Архива

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 22/23 од 19. марта 2024. године окр. Милош Стојадиновић је због извршења кривичног дела нехатно лишење живота из члана 118  КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и истовремено одредио да ће се иста извршити без електронског надзора, тако што окр. не сме напустити просторије у којима станује.

 

Окривљени Милош Стојадинов је оглашен кривим што је дана 27. јуна 2022. године у Вршцу, лишио живота из нехата свог оца – оштећеног Горана Стојадинова, тако што је у дневној соби породичне куће, у ком су њих двојица живела заједно, након повратка из ноћне смене, скинуо свој опасач из ког је извадио свој службени пиштољ у намери да га одложи у фиоку у својој соби, стиснуо дугме да испадне оквир и повукао навлаку, али је оружје нехотично уперио у оштећеног, повукао окидач и испалио један хитац, а да се претходно није уверио да се метак не налази у цеви, иако је као полицијски службеник и обучен за управљање оружјем био свестан да на тај начин може лишити живота оштећеног, олако држећи да до тога неће доћи, погодивши оштећеног и наневши му смртоносну повреду у виду прострелне ране срца, због које је убрзо преминуо. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Панчеву и бранилац окривљеног. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 14. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 578/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

 

По оцени Апелационог суда, а имајући у виду све околности критичног догађаја, чињеницу да су окривљени и покојни живели заједно, да су били блиски, да раније нису били ни у каквом сукобу, да се породица оштећеног није придружила кривичном гоњењу и није поставила имовинскоправни захтев, то је правилно првостепени суд закључио да се не може са несумњивом сигурношћу сматрати да је окривљени пристао на последицу кривичног дела, односно да се сагласио са наступањем, већ да је олако држао да неће наступити, односно олако је држао да неће наступити смрт оштећеног, с обзиром да се окривљени претходно није уверио да је метак у цеви пиштоља, његово поступање је последица несмотреног и необазривог руковања ватреним оружјем, које је у овом случају довело до трагичног догађаја, али нема доказа о томе да је окривљени извршио опаљење из пиштоља и усмртио оштећеног да је знао да је метак у цеви и да је знао да ће до смртне последице доћи. Такође, по оцени Апелационог суда у Београду, неосновани су жалбени наводиу погледу изречене кривичне санкције, будући да је правилно првостепени суд свим околностима на страни окривљеног, како олакшавајућим, тако и отежавајућим, дао адекватан значај, налазећи да се наведеном кривичном санкцијом у потпуности остварује сврха кажњавања и истовремено адекватно изражава друштвена осуде за извршено кривично дело, те остварује праведност и сразмерност између учињеног кривичног дела и тежине кривичне санкције, због чега је изречена казна довољна за остваривање опште сврхе кажњавања. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 849/22 од 9. априла 2024. године окр. Алекса Јанковић је због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 и став 1 КЗ, осуђен на  јединствену казну затвора у трајању од 3 године и на новчану казну у износу од 50.000,оо динара. Према окр. Алекси Јанковићу изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: једне аутоматске пушке, два оквира за муницију и 82 метака различитог калибра.

 

Окр. Алекса Јанковић је оглашен кривим што је 22. октобра 2022. године неовлашћено носио ватрено оружје и муницију чија набавка и ношење није дозвољена грађанима, на тај начин што је у Београду, на надвожњаку изнад ауто-пута, у путничком моторном возилу којим је управљао радник такси удружења, док је седео на задњој клупи возила иза сувозачевог седишта, у пластичном џаку који се налазио у путној торби, носио аутоматску пушку „Црвена застава“ и два оквира са укупно 59 метака и 30 метака у једном и 29 метака у другом оквиру, од којих 3 метка са панцирно запаљивим зрном, а 56 метака калибра 7,62 х 39 мм, који оквири су били у пластичној фолији, а што су прегледом фолије пронашли полицијски службеници и од окривљеног одузели уз потврду, након чега су полицијски службеници извршили претресање стана и других просторија на адреси пребивалишта окривљеног и том приликом у његовој соби пронашли на последњој полици левог дела ормана једну картонску кутију у којој се налазила једна пакла цигарета, у којој се налазило 17 метака калибра 7,65 х 17 мм, а на другој полици са десне стране ормана, иза украсне картонске кутије, 1 метак калибра 9х19 мм Пара и 1 метак за аутоматску пушку калибра 7,62 х39 мм и од окр. одузели уз потврду о привремено одузетим предметима. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 9. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 717/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр. Алекси Јанковићу због извршења у стицају кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4 и став 1 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, док је у преосталом делу жалбу одбио као неосновану, а првостепену пресуду у непреиначеном делу потврдио. 

 

По оцени Апелационог суда, имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, првостепени суд је извео правилан закључак у погледу кривице окривљеног и правне квалификације, правилно налазећи да се у радњама окривљеног стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у стицају, због чега су супротни жалбени наводима којима се провстепена пресуда побија због повреде Кривичног законика оцењени као неосновани. 

 

Када је у питању одлука о кривичној санкцији Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао у виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности суд је на страни окривљеног ценио његову младост у време извршења кривичног дела, његово коректно држање пред судом, као и чињеницу да окривљени до сада није осуђиван, док отежавајућих околности није било. Међутим, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд дао мањи значај олакшавајућим околностима, посебно у одсуству отежавајућих околности због чега је Апелациони суд у Београду, дајући управо адекватан значај свим наведеним олакшавајућим околностима уз правилну примену закона, побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, па је окр. осудио на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 3 месеца, налазећи да ће се управо овако изреченом јединственом казном затвора као и новчаном казном у износу од 50.000,оо динара у односу на окривљеног остварити сврха кажњавања. 

 

Пресудом Вишег суда у Београду К 429/18 од 6. октобра 2023. године због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (од чега  окр. Н.С. у подстрекавању), окр. Н.С. је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, а окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А и Н.А. на казну затвора у трајању од по 1 године која ће се извршити у просторијама у којима окривљени станују без примене електронског надзора. 

 

Окр. Сами Улгаха, Драган Ћеранић и Ахмед Фијаз ослобођени су од оптужбе да су извршили кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350, став 3 КЗ (од чега окр. Драган Ћертић у покушају, а окр. Сами Улгаха и Ахмед Фијаз у подстрекавању). 

 

Оптужницом Јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Пријпољу, окр. Сами Улгахи и Драгану Ћертићу, стављено је на терет да су 29. јуна 2023. године у месту Боговођа код Лазаревца, започели извршење кривичног дела, тако што су окр. Б.А. према коме је поступак раздвојен и правноснажно окончан, и окр. Драган Ћертић су се договорили са окр. Сами Улхагом, да за његов рачун омогуће транзит већег броја лица – илегалних имиграната из Пакистана и других земаља, од Гостуна уз новчану надокнаду од 100 евра,  тако што им је окр. Улгаха одмах дао по 50 евра, па су окр. Б.А. и Ћертић одмах са својим возиллима кренули према Гостуну, где су требали да у возила приме илегалне имигранте, али када су дошли до Гостуна и када су илигални имигранти требали да седну у кола наишла је патрола граничне полиције и спречила улазак тих имиграната у ова возила, па је тако окр. Улхага подстрекао окр. Б.А. и Ћертића да за новац омогуће недозвољен транзит кроз Србију имиграната из Пакистана и других земаља али су у томе били спречени. Окр. Ахмед Фијазу стављено је на терет да је у временском периоду од 9. до 10 јула 2013. године у Гостуну и у Боговађи код Лазаревца, подстрекао окривљене да за новац омогуће недозвољени транзит кроз Србију лицима која немају документацију за прелазак државне границе, тако што се договорио са окривљенима Б.Д, Р.А, Н.А. и Ђ.А. да за његов рачун омогуће транзите већег броја лица, илегалних имиграната из Пакистана и других земаља, уз новчану надокнаду од 150 евра уз употребу њихових возила, па су се окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. дана 10.  јула 2013. године упутили са својим возилима према Гостуну где су у своја возила узели и то окривљени Б.Д. и Ђ.А. по 5 држављана Пакистана, окр. Р.А. 7 држављана Пакистана, а окр. Н.А. је у своје возило узео 2 држављанина Пакистана, 3 држављанина државе Мијанмар те су се упутили према Боговођи, али су их у селу Лучице зауставили полицијски службеници граничне полиције и открили ове имигранте. 

 

Окр. Н.С, Н.А, Р.А, Ђ.А и Б.Д. су оглашени кривима што су у периоду од 9. до 10. јула 2013. године, у Гостуну и у Боговођи код Лазаревца договорили се са окр. Н.С. да за његов рачун омогући транзит већих броја лица – илегалних имиграната из Пакистана и других земаља уз новчану надокнаду од 150 евра и употребу својих возила, тако што су окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. од Гостуна до Сабирног Центра за избеглице у Боговођи превезли имигранте, па су се окр. Б.Д, Ђ.А, Р.А. и Н.А. дана 10. јула 2013. године упутили са својим возилима према Гоступну где су у своја возила узели и то: окривљени Б.Д. и Ђ.А. по 5 држављанина Пакистана, окр. Р.А. 7 држављанина Пакистана, окр. Н.А. 2 држављанина Пакистана и 3 држављанина државе Мијанмар те су се упутили према Боговођи, али су их у селу Лучице зауставили припадници граничне полиције и открили ове мигранте па је тако Н.С. подстрекао остале окривљене да за новац омогуће недозвољени транзит кроз Србију лицима која немају документацију за прелазак државне границе. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Драгана Ћертића и окр. Н.С, Б.Д, Р.А, Ђ.А. и Н.А.