Архива

Пресудом Вишег суда у Београду К 61/23 од 30. јануара 2024. године окр. Игор Бабић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година. 

 

Окривљени Игор Бабић је оглашен кривим што је 13. априла 2020. године, у Лазаревцу, у стању смањене урачунљивости, али не битно, лишио живота сада пок. Драгана Радоњића тако што је дошао код њега у кућу и задао му укупно седам убодина, и то четири док му је био окренут леђима, а три убодине на бочној и предњој страни трупа, услед чега је пао на под, при чему је на рукама имао хируршке рукавице, након чега је узео мобилни, закључао улазна врата, кључеве понео са собом и приликом одласка одбацио марамице и део хируршке рукавице које су пронађене, а услед нанетих убодина дошло је до искрварења и наступања смрти код сада пок. Драгана Радоњића.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 11. јуна 2024. године донео пресуду Кж1 394/24 којом је одбио као неосноване жалбе Тужилаштва и браниоца окривљеног и потврдио првостепену пресуду, док је жалба окривљеног одбачена као неблаговремена. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 370/19 од 22. јула 2022. године окр. Катарина Никол Ребрача, Слађана Миронија и Мирјана Христић су ослобођене од оптужбе да су извршиле кривично дело  злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 КЗ (од чега окр. Мирјана Христић и Слађана Миронија помагањем).

Апелациони  суд у Београду, је након одржаног претреса, дана 17. јуна 2024. године донео пресуду Кж1 96/23, којом је усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду и због извршења кривичног дела злоупотреба поверења у обављању привредне делатности из члана 224а став 3 КЗ (од чега окр. Хрстић и Миронија помагањем) окр. Катарину Никол Ребрачу осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци, а  окр. Слађану Миронију и Мирјану Христић на казне затвора уз трајању од по 1 годину. Окривљена Катарина Никол Ребрача је обавезана да на име прибављене противправне имовинске користи уплати у буџет Републике Србије износ од 22.584.619,80 динара.

(Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у трећем степену)

 

Окривљена Катарина Никол Ребрача је оглашена кривом што је у периоду од 2. јуна 2006. године до 9. марта 2010. године, у Београду, као одговорно лице, у својству оснивача и директора Добротворног фонда “Катарина Ребрача”, позивајући се на покровитељство Министарства здравља Србије и Института за онкологију и радиологију Србије и у својству лица овлашћеног за заступање и располагање новчаним средствима агенција “K models”, на име наводно извршених услуга у циљу реализације циљева Добротворног фонда – едукације и информисања женске популације и превенције рака дојке, као и за набавку мамографа на које рачуне је од разних донатора – правних и физичких лица уплаћен новац у износу од 62.440.283,29 динара, извршила пренос новчаних средстава на рачун агенције “К моделс”, чији је оснивач и лице овлашћено за заступање, и то износ од 5.799.000,оо динара, на рачун агенције „Top image”, чији је оснивач и лице овлашћено за располагање новчаним средствима окр. Миронија, износ од 7.212.000,оо динара и агенције “Mima art”, чији је оснивач и лице овлашћено за заступање окр. Христић, износ од 3.041.000,оо динара, на тај начин што су окр. Миронија и Христић окр. Ребрачи за уплате агенцији „Top image” и “Mima art” на име наводно извршених услуга за Добротворни фонд достављале фактуре без пратеће документације која правда исте, након чега је окр. Христић са рачуна агенције “Mima art” подигла новац у укупном износу од 2.927.000,оо динара и окр. Миронија са рачуна агенције „Top image”  новац у укупном износу од 6.892.000,оо динара, а који новац су предале окр. Ребрачи, док је окр. Ребрача са рачуна агенције “K models” подигла новац у укупном износу од 3.772.000,оо динара, а на име наводно извршених услуга на основу фактура, без пратеће документације која правда исте, иако ове агенције нису пружиле услуге Фонду и тако подигнути новац задржала за себе. Такође је окр. Ребрача и средства за рачуне наведеног Фонда користила за своје потребе, супротно акту о оснивању Фонда којим се предвиђа коришћење средстава искључиво за циљеве Фонда, тако што је са рачуна Фонда вршила плаћање авио-карата, аеродромских такси за себе, породицу и пријатеље, све у укупном износу од 1.242.032, оо динара, за услуге преноћишта у хотелу “Хајат” у износу од 187.603,01 динара и телефонске рачуне на име Ребрача у укупном износу од 223.595,49 динара и са текућих рачуна подигла готовину у укупном износу од 5.629.061,90 динара, који износ је користила за личне потребе, док је и за личне потребе вршила плаћање картицом у укупном износу од 1.711.327,40 динара, те је на тако описан начин за себе прибавила противправну имовинску корист у износу од 22.584.619,80 динара.

 

Апелациони је, након отвореног претреса, поново саслушао окривљене и судске вештаке, па је ценећи целокупно стање у списима утврдио, а насупрот ставу првостепеног суда, да из свих изведених доказа произлази да су окривљене, на основу чињеничног стања које је утврђено у другостепеном поступку, извршиле кривично дело злоупотреба поверења у обављању привредне делатности (од чега окр. Миронија и Христић у помагању) будући да је окр. Ребрача својим радњама проузроковала имовинску штету субјекту привредног пословања чије имовинске интересе заступа, а у чему су јој помагале окр. Миронија и Христић.

 

Одлучујући о врсти и висини кривичне санкције Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљених ценио њихову ранију неосуђиваност, породичне прилике, коректно држање пред судом, дужину трајања кривичног поступка, као и протек времена од извршења кривичног дела, док отежавајућих околности није било, те је окр. Ребрачу осудио на казну затвора у трајању од 2 године и 10 месеци имајући у виду друштвену опасност извршеног дела, степен кривичне одговорности окривљене, као и околности под којима је извршено дело, а налазећи да ће се истом казном у потпуности остварити сврха кажњавања. У односу на окр. Миронију и Христић Суд је олакшавајуће околности, у одсуству отежавајућих околности, ценио као нарочито олакшавајуће, па им је ублажио казне испод законом прописаног минимума и осудио их на казну затвора у трајању од по 1 године,  а налазећи да ће се истим казнама у потпуности остварити сврха кажњавања.