Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

20. септембар 2024. године
ВАСИЛИЈЕ БРОЋЕТА

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К По3 72/23 од 24. априла 2024. године окр. Василије Броћета је због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то једног десктоп рачунара. Такође, окривљеном су изречене посебне мере које ће се спроводити најдуже 20 године после извршене казне затвора са роком провере о потреби њиховог даљег спровођења на сваке 4 године и то: 
 
обавеза окривљеног да се лично јави полицији и управи за извршење кривичних санкција сваког месеца најкасније до 15; 
 
забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица, као што су: школске зграде, школска дворишта, вртићи, игралишта, дечије манифестације и сл; 
 
дужност окривљеног да посећује професионална саветовалишта и установе према програму који му одреди управа за извршење кривичних санкција;
 
дужност окривљеног да у року од 3 дана од дана промене лично обавести полицију и управу за извршење кривичних санкција о промени пребивалишта, боравишта или радног места; 
 
дужност окривљеног да се најкасније 3 дана пре путовања у иностранство лично јави полицији и да пружи податке о држави у којој путује, као и месту и дужини боравка у иностранству. 
 
Окривљени Василије Броћета је оглашен кривим што је током 2021. године, па до лишења слободе 20. септембра 2023. године прибављао за себе и поседовао слике и аудио-визуелни садржај порнографске садржине настале искоришћавањем малолетних лица тако што је на десктоп рачунару – припадајућој меморијског јединици складиштио предметни садржај у укупној количини од 725 слика и један филм. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду – Посебно тужилаштво за борбу против вискотехнолошког криминала и бранилац окривљеног. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 3. септембра 2024. године донео пресуду Кж1 По3 17/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 
 

 

13. септембар 2024. године
НИХАТ ПРЕЉИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Београду К 242/21 од 18. октобра 2022. године због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ окр. М. И. је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, окр. Нихат Прељић на казну затвора у трајању од 5 година и окр. Бајрами Аличковић на казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци. Такође, према окр. Нихату Прељићу изречена је и мера безбедности одузимања предмета и то 2.814,03 грама опојне дроге марихуане и једно путничко моторно возило. 
 
Такође, првостепеном пресудом окр. Марко Јаблановић је ослобођен од оптужбе да је, као саизвршилац, извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окр. Нихат Прељић и његов бранилац, као и браниоци окр. М. И. и Бајрами Аличковића. 

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 10. јула 2024. године донео је пресуду Кж1 462/23 којом је, делимичним усвајањем жалби Тужилаштва и окр. Нихата Прељића и његовог браниоца, преиначио првостепену пресуду и због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1 КЗ окр. М. И. осудио на казну затвора у трајању од 4 године, окр. Нихата Прељића и Бајрама Аличковића на казне затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци и окр. Марка Јаблановића на казну затвора у трајању од 6 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 
(Напомена: против пресуде Апелационог суда у односу на окр. Марка Јаблановића дозвољена је жалба у трећем степену). 
 
Окривљени М. И, Нихат Прељић, Бајрами Аличковић и Марко Јаблановић су оглашени кривим што су 19. и 20. јануара 2017. године, у Лепосавићу и Београду, и то окр. Јаблановић и М. И. неовлашћено куповали ради даље продаје супстанце проглашене за опојну дрогу – марихуану, осумњичени С.С, према коме је истрага прекинута, неовлашћено продавао исте супстанце, а окр. Прељић и Аличковић неовлашћено преносили ради даље продаје те супстанце на тај начин што је 19. јануара 2017. године окр. Јаблановић неовлашћено од осумњиченог С.С. купио ради даље продаје 2.814,30 грама опојне дроге – марихуане размерено у седам ПВЦ пакета, па је исту предао окр. Прељићу који их је спаковао у возилу и то посебно направљен бункер у кровном делу, а које возило је власништво и којим је управљао окр. Прељић кога је ангажовао да заједно са окр. Аличковићем опојну дрогу неовлашћено пренесу до Београда, а ради даље продаје и исту предају окр. М. И. који је са окр. Јаблановићем уговорио куповину марихуане, а ради даље продаје, што исти и чине. 
 
По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Јаблановића, неприхватљиви су разлози првостепеног суда да окр. Јаблановића ослободи од оптужбе налазећи да није доказано да је овај окривљени предузео радње кривичног дела које му је стављено на терет. Наиме, када се има у виду нелогичност у одбрани окр. Јаблановића, а у склопу других доказа који управо иде у прилог одбрани окр. Прељића, Апелациони суд је нашао да је након спроведеног поступка и доказа који су прибављени на несумњив начин утврђено да је окр. Јаблановић предузео радње кривичног дела које му је стављено на терет. Дакле, када се има у виду постојећа пресретнута комуникација, као и да је неспорно утврђено да се ДНК профил окр. Јаблановића налази на кеси у којој је била запакована опојна дрога која је пронађена у возилу окр. Прељића и од њега одузета, као и исказ полицијског службеника који је учествовао у хапшењу окривљених, те других доказа, по налажењу Апелационог суда све наведене околности указују на то да су окривљени повезано деловали ради неовлашћеног преноса опојне дроге. 
 
Приликом дношења одлуке о висини казне за окривљене, Апелациони суд је на страни окр. Јаблановића од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је до сада неосуђиван, породичне прилике, па га је, у одсуству отежавајућих околности, осудио на казну затвора у трајању од 6 година ценећи притом количину опојне дроге коју је овај окривљени куповао ради даље продаје, као и чињеницу да је заједно са окр. С.С. и М. И. организовао превоз из Лепосавића до Београда и то у преправљеном возилу. У односу на окр. Прељића суд је, пре свега, од олашавајућих околности ценио његове породичне прилике, да је признао извршење кривичног дела и своје учешће у целокупном догађају, а од отежавајућих околности ценио његову осуђиваност, док је на страни окр. Аличковића од олакшавајућих околности ценио његове породичне прилике, а од отежавајућих околности да је вишеструко осуђивано лице, па их је осудио на казне затвора у трајању од по 4 године и 6 месеци, налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања. 
 

 

11. септембар 2024. године
ANDREY GNYOT

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Решењем Вишег суда у Београду Кре 25/23-Кв 1959/24 од 31. маја 2024. године је утврђена испуњеност законских претпоставки за издавање правосудним органима Републике Белорусије окр. Andrey Gnyot, а ради вођења кривичног поступка.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Окривљени и његови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, на рочишту, донео је 27. августа 2024. године решење Кж1-кре 35/24 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама побија законитост и правилност одлуке првостепеног суда јер је и по мишљењу већа другостепеног суда у конкретном случају одлука првостепеног суда донета на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања из којег је проистекла и битна повреда одредаба кривичног поступка, која се састоји у томе да у образложењу првостепеног решења нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су изнети су у потпуности нејасни, а истовремено и међусобно противречни, што је онемогућило испитивање законитости и правилности првостепеног решења.

У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи да првостепени суд у образложењу решења износи оцену о постојању основане сумње да је окривљени извршио кривично дело које му се ставља на терет и за исто даје, по ставу Апелационог суда, неприхватљиве разлоге. Наиме, првостепени суд даје потпуно нејасно образложење да основана сумња произлази из списа предмета, као и из аката државних органа, јавног тужилаштва и Вишег истражитеља, који не могу представљати доказ о постојању основане сумње у смислу Закона о међународној правној помоћи јер су у том делу у супротности са правилима правног поретка Републике Србије, односно уставних и кривичних одредби које се тичу гаранције презумције невиности лица против кога се води кривични поступак. Ово стога јер се у истима наводи да је Andrey Gnyot, као лице чије се изручење захтева, извршило одређену радњу која представља кривично дело као да се ради о већ пресуђеној ствари чиме је, по ставу Апелационог суда, повређена презумција невиности лица према коме се води кривични поступак, а што је у крајњем, противно правном поретку замољене земље.

Такође, а имајући у виду да је првостепени суд констатовао да је кривично дело које се окривљеном ставља на терет слично кривичном делу пореска утаја из Кривичног закона Републике Србије, то је било потребно да од државе молиље прибави и одредбе закона за које се окривљени терети да их је прекршио и чијим кршењем је настала штета у посебно великим износима и то текстове прописа како су исти гласили у време евентуалног извршења кривичног дела. То је битно због висине штете и правне квалификације, а сходно томе и за застарелост кривичног гоњења.


 

 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje