Realizacijom projekta „Pravda i ratni zločini“ Apelacioni sud u Beogradu je dobio dodatnu opremu za rad i to: dva računara, dva laptopa i četiri štampača. U okviru projekta u Odeljenju za ratne zločine ovog suda je angažovano četiri pravna saradnika koji će pod nadzorom sudija ovog Odeljenja vršiti istraživanja međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prake međunarodnih i domaćih sudova koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina.
Svrha projekta „Pravda i ratni zločini“ je da pomogne srpskom pravosuđu u procesuiranju predmeta koji se odnose na ratne zločine, na način koji je saglasan sa najvišim međunarodnim standardima redovnog zakonskog postupka, kao i da osigura da nacionalna pravosuđa imaju pristup materijalima MKSJ –a na način koji će im omogućiti sprovođenje svojih sudskih postupaka.
Projekat finansira Evropska unija, a sprovodi se u saradnji sa kancelarijama OEBS – a u regionu.
Sudije i zaposleni u Apelacionom sudu u Beogradu odrekli su se svojih dnevnica kako bi podržali akciju za pomoć gradu Kraljevu.
Na ovaj način sa računa Apelacionog suda u Beogradu na račun koji je otvoren za pomoć gradu Kraljevo uplaćeno je 528.000,oo dinara.
Verujemo da će na ovaj način Apelacioni sud u Beogradu podstaći i druge organe da se pridruže svim državljanima ove zemlje u ovoj, za život Kraljevčana, nemerljivo značajnoj akciji.
Iskoristili bi i ovu priliku da svim Kraljevčanima poželimo brz povratak normalnim životnim uslovima.
U želji da Apelacioni sud u Beogradu učinimo prepoznatljivim, te da ga građani razliku od ostalih sudova u Republici Srbiji uradili smo naš znak.
Znak je u obliku kruga i simbolizuje voštani pečat koji sudovi često koriste u svom radu. Na samom znaku nalaze se i slova „AS“ koja predstavljaju skraćenicu od „APELACIONI SUD“ budući da u Srbiji formiranjem nove pravosudne mreže postoje četiri apelaciona suda. Radi uspostavljanja razlike između ovog suda i ostalih apelacionih sudova ispod znaka slovima je ispisan pun naziv suda.
Verujemo da ćemo i na ovaj način svoj rad učiniti prepoznatljivim građanima.
Obaveštavamo zainteresovane da je iz štampe izašao prvi Bilten Apelacionog suda u Beogradu koji sadrži podatke o unutrašnjem uređenju suda, rezultatima rada, stručne radove i sudsku praksu ovog suda.
Glavni i odgovorni urednik Biltena je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudija Radmila Dragičević Dičić.
U pripremi Biltena učestvovali su sudije i sudijski pomoćnici Apelacionog suda u Beogradu.
Prvi Bilten Apelacionog suda u Beogradu možete od 2. novembra 2010. godine pogledati u elektronskoj formi na internet stranici našeg suda u rubrici „Bilteni Apelacionog suda u Beogradu“ koja se nalazi u okviru naslova „SUDSKA PRAKSA“.
Odlukom Ispitne komisije Pravosudne akademije sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu Nebojša Đuričić primljen je na Pravosudnu akademiju kao polaznik prve generacije.
Nebojša Đuričić je od 1. januara 2010. godine u Apelacionom sudu u Beogradu bio raspoređen u Građanskom odeljenju.
Biografiju Nebojše Đuričića možete pročitati ovde.
Apelacioni sud u Beogradu u okviru projekata „Podrška prenosu znanja i materijala u vezi predmeta ratnih zločina sa MKSJ na nacionalna pravosuđa“, u saradnji sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju raspisuje konkurs za prijem pravnih saradnika na određeno vreme. Konkurs se objavljuje za sledeća radna mesta:
Mlađi pravni saradnik u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda
4 izvršioca
Opis posla: Pod nadzorom sudije Odeljenja za ratne zločine Višeg suda vrši istraživanja u pravnoj oblasti, priprema podneske i pravne argumente. Obavlja zadatke koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina, uključujući istraživanje međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prakse međunarodnih i domaćih sudova. Pomaže sudiji u svakodnevnom radu uključujući i tokom sudskih rasprava
Uslovi: Diploma pravnog fakulteta. Najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj praksi. Položeni pravosudni ispit. Dobre veštine za rad na računaru. Radno poznavanje engleskog jezika. Posebno znanje o međunarodnom/humanitarnom pravu smatraće se za prednost. Prethodno radno iskustvo u međunarodnim organizacijama, istraživačkim ustanovama, nevladinim organizacijama ili praktično iskustvo u radu sa krivičnim delima sa elementima nasilja je prednost. U obzir se mogu uzeti prijave samo onih kandidata koji poseduju državljanstvo Republike Srbije.
Opis posla: Pod nadzorom sudije Odeljenja za ratne zločine Apelsacionog suda, vrši istraživanja u pravnoj oblasti, priprema podneske i pravne argumente. Pomaže sudiji u svakodnevnom radu uključujući i tokom sudskih rasprava. Obavlja zadatke koji se odnose na postupke u predmetima ratnih zločina, uključujući istraživanje međunarodnog humanitarnog prava i relevantne sudske prakse međunarodnih i domaćih sudova.
Uslovi: Diploma pravnog fakulteta. Najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj praksi. Položeni pravosudni ispit. Dobre veštine za rad na računaru. Radno poznavanje engleskog jezika. Posebno znanje o međunarodnom/humanitarnom pravu smatraće se za prednost. Prethodno radno iskustvo u međunarodnim organizacijama, istraživačkim ustanovama, nevladinim organizacijama ili praktično iskustvo u radu sa krivičnim delima sa elementima nasilja je prednost. U obzir se mogu uzeti prijave samo onih kandidata koji poseduju državljanstvo Republike Srbije.
Dokazi koji se prilažu uz prijavu na konkurs: original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu, original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih, original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema, dokaz o položenom pravosudnom ispitu, original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci, uverenje da kandidat nije pod istragom i da protiv njega nije podignuta optužnica za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora.
Rok za podnošenje prijava na konkurs je 17.10.2010. Rok počinje da teče narednog dana od dana kada je konkurs oglašen na www.infostud.com.
Prijava na konkurs sadrži: ime i prezime kandidata, datum i mesto rođenja, adresa stanovanja, podatke o obrazovanju, podatke o vrsti i dužini radnog iskustva s kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio do podnošenja prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o stručnom usavršavanju i podatke o posebnim oblastima znanja.
Apelacioni sud u Beogradu, Beograd, Nemanjina broj 9, sa naznakom: „za javni konkurs“ i nazivom radnog mesta na koje se konkuriše.
Slađana Ognjenović, saradnik za kadrovske i personalne poslove, telefon: 363-5060.
Napomena:
Fotokopije dokumenata koje nisu overene kod nadležnog organa neće se uzimati u obzir. Nepotpune, neblagovremene i nerazumljive prijave neće se razmatrati.
Apelacioni sud će kontaktirati samo one kandidate koji uđu u uži izbor.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić na skupu posvećenom obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna saopštio da je Apelacioni sud u Beogradu, pored Apelacionog suda u Novom Sadu i Višeg suda u Kraljevu uvršten u najužu konkurenciju za dobijanje priznanja za poseban doprinos ostvarivanju slobode pristupa informacijama.
Priznanje je odlukom žirija, sastavljenom od predstavnika više nevladinih organizacija i novinarskih udruženja, dobio Osnovni sud u Požarevcu.
U cilju pravilnog informisanja javnosti, Apelacioni sud u Beogradu izdaje sledeće saopštenje:
Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 16. juna 2010. godine preinačena je prvostepena presuda i obavezan JRDP „Studio B“ da tužiocu naknadi štetu zbog povrede prava ličnosti i da prestane sa emitovanjem audio i video zapisa sa likom i glasom tužioca, kao i da mu nadoknadi troškove postupka, jer se cilj kampanje „Bezbednost u saobraćaju“ mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa.
Po nalaženju Apelacionog suda okolnost da je tužilac dobrovoljno 2005. godine dao izjavu novinaru JRDP „Studio B“ koja je i emitovana u informativnom programu, ne ukazuje da je JRDP „Studio B“ mogao tu izjavu koristiti, bez pristanka tužioca (što je među strankama nesporno) u kampanji „Bezbednost u saobraćaju“ 2008. godine. Ovakvim postupanjem učinjena je povreda prava na glas kao dela prava na privatnost jer je tužilac i pored toga što je njegov lik bio pokriven učinjen prepoznatljivim licima koja lično poznaju tužioca i koja su imala prilike da vide snimak sa likom i glasom tužioca 2005. godine.
Prilikom donošenja ove odluke Apelacioni sud je imao u vidu i odredbu čl. 45 Zakona o javnom informisanju u kojoj je navedeno da se izuzetno lični zapis može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi ukoliko je to lice svojim ponašanjem dalo povoda za objavljivanje zapisa i ako se isti odnosi na pojavu ili događaj od interesa za javnost, ali je našao da se ista odredba ne može primeniti u ovom sporu. Ovo stoga što se cilj u kampanji tuženog za bezbednost saobraćaja mogao ostvariti i bez emitovanja tog zapisa, tim pre što je i sam JRDP „Studio B“ naveo da su u kampanji korišćeni i drugi snimci.
Dakle, sud je vodio računa o srazmernosti javnog interesa i prava na privatnost, što se upravo vidi u visini dosuđenog iznosa koji je višestruko manji od traženog iznosa, ali nije mogao da prenebregne činjenicu da je došlo do povrede prava na privatnost.
Ovom prilikom želeli bismo da napomenemo, uz svo uvažavanje novinarske profesije, da je neprimereno da se sudska odluka komentariše kao dokaz stava suda o podržavanju negativne pojave – vožnje u alkoholisanom stanju. Naime, upravo dosuđivanjem naknade štete u višestruko manjem iznosu od onog koji je tražen Apelacioni sud je dao podršku kampanji bezbednost u saobraćaju u meri u kojoj je to sudu koji je dužan da primenjuje zakon moguće.
Sudije Siniša Važić – predsednik Odeljenja za ratne zločine, Sonja Manojlović, mr Sretko Janković, Omer Hadžiomerović i dr Miodrag Majić zajedno sa sudijama Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine tokom trodnevne posete Haškom tribunalu sa kolegama su diskutovali u vezi sa pitanjima vezanim za suđenja za ratne zločine.
Tokom radne posete predstavnici srpskog pravosuđa sastali su se i sa predsednikom Tribunala, sudijom Patrikom Robinsonom, koji je zajedno sa sudijama Haškog tribunala sa kolegama iz Srbije razgovarao o nizu zajedničkih i sličnih problema, kao i njihovim rešenjima, kao što su: korišćenje baze podataka, zaštitnim merama za svedoke, procesu potvrđivanja optužnice, sporazumu o priznanju krivice, pravnim standardima i žalbenim postupcima.
Kolege iz Haškog tribunala pokazale su visok stepen uvažanjavanja i razumevanja za probleme sa kojima se srpsko pravosuđe susreće tokom suđenja za ratne zločine, te su prepoznati zajednički problemi i gotovo identični stavovi u njihovom rešavanju sa razlikama koje su posledica različitiH zakonskih rešenja.
Prvi put sudijama iz Republike Srbije je omogućena poseta i pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.
Ovu poseta realizovala je Misija OEBS u Srbiji, u saradnji sa Odeljenjem Ministarstva pravde SAD pri Američkoj ambasadi u Beogradu.
Konkurs za upis prve generacije budućih kandidata za sudije i tužioce na Pravosudnu akademiju objavljen je juče u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Rok za podnošenje prijava za upis traje 15 dana, a prijemni ispit trebalo bi da bude održan oko 20. septembra, izjavio je Tanjugu direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić. Komisija Pravosudne akademije primiće ukupno 20 kandidata na dvogodišnju obuku za sudije i tužioce, rekao je Vujić i dodao da je moguće da taj broj bude i povećan ukoliko Komisija proceni da je potrebno primiti kvalitetnog kandidata. Prijave se podnose Pravosudnoj akademiji, naveo je Vujić.
(Preuzeto od Novinske agencije „Tanjug“)