiti sa predlogom člana 33 Zakona o sudijama koji je u skupštinskoj proceduri i koji predviđa da se Komisije nadležne za vrednovanje u sudovima biraju na period od četiri godine, dok je u Pravilniku određen period od 5 godina. Takođe, imajući u vidu da Komisije sprovode postupak vrednovanja i utvrđuju ocenu rada, na sednici svih sudija, predloženo je da se predsednik i članovi komisije biraju prema pravnoj oblasti u kojoj postupaju radi pravilnijeg i potpunijeg sagledavanja rada sudije čiji se rad vrednuje.
     
  • Podržava se predlog da se bodovanje kvaliteta rada za sudije, predviđeno članom 15 tačkom 1 Pravilnika, ceni prema ukupnom broju donetih odluka, a ne prema ožalbenim odlukama. Naime, na sednici svih sudija istaknuto je da je bodovanje procenta ukinutih odluka po pravnom leku, koji se izražava procentom ukinutih odluka u odnosu na ukupan broj donetih odluka u ocenjivanom periodu, pravednije rešenje od rešenja koje je sada predviđeno Sudskim poslovnikom, i to Uputstvom za popunjavanje Izveštaja o radu sudije i suda u delu koji se odnosi na kvalitet rada, a koji se sada ceni prema ožalbenim odlukama. Ovo posebno treba ceniti imajući u vidu primer da sudija u toku meseca, od 100 donetih odluka, može da ima 2 odluke protiv koje je izjavljena žalba i koje su ukinute, u kom slučaju bi kvalitet sudije bio bodovan prema procentu od 100% ukinutih odluka po pravnom leku, što ne bi bio pravi pokazatelj kvaliteta rada tog sudije koji u ocenjivanom periodu ima i 98 neožalbenih odluka, a koje su postale pravnosnažne. Upravo iz ovih razloga na sednici svih sudija predložena je promena odredaba Sudskog poslovnika u delu koji se odnosi na vrednovanje rada kvaliteta rada sudije i suda. Međutim, istaknuto je da član 15 tačka 1 Pravilnika nije potpuno definasan i da bi prilikom bodovanja kvaliteta rada za sudije, imajući u vidu različite vrste odluka koje mogu biti donete u postupku po pravnom leku, a koje u sebi sadrže ocenu kvaliteta ožalbene odluke, trebalo obuhvatiti i one situacije za odluke koje po pravnom leku budu delimično ukinute ili preinačene i slično...
     
  • član 15 tačka 2 Pravilnika koji se odnosi na merila  kvaliteta za sudije koji postupaju u drugostepenom postupku, treba dodatno pojasniti tako da se za drugostepene sudije vreme za izradu sudskih odluka, odnosno rokovi iz  Izveštaja o neurađenim odlukama, drugačije računaju, imajući u vidu da za drugostepene sudove postoji obaveza shodno članu 199 Sudskog Poslovnika da se donete odluke proslede Odeljenju sudske prakse radi dostavljanja primedbi. U tom smislu predloženo je da se kao dan izrade sudske odluke, umesto dana otpravljanja odluke iz suda, računa dan kada je Odeljenje sudske prakse konstatovalo da odluka može da se ekspeduje. Ovu činjenicu naročito treba imati u vidu jer se u drugostepenim sudovima konstantno dešava da zbog velikog broja predmeta sudska pisarnica, nakon što predmet bude dostavljen iz Odeljenja sudske prakse, ne može fizički da postigne da u Programu za automatsku obradu podataka, istog dana kada je Odeljenje sudske prakse konstatovalo da odluka može da se ekspeduje, izvrši razvođenje odluka i otpremi odluku iz suda. Navedeni predlog dat je iz razloga što se Izveštaj o neurađenim odlukama dobija na osnovu statističkih podataka iz Programa za automatsku obradu podataka u kome se kao neizrađena odluka tretira svaka odluka koja nije ekspedovana, a koja činjenica ne odgovara organizaciji rada i unutrašnjem uređenju drugostepnih sudova. Takođe je predloženo da se iz Izveštaja o neurađenim odlukama, prilikom bodovanja kvaliteta rada za sudije, izdvoje svi predmeti u kojima po posebnom odobrenju predsednika suda produžen rok za izradu sudske odluke.
     
  • član 15 tačka 2 Pravilnika - vreme za izradu sudskih odluka, treba precizirati i u pogledu samog bodovanja jer nije jasno definisano da li se od ukupne ocene oduzima 5 bodova za jednu odluku koja nije urađena u roku od preko 60 dana ili se 5 bodova oduzima za sve odluke koje nisu urađene u roku od preko 60 dana, a koje sudija ima u ocenjivanom periodu. Takođe, treba precizirati i parametre za bodovanje, označene u ovom članu pom stavom b)-rešavanje starih predmeta i pod stavom v)-broj  otvorenih  glavnih  rasprava  i  pretresa  pred  drugostepenim  sudom  u odnosu na broj razmatranih odluka.
     
  • Preispitati merila i kriterijume za vrednovanje rada istražnog sudije, jer će primenom Zakonika o krivičnom postupku od jeseni 2013.godine, sudija za prethodni postupak imati mnogo manja ovlašćenja nego sada istražni sudija.
     
  • Za član 16 Pravilnika koji se odnosi Kvantitet (učinak) rada sudija koji se vrednuje na osnovu broja predmeta koji sudija završi u toku meseca u odnosu na broj  koji bi trebalo da završi - mesečnu normu, predloženo je da se preispita mogućnost da se umesto apsolutnih brojeva, savladavanje mesečne norme računa kroz procentualna odstupanja u odnosu na 2 parametra, i to prema: prosečnom broju rešenih predmeta u sudskom odeljenju i prosečnom broju rešenih predmeta na nivou Republike. Prosek rešenih predmeta sudskog odeljenja jednog suda zapravo izražava realne uslove u kojima sudije tog suda rade. Počev od vrste predmeta, složenosti predmeta, broja postupajućih sudija u sudu, smeštajnih kapaciteta suda i drugih uslova u kojima sudije tog suda rade. Kombinacijom ova dva parametra može se mnogo objektivnije vrednovati rad jednog sudije s obzirom da postoji velika verovatnoća da se razlike u opterećnosti sudija istog stepena ne mogu izjednačiti ni sa novom mrežem sudova. U tom smislu je i predloženo da se kao osnovni kriterijum za vrednovanje rada sudije, a koji se odnosi na kvantitet, boduje kroz procentualna odstupanja u odnosu na prosečan broj rešenih predmeta u sudskom odeljenju, i to sve dok se ne uspostavi precizniji mehanizam za ponderisanje predmeta. Takođe je navedeno da posmatrani period za vrednovanje rada sudije budu zadnje tri godine rada sudije, jer se jedino na duži rok može zaključiti koje sudije stalno rade bolje ili lošije, u odnosu na prosek sudskog odeljenja, ali pod jednakim uslovima u tom sudu.
     
  • Potrebno je precizirati član 17 stav 1 tačku 3 Pravilnika koji se odnosi na broj predmeta koji bi trebalo da sudija u apelacionom sudu završi u toku meseca, imajući u vidu da brojevi po materijama, ne daju jasan zaključak da li sudija treba u svakoj materiji da završi navedeni broj predmeta da bi ostvario mesečnu normu ili se predviđena norma može ostvariti kumulativno.
     
  • Potrebno je precizirati član 18 Pravilnika jer u situaciji da sudija nema  dovoljan  broj  predmeta  u  radu  zbog  nedovoljnog  priliva predmeta i da mu se kvantitet rada iskazuje kroz koeficijent ažurnosti, nije jasno kako se u tom slučaju vrši bodovanje kvantiteta odnosno koeficijenta ažurnosti.
     
  • Potrebno je precizirati član 20 Pravilnika koji predviđa da se mesečna   norma odnosi na meritorno rešene predmete, a da se predmeti rešeni na drugi način, računaju tako što se tri predmeta rešena na drugi način računaju kao jedan meritorno rešen. Naime, treba precizirati kako se statistički prikazuje i boduje ukidanje odluke koja je rešena na drugi način, odnosno da li se, kada se ukinu tri takve odluke, u statistici računa kao jedna meritorno ukinuta odluka. Takođe, za drugostepene sudove treba predvideti i u kojim materijama se predmet može rešiti na drugi način, s obzirom na dosadašnje različito postupanje u krivičnoj i građanskoj materiji. Rešenje kojim se predmet vraća na dopunu postupka u krivičnoj materiji se ne razvodi kao rešen predmet, dok se u građanskoj materiji, takav predmet razvodi kao rešen na drugi način. Ovo pitanje za drugostepene sudove treba jedinstveno rešiti imajući u vidu i različito postupanje apelacionih sudova u prikazivanju predmeta koji su rešeni na drugi način, a što sudove dovodi u nejednak položaj u prikazivanju rezultata rada sudova.
     
  • Razmotriti mogućnost da se u članu 21 stav 4 Pravilnika koji se odnosi na umanjenje norme na neki način dodatno vrednuje i rad zamenika predsednika veća, odnsono prvog člana veća koji u slučaju sprečenosti ili odsutnosti predsednika veća vrši funkciju predsednika sudskog veća.
     
  • Za član 23 Pravilnika koji se odnosi na bodovanje sudija Posebnog odeljenja i Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, istaknuto je da nije potpuno definisan i da se prilikom bodovanja kvaliteta  moraju uzeti u obzir i sudije posebnih odeljenja Apelacionog suda u Beogradu koje postupaju u drugom stepenu.
     
  • Za član 40 Pravilnika kojim je određeno da kada je sudiji utvrđena konačna ocena rada „zadovoljava“, predloženo je da u takvim situacijama, nakon završetka obavezne obuke, treba predvideti obavezno vanredno ocenjivanje
     
  • Za član 41 Pravilnika koji se odnosi na vanredno vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, istaknuto je da nije potpuno jasno u kojim se sve situacijama može inicirati vanredno vrednovanje rada sudije, jer ovako definisan član ostavlja mogućnost zloupotrebe ovog prava. U tom smislu predloženo je da situacije u kojima se može zahtevati vanredno ocenjivanje moraju biti taksativno određene.
     
  • Takođe u vezi vanrednog vrednovanja rada sudija i predsednika sudova naglašeno je da, u skladu sa članom 63 i 64 Zakona o sudijama, za onog sudiju koji je na vanrednom ocenjivanju bude ocenjen ocenom „ne zadovoljava“, treba predvideti obavezu Komisije da Visokom savetu sudstva predloži razrešenje sudije.

     

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)