Архива

Решењем Вишег суда у Смедереву Кв 77/24 од 8. марта 2024. године продужен је притвор до 30 дана окр. Урошу Блажићу (због постојања разлога из члана 211. став 1. тачка 1, 3. и 4. Законика о кривичном поступку) који се налази у притвору од 5. маја 2023. године, окр. Радиши Блажићу (због постојања разлога из члана 211. став 1. тачка 3. и 4. Законика о кривичном поступку), који се налази у притвору од 10. маја 2023. године, окр. Горану Гавриловићу (због постојања разлога из члана 211. став 1. тачка 4. Законика о кривичном поступку), који се налази у притвору од 24. маја 2023. године и окр. Борису Гавриловићу (због постојања разлога из члана 211. став 1. тачка 4. Законика о кривичном поступку), који се налази у притвору од 9. јуна 2023. године.

Бранилац окр. Уроша Блажића.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 23. марта 2024. године донео је решење Кж2 736/24 којом је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног Уроша Блажића и потврдио првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Уроша Блажића, како је овај окривљени основано сумњив да је предузимао бројне радње у циљу свог бекства и скривања од органа гоњења, како у току, тако и након извршења кривичног дела за које је основано сумњив, то све наведене околности, како то правилно закључује првостепени суд, у својој међусобној повезаности указују на опасност да ће се овај окривљени, уколико се нађе на слободи крити, односно дати у бекство и тако остати недоступан суду, због чега његово задржавање у притвору по том основу представља нужну и неопходну меру у циљу обезбеђења његовог присуства и несметаног вођења овог кривичног поступка.

Надаље, имајући у виду да је окр. Урош Блажић приликом предузимања радњи за које је основано сумњив, а које су предузете у релативно кратком временском периоду и континуитету, према основаној сумњи испољио нарочиту упорност, истрајност, безобзирност, бруталност и одсуство сваке емпатије према оштећенима, остављајући их без икакве помоћи и напуштајући потпуно мирно лице места догађаја и испољавајући све време изузетно висок степен криминалне воље, то правилно првостепени суд закључује да исте у својој међусобној повезаности представљају особите околности које указују на опасност да ће овај окривљени, у случају боравка на слободи, у кратком временском периоду поновити кривично дело, због чега се његово  задржавање у притвору и по овом основу показује као нужним.

Такође, по мишљењу Апелационог суда, правилно  је првостепени суд утврдио да су испуњени услови да се окр. Урош Блажић задржи у притвору и због узнемирења јавности имајући у виду да постоји основана сумња да је овај окривљени извршио кривично дело тешко убиство, те да су начин извршења и тежина последица довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка.

Пресудом Вишег суда у Београду К 671/18 од 13. јуна 2023. године окр. Предраг Ратковић је због извршења кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213. став 2. КЗ у стицају са кривичним делом посебни случајеви фалсификовање исправе из члана 356. тачка 5. КЗ и, у саизвршилаштву, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 16 година и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, док је окр. Стефан Благојевић због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година (у коју казну му је урачуната раније утврђена правноснажна казна затвора у трајању од 6 година). Окривљени су обавезани да на име имовинско-правног захтева за накнаду материјалне штете оштећеној Т.М. исплате износ од 65.892,оо динара, док је за остваривање имовинско-правног захтева за накнаду нематеријалне штете ова оштећена, као и тражени имовинско-правни захтев малолетне оштећене Н.К, као и оштећени Д.Б. упућени на парницу.

 

Окривљени Предраг Ратковић је оглашен кривим што је: 

 

• у ноћи између 7/8. децембра 2015. године, без пристанка овлашћеног лица, обијањем користио туђе моторно возило марке „Голф“, тамно плаве металик боје, власништво Ж.К, на тај начин што је пришао возилу и употребом подесног предмета шрафцигера и механичке силе, поломио браву возачевих врата, а затим уз помоћ специјализованог алата за крађу возила исто стартовао и удаљио се са лица места, да би затим 9. децембра 2015. године у Милешевској улици у Београду, неовлашћено употребио прави знак – регистарску таблицу, те што је исту у ноћи 8/9. децембар 2015. године демонтирао са путничког возила марке „Голф“, власништво М.М. на тај начин што је пришао возилу док се исто налазило уредно паркирано у Београду и са истог демонтирао предњу и задњу регистарску таблицу возила, те је затим исте монтирао на возило марке „Голф 4“ тамно плаве металик боје, које је претходно обио на описани начин, након чега је управљао у јавном саобраћају наведеним возилом;

 

• дана 9. децембра 2015. године, у Милешевској улици у Београду, у саизвршилаштву, по претходном договору и остварујући захедничку одлуку, окр. Стефан Благојевић лишио живота сада пок. Владимира Бјелановића, а окр. Ратковић битно допринео извршењу кривичног дела, на тај начин што је, по претходном договору, тог дана изашао из куће и заједно са окр. Благојевићем се возилом на којем је он претходно заменио регистарске таблице, се довезао до Милешевске улице у Београду, те када су дошли до те Улице окр. Благојевић је изашао из возила у којем се налазио на месту сувозача и у непосредној близини чекао да изађе из зграде оштећени, те када је оштећени изашао из зграде у друштву своје ванбрачне супруге Т.М. и ушао у возило марке „Рено“ које је било уредно паркирано и у тренутку када је сео на место возача, а Т.М. на место сувозача, пришао предњој страни возила и држећи обема рукама које су биле испружене испред његовог тела ватреним оружјем кроз ветробранско стакло испалио два пројектила иако је видео да Т.М. седи на место сувозача, којом приликом је оштећеном Бјелановићу нанео повреду, које повреде су у тренутку наношења представљале лаку телесну повреду, након чега оштећени Бјелановић излази из возила и почиње да бежи Милешевској улици у правцу Каленић пијаце, а окр. Благојевић у том тренутку из НН ватреног оружја испаљује укупно 19 хитаца у правцу оштећеног, којом приликом оштећеном наноси повреде које су у свом скупном садејству представљале безусловну смртну повреду, а затим окр. Благојевић пролази између паркираних возила, прелази улицу и улази у возило на место сувозача, а у којем га је, по претходном договору, чекао окр. Ратковић и који га је претходно довезао и удаљавају се са лица места Милешевском улицом у смеру ка Црвеном крсту, возило паркирају у близини куће у којој је живео окр. Ратковић, а затим улазе у кућу, да би истог дана око 19 часова окр. Ратковић од стране полицијских службеника био лишен слободе након уласка у наведено возило.

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окр. Стефан Благојевић и његови браниоци, као и бранилац окр. Предрага Ратковића.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 20.  фебруара 2024. године пресуду Кж1 1150/23 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду.

 

У образложењу пресуде Апелационог суда се, између осталог, наводи да је суд везано за претходни договор окривљених дао јасне и аргументоване разлоге. Наиме, Суд сматра да је постојање договора између окривљених да изврше заједничку одлуку и лише живота сада пок. Бјелановића сасвим очигледно из њиховог усклађеног и циљног поступања. Наиме, окр. Ратковић је у битном допринео извршењу овог кривичног дела по очигледном договору прво прибављајући на описани начин возило „Голф“, а затим таблице са другог „Голфа“, кратко време пре планираног и спроведеног извршења кривичног дела, а све ради њихове теже идентификације и прикривања трагова, те возећи овај „Голф“ са места извршења и са евидентном улогом да се возила „Голф“ на неки начин ослободи у току следеће ноћи, а у чему је био спречен благовременом интервенцијом полиције. Суд је ценио и чињеницу да је у поседу остала футрола ЦЗ 99 без каиша са чичак траком и дрикером, који је остао у сувозачевим вратима, као и црна јакна, као предмети који су, као и возило, употребљени приликом извршења кривичног дела. У подели улога, Благојевићу је припала улога егзекутора, а Ратковићу логистика. Када се имају у виду сви наведени докази, и по налажењу Апелациониог суда неспорно је утврђен претходни договор између окривљених.

 

Испитујући правилност првостепене пресуде у делу одлуке о казнама, Апелациони суд је мишљења да је правилно првостепени суд приликом одмеравања казне за оба окривљена од отежавајућих околности узео чињеницу да су раније осуђивани, док је од олакшавајућих околности на страни окривљених првостепени суд правилно на страни окр. Ратковића ценио његове породичне прилике, његово здравствено стање и здравствено стање члана његове породице, а од олакшавајућих оклности на страни окр. Благојевића да је у време извршења казне био млађе лице, да је имао 25 година. По налажењу Апелационог суда, правилно је првостепени суд нашао да су испуњени сви услови да се за кривично дело убиство изрекну максималне казне, због заједничких отежавајућих оклности и то: планирања, дуге припреме, безобзирности, немилосрдности и ликвидације на јавном месту, такорећи у ширем центру града, које је морало изазвати и узнемирење шире јавности. У склопу наведених олакшавајућих и отежавајућих околности правилно је првостепени суд, пре свега, окр. Предрага Ратковића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 16 година и новчану казну у износу од 200.000,00 динара, а окр. Благојевића на јединствену казну затвора у трајању од 20 година (у коју казну му је урачуната раније утврђена правноснажна казна затвора у трајању од 6 година).

Пресудом Вишег суда у Београду К 333/22 од 9. фебруара 2023. године, због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 1. КЗ, окр. Мирослав Микић и Слободан Коврлија су осуђени на казне затвора у трајању од по 30 година, док је окр. Марко Ивковић осуђен на казну затвора у трајању од 20 година, те је према окривљенима изречена мера безбедности. 

 

Окривљени су оглашени кривим што су у ноћи између 21. и 22. септембра 2019. године на Кеју ослобођења бб у Београду – Земуну, у стању смањене урачунљивости, остварујући заједничку одлуку, у саизвршилаштву, лишили живота оштећеног Роберта Ромић на свиреп начин, на тај начин што су се окривљени нашли са оштећеним у Земуну и кренули заједно ка Земунском кеју, те су окривљени заједно и у континуитету ударали и шутирали оштећеног, па су се зауставили у једном шумарку у близини хотела „Југославија“, где је окр. Микић малтретирао оштећеног, па након што су сви заједно дошли до објекта „Grand casino Beograd“ окривљени су задали оштећеном велики број удараца у пределу главе и тела и то рукама, ногама и металном шипком, које ударце су окривљени наносили оштећеном у врменском трајању од два сата а које повреде су оштећеном причињавале патњу и бол, при чему су окривљени имали свест да оштећеном  наносе патњу, којом приликом је оштећени задобио тешке телесне повреде, након чега су бацили оштећеног у реку Дунав, а беживотно тело оштећеног је пронађено 27. септембра 2019. године, с тим што су могућности окр. Микића и Ивковића да схвате значај свог дела и да управљају својим поступцима биле смањене, али не и битно, а код окр. Коврлије биле смањене до степена битног, али не и битно. 

Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, окр. Марко Ивковић и Мирослав Микић, те њихови браниоци, као и бранилац окр. Слободана Коврлије. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 20. фебруара 2024. године решењем Кж2 386/24 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепено решење.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилно одлучио да прикупљени докази у досадашњем току овог кривичног поступка дају довољно основа за закључак да постоји оправдана сумња да је окр. Урош Блажић извршио кривична дела која му се оптужницом стављају на терет, те како није утврдио да је у конкретном случају потребно боље разјашњење ствари да би се испитала основаност оптужбе нити да се истрага допуни, а при томе није нашао ни да постоје законски разлози које би могле да доведу до обуставе кривичног поступка, односно одбијање оптужбе, то је донео правилну одлуку када је потврдио наведену оптужницу о чему је у образложењу првостепеног решења дао јасне, детаљне и аргументоване разлоге.

У односу на став првостепеног суда да се огласи месно ненадлежним за поступање у односу на окр. Горана и Бориса Гавриловића Апелациони суд налази да је првостепени суд донео правилну одлуку у том делу, те да је за исту дао јасне, детаљне и исцрпне разлоге. У конкретном случају постоји оправдана сумња да је кривично дело које се ставља на терет овим окривљенима извршено на подручју Вишег суда у Крагујевцу. Надлежност вишег суда у првом степену кривице се опредељује прописаном казном имајући у виду да виши суд суди за кривична дела за које је као главна предвиђена казна затвора преко 10 година. У фази истраге вођен је јединствен поступак према свој четворици окривљених због чињенице да је окр. Урош Блажић, након извршења кривичних дела за које је оправдано сумњив од стране полицијских службеника, пронађен у помоћном објекту окр. Горана Гавриловића, који му је ујак, док му је окр. Борис Гавриловић брат од ујака, те да постоји основана сумња да се ради о лицима која су помогла учиниоцу после извршења кривичног дела. Међутим, имајући у виду садржину диспозитива предметне оптужнице у делу који се односи на окр. Горана и Бориса Гавриловића актуелно за вођење јединственог поступка не егзистира ни основ из Законика о кривичном поступку којим је прописано да се јединствени кривични поступак може спровести и у случају када је више лица окривљено за више кривичних дела, али само ако између извршених кривичних дела постоји међусобна веза и ако постоје докази. У конкретном случају чињеничним описом изреке оптужног акта обухваћени су оружје, муниција, минско-експлозивна средства која се ни на који начин не доводе у везу са окр. Урошем и Радишом Блажићем, односно између кривичних дела чије се извршење ставља на терет окр. Урошу и Радиши Блажићу и кривичног дела чије се извршење ставља на терет окр. Горану и  Борису Гавриловићу не постоји међусобна веза нити их повезују међусобни докази.

Апелациони суд у Београду, након одржаног рочишта, дана 19. фебруара 2024. године донео је решење Кж-Кре 6/24 од 19. фебруара 2024. године којим је, уважавањем жалбе лица чије се изручење захтева, укинуо првостепено решење и предмет упутио првостепеном суду на поновно одлучивање. Такође решењем Апелационог суда Кж–Кре 9/24 од 19. фебруара 2024. године одбијене су као неосноване жалбе лице чије се изручење захтева и потврђено је решење Вишег суда Кре 25/23 – Кв 70/24 од 10.  јануара 2024. године којем је према лицу Gnyot Andrey, који се налази у притвору од 30. октобра 2023. године, продужен притвор за још два месеца, а најдуже до извршења одлуке о изручењу и не дуже од годину дана од дана притварања. 

 

По налажењу Апелационог суда, основано се изјављеном жалбом првостепено решење побија због битних повреда одредаба кривичног поступка и истиче да првостепени суд за своју одлуку да су испуњене законске претпоставке за издавање правосудним органима Републике Белорусије лица Gnyot Andrey није дао јасне и аргументоване разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, а исте су последица непотпуно утврђеног чињеничног стања и учињене битне повреде одредаба кривичног поступка. 

 

Наиме, одредбом члана 21. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима је прописано да ће истражни судија саслушати лице чије се изручење захтева о свим околностима битним за утврђивање постојања претпоставки за изручење, а нарочито о личним приликама, држављанству, односу према држави мољиљи и захтеву за изручење, те да саслушању присуствује јавни тужилац и бранилац који могу постављати питања, о чему се сачињава записник. 

 

Према стању у списима предмета, судија за претходни поступак је 30. октобра 2023. године саслушао лице чије се изручење захтева на околност издате међународне потернице која му је том приликом предочена. Надаље, из списа предмета се утврђује да је замолница Генералног тужилаштва Републике Белорусије од 15. новембра 2023. године, са екстрадиционом документацијом, првостепеном суду у копији достављена 1. децембра 2023. године, а у оригиналу 13.12.2023. године, те да лице Gnyot Andrey, након пријема  исте, није саслушан, а што је првостепени суд био у обавези да учини, без обзира на то што је лице претходно већ саслушано поводом издате потернице која му је предочена и на околност одређивања екстрадиционог притвора. 

 

Поводом ожалбеног решења Апелациони суд указује да, поред претпоставке за пружање међународне правне помоћи, суд мора да утврди и да ли су испуњене претпоставке за изручење и у конкретном случају да наведе јасне разлоге за закључивање да има довољно доказа да за основану сумњу да је лице чије се изручење тражи учинило кривично дело поводом којег се захтева изручење. Наиме, поред података које захтев за пружање међународне правне помоћи мора обавезно да садржи уз замолницу се мора приложити и документација и докази о постојању основане сумње. Следом изнетог, и првостепени суд је у образложењу своје првостепене одлуке морао да наведе те доказе. 

 

Основано се жалбом браниоца лица чије се изручење захтева указује да првостепено решење не садржи разлоге о претпоставци за изручење, односно да се из датих разлога првостепеног суда не види који докази поткрепљују основану сумњу да је лице чије се изручење захтева извршило кривично дело због којег се захтева његово изручење. Имајући у виду све наведено првостепено решење је укинуто и предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. 

 

При томе, Апелациони суд је одлучујући по жалбама на решење о продужењу притвора нашао да је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге због чега налази да је према лицу Gnyot Andrey нужно применити притвор као најтежу меру за несметано вођење поступка одлучивању о захтеву за пружање међународне правне помоћи Републике Белорусије. Апелациони суд је имао у виду чињенице наведене у жалбама али је нашао да степен опасности од скривања и бекства су и даље таквог интензитета да се за сада притвор не може заменити другом, блажом мером.