Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Архива

28. јун 2024. године
НЕДЕЉКО ВАНОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом  Вишег суда у Београду К 493/21 од 20. новембра 2023. године окр. Недељко Вановић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 став 1 тачка 1 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. 
 
Окивљени Недељко Вановић је оглашен кривим што је дана 3/4 март 2021. године, у Београду, лишио живота на свиреп начин оштећеног Мирослава Милутиновића, на тај начин што је у стану у који је оштећени дошао око 16 часова како би са окривљеним разговарао о новцу на чијој предаји је у претходном периоду окривљени инсистирао са образложењем да му је новац обећан, након међусобне вербалне комуникације која се одвијала у спаваћој соби стана који је изнајмио заједно са Д.С. и Т.М. који су били присутни у стану, почео да удара отвореном шаком у пределу лица оштећеног који га је молио да престане и јаукао, а потом му затвореном шаком, ногом у обући, коленом и дрвеном летвом левалног облика нанео повреде у пределу главе, трупа, ногу и руку, док је оштећени покушавао да се одбрани заклањајући рукама главу, те је оштећеном нанео повреде од којих је преминуо, при чему је код оштећеног, током вишечасовног физичког насиља, био присутан доживљај страха максималног интензитета односно препаст због доживљаја телесне и животне угрожености, као и агоналне душевне патње потенциране физичким боловима, да би га око један сат када су се у стану налазила само њих двојица, јер су Д.С. и Т.М. напустили стан око 20,30 часова, изнео из стана вукући га низ степенице до лифта којим су се спустили до излаза из зграде, где га је обујмио испод руку и вукао га бетонском стазом а потом преко дворишта и након сто метара га спустио у шипражје, прекрио га сунђером и остацима дрвеног лежаја и удаљио се. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и бранилац окривљеног.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. јуна 2024. године донео је пресуду Кж1 211/24  којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.


 

21. јун 2024. године
САША КРСТИЋ И ДР.

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом  Вишег суда у Београду К 173/16 од 28. септембра 2022. године, због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 3 КЗ окр. Саша Крстић је осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, док су окр. Илија Миљковић и Душан Которчевић осуђени на казне затвора у трајању од по 11 година. Оштећени је ради остваривања свог имовинско-правног захтева упућен на парнични поступак.
 
Окривљени су оглашени кривим што су 19. октобра 2015. године, у Београду, по претходном договору, тешко телесно повредили оштећеног Вука Јоргачевића, тако што су возилом којим је управљао окр. Которчевић препречили пут оштећеном који се кретао скутером, након чега су из возила изашли окр. Крстић и Миљковић и пришли оштећеном кога је окр. Крстић држао рукама око струка, док га је окр. Миљковић металном шипком и песницом ударао по глави и телу, покушаајући да га угурају у возило, па како се оштећени опирао, окр. Миљковић је наставио да га металном шипком и песницом удара по глави, телу и ногама, након чега су га заједно угурали на  задње седиште возила и сели поред њега, где је окр. Миљковић наставио да га удара песницама, те су га одвезли до сплава у власништву окр. Крстића где су наставили да га туку по глави и целом телу металном шипком, песницама и да га шутирају ногама, након чега су га одвезли возилом и у Хумској улици избацили из возила у доњем вешу и чарапама, где је пронађен око 14,15 часова, након чега је превежен у Ургентни центар, којом приликом је задобио бројне повреде од чега је оштећени преминуо исте ноћи 20. октобра 2015. године.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоци окривљених.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 15. маја 2024. године донео је пресуду Кж1 289/23  којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.


 

18. јун 2024. године
КАТАРИНА ПЕТРОВИЋ

ПРВОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Пресудом Вишег суда у Ваљеву К 12/23 од 22. фебруара 2024. године окр. Катарина Петровић је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело из члана 98 став 1 Закона о тајности података.

Оптужницом Јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву окр. Катарини Петровић је стављено на терет да је 14. јуна 2023. године, у службеним просторијама ПУ у Ваљеву, неовлашћено непозваном лицу учинила доступним документа која су јој поверена и која представљају тајне податке са ознаком тајности „поверљиво“, на тај начин што је наведеног дана као полицијски службеник, за време док је била радно ангажована, најпре преко своје приступне шифре приступила информационом систему МУП РС, апликацији „Дневник догађаја“, који садржи податке означене ознаком тајности „поверљиво“, затим извршила преглед догађаја евидентираног под бројем ...., одштампала га, фогографисала својим мобилним телефоном и тако сачињене фотографије из инфромационог система МУП РС путем друштвене мреже Twitter проследила на налог корисника Маринике Тепић и тако учинила доступним неовлашћеном лицу Мариники Тепић. 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 7. маја 2024. године решење којим је, усвајањем жалбе Тужилаштва, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда основани су наводи жалбе да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка тако што је изрека противречна разлозима датим у истој. Ово с тога што првостепени суд у изреци ослобађа окривљену од оптужбе да је извршила кривично дело на основу одредбе која указује да ће се окривљени ослободити од оптужбе ако није доказано да је учинио дело за које је оптужен, док у образложењу пресуде првостепени суд наводи да је у конкретном случају утврдио да нема кривичног дела, јер у радњама окривљене нису остварени сви елементи кривичног дела, тачније није било противправног поступања окривљене, па  закључује да нема елемената кривичног дела. Имајући у виду наведено, а полазећи од тога да су разлози првостепене пресуде противречни изреци, због чега није могуће испитати законитост и правилност пресуде, на који начин је утврђена битна повреда одредаба кривичног поступка, то је првостепена пресуда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. 


 

 
Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje