Arhiva

SUDIJI MOMIRKI PROKIĆ I DRAGOLjUBU ĐORĐEVIĆU, USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU, A ČETVORO SUDIJA STUPILO NA FUNKCIJU

Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad bez još dvoje sudija jer je sudiji Momirki Prokić i Dragoljubu Đorđeviću prestala sudijska funkcija usled navršenja radnog veka.

Sudija Momirka Prokić je najveći deo svog radnog veka provela u pravosuđu. Sudijsku funkciju obavlja od 1987. godine do 1995. godine, te zatim od 1996. godine do 1998. godine i od 2005. godine do navršenja radnog veka. Bila je, najpre sudija Opštinskog suda u Paraćinu, zatim Okružnog suda u Beogradu, te Višeg suda u Beogradu i zatim Apelacionog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Momirka Prokić je bila prvi član jedanaestog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Svetlana Begović Pantić, predsednik veća, i  Zorica Bulajić, član veća.

Biografiju sudije Momirke Prokić možete pročitati ovde.

Sudija Dragoljub Đorđević je ceo svoj radni vek proveo u pravosuđu. Za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu je izabran 1983. godine, a 1995. godine je izabran za sudiju Okružnog suda u Beogradu. Sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu obavlja od formiranja ovog suda, 1. januara 2010. godine.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Dragoljub Đorđević je bio predsednik drugog veća Krivičnog odeljenja, koje su činile i sudije Zdravka Đurđević, Dragoljub Albijanić i Gordana Petković. Takođe, bio je član i prvog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koje su činile i sudije Veroljub Cvetković, predsednik veća, i članovi veća – Milimir Lukić, Nadežda Mijatović, Nada Zec i Bojana Paunović.

Biografiju sudije Dragoljuba Đorđevića možete pročitati ovde.

Na sednici svih sudija Apelacionog suda u Beogradu održanoj  10. novembra 2017. godine na sudijsku funkciju u ovom sudu stupile su sudije Snežana Stevović, Gordana Tošić, Vesna Miljuš, Vesna Filipović i Jelena Stevanović.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2017. godinu sudije Vesna Miljuš, Vesna Filipović i Jelena Stevanović su raspoređene u Građansko odeljenje, a sudija Gordana Tošić u Građansko odeljenje za radne sporove Apelacionog suda u Beogradu. Sudija Snežana Stevović nije obuhvaćena promenama Godišnjeg rasporeda poslova za ovu godinu jer je imenovana za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Dolaskom imenovanih sudija, od utvrđenog broja od osamdeset osam, u Apelacioni sud u Beogradu je izabrano osamdeset četvoro sudija stim što sudijsku funkciju obavlja osamdeset i jedan sudija (uključujući i predsednika suda). Dvoje sudija je postavljeno za predsednike nižestepenih sudova, a jedan sudija je upućen na rad u Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. 

SUDIJA DUŠKO MILENKOVIĆ VRŠILAC FUNKCIJE PREDSEDNIKA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, sudija Dragomir Milojević, imenovao je dosadašnjeg predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudiju Duška Milenkovića, za v. f. predsednika ovog suda, dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najduže na šest meseci. On će nastaviti da obavlja sudijsku fukciju u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal istovremeno se dužnostima v. f. predsednika Apelacionog suda.

Sudija Duško Milenković od 1993. godine radi u sudu, najpre kao pripravnik, zatim kao stručni saradnik, a od 1997. godine i kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Od 2003. godine je sudija Okružnog suda u Beogradu, a od 2010. godine je sudija  Apelacionog suda u Beogradu. U Apelacionom sudu postupa kao sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, a takođe je i rukovodilac sudske prakse u Krivičnom odeljenju i član Redakcijskog odbora Biltena ovog suda. Rođen je 1966. godine u Užicu, oženjen je i otac je dvoje dece.

Biografiju v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudije Duška Milenkovića, možete pročitati ovde. 

Obaveštenje o postavljanju branioca po službenoj dužnosti u predmetu Kž1 339/17.

Obaveštenje možete preuzeti ovde.

VRHOVNI KASACIONI SUD ODBIO ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI U POSTUPKU KOJI JE VOĐEN PROTIV OKR. SLAVKA TOMIĆA I DR.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 19. septembra 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podignut protiv pravnosnažne presude ovog suda kojom su okr. Slavko Tomić, Miodrag Stojanović i Olivera Jeremić oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi, a okr. Svetlana Sremčević oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo nesavestan rad u službi.

Presudom Apelacionog suda od 1. septembra 2016. godine, a koja je bila predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom su zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi okr. Slavko Tomić, Miodrag Stojanović i Olivera Jeremić osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godinu i 3 meseca, te im je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja lekarskog poziva u trajanju od po 2 godine, dok je okr. Svetlani Sremčević zbog izvršenja krivičnog dela nesavestan rad u službi izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa rokom proveravanja od 4 godine, te joj je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja svih dužnosti vezanih za upravljanje zdravstvenom ustanovom u trajanju od 10 godina.   

U obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda se, između ostalog, navodi  da je, nasuprot tvrdnji Republičkog javnog tužioca, drugostepeni sud dao jasne razloge za zaključak da nije dokazano sa potpunom sigurnošću i bezuslovno da je smrt Jelice Radović nastupila usled propuštanja dužnog činjenja od strane okr. Slavka Tomića, Miodraga Stojanovića i Olivere Jeremić. Stav drugostepenog suda, s tim u vezi, da ni jedna radnja koju su okrivljeni bili dužni da preduzmu u konkretnom slučaju ne bi apsolutno isključila smrtni ishod i razlozi izneti u drugostepenoj presudi za taj stav, zasnivaju se na činjenicama koje sud nalazi utvrđenim u toku prvostepenog i drugostepenog postupka, u pogledu prirode i vremena javljanja simptoma septičkog stanja kod Jelice Radović i objektivne mogućnosti prepoznavanja od strane lekara uzročnika tog stanja i njihovog pravovremenog reagovanja.

U odnosu na okr. Svetlanu Sremčević u obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda se, između ostalog, navodi da su navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti, takođe, neosnovani. Drugostepeni sud je u obrazloženju drugostepene presude izneo jasne razloge za zaključak da nije dokazano da je okr. Sremčević izvršila krivično delo za koje je optužena, naime iz razloga što je teža povreda prava drugog kao posledica propusta koji su joj stavljeni na teret kao odgovornom licu u zdravstvenoj ustanovi, u činjeničnom opisu dela u optužnom aktu dovedena u vezu sa postupcima lekara i označenim uzrokom smrti Jelice Radović u postoperativnom periodu, što kao nečinjenje lekara nije utvrđeno kao uzrok smrti Jelice Radović. Stoga ovi razlozi presude, nasuprot stavu Republičkog javnog tužioca, nisu protivrečni osnovu iz Zakonika o krivičnom postupju za donošenje oslobađajuće presude u odnosu na ovu okrivljenu. 

APELACIONI SUD U BEOGRADU DOBIO PRIZNANjE ZA DOPRINOS AFIRMISANjU PRAVU NA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I TRANSPARENTNOST U RADU

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je na dan Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se svake godine održava 28. septembra 2017. godine, Apelacionom sudu u Beogradu dodelio priznanje za doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama od javnog značaja i transparentnost u radu.

Kolektiv Apelacionog suda izražava zahvalnost službi Poverenika što je prepoznat trud i rad koji zaposleni u ovom sudu ulažu kako bi svoj rad učinili što dostupnijim svim građanima Republike Srbije i na taj način dali doprinos i povećanju ugleda pravosuđa u društvu.

Apelacioni sud će nastaviti, a kao što je to činio i od svog formiranja, 1. januara 2010. godine, da svoj rad organizuje u potpunosti tako da se javnost obaveštava o svakom segmentu rada ovog suda koji je od značaja za javnost i na taj način afirmiše pravo na pristup informacijama od javnog značaja i transparentnost u radu.

SUDIJI MILENKU TODOROVIĆI I BOJANI NINKOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu je još dvoje sudija, nakon višedecenijskog rada u pravosuđu, ispratio u penziju. Sudija Milenko Todorović je sudijsku funkciju obavljao u Građanskom odeljenju, dok je sudija Bojana Ninković sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju za radne sporove.

Nakon prestanka sudijske funkcije sudiji Milenku Todorovići i sudiji Bojani Ninković Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 82 sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Bojana Ninković je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1986. godine, najpre u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Okružnom sudu u Beogradu i od formiranja u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila predsednik četvrtog veća, koje su činile i sudije Ana Popović i Zorica Nikolić. Biografiju sudije Bojane Ninković možete pročitati ovde.

I sudija Milenko Todorović je najveći deo radnog veka proveo u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljao od 1978. godine, najpre u Opštinskom sudu u Smederevu, zatim u Okružnom sudu u Smederevu, te u Višem sudu u Smederevu i od novembra 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bio član sedmog veća, koje su činile i sudije Ivan Negić, predsednik veća, i sudija Aleksandra Đorđević, član veća. Biografiju sudije Milenka Todorovića možete pročitati ovde. 

SUDIJI MILENKU TODOROVIĆI I BOJANI NINKOVIĆ PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA - 01.09.2017.

Kolektiv Apelacionog suda u Beogradu je još dvoje sudija, nakon višedecenijskog rada u pravosuđu, ispratio u penziju. Sudija Milenko Todorović je sudijsku funkciju obavljao u Građanskom odeljenju, dok je sudija Bojana Ninković sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju za radne sporove.

Nakon prestanka sudijske funkcije sudiji Milenku Todorovići i sudiji Bojani Ninković Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 82 sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Bojana Ninković je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljala od 1986. godine, najpre u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Okružnom sudu u Beogradu i od formiranja u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bila predsednik četvrtog veća, koje su činile i sudije Ana Popović i Zorica Nikolić. Biografiju sudije Bojane Ninković možete pročitati ovde.

I sudija Milenko Todorović je najveći deo radnog veka proveo u pravosuđu, te je sudijsku funkciju obavljao od 1978. godine, najpre u Opštinskom sudu u Smederevu, zatim u Okružnom sudu u Smederevu, te u Višem sudu u Smederevu i od novembra 2013. godine u Apelacionom sudu u Beogradu. U Apelacionom sudu je bio član sedmog veća, koje su činile i sudije Ivan Negić, predsednik veća, i sudija Aleksandra Đorđević, član veća. Biografiju sudije Milenka Todorovića možete pročitati ovde.

OBAVEŠTENjE O POSTAVLjANjU BRANIOCA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI U PREDMETU KŽ1 548/17

Ovde možete preuzeti dokument:

Obaveštenje o postavljanju branioca po službenoj dužnosti u predmetu Kž1 548/17

POVODOM IZJAVE MAJKE OŠTEĆENE DATE U EMISIJI „ŽIVOT PRIČA“ U VEZI SA PRESUDOM DONETOM OD STRANE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU U POSTUPKU KOJI JE POZNAT U JAVNOSTI KAO „DECEDRA“

U svojstvu lica koje je dužno da snagom svog autoriteta štiti ugled suda na čijem je čelu, a radi pravilnog informisanja javnosti u vezi sa presudom donetom od strane Apelacionog suda u Beogradu, osećam potrebu da reagujem povodom izjave majke oštećene J. R. date u emisiji „Život priča“ u vezi sa postupkom koji je pred ovim sudom vođen povodom smrti njene ćerke, a koja je emitovana na teliviziji „Prva Srpska televizija“ 8. marta 2017. godine.

Kao neko ko je ceo svoj radni vek proveo u pravosuđu pratio sam medijsko izveštavanje o postupcima za koje je javnost bila zainteresovana, kao i reakcije oštećenih povodom tih postupaka i neretko sam i sam, vođen pročitanim tekstovima, tragao za dodatnim pojašnjenjima kako bih razumeo zašto je neki sudski postupak završen na određeni način koji, s obzirom na činjenice koje su prezentovane javnosti, nije bio logičan. U tom smislu u potpunosti razumem reakciju javnosti, a posebno oštećenih, na svaku presudu suda koja ne odgovara očekivanjima. Posebno kada je ista praćena, a što je slučaj i u predmetu u vezi sa kojim reagujem, utvrđenim propustima u postupanju okrivljenih ali koji nisu doveli do njihove osude.

Međutim, kao neko ko je, najpre, sudija, a zatim i predsednik Apelacionog suda moram da reagujem u vezi sa izjavom majke oštećene J.R. date u emisiji „Život priča“ u cilju zaštite kako ugleda suda na čijem sam čelu tako i sudija čija su lična imena napomenuta od strane majke oštećene u emisiji u krajnje neprimerenom kontekstu i da s tim u vezi dam i određena pojašnjenja.

U potpunosti razumem bol porodice oštećene i njihovo nerazumevanje ishoda ovog krivičnog postupka, kao i njihovu borbu da i sami daju doprinos da se „napravi razlika između onih divnih lekara koji savesno rade svoj posao i onih drugih“, ali ih uveravam da sve sudije svoju funkciju u ovom sudu obavljaju na krajnje profesionalan način rukovodeći se samo onim činjenicama i dokazima koje imaju u spisima predmeta. Po nalaženju veća koje je postupalo u ovom predmetu, nakon održanog pretresa, nađeno je da se na osnovu zakona, a sve u odnosu na to kako je tužilaštvo okrivljenima optužnim aktom stavilo na teret, ovaj postupak može okončati jedino oslobađajućom presudom. Ukoliko majka oštećene smatra da je ova presuda doneta uz zloupotrebu sudijske funkcije nekog od sudija koje su postupale u ovom sudu i s tim u vezi poseduje određene dokaze pozivam je da povodom tih navoda obavesti nadležne državne organe koji su ovlašćeni da postupaju po krivičnim prijavama građana. U suprotnom, uz svo uvažavanje bola majke oštećene, davanje takvih izjava nanosi nemerljivu štetu ne samo sudijama koji su postupali u ovom predmetu, već i samom sudstvu kao trećoj, nezavisnoj, grani vlasti.

Povodom izjave majke oštećene da je predmet držan u „fioci“ u periodu od 1. septembra 2016. godine, kada je presuda doneta, do 24. novembra 2016. godine, kada je ovaj sud izdao saopštenje u vezi sa donetom presudom nalazim za potrebnim da javnosti pružim dodatna pojašnjenja. Apelacioni sud je drugostepeni sud i on se nakon javnog dela sednice povlači u nejavni deo u kome donosi odluku po podnetim žalbama. Ceo postupak odlučivanja, od dana održavanja javne sednice do ekspedovanja odluke iz suda, je zaštićen tajnošću postupka i u toj fazi postupka kakva je odluka nije poznato nikome, sem članovima veća koji postupaju u tom predmetu. Imajući u vidu složenost samog predmeta i obimnost materijala u spisima predmeta, a polazeći od toga da je postupak pre donošenja pravnosnažne presude ovog suda trajao deset godina, postupak izrade pismenog otpravka odluke je trajao nešto duže. Dakle, Apelacioni sud je izdao saopštenje u vezi sa donetom presudom onda kada je izrađen pismeni otpravak presude i kada je ista ekspedovana iz suda, te svako dalje polemisanje na tu temu smatram neprimerenim. 

U vezi sa sastavom drugostepenog veća koje je donelo pravnosnažnu presudu u ovoj pravnoj stvari, a koje nije postupalo u istom sastavu kao veće koje je donelo raniju ukidajuću odluku, napominjem da je ranije postupajuća sudija iz tog veća, Slavka Mihajlović, u međuvremenu odlukom Visokog saveta sudstva razrešena sudijske funkcije, te da su zatim izvršene izmene godišnjeg rasporeda poslova u ovom sudu, pa je sudija Gordana Petković (koja je bila sudija izvestilac i prilikom donošenja ranije odluke ovog suda) postupala u onom veću u kojem je godišnjem rasporedu poslova bila raspoređena.

Uveren sam da je javnost razumela da Apelacioni sud nije mogao da donese osuđujuću presudu okrivljenim lekarima, i pored toga što je utvrdio njihovo očigledno nesavesno postupanje, jer nije dokazano da je takvo njihovo nesavesno postupanje uzrok smrti oštećene. U konkretnom slučaju, sud je utvrdio da ni jedna radnja koju su okrivljeni bili dužni da preduzmu u konkretnom slučaju ne bi isključila smrtni ishod, a kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nema ni krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi koje se okrivljenima stavlja na teret optužnim aktom. Ukoliko nejasnoće u vezi sa odlukom ovog suda postoje zbog toga što je ovaj sud utvrdio njihovo očigledno nesavesno postupanje, a nije ih povodom toga osudio napominjem da okrivljenima optužnim aktom Tužilaštva nije stavljeno na teret ovo krivično delo (za koje je nastupila zastarelost još 2010. godine) već krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi za koje je neophodno utvrditi uzročnu vezu između nesavesnog postupanja okrivljenih lekara i smrti oštećene pacijentkinje, a što je u konkretnom slučaju izostalo.

Žao mi je što sam morao da na ovaj način reagujem u vezi sa ovim postupkom koji je vođen zbog smrti jedne mlade osobe koja je preminula nakon rutinske operacije čukljeva i uveren sam da će, najpre, porodica oštećene, a zatim i javnost razumeti da se sud kreće isključivo u granicama zakona prilikom donošenja odluka i da okolnost da iste nekada ne odgovaraju očekivanja javnosti ne znači da su iste posledice određene nezakonitosti. Upravo iz tih razloga i insistiram na radu suda koji je javan i koji je podložan kontroli od strane javnosti.

PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU
SUDIJA
Duško Milenković

APELACIONI SUD U BEOGRADU U 2016. GODINI REŠIO 21597 PREDMETA

I u 2016. godini Apelacioni sud u Beogradu je u potpunosti savladao priliv predmeta i pokazao dobre rezultate u radu, te je u prethodnoj godini rešio 21597 predmeta. Ovakva ocena data je u odnosu na smanjenje ukupnog broja predmeta u radu, ukupan broj rešenih predmeta, kao i kroz analizu postupanja po starim predmetima.

Apelacioni sud je u 2016. godinu ušao sa 8507 nerešenih predmeta, dok je u toku 2016. godine primio još 20739 novih predmeta, tako da je u toku 2016. godine ukupno u radu u svim materijama imao 29246 predmeta. Za ovaj period sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za 73,85 %, što je veće smanjenje u odnosu na Izveštaj o radu suda za 2015. i 2014. godinu.

U 2016. godini rešeno je ukupno 4483 starih predmeta koji su kao stari određeni prema datumu prijema žalbe, a što predstavlja 20,76 % od ukupnog broja rešenih predmeta. Na kraju izveštajnog perioda u radu suda ostalo je 1879 starih predmeta određenih prema datumu prijema žalbe, (predmeti preko 9 meseci u građanskoj materiji, preko 4 meseca u krivičnoj materiji i preko 3 meseca u pritvorskim predmetima), a posmatrajući stare predmete prema datumu prijema inicijalnog akta (preko 2 godine) u radu suda ostalo je 6190 starih predmeta.

Apelacioni sud u 2017. godinu ulazi sa 7649 nerešenih predmeta u svim materijama, što je bolji rezultat rada u odnosu na 2015. i 2014. godinu.

U toku 2016. godine Apelacioni sud je u 2836 predmeta iz građanske materije ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je takvu odluku doneo u 801 predmetu iz krivične materije.

Prosečan broj predmeta u radu po sudiji je bio 95,61 predmet. Prosečan priliv predmeta po sudiji je bio 23,57, dok je prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio 24,54.

 I u 2017. godini Apelacioni sud će nastaviti da svoj rad organizuje tako da građani koji traže zašitu svojih prava ne samo pred ovim sudom već i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda (Viši sud u Beogradu, Viši sud u Valjevu, Viši sud u Pančevu i Viši sud u Smederevu, kao i osnovni sudovi koji potpadaju pod nadležnost navedenih viših sudova) ista prava ostvare na što brži način, ali da to ne utiče na kvalitet zaštite prava koja traže pred ovim sudovima. U tom smislu, i u ovoj godini, ovaj sud će kako sam, tako i u saradnji sa preostala tri apelaciona suda i svim nižestepenim sudovima iz nadležnosti ovog suda, preduzimati niz mera radi ujednačavanja sudske prakse koji problem je evidentiran kao najveća preoreka u postizanju pravne jednakosti svih lica koja traže zaštitu svojih prava pred sudovima.