Архива

• Година 2024
• Април
• Март
• Фебруар
• Година 2023
• Децембар

Пресудом Вишег суда у Београду К 388/17 од 26. октобра 2023. године окр. Ален Ракочевић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изнуда из члана 214 став 3 КЗ. 

 

Оптужниоцом Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду окр. Алену Ракочевићу је стављено на терет да је у периоду од краја априла до 24. маја 2017. године у Београду, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, силом и претљом принудио оштећене М.Ј. и С.Ј. да му на штету своје имовине предају износ од 23.ооо,оо евра, на тај начин што је искористио околност да је сада пок. М.Ј. својој супрузи, оштећеној М.Ј. на самрти у априлу 2016. године рекао да дугује окривљеном износ од 20.000,оо евра и да ће давањем аутомобила марке „Мерцедес“ дуг према окривљеном бити отплаћен, па је тако син М.Ј, С.Ј, одвезао наведено возило код окривљеног, да би месец дана након смрти М.Ј. окривљени почетком јуна 2016. године дошао до породичне куће Ј. у Београду и том приликом вршио притисак на М. да му спреми износ од 4.000,оо евра за 15 дана јер му њен покојни супруг толико дугује, а С. у кафе објекту претио да ће његовом деди по оцу поломити руке и ноге, да зна где његова баба по оцу и мајка иду у продавницу, куда се крећу и да ће им почупати косу, да зна када деца С. тече и тетке иду у школу, када се враћају и да ће их сачекати, као и да ће му течу пребити и запалити аутомобил ако му породично не врате аутомобил, а уколико га пријаве полицији да ће послати некога да им запали фирму, па због претњи упућених њеном сину С,  М. је након неколико дана окривљеном предала износ од 4.000,оо евра, затим је почетком септембра окривљени дошао код М. у канцеларију где јој је саопштио да поседује признаницу на износ од 50.000,оо евра коју је наводно потписао њен покојни супруг, викао на оштећену да се не прави луда и претио јој да зна где се она и њена породица крећу, да ће њеном сину поломити руке и ноге, да ће запалити фирму, да ће сачекати раднике испред фабрике, да би након тога контактирао С. упорно инсистирајући да дође сам код њега, па када је С. дошао оштећеном је саопштио да му његов покојни отац дугује још 30.000,оо евра и присилио га да му у дворишту његове куће потпише признаницу по којој лично дугује износ од 30.000,оо евра на име наводног дуга његовог покојног оца, тако што је одбијајући С. предлог да дође у фирму или код њега кући да се о томе договори са С. бабом, дедом и мајком, ухватио С. за леву руку и рекао му да остави мобилни телефон и крене ка свом ауту, да узме личну карту, те све време стајао поред С. и то код возачевих врата тако да С. иста није могао да затвори и побегне, па је С. узео из аута личну карту и вратио се са окривљеним до дворишта и с обзиром на то да је био у великом страху да ће му се нешто десити јер никога није било ни у кући ни на улици да му помогне, а имајући у виду несразмерни однос физичке снаге оштећеног и окривљеног потписао је ову признаницу, те је окривљени настављајући да тражи наведени износ оштећенима константно упућивао претње услед чега су били у страху за своје и животе своје породице због чега је оштећена М. под претњама пристала да непостојећи дуг од 30.000,оо евра исплаћује окривљеном у ратама и то сваког 30-тог у месецу износ од по 3.000,оо евра почев од 30. октобра 2016. године, па је тако наредна три месеца окривљеном исплаћивала наведене износе за које окривљени није хтео да потпише признанице, на који начин је оштећена окривљеном предала новац у укупном износу од 9.000,00 евра, а када га је у јануару 2017. године оштећена замолила да јануарску и фебруарску рату окривљеном исплати крајем фебруара због очеве смрти почео је да прети да ће јој почупати косу, да зна где јој се син креће и да ће му поломити руке и ноге, да се не прави луда и да га не пријављује полицији јер он има своје људе у полицији, са претњама је наставио у фебруару 2017. године када је оштећеној наредио да у року од 15 дана спреми износ од 30.000,00 евра услед чега се оштећена због страха за себе и своју породице преселила из своје породичне куће у кућу свог свекра и свекрве, да би окривљени у два наврата крајем фебруара 2017. године позивао зета оштећене и захтевао да пренесе оштећеној да му је познато да њихова фирма добро послује јер је видео М. како подиже новац са банкомата, након чега је оштећена пријавила догађај полицији 22. фебруара  2017. године, а када је окривљени контактирао оштећену средином маја пристала је да му преда износ од 10.000,оо евра, да би, приликом примопредаје наведеног новца, дана 24. маја 2017. године, у  породичној кући оштећених Ј, окривљени био ухапшен. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 59/24 којом је одбио као неосновану жалбу Тужилаштва и потврдио првостепену пресуду. 

 

По налажењу Апелационог суда,  правилно је првостепени суд поступио када је окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело изнуде с обзиром на до да није доказано да је окривљени извршио ово кривично дело. Наиме, правилно је првостепени суд поступио када је прихватио одбрану окривљеног као јасну и детаљну, те потврђену осталим изведеним доказима, а пре свега исказима сведока који су потврдили да је дуг постојао, да није било претњи од стране оркивљеног према оштећенима, те да је више сведока потврдило да се оштећени нису из страха преселили из куће у којој су живели, већ због хипотеке под којима је кућа била. При оцени исказа сведока, првостепени суд је имао у виду и чињеницу да исти нису имали никакав интерес да потврђују одбрану окривљеног и да дају исказе какве су дали, посебно имајући у виду да је од осам испитаних сведока на главном претресу, три сведока родбина оштећених, а два су полицијски службеници, из којих разлога је првостепени суд правилно исказима сведока поклонио веру. Такође, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд дао оцену и о снимцима телефонских разговора између оштећене М.Ј. и окривљеног, те несумњиво утврдио да у разговорима ни један од саговорника не повисује тон, нити износи претње, нити било шта слично на рачун другог саговорника, при чему је разговор од 10. маја 2017. године инициран од стране окривљеног, док је све остале разговоре иницирала оштећена, па је нејасно зашто би то чинила уколико је била у страху од окривљеног, при чему је суд посебно имао у виду чињеницу да је разговор од 10. маја 2017. године настао три месеца након што је оштећена М. пријавила окривљеног, односно да три месеца ни на који начин окривљени није контактирао оштећене. 

 

Дакле, Апелациони суд налази да се изнетим жалбеним наводима Тужиоца не доводи у питање закључак првостепеног суда да постојање ниједног од битних елемената кривичног дела изнуда, онако како је то описано у оптужном акту Тужилаштва није доказано, односно, није доказана примена силе и претње од стране окривљеног оштећенима. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 286/23 од 26. октобра 2023. године окр. Немања Милић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 10 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. 

 

Окривљени Немања Милић је оглашен кривим што је у току ноћи између 6. и 7. јула 2019. године, у изнајмљеном стану у којем је живео са оштећеном у Београду, лишио живота своју мајку, оштећену Станојку Милић, при чему су његове способности да схвати значај свог дела и могућности да управља својим поступцима биле смањене, али  не битно, коју је у временском периоду од почетка марта до краја јула месеца 2019. године злостављао, на тај начиин што јој је у току ноћи између 6. и 7. јула 2019. године рукама и ногама задао већи број удараца и ударао њеном главом о чврсту глатку површину, којом приликом је оштећена задобила тешке телесне повреде опасне по живот, а у временском периоду који је претходио критичном догађају почев од марта до јула 2019. године, након што је оштећена напустила дом за смештај одраслих и старијих у којем је боравила од новембра месеца 2018. године, у стану у коме је становао са мајком која је у том периоду била ограничено покретна, оштећену физички злостављао и у више наврата неутврђених дана истој нанео телесне повреде.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 25. марта 2024. године донео је пресуду Кж1 81/24 којом је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду само у делу одлуке о казни, и окр. Немању Милића због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114. тачка 10 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 20 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир чињеницу да раније није осуђиван, да је дело извршио у стању смањене урачунљивости до степене битног, али не и битно, а од отежавајућих јачину повреде заштићеног добра, да је оштећена била полупокретна, болесна и веома стара, његово држање након учињеног кривичног дела, као и околности које се односе на личност учиниоца учињене психијатријским вештачењем. Међутим, основано се жалбом Тужиоца указује да је првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима дао већи значај него што заслужују, док није дао адекватан значај утврђеним отежавајућим околностима и није имао у виду да је оштећена била у потпуности зависна од окривљеног, као и бројност повреда које су на њој констатоване, а што скупа посматрано указује да казна затвора у трајању од 13 година не представља адекватну меру за постизање сврхе кажњавања. Код таквог стања ствари Апелациони суд налази да је окривљеном нужно изрећи казну затвора у дужем временском трајању, па је исти осуђен на казну затвора у трајању од 20 година, нашавши да је иста сразмерна друштвеној опасности извршеног кривичног дела и личности окривљеног као учиниоца и да је нужна за остваривањаа сврхе кажњавања. 

Пресудом Другог основног суда у Београду К 566/19 од 14. јула 2023. године због извршења кривичног дела тешка дела против опште сигурности из члана 288. став 1. у вези са чланом 278. став 1. КЗ,  окр. Горан Стакић је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, док је окр. Радан Петровић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца, те је због извршења кривичног дела изнуда из члана 214. члан 1. КЗ окр. Жељко Стакић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца. 

 

Окривљени Радан Петровић је оглашен кривим што је 22. новембра 2018. године пожаром изазвао опасност за тело људи и имовину већег обима, услед које радње је наступила имовинска штета великих размера, у чему га је у стању смањене урачунљивости (услед повишене емоционалне напетости и омамљености седативима), али небитно, подстрекао окр. Горан Стакић на тај начин што се окр. Горан Стакић претходно, током октобра месеца 2018. године, у више наврата виђао са окр. Раданом Петровићем, те од истог тражио да за њега учини услугу, односно да запали два аутомобила за шта би му отписао дуг у износу од 600,оо еура, те му је објаснио на коју адресу треба да оде и да су у питању два аутомобила која се налазе у дворишту у Јајинцима, објашњавајући Петровићу како да запали аутомобиле, а што је окр. Петровић пристао да учини, те је 21. новембра 2018. године отишао до бензинске пумпе где је купио 4 литре бензина и сипао их у пластичну флашу након чега се возилом довезао до непосредне близине дворишта оштећеног Слађане и Ивана Коматине, те је 22. новембра 2018. године ушао у довриште породичне куће оштећених, пришао путничком моторном возилу марке „Audi Q5“ власништво оштећене Слађане Коматине на коме је предње ветробранско стакло полио бензином који је понео са собом, а затим је упаљачем запалио новину коју је бацио на ветробранско стакло, након чега је на неутврђен начин изазвао пожар на задњем делу возила путничком аутомобила марке „BMW X3“, власништво Ивана Коматине, а затим се бежећи удаљио са места догађаја, те је због пожара изгорео предњи део возила марке „Audi Q5“, задњи део возила „BMW X3“ и оштећена је фасада куће оштећених, дрвене греде и цреп на надстрешници куће, у ком  тренутку су у кући били оштећени, као и њихово троје малолетне деце, услед чега је на возилима наступила тотална штета, па је услед овог дела наступила имовинска штета великих размера у укупном износу од 6.534.462,оо динара. 

 

Окривљени Жељко Стакић је оглашен кривим што је 21. марта 2019. године у Београду, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, претњом принудио другог да нешто учини на штету своје имовине, на тај начин што је окр. Жељко Стакић претходно 20. марта 2019. године телефоном позвао оштећену Слађану Коматину чему је присуствовао Иван Коматина, и рекао јој да му дугује паре и да ће је звати сутра како би јој рекао где треба да дође, након чега је рекао:“Буде ли ми се нешто десило, прећиће ти на други ниво!“ и „Следећи пут бомба иде на кућу“, алудирајући на догађај од 12. марта када је у дворишту породичне куће оштећене бачена бомба, након чега је 21. марта 2019. године позвао оштећену, док се иста налазила у ПУ за град Београд, где је претходно пријавила претње, и питао је да ли може да му  набави новац до 10 часова, да јој исти донесе на пумпу, да дође сама, говорећи: „Нити ћу ја видети тебе, нити ћеш ти видети мене!“,  да би је након пар минута позвао и рекао јој да узме што више може новца, да га донесе у еврима, тражио од оштећене да се закуне у децу да ће доћи сама, да ако му да новац да више неће имати проблема, али ако га намести да ће се „ствари наставити“, након којег разговора је у просторијама ПУ за град Београд извршено обележавању новчаница у укупном износу од 1.200.оо евра које су стављене у коверту које је оштећена понела са собом и кренула ка пумпи, под пратњом полиције, те је оштећена паркирала возило па ју је окр. Жељко Стакић позвао на телефон и рекао да изађе из аутомобила, што је оштећена и учинила, након чега јој је говорио да то није она, те када га је оштећена убдила да јесте, путао ју је где је новац, тражио је да коверту стави у кесу, а када је на питање окривљеног колико је новца донела, оштећена рекла 1.200,оо евра, окривљени је почео да виче и да јој прети, након чега је прекинуо везу, те поново позвао оштећену и питао је за колико може да спреми 50.000,оо евра, те када је оштећена рекла да може за 3 дана, окривљени јој је рекао да их среми за 3 сата и да га назове за 3 минута, те је у следећем телефонском разговору рекао да ће ипак „да је проба“ за тих 1.2000,оо евра, а да ће остатак до 30.000,оо евра дати за 3 сата, а да новац који има од 1.200,оо евра баци код знака „Нис“ код хитне помоћи на ауто-путу, а што је оштећена учинила, након чега је окр.Жељко Стакић пришао месту где се налази новац и исти узео, када је ухапшен. 

 

Такође, првостепеном пресудом према окр. Горану Стакићу одбијена је оптужба да је 21. марта 2019. године извршио кривично дело изнуда у помагању. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 4. марта  2024. године пресуду Кж1 1242/23 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.