U periodu od 20. do 24. novembra 2023. godine sudije Apelacionog suda u Beogradu su bile u studijskoj poseti Madridu koja je organizovana u okviru projekte aktivnosti Evropske unije na jačanju kapaciteta pravosuđa u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih krivičnih dela visoke korupcije. Apelacioni sud u Beogradu su predstavljali predsednik Apelacionog suda, sudija Duško Milenković, i sudija Snežana Jovanović. Pored imenovanoh sudija u studijskoj poseti Madridu su bile i sudije Vrhovnog suda Srbije i Višeg suda u Beogradu.
Tokom studijske posete članovi delegacije Republike Srbije su posetili sledeće institucije Kraljevine Španije: Visoki savet sudstva, Vrhovni sud, Državno tužilaštvo, Posebno javno tužilaštvo za borbu protiv droga, Nacionalnu policiju i Ministarstvo pravde, te su članovi delegacije upoznati sa rganizacijom i nadležnošću sudova, tužilaštava i policije u Kraljevini Španiji u procesuiranju krivičnih dela.
Tom prilikom razmenjena su iskustva u pogledu postupanja sudova, prevashodno u predmetima iz oblasti organizovanog kriminala i visoke korupcije, a takođe i u oblasti međunarodne saradnje i zaštite podataka u sudskim postupcima, te je iskazana spremnost za dalju međusobnu saradnju.
Prestankom, na lični zahtev zbog ostvarivanja prava na starosnu penziju, funkcije sudiji Lovorki Stojnov Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa 61 sudijom (uključujući i predsednika suda), dok je troje sudija postavljeno za predsednike nižestepenih sudova.
Imenovana sudija je radni vek započela, najpre, kao pripravnik, a zatim savetnik u Saveznom ministarstvu za poljoprivredu SFRJ, te kao direktor pravne službe u banci, a potom u preduzeću, da bi za sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu bila imenovana 1995. godine Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja i to sve vreme sudija Građanskog odeljenja.
U Apelacionom sudu sudija Lovorka Stojnov je bila član sedmog veća Građanskog odeljenja čiji je predsednik veća bila Marina Jakić, drugi član sudija Ivan Ilić.
Biografiju sudije Lovorke Stojnov možete pročitati ovde.
Odlukom Visokog saveta sudstva sudija Apelacionog suda u Beogradu, Vesna Mastilović, izabrana je za sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Odlaskom imenovane sudije Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa 62 sudija (uključujući i predsednika suda), dok je dvoje sudija postavljeno za predsednika suda.
U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Vesna Mastilović je bila predsednik drugog veća Građanskog odeljenja koje je činila i sudija Vesna Damjanović.
Biografiju sudije Vesne Mastilović možete pročitati ovde.
Prestankom, na lični zahtev usled ispunjenja uslova za starosnu penziju, funkcije sudiji Vesni Matković Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa šezdeset i devet sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.
Imenovana sudija je ceo radni vek provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, zatim kao sudijski pomoćnik, a potom i sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja, a pre toga sudija Vesna Matković je od 1985. godine bila sudija Opštinskog suda u Obrenovcu, a zatim od 2002. godine sudija Petog opštinskog suda u Beogradu.
U Apelacionom sudu sudija Vesna Matković je bila predsednik petog veća čiji su članovi bili sudije Jasna Belović i Ida Nikitović.
Biografiju sudija Vesne Matković možete pročitati ovde.
Dana 11. aprila 2023. godine održan je sastanak predstavnika NUNS i Apelacionog suda u Beogradu gde su predstavnici Apelacionog suda upoznati sa rezultatima istraživanja koje je ovo Udruženje sprovelo na temu „Iskustva i percepcije novinara o transparentnosti pravosuđa u Srbiji“. Na sastanku je, takođe, ukazano na probleme sa kojima se u svom radu suočavaju novinari prilikom izveštavanja, kao i na poteškoće sa kojima se suočava Apelacioni sud prilikom izveštavanja o medijskim propraćenim predmetima.
Predstavnici su iskazali spremnost da se saradnja proširi i tom prilikom je iznet predlog o organizovanju zajedničkih sastanaka radi lakše komunikacije i boljeg izveštavanja javnosti o radu sudova.
Sastanku su u ime NUNS prisustvovali predsednik Uruženja Željko Bodrožić i pravnik Rade Đurić, dok su u ime Apelacionog suda sastanku prisustvovali predsednik Suda sudija Duško Milenković i koordinator za medije Mirjana Piljić.
Prestankom, usled navršenja radnog veka, funkcije sudiji Vesni Martinović Apelacioni sud nastavlja svoj rad sa šezdeset i devet sudija (uključujući i predsednika suda), dok je jedan sudija postavljen za predsednika nižestepenog suda.
Imenovana sudija je ceo radni vek provela u pravosuđu, najpre kao pripravnik, zatim kao sudijski pomoćnik, a potom i sudija. Sudija Apelacionog suda u Beogradu je od formiranja, a pre toga sudija Vesna Martinović je od 1994. godine bila sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, zatim od 2000. godine sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a od 2005. godine sudija Okružnog suda u Beogradu.
U Apelacionom sudu sudija Vesna Martinović je bila predsednik prvog veća čiji su članovi bili sudije Ljiljana Mitić Popović i Valentina Todorović Vorkapić.
Biografiju sudija Vesne Martinović možete pročitati ovde.
I pored najmanjeg broja sudija u Apelacionom sudu u ovom izveštajnom periodu Apelacioni sud je ostvario značajne rezultate rada u pogledu savladavanja priliva predmeta, značajnog broja rešenih predmeta, kao i najvećeg smanjenja predmeta u odnosu na sve prethodne godine, imaući u vidu da je ostalo 5623 nerešenih predmeta. Za ovaj period Apelacioni sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 77,54%.
Naime, u toku 2022. godine Apelacioni sud je primio ukupno 18658 novih predmeta, tako da je u 2022.godini (pa je ukupno u radu u svim materijama imao 25036 predmeta), dok je 19413 predmeta rešeno, tako da je u 2023. godinu Apelacioni sud ušao sa 5623 nerešenih predmeta. Potrebno je naglasiti da od ukupno 5623 nerešenih predmeta, 1111 je većan i u toku je izrada odluke, tako da je faktički broj nerešenih predmeta na kraju 2022. godine za toliko manji, dok je u 155 predmeta otvorena rasprava i pretres, što je i dalje veliki broj u odnosu na prethodne godine.
Prosečan broj predmeta u radu po sudiji Apelacionog suda u toku 2022. godine bio je 79,20, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio je 24,86, dok je prosečan priliv predmeta po sudiji bio 23,89.
Apelacioni sud je i u 2022. godini pokazao odlične rezultate u rešavanju „starih“ predmeta. Broj „starih“ predmeta koje je Apelacioni sud rešio u toku 2022. godine, a koji su određeni kao stari prema datumu podnošenja inicijalnog akta (preko 3 godine) rešeno je ukupno 8539 starih predmeta, a što predstavlja 44% od ukupnog broja rešenih predmeta. Na kraju izveštajnog perioda posmatrajući stare predmete prema datumu prijema inicijalnog akta u radu suda ostalo je 3996 starih predmeta.
Prosečno trajanje žalbenih postupaka pred Apelacionom sudom u toku 2022. godine u opštoj građanskoj materiji je bilo oko sedam meseca, u materiji radnih sporova oko dva i po meseca, dok su u krivičnoj materiji predmeti u proseku rešavani u roku od dva meseca stim što su predmeti iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina u proseku rešavani u roku od pet meseci.
Iako je Apelacioni sud pokazao dobre rezultate rada u 2022. godini broj starih predmeta je i dalje značajan, što je delimično posledica priliva velikog broja starih predmeta iz područnih sudova koji se ovom sudu svakodnevno dostavljaju na odlučivanje po žalbi. U nemalom broju tih predmeta postupci traju preko 10 i 20 godina. Navedeni problem predstavlja objektivni razlog koji utiče na dužinu trajanja postupaka koji se rešavaju u drugom stepenu pred Apelacionim sudom. Upravo zbog značaja koje rešavanje starih predmeta ima za sve građane Republike Srbije Apelacioni sud će i u 2023. godini nastaviti da preduzima mere da se, prevashodno, rešavaju ovi predmeti, a kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.
Apelacioni sud je ostvario i izuzetno uspešne rezultate u pretvaranju pritužbe u delotvorno pravno sredstvo, te je ukupan procenat rešenih predmeta u 2022. godini, a u kojima je Uprava ovog suda utvrdila osnovanost pritužbe na dugo trajanje celokupnog postupka, 36,57%. Ovo tim pre jer je analizom ovog izveštaja utvrđeno da je najveći procenat rešenih ovih predmeta iz kategorije najstarijih predmeta po inicijalnom aktu.