Arhiva

SEDAM SUDIJSKIH POMOĆNIKA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IMENOVANO ZA SUDIJE

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju viši sudijski pomoćnici Apelacionog suda u Beogradu Vukašin Sarajlić, Ljiljana Novković i Milena Veljić, izabrani su za sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, viši sudijski pomoćnik Žak Pavlović je izabran za sudiju Drugog osnovnog suda u Beogradu, viši sudijski pomoćnik Marijana Nikolić Milosavljević je izabrana za sudiju Trećeg osnovnog suda u Beogradu, dok su viši sudijski pomoćnici Bojana Čogurić i Snežana Marinković izabrane za sudije u Osnovnom sudu u Lazarevcu.

Vukašin Sarajlić je u Apelacionom sudu obavljao poslove sudijskog pomoćnika u Krivičnom odeljenju i Odeljenju za ratne zločine, Ljiljana Novković, Milena Veljić, Bojana Čogurić i Snežana Marinković su obavljanje poslove sudijskog pomoćnika u Građanskom odeljenju, Žak Pavlović je obavljao poslove sudijskog pomoćnika u Krivičnom odeljenju i Posebnom odeljenju za organizovani kriminal, dok je Marijana Nikolić Milosavljević obavljanja poslove sudijskog pomoćnika u Upravi suda.

Apelacioni sud u Beogradu sa ponosom ističe da se praksa prijema najiskusnijih sudijskih pomoćnika i prilikom ovog izbora nosilaca sudijske funkcije pokazala kao jedina ispravna.

Kolektiv Apelacionog suda izražava uverenje da će izabrani sudijski pomoćnici iz ovog suda svojim vršenjem sudijske funkcije dati značajan doprinos da pravda u sudovima bude što dostupnija svim građanima koja zaštitu svojih prava traže pred sudom. 

APELACIONI SUD U BEOGRADU ĆE VRŠITI ANALIZU KAZNENE PRAKSE

U cilju unapređenja rada Odeljenja sudske prakse Apelacioni sud u Beogradu je, od oktobra meseca 2016. godine, uveo evidentiranje svih pravnosnažnih presuda izrečenih u ovom sudu. Na ovaj način Apelacioni sud će biti u mogućnosti da utvrdi u kojim rasponima se kreću kazne za određena krivična dela, te kakva je kaznena politika suda.

Na osnovu ovih evidencija Apelacioni sud će biti u mogućnosti da utvrdi i koliko je kaznena politika ovog suda, kao drugostepenog, strožija ili blaža u odnosu na kaznenu politiku prvostepenih sudova, a takođe će moći da vrši i druge analize koje mogu značajno unaprediti rad Odeljenja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu će ove evidencije staviti na raspolaganje i drugim apelacionim sudovim, kao i Vrhovnom kasacionom sudu kako bi se, kroz eventualnu uporednu analizu kaznene politike apelacionih sudova, utvrdilo da li je i u kojoj mera kaznena politika apelacionih sudova ujednačena. Takođe, i sva zainteresovana lica će biti u mogućnosti da se upoznaju sa ovim evidencijama.

Prvu analizu kaznene politike Apelacioni sud će izvršiti nakon tri meseca i sa izvedenim zaključcima će upoznati javnost. Nakon toga analize će se vršiti na kraju svake kalendarske godine.

Uvođenje ovih evidencija je rezultat i napora koje ovaj sud svakodnevno ulaže kako bi svoj rad učinio što dostupnijim svim licima koja traže zaštitu svojih prava pred ovim sudom i kako bi istovremeno dao doprinos povećanju poverenja građana u rad sudova.  

OBAVEŠTENjE ZA STRANKE u vezi sa pribavljanjem klauzule izvršnosti na rešenja Apelacionog suda u Beogradu, kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pred nižestepenim sudom i dosuđena primerena naknada

U predmetima po zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u kojima je Apelacioni sud u Beogradu, kao neposredno viši sud, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred nižestepenim sudom iz svoje nadležnosti i dosudio primerenu naknadu zbog povrede prava, na osnovu člana 8b Zakona o uređenju sudova, rok od 3 meseca za izvršnost rešenja, računa se počev od dana kada je stranka podnela zahtev za isplatu, upravi suda pred kojim je utvrđena povreda prava, u skladu sa članom 8b stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Zahtev za izdavanje klauzule izvršnosti stranke podnose upravitelju pisarnice Apelacionog suda u Beogradu, a datum podnošenja zahteva za isplatu upravi suda pred kojim je utvrđena povreda prava, utvrdiće referenti pisarnice, telefonskim putem preko uprave tog nižestepenog suda, o čemu će sačiniti službenu belešku.

UPRAVA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

PREDSEDNIKU KRIVIČNOG ODELjENjA, SUDIJI SONjI MANOJLOVIĆ, NAKON VIŠEDECENIJSKOG RADA U SRPSKOM PRAVOSUĐU, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA USLED NAVRŠENjA RADNOG VEKA

Sudija Sonja Manojlović je sa mesta predsednika Krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu podnela zahtev za prestanak sudijske funkcije Visokom savetu sudstva, usled navršenja radnog veka. Imanovana sudija je na mestu predsednika Krivičnog odeljenja bila u Apelacionom sudu od formiranja, a takođe je od formiranja obavljala sudijusku funkciju u Krivičnom odeljenju i Odeljenju za ratne zločine.

Odlaskom sudije Sonje Manojlović Apelacioni sud svoj rad nastavlja sa 84 sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Sonja Manojlović je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu. Sudijsku funkciju obavlja od 1978. godine, najpre kao sudija nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a zatim kao sudija Okružnog suda u Beogradu, Vrhovnog suda Srbije i Apelacionog suda u Beogradu.

 U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Sonja Manojlović je bila predsednik prvog veća Krivičnog odeljenja, koje su činile i sudije Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović i Milenko Cvijović.

Biografiju sudije Sonje Manojlović možete pročitati ovde.

APELACIONI SUD U BEOGRADU DOBIO JOŠ DVOJE SUDIJA

Na sednici svih sudija Apelacionog suda u Beogradu održanoj 6. jula 2016. godine na sudijsku funkciju u ovom sudu stupile su sudije Maja Čogurić i Predrag Vasić.

Promenom Godišnjeg rasporeda poslova za 2016. godinu sudija Maja Čogurić je raspoređena u Građansko odeljenje, a sudija Predrag Vasić i Građansko odeljenje za radne sporove Apelacionog suda u Beogradu.

Dolaskom imenovanih sudija Apelacioni sud u Beogradu nastavlja svoj rad sa 84 sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudije Maja Čogurić i Predrag Vasić su pre dolaska u ovaj sud sudijsku funkciju obavljali u Građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu.

SUDIJA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, SINIŠA VAŽIĆ, UČESNIK KONFERENCIJE U HAGU O PROMOVISANjU REGIONALNOG I GLOBALNOG PRISTUPA U UPRAVLjANjU SUDOVIMA

Predsednik Odeljenja za ratne zločine, sudija Siniša Važić, je u ime Apelacionog suda u Beogradu uzeo učešće u konferenciji Međunarodne asocijalcije za upravljanje sudovima (IACA) koja je održana od 18 do 20 maja 2016. godine u Hagu.

Tema ove konferencije je bila promovisanje regionalnog i globalnog pristupa u upravljanju sudovima.

Sudija Siniša Važić je u svojstvu sudije i predsednika Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu upoznao ostale učesnike konferencije sa načinom rada ovog suda, s posebnim osvrtom na specifičnosti postupanja u predmetima ratnih zločina. Takođe, dat je i kratak prikaz dosadašnjih rezultata rada ovog suda u postupcima za ratne zločine, a učesnici konferencije su bliže upoznati i sa teškoćama sa kojima se sudije Odeljenja za ratne zločine u svom radu susreću.

Učesnici konferencije su bili predstavnici različitih zemalja, te su učesnici konferencije bili u prilici da se upoznaju sa radom sudova i u drugim zemljama i da sa dobrim primerama u praksi upoznaju i svoje kolege iz zemlje čiji su predstavnici.

Rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4k 65/15 od 29.02.2016.

Rešenje

SUDIJI APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, SLAVKI MIHAJLOVIĆ, PRESTALA SUDIJSKA FUNKCIJA

APELACIONI SUD U BEOGRADU U 2015. GODINI PRAVNOSNAŽNO OKONČAO 13523 PREDMETA

I u 2015. godini Apelacioni sud u Beogradu je nastavio sa praksom rešavanja velikog broja predmeta, te je u prethodnoj godini ovaj sud rešio ukupno 22531 predmet. Imajući u vidu da je Apelacioni sud u 2015. godinu ušao sa 11235 nerešenih predmeta, a zatim u toku godine primio još 19803 novih predmeta, tako da je ukupno u radu u svim materijama imao 31038 predmeta. Možemo da konstatujemo da je Apelacioni sud i u prethodnoj godini potpuno savladao priliv.

Apelacioni sud je i u 2015. godini rešio veliki broj starih predmeta te od 22531 rešenog predmeta, 16296 predmeta čine oni koji su po datumu podnošenja inicijalnog akta stariji od 2 godine. Takođe, rešen je i veliki broj starih predmeta po datumu prijema u žalbeni sud.

Od 22531 ukupnog broja rešenih predmeta, 13523 predmeta je pravnosnažno okončano pred ovim sudom, od toga 9621 predmet iz građanske materije i 3902 predmeta iz krivične materije.

U toku 2015. godine Apelacioni sud je u 4216 predmetu iz građanske materije ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je takvu odluku doneo u 944 predmeta iz krivične materije.

Prosečan broj predmeta u radu po sudiji je bio 107,68 predmeta. Prosečan priliv predmeta po sudiji je bio 22,79, dok je prosečan broj rešenih predmeta po sudiji bio 25,93.

U 2016. godinu Apelacioni sud je ušao sa 8507 nerešenih predmeta u svim materijama. Dakle, za ovaj period sud beleži smanjenje ukupnog broja predmeta u radu za  72,59 %.

Zbog broja starih predmeta koji u ovaj sud svakodnevno stižu ovaj sud će i u 2016. godini nastaviti da preduzima mere kako bi omogućio jednaku dostupnost pravde svim licima koji traže zaštitu svojih prava kako pred ovim sudom, tako i pred sudovima koji potpadaju pod nadležnost ovog suda.