Архива

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 3. децембра 2024. године донео је пресуду Кж1 696/24, којом је преиначио првостепену пресуду и Славишу Билинца због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 35 година, док је окр. Велемира Симића ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело у саизвршилаштву тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 9 КЗ. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу. 

 

Окр. Славиша Билинац је оглашен кривим што је дана 2. октобра 2006. године у Новом Београду, са умишљајем лишио живота више лица – оштећене Горана Мијатовића и Славка Новковића, на тај начин што је минско  експлозивно средство – противпешадијску мину, распрскавајућу, усмереног дејства са експлозивним пуњењем, поставио у простор мотора испод хаубе путничког возила марке „Ауди“, на којој су постављене регистарске ознаке које припадају возилу марке „Застава 1500“, а које је паркирано на пешачкој стази непосредно поред места где се уобичајено паркира путничко возило марке „Шкода Фабиа“, које је користио оштећени Мијатовић, услед чијег дејства су оштећени, који су кренули према путничком возилу марке „Шкода Фабиа“, задобили тешке телесне повреде опасне по живот, од којих су преминули у болници истог дана.

 

По оцени Апелационог суда у Београду, увезивањем и довођењем у логични однос чињеница и околности, изводи се закључак да је окривљени Билинац у возилу марке „Ауди 80“, у простор мотора испод хаубе, формирао конструкт и поставио предметну експлозивну направу – минско експлозивно средство, чијим активирањем је дошло до лишења живота оштећених Мијатовића и Новковића. Међутим изведеним доказима није се могло са довољним степеном сигурности утврдити чињеница да је окривљени Билинац критичном приликом даљинском командом активирао минско експлозивно средство, како му је то оптужним актом стављено на терет. Имајући у виду наведено, те да током овог кривичног поступка није изведени ни један доказ који би указивао да је управо окр. Билинац даљинском командом активирао минско експлозивно средство, Апелациони суд у Београду је наведену радњу изоставио из чињеничног описа. 

 

Одлучујући о кривичној санкцији Апелациони суд у Београду ценио је све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији, па је тако као отежавајуће околности на страни окривљеног Славише Билинца ценио његову ранију осуђиваност, док олакшавајућих околности није нашао, те га је осудио на казну затвора у трајању од 35 година.

 

Апелациони суд налази да се ни једним доказом, нити непосредним нити посредним, не може утврдити чињеница да су се окривљени Симић и Билинац познавали, те да одбрана окривљеног Симића да у критичном периоду није био вешт у вожњи аутомобила, да је возачку дозволу добио тек 2011. или 2012. године, те да од свог рођења 1977. године до 2010. или 2011. године никад није био у Београду, није могла бити оповргнута изведеним доказима. Према оцени Апелационог суда у Београду, садржинском и упоредном анализом доказа, не може се извести закључак о извесности постојања чињенице да је окр. Симић извршио кривично дело тешко убиство, а  осуђујућа пресуда се може заснивати само на чињеницама у чију је извесност суд уверен, док у конкретном случају докази који се односе на окр. Симића након анализирања, нису добили на уверљивости којом би се, ван разумне сумње, дошло до утврђивања чињеница, па је из наведених разлога усвајањем жалбе браниоца окр. Симића, истог ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву.

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 403/23 од 7. јуна 2024. године окр. Вујадин Дамјановић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године од правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Оштећени су упућени на парнични поступак ради остваривања имовинско правног захтева. 

 

Окривљени Вујадин Дамјановић је оглашен кривим што је дана 24. фебруара 2023. године у Београду, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, као учесник у саобраћају на путевима, управљао путничким моторним возилом, не придржавајући се саобраћајних прописа, доводећи у опасност живот и тело људи на тај начин што је управљао путничким моторним возилом и кретао се десном саобраћајном траком коловоза и у кретању се није држао што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње, да с обзиром на брзину кретања возила, услове саобраћаја и на стање и особине пута, не угрожава друге учеснике у саобраћају и ноћу, за време вожње у саобраћају на путу, није имао укључена дуга светла на возилу, на путу без уличне расвете, услед чега је ударио у оштећене који су се кретали испред њега у истом правцу уз десну ивицу пута, при чему је оштећна Светлана Ковачевић ишла из оштећеног Николе Ђокића, па је чеоном десном страном возила којим је управљао најпре ударио у тело оштећене, сада пок. Светлане Ковачевић, при чему се оштећена налазила у стојећем ставу, а за чим је њено тело набачено на поклопац мотора возила којим је управљао окривљени те је одачена унапред, остваривши контакт са подлогом, а затим је наведеним делом возила ударио у тело оштећеног Николе Ђокића који се кретао непосредно испред оштећене, за чим је одбачен унапред, на тврду подлогу, те су оштећени последично томе задобили телесне повреде и то оштећена сада пок. Светлана Ковачевић повреде које су у време наношења представљале тешку телесну повреду опасну по живот, услед којих је наступила смрт оштећене дана 27. фебруара 2023. године, док је оштећени Никола Ђокић задобио телесне повреде које су све у време наношења представљале јединствену тешку телесну повреду опасну по живот.  

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 21. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 1060/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

 

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног Вујадина Дамјановића стичу сва законска битна облежеја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које је оглашен кривим. Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд, одлучујући о кривичној санкцији, правилно утврдио и ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији. Од отежавајућих околности на страни окривљеног суд је ценио његову вишеструку прекршајну кажњивост због кршења одредби из области саобраћаја, док је као олакшавајуће околности ценио његову неосуђиваност, да чињеничне наводе оптужбе није спорио, потом његове личне и породичне прилике, као и постојање доприноса у настанку незгоде од стране оштећених, па је имајући у виду олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног Дамјановића, првостепени суд је правилно поступио када га је осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, те му је изрекао меру безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године рачунајући од дана правноснажности пресуде. 

 

---

 

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 39/23 од 7. јуна 2024. године окр. Стеван Косанић је због извршења кривичног дела силовање из члана 178 став 4 КЗ у покушају осуђен на казну затвора у трајању од 18 година. 

 

Окривљени Стеван Косанић оглашен је кривим што је дана 2. августа 2023. године, у Панчеву, био смањено способан, али не у битној мери да схвати значај свог дела и смањених, али не у битној мери, могућности да управља својим поступцима, применом силе, покушао да принуди на обљубу оштећену С.А, рођену 1933. године и притом јој нанео тешке телесне повреде опасне по живот услед којих је преминула 22. августа 2023. године.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 4. новембра 2024. године донео је пресуду Кж1 925/24, којом је усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеног Стевана  Косанић због извршеног кривичног дела силовање у покушају осудио на казну затвора у трајању од 20 година, док је жалбу браниоца окривљеног одбио као неосновану и првостепену пресуду, у непреиначеном делу, потврдио.  

 

По оцени Апелационог суда, првостепени суд је правилном и свестраном оценом свих изведених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, правилно и потпуно утврдио чињенично стање, затим правилно применио закон када је закључио да се у радњама окривљеног Косанића стичу сви како субјективни тако и објективни елементи кривичног дела силовање у покушају за коју је окривљени правилно и оглашен кривим. 

 

Првостепени суд је приликом доношења одлуке о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном Косанићу, правилно утврдио све околности  које утичу на то да кривична санкција буде одабрана а њена висина правилно одмерена, па је правилно као олакшавајуће околности ценио смањену урачунљивост на страни окривљеног, док је правилно као отежавајуће околности ценио ранију вишеструку осуђиваност окривљеног. Међутим, окр. Косанић је раније осуђиван 23 пута, од чега више пута због извршења кривичног дела против полне слободе, при чему из доказа произлази да је са издржавања последње изречене казне затвора изашао два месеца пре предметног догађаја, те да је кривично дело извршио према старици, при чему је показао упорност и решеност да изврши кривично дело и поред отпора оштећене, а затим и понашње окривљеног након извршеног кривичног дела, односно чињеницу да је оштећену оставио без помоћи, од ње узевши мобилни телефон као и слушалицу фиксног телефона у намери да је онемогући да позове помоћ чиме је код оштећене проузроковао додатне патње. Поново ценећи све отежавајуће околности, као и олакшавајућу околност која се састоји у чињеници да је реч о окривљеном који је кривично дело извршио у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битно, а будући да раније вишегодишње затворске казне на окривљеног нису утицале, то се према ставу овог суда у конкретном случају само законом предвиђеном као максималном казном затвора у трајању од 20 година може постићи сврха кажњавања и изрицања кривичних санкција, односно може се утицати на окривљеног да убудуће не врши оваква или слична кривична дела.