31. октобар 2024. године
ДУШАН БОРИСАВЉЕВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 233/23 од 6. фебруара 2024. године, окр. Душан Борисављевић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, док је окр. Дуња Танасковић због извршења кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ, осуђена је на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљена станује уз примену електронског надзора. Према окр. Душану Борисављевићу изречена је мера безбедности одузимање предмета и то ножа са дршком на расклапање, тзв. „лептир“.
Окривљени су оглашени кривим што су дана 16. октобра 2019. године у Београду, и то окр. Борисављевић лишио живота оштећеног НН, на тај начин што се са окр. Танасковић довезао до гробља возилом да би се, по претходном договору срео са оштећеним, па је, након што је разговор између Борисављевића и оштећеног прерастао у свађу, у коју свађу се укључила и окр. Танасковић која је, ногом ударила у врата са возачеве стране аутомобила оштећеног, окр. Борисављевић ножем на расклапање, тзв. „лептир“ у кратком временском периоду, нанео више повреда оштећеном у пределу грудног коша и главе, које су све повреде, у време наношења представљале јединствену тешку телесну повреду опасну по живот, након чега је оштећени сео у своје возило и кренуо, али је убрзо изгубио контролу над својим возилом и зауставио се на саобраћајном разделном острву, где су га окривљени затекли на месту возача, након чега су наишли и полицијски службеници ПС Обреновац, који су окривљене затекли поред возила оштећеног и којима су окривљенима рекли да је оштећени имао епи-напад, па су они позвали хитну помоћ која је констатовала смрт оштећеног НН, док је окр. Дуња Танасковић у неутврђеном тренутку пружила помоћ окр. Борисављевићу да не буде откривен, као учиниоцу кривичног дела за које је прописана кзна затвора преко пет година, прикривањем средства којим је дело учињено, на тај начин што је нож који је окривљени Борисављевић употребио приликом извршења дела узела и бацила у траву поред његовог возила.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 30. септембра 2024. године донео је пресуду Кж1 606/24 којом је, усвајањем жалбе Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио првостепену пресуду само у погледу одлуке о казни, тако што је окр. Дуњу Танасковић због кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 2 КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашена кривом осудио на казну затвора у трајању до 10 месеци, и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљена станује уз примену електронског надзора. У преосталом, непреиначеном, делу, првостепена пресуда је потврђена.
Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд након детаљне анализе свих доказа наведених у образложењу првостепене пресуде, које је ценио како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези, правилно и потпуно утврдио чињенично стање и у образложењу пресуде за своју одлуку навео јасне, довољне и аргументоване разлоге, те је подводећи утврђено чињенично стање под одговарајући материјалноправну норму, правилно закључио да је окр. Борисављен извршио кривично дело убиство а окр. Тансковић кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.
Испитујући правилност првостепене пресуде у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду је имао на уму да је првостепени суд приликом доношења одлуке о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена, као и да је истима у односу на окр. Душана Борисављевића дао адекватан значај. Наиме, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окр. Борисављевића ценио степен кривице окривљеног, односно чињеницу да је био у стању смањене урачунљивости до степена битног, али не и битног, чињеницу да је током поступка делимично признао чињеничне наводе оптужнице, као и држање после извршења кривичног дела, те околност да се није удаљио од оштећеног након што га је, заједно са окр. Танасковић, затекао без свести, као и исказано искрено кајање због учињеног кривичног дела и наступања последица, док је од отежавајућих околности ценио његов ранији живот и чињеницу да је раније осуђиван, између осталог, и за кривична дела са елементима насиља, па га је правилно првостепени суд, због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 10 година. Истовремено првостепени суд је у односу на окр. Танасковић од олакшавајућих околности ценио да је реч о релативно младој особи, побуде из којих је извршила кривично дело, да је у време извршења кривичног дела била у емотивној вези са окр.Борисављевићем, док је од отежавајућих околности ценио њену ранију осуђиваност. Међутим, Апелациони суд у Београду је, дајући адекватан значај утврђеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, усвајањем жалбе јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду само у погледу казне, тако што је окр. Танасковић осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци и истовремено одредио да ће се иста извршити у просторијама у којима окривљна станује уз примену електронског надзора, налазећи да ће се казном затвора у наведеном трајању и начином њеног извршења у потпуности остварити сврха кажњавања у оквиру опште сврхе криричних санкција, имајући на уму тежину извршеног кривичног дела, степен повреде заштићених друштвених вредности, степен кривице окривљене и личност окривљене.
31.октобар 2024. године
МИЛОШ СТОЈКОВИЋ И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Првог основног суда у Београду К 1357/23 од 31. маја 2024. године, због извршења кривичног дела противправно лишење слободе из члана 132 став 1 КЗ, окр. Милош Стојковић осуђен је на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а окр. Алекса Алексић на казну затвора у трајању од 1 године, док су Окр. Марко Здравковић и МП ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело противправно лишење слободе из члана 132 став 3 КЗ.
Окр. Милош Стојковић и Алекса Алексић су оглашени кривим што су дана 3. децембра 2022. године у Београду, по претходном договору, заједничким учествовањем у радњи извршења, противправно ограничили слободу кретања оштећеном Александру Лазићу на тај начин што су се из правца Вишњичке бање упутили ка адреси становања оштећеног, тако што је окр. Стојковић управљао возилом у коме се налазио окр. Алексић, крећући се из правца Вишњице у непосредној близини улице где станује оштећени, а где су до око 14,08 часова чекали долазак оштећеног, који свакодневно у периоду од 14,00 до 15,00 часова излази у дозвољену шетњу, с обзиром да се налазио на мери забране напуштања стана уз примену електронског надзора, да би, након што је оштећени на неутврђен начин доспео у унутрашњост возила, према оштећеном била примењена физичка сила услед чега није могао слободно да изађе из возила, а потом оштећеног одвезли на непознату локацију, а дана 5. децембра 2022. године поднета је пријава о његовом нестанку.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду и браниоци окр. Милоша Стојковића и окр. Алексе Алексића.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 17.октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 969/24 којом је одбио као неосновану жалбу јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, а првостепену пресуду у односу на окривљеног Марка Здравковића и окр. МП потврдио, и усвајањем жалби укинуо првостепену пресуду у односу на окр. Милоша Стојковића и окр. Алексу Алексића и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
Имајући у виду да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница несумњиво утврђених на основу изведених доказа, који су чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност, према оцени Апелационог суда у Београду у конкретном случају, на основу изведених доказа се не може извести закључак о утврђености релевантних чињенице које би указивале на несумњиву доказаност да су окр. Марко Здравковић и окр. МП извршили кривично дело противправно лишење слободе, те је правилно првостепени суд одлучио када је исте ослободио од оптужбе.
Међутим, по оцени Апелационог суда у Београду, изрека побијане пресуде је неразумљива у осуђујућем делу, с обзиром да се окр. Стојковићу и Алексићу ставља на терет да су противправно ограничили слободу кретања оштећеном, а да оштећени у току поступку никада није испитан у својству сведока, па је закључак првостепеног суда с тим у вези нејасан. Ово посебно ако се има у виду да из доказа у списима произлази да је окривљени био у режиму мере забране напуштања стања уз примену електронског надзора, да се против њега водио кривични поступак, да је из списа произлази да је према њему одређен притвор и наређено издавање потернице, које околности, по оцени овог суда могу указивати и на намеру да побегне и тако постане недоступан суду и државним органима гоњења за потребе даљег вођења поступка и евентуалног издржавања казне. Такође, основано се изјављеним жалбама указује да изрека првостепене пресуде у себи садржи неодређену чињеницу и то да је оштећени Лазић на неутврђени начин доспео у унутрашњост возила, у ком возилу су се према становишту тужилаштва налазили окр. Стојковић, окр. Алексић и НН лице, при чему се из изведених доказа не може са сигурношћу утврдити да је оштећени уопште био у возилу, како се то види из чињеничног описа изреке, а ни изведеним доказима се не може утврдити супротно.
31. oктобар 2024. године
МИХАИЛО МАКСИМОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 471/19 од 3. фебруара 2024. године, због извршења по два кривична дела посредовање у проституцији из члана 184 став 1 КЗ и кривичног дела посредовање у проституцији у саизвршилаштву, окр. Михаило Максимовић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 2 месеца и на јединствену новчану казну у износу од 300.000,00 динара, а окр. Душан Миленковић на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 4 месеца и на јединствену новчану казну у износу од 150.000,00 динара. Од окр. Максимовића одузима се имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 465,00 еура, а од окр. Миленковића новац у износу од 28.430,00 динара и 400,00 еура. Оштећене су упућене на парнични поступак ради остваривања имовинско-правних захтева.
Окривљрни су оглашени кривим што су у временском периоду од 17. новембра 2015. године, па до 12. јануара 2019. године на различитим локацијама на територији града Београда подстицали оштећене АА и ББ на проституцију, те путем друштвених мрежа преко интернета рекламирали проституцију на тај начин што је од 17. новембра 2015. године оштећени почео да излази са оштећеном АА и ступио у интимне односе са њом, а у новембру 2017. године упознао оштећену ББ која је након разговора са њим пристала да се бави проституцијом, да би затим окр. Максимовић организовао професионално фотографисање оштећених ради презентације клијентима и пропагирања проституције, уговарао са клијентима време, место и износ новца за пружање сексуалних услуга, организовао превоз оштећених до клијената и назад до стана, узимао тако зарађен новац у износу који је он одредио, те је увео радно време од 17,00 часова до 04,00 ујутру, као и правила понашања да му оштећене морају бити стално доступне на службени телефон, чије картице је често мењао, да не смеју бити у контакту са клијентима, нити самостално уговарати сексуалне услуге нити се рекламирати мимо њега, а окр. Миленковић обавештавао оштећене у које време да буду спремне за клијента, довозио и одвозио их од клијента, узимао од њих тако зарађен новац у износу који је окр. Максимовић одређивао, да би од септембра 2018. године, када је окр. Максимовић отпутовао на Кипар, преузео сав посао од њега, у смислу рекламирања оштећених преко друштвених мрежа на интернету, уговарао сексуалне услуге и организовао превоз, на начин како је то чинио и окр. Максимовић, организовао састанке са оштећенима и друге девојке које су за њих радиле, да би дана 19. јануара 2019. године оштећене биле ухапшене у хотелу , док су пружале сексуалне услуге турским држављанима, за шта су осуђене и новчано кажењене за прекршај.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окр. Михаило Максимовић и бранилац окривљених.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 2. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 748/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
По налажењу Апелационог суда оптужба да је окр, Михаило Максимовић извршио два кривичан дела трговина људима није потврђена изведеним доказима, те је првостепени суд правилно, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, у одсуству доказа када је у питању овај део оптужбе, не дирајући у објективни идентитет оптужбе, доказане кривичноправне радње окр. Максимовића правно квалификовао као два кривична дела посредовање у вршењу проституције, с тим да је из чињеничног описа изоставио радње за које није било основа у изведеним доказима, као и једно кривично дело посредовање у проституцији у саизвршилаштву, за које га је огласио кривим. Уједно, на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је примењен Кривични закон када је окр. Душан Миленковић оглашен кривим за два кривична дела посредовање у вршењу проституције. Испитујући побијану пресуду у погледу одлуке о казни, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд, приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције, правилно утврдио све околности које утичу да казна буде већа или мања и исте је, супротно наводима у изјављеним жалбама, правилно оценио. Правилно је првостепени суд ценио олакшавајуће околности које је утврдио на страни окривљених и то да су признали извршење кривичног дела за која су оглашени кривим, чиме су допринели бржем и ефикаснијем окончању поступка, њихово искрено држање пред судом, исказано кајање, старосну доб, те отежавајући околност на страни окр. Максимовића и то његову ранију осуђиваност, између осталог и за исто кривично дело за које је оглашен кривим, као и одсуство отежавајућих околности на страни окр. Миленковића, и правилно их осудио на јединствене казне затвора и то окр. Максимовића у трајању од 3 године и 2 месеца, а окр. Миленковића у трајању од 1 године и 4 месеца, налазећи да су овако одмерене казне затвора довољне и нужне да се њима оствари сврха кажњавања, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција.
31.октобар 2024. године
У.П.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Првог основног суда у Београду К 844/23 од 3. јуна 2024. године окр. УП је због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 3 КЗ и кривичног дела злостављање и мучење из члана 137 став 1 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 7 године и 8 месеци и изречену су му мере безбедности.
Окривљени УП је оглашен кривим што је у временском периоду од 19. марта па до 25. марта 2023. године у Београду у стану 1, безобзирним понашањем угрожавао телесни интегритет и спокојство члана своје породице-ћерке-малолетне оштећене АА, на тај начин што је у наведеном периоду оставио малолетну оштећену АА без надзора и адекватне родитељске бриге и неге, услед чега је доведена у стање екстремне кахектичности (слабог здравственог стања, рђавог изгледа), дехидрираности са пратећим поремећајем-смањењем елетролита у организму, те што је у временском периоду од 19. марта па до 24. марта 2023. године у Београду, у стану 2, злостављао своју емотивну партнерку ББ и поступао према њој на начин којим се вређа људско достојанство.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 3. октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 874/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе Јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр. УП због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 3 КЗ и кривичног дела злостављање и мучење из члана 137 став 1 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 8 месеци, док су у преосталом делу жалбе одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
По оцени Апелационог суда, када се имају у виду сви изведени докази које је првостепени суд детаљно анализирао у побијаној пресуди и навео јасне и аргументоване разлоге због којих изведене доказе прихвата, а које, не жалба браниоца окривљеног којом оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и указује на битне повреде одредаба кривичног поступка и повреду Кривичног закона су неосноване.
Међутим, анализирајући правилност првостепене пресуде у делу одлуке о казни у ком делу је побијају и јавни тужилац и бранилац, Апелациони суд у Београду је мишљења да је жалба јавног тужиоца делимично основана. Наиме, првостепени суд је приликом доношења одлуке о врсти и висини казне правилно од олакшавајућих околности ценио његову неосуђиваност, делимично признање и кајање везано за предузете радње кривичног дела насиље у породици, а од отежавајућих околности ценио пре свега јачину угрожавања и повреде заштићеног добра у односу на малолетну оштећену АА, али и у односу на оштећену ББ, те је ценио степен кривице окривљеног, побуде из које је дело учињено, јачину угрожавања заштићеног добра и повреду заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, његово држање после учињеног кривичног дела, однос према жртви кривичног дела, тежину учињеног кривичног дела и личност окривљеног, али по налажењу другостепеног суда наведеним околностима првостепени суд није дао адекватан значај. По оцени Апелационог суда у складу са овим утврђеним околностима, те дајући им адекватан значај, окривљеном је за кривично дело насиље у породици, утврдио казну затвора у дужем временском трајању и то казну затвора у трајању од 8 година, а прихватио као правилно утврђену казну затвора за кривично дело злостављање и мучење у трајању од 10 месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 8 месеци налазећи да ће се са наведеном казном утицати на окривљеног, али и на друге, да убудуће не врше оваква или слична кривична дела, те да ће се постићи сврха кажњавања и сврха изрицања кривичних санкција.
31.октобар 2024. године
КАТАРИНА ПЕТРОВИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Ваљеву К 14/24 од 23. јула 2024. године окр. Катарина Петровић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело из члана 98 став 1 Закона о тајности података.
Оптужним предлогом Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву окр. Катарини Петровић је стављено на терет да је 14. јуна 2023. године, у службеним просторијама ПУ у Ваљеву, неовлашћено непозваном лицу учинила доступним документа која су јој поверена и која представљају тајне податке са ознаком тајности „поверљиво“, на тај начин што је наведеног дана као полицијски службеник, за време док је била радно ангажована, најпре преко своје приступне шифре приступила информационом систему МУП РС, апликацији „Дневник догађаја“, који садржи податке означене ознаком тајности „поверљиво“, затим извршила преглед догађаја евидентираног под бројем ...., одштампала га, фогографисала својим мобилним телефоном и тако сачињене фотографије из инфромационог система МУП РС путем друштвене мреже Twitter проследила на налог корисника Маринике Тепић и тако учинила доступним неовлашћеном лицу Мариники Тепић.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 30. септембра 2024. године донео је пресуду Кж1 990/24 којом је одбио као неосновану жалбу и потврдио првостепену пресуду.
Према ставу Апелационог суда, првостепени суд је правилно закључио да у поступању окривљене Катарине Петровић, које је предмет оптужног предлога, нема елемената кривичног дела које јој је стављено на терет, будући да се подаци које је окривљена доставила, а који се односе на саобраћајну незгоду не могу сматрати тајним податком у смислу Закона о тајности података. Притом, како то првостепени суд правилно закључује, достављени податак није од стране надлежност органа ни одређен, ни означен као тајни податак са одређеним степеном тајности, а што је неопходно да би уопште постојало кривично дело које је предмет оптужбе. Додатно, током поступка изведеним доказима на несумњив начин је утврђено да су подаци о предметној саобраћајној незгоди јавност већ била обавештена тојест да су подаци о наведеној саобраћајној незгоди учињени доступним јавности пре 14. јуна 2023. године (што је време које је у оптужном акту опредељено као време извршења кривичног дела за које се окривљена терети).
Према ставу Апелационог суда, првостепени суд правилно закључује да се у конкретном случају подаци о саобраћајној незгоди која се догодила 6. марта 2023. године око 17,00 часова у Београду, који су унети у апликацију „Дневник догађаја“ и у апликацију „Саобраћајне негозоде-СН листе“, а који су затим прослеђени Првом основном јавном тужилаштву у Београду и Удружењу осигуравача Србије, свакако не могу сматрати подацима од интереса за Републику Србију, који, ради заштите њеног интереса односно спречавања штете по интересе Републике Србије, морају имати степен тајности односно не могу имати својство тајног податка и податка од интереса за Републику Србију, из ког разлога ознаку тајности ( ни „поверљиво“ ни „интерно“) нису ни имали. Поступање окривљене противно Обавезној инструкцији о правилима и поступцима у коришћењу информационог система Министарства унутрашњих послова, може бити предмет вођења дисциплинског поступка због повреде радне обавезе, али не и основ кривичноправне одговорности окривљене, како је то правилно првостепени суд закључио. Дакле, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, суд није „одузео сваки доказни кредибилитет“ предметној Обавезној инструкцији, већ је правилно закључио да је она без утицаја на одлучивање у конкретној кривичноправној ствари.
Како је изјављеном жалбом правилност и законитост првостепене пресуде неосновано доведена у питање, то је Апелациони суд, донео одлуку као у изреци.
25.октобар 2024. године
С.Ђ. И ДР.
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Другог основног суда у Београду К 111/23 од 15. маја 2024. године, окривљена С.Ђ. је због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 3 КЗ осуђена на казну затвора у трајању од 2 године. Оштећена је упућена да имовинско-правни захтев оствари у парничном поступку.
Такође, првостепеном пресудом је према окривљеној С.Ђ. и П.П. одбијена оптужба којом им се ставља на терет да су извршили кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 КЗ.
Окривљена С.Ђ. је оглашена кривом што је неутврђеног дана у августу 2022. године, дрским безобзирним понашањем и применом насиља, угрозила спокојство и телесни интегритет члана своје породице, малолетне ћерке, на тај начин што је у јутарњим часовима неутврђеног дана у августу, у дневној соби, у присуству Л.Ђ. која је све снимала својим мобилним телефоном, физички напала малолетну кћерку стару 3 године, коју је једном руком држала за руке и док је дете плакало више пута ударила у пределу лица и главе, говорећи јој: „За лепотана из Сомбора, Зоран у затвор због тебе, знаш, мали Зоран у затвор због тебе, због тебе..“ све време ударајући малолетну оштећену, а затим је са обе руке свом снагом бацила на под гороврећи јој: „Још нисам завршила са тобом, сад целу годину има да те бијем, за Зорана, да те питам зашто га дираш устани, устани и дођи овамо нисам још завршила са тобом“, а када је малолетна оштећена почела да се удаљава обратила јој се са речима „Дођи овамо, немој да те јурим, ако ти дођем готова си, дођи овамо, зашто дираш Зорана, Зорана, зашто дираш“.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Бранилац окривљене.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 22.октобра 2024. године донео је пресуду Кж1 956/24 којом је одбио као неосновану жалбу и потврдио првостепену пресуду у осуђујућем делу.
По оцени Апелационог суда на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон, када је нашао да се у радњама окривљене С.Ђ. стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела насиља у породици, с обзиром да је окривљена дрским и безобзирним понашањем, те применом насиља угрожавала спокојство и телесни интегритет члана своје породице, малолетне оштећене, а за које дело је и оглашена кривом. Првостепени суд је правилно поступио када је одбрану окривљене ценио као нејасну, нелогичну, неуверљиву, те дату са циљем избегавања кривичне одговорности.
Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији, и то, од олакшавајућих околности на страни окривљене, њене личне прилике, чињеницу да је у питању млада особа, док је као отежавајуће околности ценио чињеницу да се окривљена ни једног момента није покајала пред судом, па је правилно поступио када ју је осудио на казну затвора у трајању до 2 године. Према оцени Апелационог суда, овако изречена кривична санкција је адекватна степену кривице окривљене, тежини извршеног кривичног дела и околностима под којима је кривично дело извршено и истом ће се остварити сврха кажњавања, те су стога супротни жалбени наводи браниоца окривљене, да је казна престрога, оцењени као неосновани.
25. октобар 2024. године
БОЈАН ТАТОМИРОВ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 163/23 од 14. децембра 2023. године, окривљени Бојан Татомиров је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 12 година и изречена му је мера безбедности одузимања предмета и то једног преправљеног стартно-гасног сигналног пиштоља. Оштећени су упућени да имовинско-правне захтеве остваре у парничном поступку.
Окривљени Бојан Татомиров је оглашен кривим што је 7. децембра 2022. године у насељу Угриновци, у стању битно смањене урачунљивости, лишио живота оштећеног Дражена Делевића, из ватреног оружја које је неовлашћено носио у стању урачунљивости, на тај начин што је, након краће расправе са оштећеним, који је путничким возилом дошао испред куће у којој је окривљени живео као подстанар, окривљени у руци неовлашћено носио преправљен стартно-гасни сигнални пиштољ произвођача „Зораки“, уклоњеног фабричког броја, када је у правцу главе и тела оштећеног, који је стајао на коловозу поред путничког возила у присуству извесног „Даке“, из непосредне близине испалио 5 пројектила од којих је оштећени задобио вишеструке телесне повреде које повреде представљају збирно повреду тешке телесне природе које су у моменту настанка биле опасне по живот услед којих је оштећени преминуо, након чега се окривљени путничким возилом удаљио са лица места.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Окривљени и његови браниоци.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 3. октобра. године решење Кж1 562/24 којим је, усвајањем жалби, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење и окривљеном Татомирову продужио притвор.
По налажењу Апелационог суда основано се изјављеним жалбама побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка јер су у образложењу пресуде изостали јасни и довољни разлози у погледу чињеница које су предмет доказивања, а која се односе на урачунљивост окривљеног. С тим у вези првостепени суд је пропустио да наведе правно ваљане разлоге у погледу оцене налаза и мишљења вештака психијатра и психолога, и одбране окривљеног, због чега није било могуће испитати законитост и правилност пресуде.
Имајући у виду противрчне разлоге првостепеног суда, на шта се основано указује у изјављеним жалбама, првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Такође, Апелациони суд је оценио да и даље стоје разлози за притвор у односу на окривљеног Бојана Татомирова, те је истом продужио притвор, налазећи да и даље постоје околности које оправдавају задржавање окривљеног у притвору, а у циљу несметаног вођења кривичног поступка.
18. oктобар 2024. године
ДУШАН ДОБРЕСКОВ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Панчеву К 34/23 од 22. маја 2024. године окр. Душан Добресков је због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 13 година, те му је изречена мера безбедности.
Окривљени Душан Добресков је оглашен кривим што је 22. априла 2023. године, у Панчеву, у стању у коме је његова способност да схвати значај свог дела и могућност да управља својим поступцима била битно смањена, у стању алкохолне пијаности тешког степена са 2,23 промила алкохола у крви, лишио живота оштећену Јелену Стефанов, тако што је током разговора са Н.В. о плановима за продају њихових кућа у низу инвеститорима, што укључује и кућу оштећене, схватио да могућност продаје свих кућа пропада, јер оштећена превише тражи за своју кућу, за време док је Н.В. отишла да још једном о томе разговара са оштећеном и позвала је да изађе на своју капију, окривљени је из своје куће узео нож и дошао до куће оштећене, где је на улици испред куће затекао оштећену која је већ завршила разговор са Н.В. где се окривљени, најпре, краће задржао у разговору са оштећеном, а потом ушао у њено двориште, па у кућу, а оштећена ушла за њим, након чега је напао оштећену у дневној соби, стезао је руком за врат, наневши јој тешку телесну повреду и кухињским ножем који је донео са собом задао оштећеној пет убодних рана у пределу груди и стомака, наневши јој смртоносну рану, те лаке телесне повреде, од којих повреда је преминула на лицу места, упркос хитној медицинској помоћи која јој је пружена.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 2. октобра 2024. године донео пресуду Кж1 890/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.
18. oктобар 2024. године
МИЛОШ ЋЕРАНИЋ
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Вишег суда у Београду К 96/19 од 1. децембра 2023. године окр. Милош Ћеранић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 30 година. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парнични поступак.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљени и његови браниоци.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 5. септембра 2024. године донео је пресуду Кж1 485/24 којом је, усвајањем жалби окривљеног и његових бранилаца, преиначио првостепену пресуду и окр. Милоша Ћеранића због извршења кривичног дела убиство из члана 113 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 15 година. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
Окривљени Милош Ћеранић је оглашен кривим што је 26. новембра 2018. године, у Београду, лишио живота оштећеног Драга Божовића и неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, на тај начин што се састао са оштећеним и то тако што га је претходно са мобилног телефона контактирао како би са њим разјаснио и регулисао проблеме око недозвољених послова који су их повезивали, поневши том приликом са собом ватрено оружје за коју није имао дозволу надлежног државног органа и које је заједно са муницијом набавио од НН лица за износ од 300,00 евра и том приликом дошао са својим друговима Б.Б, У.Ц. и С.Т, те након што је оштећени путничким возилом којим је управљао Г.У, а у возилу се налазио и М.Ш. заједно са њим изашао из возила, међусобно се поздравили са окривљеним, дошло је до краће вербалне расправе између окривљеног и оштећеног, да би у једном моменту оштећени почео да се удаљавао од окривљеног, када је окривљени из пиштоља који је извадио из џепа у тренутку док је оштећени стајао левом и лако задњом стране главе окренут ка устима цеви пиштоља, окривљени из истог испалио 6 пројектила у правцу оштећеног, па је услед дејства једног пројектила оштећени прво задобио устрелину главе и мозга, због којих повреда је оштећени тренутно изгубио свест и почео да пада пут унапред, па је у току падања услед дејства другог пројектила задобио прострелину у горњој половини задње стране корена десне ушне шкољке, па је услед пада и удара у под задобио повреде главе, након чега је окривљени побегао са места догађаја, док је оштећени услед устрелине главе и мозга које време наношења само за себе представља тешку и по живот опасну телесну повреду преминуо 30. новембра 2018. године у КБЦ Земун.
По налажењу Апелационог суда, чињенично стање у поступку је правилно и потпуно утврђено и поткрепљено свим изведеним доказима, али је Апелациони суд нашао да је првостепени суд подводећи утврђено чињенично стање под правну квалификацију кривичног дела погрешно закључио да су се у радњама окривљеног стекла сва битна обележја кривичног дела тешко убиство. У конкретном случају да би било речи о овом кривичном делу било је неопходно да се докаже подмуклост, а што није доказано након спроведеног доказног поступка, јер окривљени радње кривичног дела није извршио на посебно прикривен начин, нити је по мишљењу Апелационог суда испољио лукавост и препреденост која превазилази нормалну обазривост код извршења овог кривичног дела. Према ставу Апелационог суда, одлука да се изврши кривично дело тешко убиство се не доноси у кратком периоду, већ се напротив дуговремено и промишљено планира на убиства како би се предузело у време и на месту које гарантује његову пуну ефикасност. Изненадно поступање окривљеног приликом извршења кривичног дела, да је извадио пиштољ и пуцао у окривљеног објективно се може прихватити као елемент подмуклости, али у том случају недостаје елемент субјективне природе који карактерише зла намера окривљеног, поквареност и перфидност. С обзиром на утврђено чињенично стање, да није утврђено да је окривљени смишљено, плански искористио време оштећеног, нити да је намерно код оштећеног пре критичног догађаја учврстио однос поверења, нити је злоупотребио поверење оштећеног (тим пре што нису били пријатељи и да су у критичном периоду имали нерашчишћене односе) не може се говорити о кривичном делу тешко убиство. С обзиром на све утврђене чињенице у току првостепеног поступка, Апелациони суд је мишљења је да су се у радњама окривљеног стекла сва битна облежја кривичног дела убиство. Такође, у току поступка неспорно је на основу изведених доказа, а и признања окривљеног утврђено да је окривљени критичном приликом неовлашћено са собом носио ватрено оружје чиме је извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 КЗ у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
Анализирајући околности које су од утицаја на висину казне, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да се ради о млађој особи која није раније осуђивана, породичне прилике, да је изразио кајање, као и да је признао извршење кривичног дела, док отежавајућих околности није нашао. Приликом доношења одлуке о висини казне, Апелациони суд је, свакако, ценио и чињеницу да је окривљени лишио живота младог човека који је био ненаоружан, те је у склопу свих наведених околности окривљеног осудио на казну затвора у трајању од 15 година, налазећи да ће се истом у потпуности постићи сврха кажњавања.
11. октобар 2024. године
ВУК ТИЦА
ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Пресудом Првог основног суда у Београду К 1238/21 од 14. маја 2024. године окр. Вук Тица је због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278 став 3 КЗ осуђен на казну у трајању од 1 године и 6 месеци и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара.
Окривљени Вук Тица је оглашен кривим што је 8. јула 2020. године, у Београду, општеопасном радњом – пожаром изазвао опасност за имовину већег обима на месту где је окупљен већи број људи, на тај начин што је за време протеста испред дома Народне скупштине пришао службеним возилима МУП РС која су била паркирана на стази између Главне поште и цркве Светог Марка, те је каменом поломио стакло након чега је контактом отвореног пламена упаљача са лако запаљивом материјом. поспешивачем горења изазвао пожар на наведеним возилима који се проширио и на друго возило које се налазило у непосредној близини, те је потом отишао до другог полицијског возила, те је каменом поломио стакло на истом и контактом отвореног пламена упаљача са лако запаљивом материјом – поспешивачем горења изазвао пожар на наведеном возилу, а затим је дошао до „полицијске марице“ каменом поломио стакло на возилу и ушао у возило, након чега је на исти начин изазвао пожар и на том возилу, те се удаљио од предметних возила.
ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ
Јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.
ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА
Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 19. септембра 2024. године донео је пресуду Кж1 817/24 којом је, делимичним усвајањем жалбе Јавног тужиоца, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни и окр. Вука Тицу због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278 став 3 КЗ осудио на казну затвора у трајању од 2 године и на новчану казну у износу од 200.000,оо динара. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена.
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио коректно држање пред судом, док је од отежавајућих околности ценио његову упорност коју је исказао приликом извршења кривичног дела, али и ранију осуђиваност, не за истоврсно кривично дело. Међутим, првостепени суд није дао довољан значај чињеници да је критичном приликом дошло до оштећења пет моторних возила, да је окривљени предузео радње кривичног дела опасном радњом – пожаром и изазвао опасност за имовину већег обима на месту где је окупљен већи број људи, које околности не могу остати занемарене и, по оцени овог Суда, нису такве да би се окривљени осудио на казну затвора која је ближа прописаном минимумуму за ово кривично дело. Имајући у виду да је реч о осуђиваном лицу, Апелациони суд је мишљења да би се казном затвора у трајању од 2 године могло утицати на окривљеног, али и на друге да убудуће не врше оваква, а ни слична кривична дела, из ког разлога је жалбу Јавног тужиоца делимично усвојио.
Тел: 00 381 11 363 50 41