Архива

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Смедереву, окр. Митар Пандуревић и његови браниоци, као и бранилац окр. Николе Бојовића. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 17. маја 2024. године донео је пресуду Кж1 1165/23 којом је преиначио првостепену пресуду и окр. Николу Бојовића због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 2 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 15 година, док је окр. Митра Пандуревића због извршења кривичног дела учествовања у тучи из члана 123 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 године. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парницу. 

 

Окривљени Никола Бојовић је оглашен кривим што је 2. фебруара 2020. године, у Великој Плани, при безобзирном насилничком понашању, теже реметио јавни ред и мир, лишио живота сада пок. оштећеног Стефана Филића, а окр. Милан Пандуревић учествовао у тучи у којој је Стефан Филић лишен живота, на тај начин што су приликом изласка из дискотеке, пролазећи поред оштећеног Филића, који је био у друштву са малолетним оштећеним А. Ф, те малолетним  В. Ј. и М. Р, једно време заједно пролазили улицом, а када се малолетни М. Р. у једном тренутку насмејао на шалу коју је изговорио окр. Бојовић, окр. Бојовић му се обратио речима: „Шта се ти смејеш?“ и, без икаквог повода, ударио га дланом отворене шаке у пределу потиљка, а када је оштећени Филић покушао да га смири речима: „Немојте да нас дирате, смирите се“, окр. Бојовић га је, без икаквог повода, ударио левом руком у пределу предње стране главе, те је окр. Бојовићу пришао оштећени А.Ф. и задао му ударац левом руком у пределу предње стране главе, након чега је окр. Митар Пандуревић оштећеном Стефану Филићу задао један ударац десном руком у пределу предње стране главе и одмах затим задао ударац десном ногом у пределу доњег дела тела оштећеног А.Ф, након чега је окр. Бојовић оштећеном Стефану Филићу задао један ударац левом руком у пределу предње стране главе, после чега је окр. Пандуревић оштећеном Филићу задао један ударац десном руком у пределу десне бочне стране главе, а након тога непосредно окр. Бојовић задао је оштећеном Стефану Филићу ударац са левом руком у пределу предње стране главе, док је окр. Митар Пандуревић задао један ударац десном руком у пределу предње стране главе оштећеном А.Ф, којом приликом је оштећени А.Ф. задобио лаку телесну повреду, да би непосредно након тога окр. Пандуревић горњим делом свога тела одгурнуо оштећеног Филића који је са ивице тротоара пао на површину улице и док је лежао пришао му је окр. Бојовић и шутнуо га ногом на којој је имао обувену патику у пределу леве половине главе, од којих удараца је оштећени Филић задобио повреде које су представљале тешку телесну повреду опасну по живот и због којих је, и поред предузетих мера лечења, наступила смрт оштећеног Филића 3. фебруара 2020. године. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на Митра Пандуревића, и поред чињенице да је првостепени суд правилно утврдио све радње које је критичне вечери предузео овај окривљени у односу на пок. Стефана Филића (и то два задата ударца и гурање оштећеног), при чему овај окривљени више није предузео ни једну радњу у односу на њега, не може се прихватити став првостепеног суда да је на овај начин окр. Пандуревић допринео лишењу живота пок. Стефана Филића, при чему битном доприносу за лишење живота неког лица мора претходити доношење заједничке одлуке, а што током овог кривичног поступка није утврђено. Имајући у виду да је изведеним доказима неспорно утврђено да су тешке телесне повреде опасне по живот од којих је касније преминуо сада пок. оштећени Филић последица шутирања десном ногом у пределу леве стране главе од стране окр. Бојовића док је оштећени лежао на земљи, као и да је неспорно да након два задата ударца и гурања оштећеног окр. Пандуревић више није предузео ни једну радњу у односу на њега не може се прихватити закључак као ни дати разлози првостепног суда да су обојица окривљених имали јединствен умишљај у односу на тешке телесне повреде опасне по живот од којих је и касније преминуо оштећени. Из наведених разлога Апелациони суд налази да у радњама које је предузео окр. Пандуревић стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела учествовања у тучи. 

 

У делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно од олакшавајућих околности на страни Бојовића и Пандуревића  је имао у виду да су исти у време извршења кривичног дела били  млађа пунолетна лица и смањено урачунљиви до степена битног али не и битно, затим код Бојовића да је изразио кајање за извршено кривично дело, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот. Међутим, по налажењу Апелационог суда, казна затвора на коју је окр. Бојовић осуђен првостепеном пресудом је превисоко одмерена из којих разлога је Апелациони суд ценећи све наведене утврђене околности, дајући им адекватан значај, а имајући у виду врсту и тежину учињеног кривичног дела, као и степен кривице окривљеног, делимичним усвајањем жалбе браниоца овог окривљеног истог  осудио на казну затвора у трајању од 15 година налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. У односу на окр. Пандуревића Апелациони суд је ценећи све наведене околности истог осудио на казну затвора у трајању од 3 године налазећи да ће се истом  у потпуности остварити сврха кажњавања. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 449/22 од 16. новембра 2023. године окр. Стефан Милашиновић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање и ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ и у стицају са кривичним делом изазивање опште опасности из члана  278 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то полуаутоматског пиштоља, док је окр. Јован Угреновић због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени Стефан Милашиновић је оглашен кривим што је у временском периоду од 28. априла до 5. маја 2022. године, на територији Републике Србије, са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, те је 28. априла 2022. године, у угоститељском објекту на Новом Београду лишио живота оштећеног Луку Жижића, тако што је најпре ушао у наведени објекат како би опсервирао терен и утврдио позицију оштећеног, којом приликом је био одевен у раднички комбинезон сиве боје са хирушком црном маском на лицу, црним качкетом на глави и тамним рукавицама, а потом учтиво упитао сведока В.Ж. који се налазио у шанку да ли може да користи тоалет што му је он дозволио, те отишао до тоалета где се задржао око 60 секунди, након чега је без речи напустио објекат крећући се истим правцем из кога је и дошао до кафића, да би се након тога након непуних два минута поново вратио у наведени објекат и пришао столу за којим је сседио оштећени у друштву са пријатељима и из непосредне близине са удаљености од око 3 метра из полуаутоматског пиштоља, који је неовлашћено носио, испалио више пројектила један за другим у пределу главе, врата, трупа, односно грудног коша и десне натколенице, чиме је оштећени дејством најмање 7 пројектила испаљених из ручног ватреног оружја задобио  повреде које у укупном дејству представљају тешку телесну повреду опасну по живот услед којих је уступила насилна смрт оштећеног, при чему је окривљени таквом опште опасном радњом изазвао опасност за живот и тело људи и то оштећених Н.Р, Л.М. и А.М, чији животи и тела су доведени у опасност јер су се налазили у објекту отвореног типа у непосредној близини оштећеног на међусобној удаљености од око пола метра, да би након тога окриљени успео да побегне са лица места у апратман који се налазио у близини наведеног угоститељског објекта, а који најам стана је претходно резервисао окр. У. П, у односу на кога  је поступак раздвојен, у коме је окривљени боравио до 29.априла 2022. године, да би 5. маја 2022. године био затечен и лишен слободе у у кући у Краљеву, а обезбеђењем куће у Краљеву окр. Угреновић је крио окр. Милашиновића у периоду од 1. до 5. маја 2022. године, на тај начин што је 1. маја 2022. године посетио сведока Б.М. и питао га да му да на коришћење наведену кућу како би ту одсео његов један другар на 3-4 дана. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 14. маја 2024. године донео је пресуду Кж1  326/24 којом је потврдио првостепену пресуду у односу на окр. Стефана Милашиновића, док је, усвајањем жалбе браниоца окр. Јована Угреновића, пресуда у односу на наведеног окривљеног укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка и предмет у односу на овог окривљеног враћен првостепеном суду на поновно суђење. 

Пресудом Вишег суда у Београду К По4 9/22 од 21. децембра 2023. године окр. Драган Роловић је због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 1 године, те је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца (у коју казну му је урачуната и раније утврђена казна затвора у трајању од 4 године и 6 месеци). Такође, досуђен је имовинско-правни захтев оштећеном у износу од 10.844.306,00 динара. За вишак имовинско-правног захтева оштећени је упућен на парнични поступак.

 

Окривљени Драган Роловић је оглашен кривим што је у временском периоду од 14. јануара 2016. године до 24. августа 2017. године, у Београду, у више наврата, у својству службеног лица, и то директора Завода за васпитање деце и омладине у Београду, искоришћавањем свог службеног положаја и прекорачењем границе свог службеног овлашћења прибавио себи корист у укупном износу од 10.844.306,00 динара, за који износ је оштетио Завод за васпитање деце и омладине, тако што је без знања и одлуке Управног одбора Завода располагао већим износом новчаних средстава као једино службено лице са депонованим потписом и овлашћењем за располагање новчаним средствима код Управе за трезор, са различитих жиро-рачуна Завода, потписивао налоге за исплату са жиро-рачуна, те тако потписане налоге предавао благајнику, рачуновођи и шефу рачуноводства Завода за васпитање деце и омладине који су по овако преузетим налозима подизали новац са рачуна да би исти уз потврду предавали „на руке“ окривљеном, за који подигнути новац не постоји евиденција правдања утрошеног новца.

 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 14. маја 2014. године донео је пресуду Кж1 203/24 којом је одбио као неосноване све жалбе.

Пресудом Вишег суда у Београду К 74/19 од 23. априла 2021. године окр. Станоје Глишић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са чланом 251, став 1. КЗ. Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку. 

 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 4. децембар 2023. године донео је пресуду Кж1 1196/23 којом је, делимичним усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр. Станоја Глишића због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са чланом 251, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 године. Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку. (Напомена: претходна другостепена пресуда Апелационог суд Кж1 800/21 од 7. новембра 2022. године је укинута решењем Апелационог суда Кж3 15/23 од 6. октобра 2023. године)

 

Окривљени Станоје Глишић је оглашен кривим што је 21. маја 2007. године, у просторијама Специјалне болнице за пластичну и реконструктивну хирургију „Клиника Перфекта“, у Београду, у својству лекара анестезиолога, при пружању лекарске помоћи – операције катаракте на левом оку, пропуштањем дужног чињења са аспекта добре медицинске праксе, лекарске етике и правила медицинске струке и науке, уопште очигледно несавесно поступао и тиме проузроковао погоршање здравственог стања пацијента трогодишњег детета, оштећене Ање Граховац, услед чега је 4. јуна 2007. године наступила смрт оштећене, на тај начин што је, након што је током операције дошло до успоравања рада срца, слабљења и губитка пулса на периферији и лице пацијента променило боју и усне постале плавичасте и након што је дошло до промене притиска на балону за вентилацију, услед сметњи проходности тубуса, што је утицало на смањени проток кисеоника, а на плућима су се чули тонови који су указивали на присуство секрета, прекинуо операцију у 9,05 часова, те услед успорења рада срца (брадикардија) заменио тубус у 09,25 часова и пацијенту дао атропин сулфат (што је стандардни протокол у случају брадикардије) како би се успоставио нормалан срчани рад у краћем временском периоду од периода који може нашкодити пацијенту, те након окончања операције у 9,30 часова иако је опште стање пацијента бивало све теже услед тога што је у току операције дошло до поремећаја снабдевања мозга пацијента детета Ање Граховац са кисеоником није хитно приступио интензивном лечењу и упућивању оштећене у здравствену установу у којој би јој могла бити пружена комплетна медицинска помоћ, а знао је да у оквиру Специјалне болнице „Перфекта“ таква комплетна медицинска помоћ не може бити пружена, а посебно што је дете било у коми и што је заузимало децеребрациони положај и имало децеребрационе покрете који су већ тада указивали на тешко оштећење мозга и на потребу хитне примене комплетне антиедематозне терапије и механичке потпоре респиратором, при чему је на клиници „Перфекта“ дете имало само механичку потпору кроз мануелну вентилацију плућа, али је и поред свега тога дете – тек након протека више од 4 сата од времена завршетка офтамолошке интервенције у 09,30 часова, иако толики протек времена није био потребан нити оправдан, са „Клинике Перфекта“ пребацује на Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, па је тек у 14,00 часова дете без свести примљено на Институт, где му је тек тада обезбеђена механичка вентилаторна потпора као и неуролошки преглед, ЕЕГ, ординирана је комплетна антиедематозна терапија због присуства едема мозга и све друге неопходне мере потребне да би се помогло пацијенту у наведеном стању, те је тако услед његовог описаног пропуштања дужног чињења, као последица тешког оштећења можданог ткива које је изазвано хипоксијом, насталог у току хирушке интервенције у Специјалној болници „Клиника Перфекта“ дошло до вишеструке дисфункције органа, услед чега је наступила смрт. 

 

Пресудом  Вишег суда у Београду К 3593/10 од 31. јула 2023. године окр. Звездан Терзић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба  положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ, док је окр. Дражен Подунавац  ослобођен од оптужбе да је извршио два кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ. Истовремено је према окр Звездану Терзићу одбијена оптужба да је извршио кривичног дело злоупотреба  положаја одговорног лица из члана 227, став 3 КЗ.

Оптужницом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду је стављено на терет да су у временском периоду од 15. децембра 2005. године до 1. фебруара 2006. године у Београду, окр Звездан Терзић, тадашњи председник ФСС са умишљајем подстрекавао, а окр. Дражен Подунавац са умишљајем помагао, да сада пок. Владимир Булатовић, као одговорно лице и то директор ФК „ОФК Београд“, искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибави за Gаrdian Worldwide  LLC из Вашингтона противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара,  на тај начин што је пок. Владимир Булатовић као директор ФК „ОФК Београд“ на основу одлуке Управног одбора ФК „ОФК Београд“ дана 15. децембра 2005. године потписао уговор о купопродаји права на трансфер играча  ФК „ОФК Београд“ Бранислава Ивановића са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC  на износ од 200.000 евра којим је у члану 2 регулисано да за наведену суму предметно предузеће купује 100% права на трансфер играча приликом преласка у други клуб са роком плаћања до 15. фебруара 2006. године, након чега је и поред већ потписаног уговора са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC дана 01. фебруара 2006. године по претходном договору са окр. Терзићем закључио и потписао и уговор о трансферу истог фудбалског играча ФК „ОФК Београд“ Бранислава Ивановића са ФК „Локомотива“ из Москве на износ од 2.200.000 евра а све на име обештећења за ФК „ОФК Београд“ а који уговор није ни евидентиран кроз пословне књиге клуба ФК „ОФК Београд“, при чему је окр. Терзић пре потписивања уговора са ФК „Локомотива“ из Москве са професионалним играчем Браниславом Ивановићем разговарао и договарао његов трансфер у ФК „Локомотива“ иако је знао да је пок. Булатовић већ закључио уговор са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC, након чега је пок. Булатовић после потписивања овог уговора са ФК „Локомотива“ из Москве дао диспозицију да износ од 2.200.000 евра уплати на рачун предузећа Gаrdian Worldwide  LLC из Вашингтона који се води код „Хипо-Алпе-Адриа-Банк“ из Аустрије а који укупан износ је уплаћен у два наврата од по 1.100,000 евра и то дана 06. фебруара 2006. године и дана 28. фебруара 2006. године, док је окр. Дражен Подунавац да би омогућио трансфер професионалног играча Бранислава Ивановића у ФК „Локомотива“ из Москве по претходном договору са окр. Терзићем и пок. Булатовићем коме је помогао тако што је учествовао у преговорима који су вођени са директором клуба „ФК „Локомотива“ из Москве, након чега је по потписивању уговора о трансферу овог играча у ФК „Локомотива“ и уплате суме за његов трансфер дана 29. јануара 2006. године, професионалног играча Ивановића одвео на лекарске прегледе и потписивање индивидуалног уговора овог играча за ФК „Локомотива“, знајући да је претходно потписан уговор са предузећем Gаrdian Worldwide  LLC, на који начин је пок. Булатовић прибавио противправну имовинску корист предузећу Gаrdian Worldwide  LLC у износу од 2.000.000 евра у динарској противвредности од 174.000.000,00 динара, а да је окр. Подунавац у периоду од 19. августа до 30. агуста 2006. године у Београду са умишљајем подстрекао пок. Булатовића да као одговорно лице и то директор ФК „ОФК Београд“ искоришћавањем свог положаја одговорног лица прибави за окр.Подунавца противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара на тај начин што је пок. Булатовић као директор ФК „ОФК Београд“ на наговор окр. Подунавца дана 19. августа 2006. године овом издао и потписао два овлашћења у име ФК „ОФК Београд“ да као председник тог клуба може да преговора, потпише и реализује трансфер професионалног играча Стевана Стошића у Malaga club de fudbol, sad, Шпанија и да може да преузме евентуално уговорени новчани износ на име трансфера, након чега је дана 21. августа 2016. године окр. Подунавац који није имао функцију потпредседника ФК „ОФК Београд“ закључио уговор у име и за рачун ФК „ОФК Београд“ о преносу федеративних права професионалног играча ФК „ОФК Београд“ Стевана Стошића у Malaga club de fudbol, sad, Шпанија да би дана 22. августа 2006. године закључио анекс уговора у коме је наведено да је висина трансфера за професионалног играча Стошића 100.000 евра и да ће бити уплаћена у виду два чека и то један на 20.000 евра (1.700.000,00 динара) и други на 80.000 евра (6.800.000,00 динара) које чекове је окр. Подунавац реализовао те је тако добијени износ новца уместо да уплати на рачун ФК „ОФК Београд“ задржао за себе, након чега је по сазнању од окр. Подунаца да је трансфер за играча Стошића реализован, пок. Булатовић дана 31. августа 2006. године као директор клуба ФК „ОФК Београд“ потписао записник о споразумном раскиду уговора са играчем Стошићем а који је до тог момента имао важећи уговор са овим клубом са роком истицања у летњем прелазном року 2009. године чиме је добио статус слободног играча, на који начин је пок. Булатовић  окр. Подунавцу прибавио противправну имовинску корист у износу од 100.000 евра у динарској противвредности од 8.500.000,00 динара.

Пресудом  Вишег суда у Београду К 126/22 од 2. децембра 2023. године окр. Ален Циглер је због извршења кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114, став 1, тачка 1. КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став. 1 КЗ, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година и на новчану казну од 30.000,00 динара. Такође је од окривљеног одузет један пиштољ без фабричког броја и 4 комада метака. Оштећени су ради остваривања имовинско-правног захтева упућени на парнични поступак.

Окривљени Ален Циглер је оглашен кривим што је 5. јануара 2019. године око 10,30 часова у Београду на троторару испред улаза у стамбену зграду заједно са окривљеним Чабом Дером, према коме је поступак правноснажно окончан, са умишљајем лишио живота на подмукао начин оштећеног Небојшу Марковића, на тај начин што су по претходном договору у јутарњим часовима дошли  у улицу, седамдесетак метара од зграде где живи оштећени, ушли у паркирано возило тако што је окр. Циглер сео на место возача, а окр. Чаба Дер на место сувозача и у возилу осматрали и чекали излазак оштећеног из куће, при чему је окр. Чаба Дер претходно довезао и паркирао возило на месту довољно удаљеном где неће бити уочени, а у намери да помоћу возила окривљени изврше кривично дело и да се са њиме удаље са лица места, ради бољег осматрања и бржег приласка жртви и када је окривљени Чаба Дер уочио да је оштећени сам изашао из своје куће, рекао окривљеном Циглеру да је оштећени изашао, окривљени Циглер је покренуо возило уз улицу према оштећеном, прошао поред оштећеног и зауставио возило уз улицу према оштећеном, прошао поред и застувио возило на коловозу пет до шест метара од места где се налазио оштећени са укљученим мотором а затим је са места сувозача из возила изашао окривљени Чаба Дер који је неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, пиштољ са пригушивачем  који је извадио из ранца који је носио, пришао оштећеном и са растојања мањег од 80 цм у оштећеног испалио укупно шест пројектила, један за другим у кратком временском интервалу, при чему су четири пројектила погодила Небојшу Марковића и усмртила га, тако што је задобио повреде које у време наношења и скупа представљају тешку телесну повреду која и довела до смртног исхода која је смрт оштећеног констатована на лицу места, при чему је смрт оштећеног насилна јер је наступила услед искрвављења и у диреткној је узрочно-последничној вези са свим задобијеним повредама нанесеним пројектилима испаљеним из ручног ватреног оружја, којом приликом је оштећени прво задобио две повреде док се налазио у усправном-стојећем положају, а пошто је након задобијања ове две повреде клонуо задобио је устрелину у пределу врата и горњег дела леђа и на крају је, пошто је пао леђима на тло, задобио устелину трбуха и горњег грудног коша, а након испаљења пројектила окривљени Дер се ужурбано вратио у возило, сео на место сувозача, рекао окривљеном Циглеру: „Вози, упуцао сам га!“, након чега је окривљени Циглер нагло дао гас и обојица су се возилом удаљили са листа места и довезли до пракринг простора који се налази између зграда у Новом Београду где су пракирали и оставили возило, а након тога су се разишли тако што је окривљени Чаба Дер отишао у изнајмљени стан у Београду, док је окривљени Циглер отишао до аутобуске станице Бас где је купио карту у једном правцу са поласком из Београда у 19,45 часова, допутовао у Суботицу и отишао у стан Горана Прскала где је од стране полицијских службеника затечен у поседу аутобуске карте и којом приликом му је пронађен и један пиштољ без фабричког броја са припадајућим оквиром и 4 комада метака, а које ватрено оружје и муницију је неовлашћено држао умотане у чарапи у орману и предсобљу и који су од њега одузети када је лишен слободе.

Пресудом Вишег суда у Београду К 593/2022 од 6. децембра 2023. године окр. Зоран Павловић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско-правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени Зоран Павловић је оглашен кривим што је 5. јуна 2022. године, у Барајеву, у дворишту породичне куће оштећене Снежане Симић, а услед алкохолне опијености, у стању смањене урачунљивости до степена битног али не и битно, лишио живота своју бившу ванбрачну супругу, оштећену Снежану Симић, на свиреп начин, тако што је дошао до њене куће и ножем који је понео са собом задао јој укупно 26 рана (убодина и исекотина) у пределу врата, трупа и горњих удова, те је иста у време задобијања наведених повреда трпела бол највишег могућег интензитета у трајању од неколико минута све до губитка свести због истицања веће количине крви из пресечених крвних судова и органа, које повреде представљају јединствену тешку телесну повреду опасну по живот услед којих је код оштећене на лицу места наступила смрт, након чега је окривљени истим ножем и себи нанео повреде у пределу ручних зглобова, врата и грудног коша због којих је колима хитне помоћи превезен у Ургентни центар.

Пресудом Вишег суда у Београду К 213/23 од 22. новембра 2023. године окр. Божидар Јовић је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 3 КЗ и кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355 став 2 КЗ осуђен на јединствену казну у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то пиштоља, муниције, личне карте и возачке дозволе издате на туђе име. 

 

Окривљени Божидар Јовић је оглашен кривим што је 6. јануара 2018. године, у Београду, спречио полицијске службенике ПС Раковица у вршењу послова хапшења учиниоца кривичног дела претњом да ће употребити пиштољ који је неовлашћено држао, на тај начин што је позвао полицију и рекао да је за њим расписана потрага, да дођу да га ухапсе и да је опасан, да би, када су дошли полицијски службеници, отворио врата држећи пиштољ у десној руци, који је на наредбу полицијског службеника одбио да одложи, уперивши пиштољ у истог и рекавши му:“Спусти ти пиштољ па уђи“, потом поново одбио да спусти пиштољ и затворио врата стана, па су се полицијски службеници повукли на међуспрат зграде како би позвали појачање, након чега је окривљени више пута отварао врата стана искорачавао корак или два и потом се поново враћао у стан, да би по доласку припадника САЈ био лишен слободе и одведен у ПС Раковица, а потом су у стану, приликом претреса, полицијски службеници пронашли муницију и лажне јавне исправе на којима је била слика окривљеног које је крајем 2017. године набавио ради употребе да би могао да их користи приликом легитимисања с обзиром на то да је знао да је за њим расписана потрага.  

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. априла 2024. године донео је пресуду Кж1 241/24 од 9. априла 2024. године којом је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр.  Божидара Јовића због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом спречавање службеног лица у вршењу службене радње из члана 322 став 3 КЗ и кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355 став 2 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и на новчану казну у износу од 100.000,оо динара. У преосталом непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

Апелациони суд налази да се основано жалбом Јавног тужиоца указује на то да је првостепени суд преценио значај утврђених олакшавајућих околности на страни окривљеног а да самим тим утврђеним отежавајућим околностима није дао значај који објективно заслужују. Ово посебно имајући у виду да се увидом у извод из казнене евиденције за окривљеног утврђује да је раније више пута осуђиван, између осталог, и због кривичног дела у вези са оружјем и муницијом. Имајући  наведено у виду Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни налазећи да ће се одмереном јединственом казном затвора у трајању од 4 године и новчаном казном у износу од 100.000,оо динара у потпуности остварити сврха кажњавања. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 53/22 од 18. децембра 2023. године окр. Срђан Аџемовић је због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на казну кућног затвора у трајању од 1 године, уз примену електронског надзора. 

 

Окривљени Срђан Аџемовић је оглашен кривим што је 11. августа 2014 године, у башти ресторана у Београду, неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, а све на тај начин што су полицијски службеници током рутинске контроле објекта извршили преглед лица која су се налазила у том ресторану, којом приликом су код окривљеног за појасом панталона пронашли један пиштољ у којем се налазио припадајући оквир са 13 метака, за чије држање и ношење није имао одобрење надлежног органа. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 656/18 од 14. јула 2023. године окр. Вујадин Обрадовић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 11 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања пиштоља. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парницу. 

 

Окривљени Вујадин Обрадовић је оглашен кривим што је 5. децембра 2015. године, у Београду, покушао да лиши живота оштећеног Бранислава Бакића, а лишио живота оштећену Сању Бакић, на тај начин што је после краће расправе са Браниславом Бакићем, кога је позвао телефоном како би га упозорио да је музика која се чула из његовог домаћинства прегласна, а која је притом пуштана поводом прославе крсне славе, па када је отишао до капије да о томе расправе имајући у виду да га због музике путем телефона није чуо, из пиштоља, за који поседује оружни лист, испалио пројектил у правцу Бранислава Бакића у тренутку када је исти бочном страном тела био окренут ка устима цеви ватреног оружја и том приликом му нанео прострелну повреду која је у моменту наношења представљала 

лаку телесну повреду, а када је са неким од гостију који су били на слави оштећена Сања Бакић дошла до капије и упитала окривљеног шта ће му пиштољ, окривљени је испалио један пројектил у њеном правцу наневши јој том приликом повреде услед којих је код оштећене наступила смрт, а затим је испалио још један пројектил у правцу Бранислава Бакића наневши му том приликом тешку телесну повреду опасну по живот, а код кога је непосредна опасност по живот уклоњена благовремено предузетим и адекватно спроведеним мерама хируршког лечења. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 22. марта 2024. године пресуду Кж1 1205/23 којом је, усвајањем жалбе окривљеног и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Вујадина Обрадовића због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 11 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 12 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног имао у виду његову ранију неосуђиваност, да се окривљени налазио у стању емоционалне напетости, и да му је урачунљивост била смањена до степена битног, али не и битно, као и животну доб окривљеног, док је од отежавајућих околности ценио држање окривљеног након учињеног кривичног дела у смислу одсуства искреног кајања. Међутим, Апелациони суд налази да у конкретном случају све наведене околности на страни окривљеног, а које су од значаја за индивидуализацију казне, као и протек времена од извршења кривичног дела за које је оглашен кривим првостепеном пресудом,  преко 9 година, јесу околности које оправдавају изрицање блаже казне, те је Апелациони суд истог осудио на казну затвора у трајању од 12 година налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања.