Архива

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 53/21 од 4. новембра 2022. године окр. Предраг Јанковић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, ради заштите интереса опште безбедности, од окр. Предрага Јанковића одузет је пиштољ и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништи. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 8. децембра 2023. године Кж1 1296/22 којом је, усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначио првостепену пресуду и окр. Предрага Јанковића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278, став 4. КЗ и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348, став 4. КЗ. Такође, окривљеном је изречена и мера безбедности одузимање пиштоља, као предмета који је употребљен за извршење кривичног дела, и наложено да се исти по правноснажности пресуде уништи.

(Напомена: против ове пресуде дозвољена је жалба у трећем степену) 

 

Окривљени Предраг Јанковић је оглашен кривим што је 4. октобра 2015. године у Панчеву, у стању битно смањене урачунљивости, под дејством алкохола од 2 промила, на сплаву, употребом ватреног оружја за који не поседује уредно издато одобрење надлежног органа за држање, као и за ношење, на месту где је окупљен већи број људи, изазвао опасност за тело људи, тако што је када су му пришли Д.Ч. и У.М, где се у близини налазио гост на сплаву Б.С, извадио пиштољ и држећи га у левој руци испалио један хитац из овог пиштоља, када су га сведоци оборили на под покушавајући да му отргну пиштољ, те је док се налазио на поду из овог пиштоља испалио још један хитац, када је на сплаву био већи број људи, услед чега су испаљени меци погодили оштећене Ј.Л. и М.Т, у пределу ногу, а који су задобили лаке телесне повреде. 

 

Правно оцењујући утврђено чињенично стање, а након отвореног претреса пред другостепеним судом, Апелациони суд је окривљеног огласио кривим због извршења кривичног дела изазивања опште опасности и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја јер се у његовим радњама стичу сви елементи, како објективни, тако и субјективни, наведених кривичних дела. 

 

Приликом одмеравања врсте и висине казне, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његове породичне прилике, да се оштећени нису придружили кривичном гоњењу, нити су поставили имовинско-правни захтев за накнаду штете, као и протек времена, док је од отежавајућих околности имао у виду његову ранију осуђиваност за разноврсна кривична дела, као и чињеницу да је исказао већи степен упорности и безобзирности, испаљивањем два хица, при чему се на месту догађаја налазио велики број лица. Суд је имао у виду да је окривљени био смањено, али не у битној мери способан да схвати значај свог дела, али смањено у битној мери способан да управља својим поступцима, али наведена чињеница није од утицаја с обзиром на то да је окривљени сам себе довео у то стање. Имајући у виду све наведено Апелациони суд је окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од 3 године нашавши да је иста сразмерна степену кривице окривљеног и тежини извршених кривичних дела и као таква нужна и довољна да се према окривљеном у потпуности оствари сврха кажњавања, у оквиру опште сврхе кривичних санкција. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 587/19 од 15. јула 2020. године због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ (од чега окр. Јовић помагањем) окр. Оливера Баста је осуђена на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, док је окр. Зарија Јовић осуђен на казну кућног затвора са електронским надзором у трајању од 9 месеци, те је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом од привредних друштава.

 

Такође, првостепеном пресудом је одбијена оптужба према окр. Јадранки Старчевић, Ивани Ђукић и Жикици Пауновићу за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. КЗ, те су окр. Ивана Ашанин, Зоран Крстић и Љубица Стојмировић ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234, став 3. КЗ. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, донео је 12. децембра 2023. године пресуду Кж1 848/23 којом је, усвајањем жалби бранилаца окр. Јадранке Старчевић, Ивана Ђукића и Жикице Шауновића, преиначио првостепену пресуду и окр. Јадранку Старчевић, Ивана Ђукића и Жикицу Шаиновића ослободио од оптужбе да су извршили по једно кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234, став 3. КЗ. У преосталом делу, који се односи на наведене окривљене, као и на окр. Ивана Ашанина, Зорана Крстића и Љубицу Стојмировић, жалба Вишег јавног тужилаштва у Београду је одбијена и првостепена пресуда је потврђена. 

 

(Напомена: у односу на окр. Оливеру Басту и Зарију Јовића поступак је правноснажно окончан пресудом Апелационог суда Кж1 617/21 од 12. маја 2022. године, док је у односу на окр. Стачевић, Ђукића, Шаиновића, Ашанина, Крстића и Стојмировића наведена пресуда била укинута у трећен степену и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање). 

 

Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду окривљенима је стављено на терет да су у периоду од 2005. године до 5. јула 2006. године, у Београду, помогли окр. Басти у извршењу продуженог кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица стављањем на располагање средстава извршења кривичног дела, и то окр. Старчевић у својству одговорног лица, власника и директора привредног друштва „Јадрас“ д.о.о. са седиштем у Београду, окр. Пауновић као одговорно лице у својству власника и директора привредног друштва „БГ Импекс“ д.о.о. са седиштем у Београду и окр. Ђукић као одговорно лице у својству власника и директора привредног друштва „Даком интернационал“ д.о.о. са седиштем у Београду, тако што су, да би се прикрила чињеница да се роба набавља само од привредног друштва „Стабакс“, чији је директор био супруг окр. Басте, који је знајући да ће се роба сигурно продати привредном друштву „НИС Југопетрол“ неосновано и вишеструко увећавао цене производа, окр. Старчевић, Ђукић и Пауновић ставили на располагање пословну документацију и рачуне својих привредних друштава како би се исти појављивали као добављачи пред привредним друштвом „НИС Југопотрол“, па је продаја робе само фиктивно спроведена преко њихових привредних друштава, а зарада остварена на име разлике од набавне цене и продајне цене у проценту од 95,86% прослеђена привредном друштву „Стабакс“, чиме су омогућили прибављање противправне имовинске користи за то привредно друштво у износу од 22.753.096,10 динара. 

 

Апелациони суд је, након одржаног претреса, утврдио да су окр. Старчевић, као власник и директор привредног друштва „Јадрас“ д.о.о, окр. Пауновић, као власник и директор привредног друштва „БГ Импекс“ д.о.о. и окр. Ђукић, као власник и директор привредног друштва „Даком интернационал“ д.о.о. у спорним поступцима јавних набавки које су се односиле на рекламни материјал помогли окр. Оливери Басти да искоришћавањем свог положаја прибави противправну имовинску корист привредном друштву „Стабакс“, које је било у власништву њеног покојног супруга, стављањем на располагање пословне документације и рачунара својих привредних друштава, како би се та привредна друштва појављивала као добављачи и прикрила чињеница да се роба набавља од привредног друштва „Стабакс“, као и да су везано за набавке крајем 2005. године и почетком 2006. године чланови комисије за набавке, коју су чинили Ашанин, Крстић и Стојмировић, потписана решења и сачињени извештаји о додељеном уговору, у којима је одређено које привредно друштво је изабрано за добављача, а које им је предавао окр. Зарије Јовић потписивали без провере да ли су поштоване одредбе Закона о јавним набавкама и да ли су изабране најповољније понуде. 

 

Међутим, имајући на уму да је судски вештак економско – финансијске струке навео да нема поуздане податке о квалитету и набавној цени спорне робе из увоза, као и да је у свом изјашњењу на главном претресу изјавио да је у налазу и мишљењу навео само разлику у цени остварену приликом промета између два правна лица, али да наведени износ умањују трошкови који прате пословање привредног друштва, то је Апелациони суд нашао да на основу изведених доказа се не може несумњиво утврдити колика је била вредност сваког појединачног посла, а самим тим, ни колика је остварена разлика између продајне и набавне цене, а која разлика представља прибављену противправну имовинску корист из сваког појединчаног посла, па није доказано да су окр. Старчевић, Ђукић и Пауновић својим радњама помогли Басти да прибави противправну имовинску корист привредном друштву „Стабакс“ у укупном износу од 22.753.096,10 динара, односно није доказано да се у њиховим радњама стичу обележја најтежег облика кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању, код ког је квалификаторна околност висина прибављене противправне имовинске користи која прелази износ од 1.500.000,оо динара. Имајући на уму наведено, Апелациони суд је у складу са правилом in dubio pro reo (сумња у погледу чињеница од којих зависи постојање обележја кривичног дела суд ће решити у корист окривљеног) закључио да се у радњама окривљених стичу елементи основног облика кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, а у односу на које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. 

 

Из истих разлога, по мишљењу Апелационог суда, није доказано ни да су окр. Ашанин, Кстић и Стојмировић, као чланови комисије за спровођење поступка јавних набавки мале вредности, невршењем своје дужности омогућили прибављање противправне имовинске користи привредном друштву „Стабакс“ у укупном износу од 22.753.096,10 динара, из чега произлази да није доказано ни да се у радњама ових окривљених стичу обележја тежег облика кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица, већ елементи основног облика овог кривичног дела, а у односу на које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.