Архива

Пресудом Вишег суда у Београду К 62/13 окр. Саша Тиосављевић, Игор Нешковић, М.А. и Илија Четник су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ, док је окр. Игор Нешковић ослобођен од оптужбе и да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 КЗ. 

 

Оптужницом Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду: 

 

• окр. Саши Тиосављевићу, Игору Нешковићу, М.А. и Илији Четнику је стављено на терет да су у временском периоду од јануара месеца до 3. октобра 2012. године, на територији Републике Србије, у саставу групе, неовлашћено продавали, нудили на продају, ради продаје држали, преносили и посредовали у продаји и куповини супстанци проглашених за опојне дроге – хероина и марихуане, при чему је окр. Тиосављевић организовао мрежу препродаваца, купопродају веће количине опојне дроге хероина и марихуане и транспорт истих на релацији Нови Пазар – Београд, окр. Драган Анђелковић, у односу на кога је обустављен кривични поступак због смрти, као припадник групе, у дужем временском периоду превозио и продавао опојну дрогу  хероин и марихуану београдским  „дилерима“ опојних дрога, а по налогу окр. Тиосављевића, а окр. Нешковић као припадник групе од јануара  2012. године куповао у Новом Пазару и Београду од окр. Тисоављевића веће  количине опојне дроге марихуане и хероина, организовавши мрежу препродаваца опојних дрога на територији Београда, продавао опојну дрогу хероин у колични од  50 грама по цени од 700 евра окр. М.Д, а окр. М.А. као припадник групе продавао опојну дрогу и марихуану београдским „дилерима“  и купцима опојних дрога у Београду, а за рачун окр. Нешковића и окр. Четник заједно са окр. Нешковићем преузимао опојну дрогу херион и марихуану од окр. Анђелковића и исту ради продаје држао за рачун окр. Нешковића;

 

• окр. Игору Нешковићу је стављено на терет да је дана  29. септембра 2012. године, у стану у коме је непријављено боравио у Београду, неовлашћено држао три ручне бомбе и пиштољ са десет комада припадајуће муниције.

 

Такође, првостепеном пресудом због извршења једног продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 3 КЗ (од чега окр. Нешковић помагањем) окр. М.А. је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци (у коју казну му је урачуната и раније изречена правноснажна казна затвора у трајању од 4 године), док је окр. Игор Нешковић осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци. 

 

Окривљени М.А. је оглашени кривим што је 6, 8, 12, 22, 26 и 28 септембра 2012. године, у Београду, одузео на штету трећих лица путничка моторна возила, у намери да присвајањем истих прибави себи или другоме противправну имовинску корист, од чега је два од наведених дела извршио на нарочито дрзак начин.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 28. маја 2024. године донео је пресуду Кж1 428/24 којом је, усвајањем жалбе браниоца окр. М.А, преиначена првостепена пресуда, само у делу одлуке о казни у односу на овог окривљеног, те је Апелациони суд окр. М.А. због извршења продуженог кривичног дела тешка грађа из члана 204 став 1 тачка 3 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 година (у коју казну му је урачуната и раније изречена правноснажна казна затвора у трајању од 4 године). У преосталом, непреиначеном, делу, првостепена пресуда је потврђена. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 2/20 од 1. децембра 2023. године окр. Милан Животић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ у стицању са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 12 година, те му је изречена мера безбедности одузимања преправљеног стартног пиштоља. Оштећена је ради остваривање свог имовинско-правног захтева упућена на парнични поступак. 

 

Окривљени Милош Животић је оглашен кривим што је  11. јула 2019. године, у Београду, насеље село Раковица, у стању смањене урачунљивости до степена битно, али не и битно, неовлашћено носио преправљени стартни пиштољ којим је лишио живота оштећеног Радована Пајовића, на тај начин што је оштећени дошао до аутомеханичарске радње окривљеног након чега су се обојица путничким моторним возилом, који је био на поправци у сервису окривљеног, упутили у непознатом правцу, којом приликом је окривљени управљао наведеним возилом, да би током вожње дошло до вербалне расправе између њих двоје, па када је окривљени у једном моменту зауставио возило наставили су са вербалним сукобом, током којег је окривљени тупином пиштоља најмање седам пута ударио оштећеног у пределу главе и лица док се налазио на растојању које није било веће од дужине испружене руке, услед којих удараца и пада је оштећени задобио повреде, а затим из истог пиштоља испалио укупно седам хитаца у тело и главу оштећеног од којих је оштећени задобио повреде услед којих је наступила смрт оштећеног, после чега је тело оштећеног прекрио покошеним сеном, док је чауре одбацио у растиње на око 20м од изласка из шумарка и око метар од земљаног пута, а пиштољ са пет комада муниције у оквиру сакрио у свом дворишту.  

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 12. јуна 2024. године решење Кж1 440/24 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

 

По налажењу Апелационог суда  основано је изјављеним жалбама указано да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка будући да у пресуди постоји одсуство разлога о битним чињеницама због чега њена правилност и законитост није могла бити испитана. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 54/21 од 18. јула 2023. године окр. Петар Ракочевић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 12 година, док је окр. Урош Ракочевић због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ у ситицају са кривичним делом тешка телесна повреда из члана 121 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и 2 месеца, а такође му је изречена и мера безбедности одузимања пиштоља. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени Петар Ракочевић је оглашен кривим што је  5. септембра 2020. године, на паркингу у Београду, у стању битно смањене урачунљивости, лишио живота оштећеног Филипа Лепојевића, а окр. Урош Ракочевић, у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, са умишљајем тешко телесно повредио оштећеног А.Ђ. и неовлашћено носио, без одобрења надлежног органа, ватрено оружје, на тај начин што је окр. Петар Ракочевић, када је оштећени Лепојевић изашао са задњег седишта из путничког моторног возила, којим је управљао оштећени А.Ђ, у којем је на месту сувозача седео оштећени И.Н. обишао га, и када се налазио уз леву бочну страну поменутог возила најпре ударио пиштољем у главу оштећеног Лепојевића услед чега је исти задобио повреде, након чега је окр. Петар Ракочевић, док се налазио на веома блиском растојању у односу на оштећеног испалио пројектил из пиштоља када су њена уста прислоњена на главу оштећеног Лепојевића, услед чега је исти задобио тешку телесну повреду опасну по живот, те је наступила смрт оштећеног, да би потом окр. Урош Ракочевић држећи у руци пиштољ који је неовлашћено носио испалио два пројектила у правцу оштећеног А.Ђ, од којих га је један погодио у пределу леве ноге, услед чега је исти задобио тешку телесну повреду, да би на крају окр. Петар и Урош Ракочевић утрчали у возило где их је чекао окр. Радован Ракочевић на месту возача и одвезао са лица места. 

 

Такође, првостепеном пресудом окр. Радован Ракочевић је ослобођен од оптужбе да је извршио у помагању два кривична дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 2, док је окр. Петар Ракочевић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 и кривично дело угрожавање сигурности из члана 138 став 1 КЗ, те је од њега одузет пиштољ. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Петра и Уроша Ракочевића.  

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 4. јуна 2024. године решење Кж1 324/24 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

 

По налажењу Апелационог суда  основано се изјављеним жалбама указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка јер је изрека пресуде неразумљива, а разлози пресуде су противречни изреци, при чему у образложењу пресуде нису дати довољно јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а што је све довело до погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега се правилност и законитост првостепене пресуде, за сада, не могу испитати. 

 

У конкретном случају из изреке првостепене пресуде произлази да је окривљени обишао возило у коме се налазио оштећени, којом приликом га је ударио пиштољем у главу, а да је након ударца у главу дошло до опаљења из тог пиштоља са блиског растојања, док из образложења првостепене пресуде произлази да окривљени критичном приликом није носио пиштољ са собом, већ га је у физичком обрачуну лично од оштећеног одузео, њиме га ударио у леву страну, а затим је дошло до опаљења, те су стога разлози пресуде дати у образложењу пресуде противречни изреци.  

 

Наиме, у ситуацији када првостепени суд прихвата одбрану окр. Петра Ракочевића (да је критичном приликом за време физичког обрачуна са оштећеним дошао у посед пиштоља који је припадао оштећеном), исказ сведока (из кога произлази да је критичном приликом иза сувозачевог места са задњег седишта из аутомобила изашао оштећени који је држао пиштољ у десној руци, репетирао га и ставио иза леђа), исказе сведока полицијских службеника који су описали догађај који је претходио критичном догађају (где су навели да су поступали по пријавама окр. Петра Ракочевића и појачали патролну контролу сумњајући да ће доћи до новог обрачуна), те налаз вештака психијатра (да се окривљени налази у стању битно смањене урачунљивости), првостепени суд је, у светлу ових околности, у конкретном случају пропустио да утврди одлучне чињенице у овом поступку и то да ли је спорни догађај започео нападом окривљеног на оштећеног или обрнуто, ко је и чиме довео окривљеног у стање битно смањене урачунљивости, те да ли је оштећени критичном приликом носио са собом и употребио пиштољ. У том смислу, у образложењу пресуде изостају разлози о томе да ли се у конкретном случају радило о истовременом противправном нападу од стране оштећеног.