Архива

Решењем Вишег суда у Београду К 495/23 – Кв 4283/23 од 14. новембра 2023. године потврђена је оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду Кто 399/23 од 10.10.2023. године.

Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду Кто 399/23 од 10. октобра 2023. године, окривљеном В.К. стављено је на терет извршење кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 2. у вези члана 278. став 1. КЗ, окривљеној М.К. извршење кривичног дела недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, а окривљеном Ратку Ивановићу и окривљеном Немањи Маринковићу извршење по једног кривичног дела давање лажног исказа из члана 355. став 3. КЗ.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, донео је 25. децембра 2023. године решење којим је одбио као неосновану жалбу и потврдио првостепено решење.

Према оцени Апелационог суда, првостепени суд је у образложењу своје одлуке којом је потврдио предметну оптужбу, навео разлоге о одлучним чињеницама које се односе на конкретне доказе на основу којих је извео закључак о постојању оправдане сумње да је окр. Ивановић извршио кривично дело које му се ставља на терет, али тиме не утичући унапред на решавање оних питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу. Наиме, оправдана сумња да је окривљени Ратко Ивановић извршио кривично дело које му се оптужницом ставља  на терет произлази из дела исказа који је у својству сведока дао Ратко Ивановић, затим дела исказа сведока Ј.Ј, К.К, затим дела исказа окривљеног В.К, те потврде о привремено одузетим предметима, евиденције запослених лица и дневника гађања стрељачког клуба, као и одобрења и извештаја Одељења за оперативну форензику Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Апелациони суд даље налази да докази прикупљени у истрази дају основ за закључак да је окривљени Ивановић основано сумњив за кривично дело које је предмет оптужбе, односно исти су довољни за закључак о постојању оправдане сумње која оправдава изношење ове кривично-правне ствари пред суд.

Пресудом Вишег суда у Београду К 83/18 од 22. јула 2023. године окр. Зоран Марјановић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, тачка 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 40 година. Оштећена је упућена да имовинско-правни захтев у целини може да оствари у парничном поступку.

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 3. октобра 2023. године донео је решење Кж1 131/23 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљеног, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

По налажењу Апелационог суда, основано се наводима жалбе бранилаца окривљеног указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка будући да су изрека првостепене пресуде и дати разлози нејасни и неразумљиви, при чему су у првостепеној пресуди и изостали разлози о одлучним чињеницама, имајући у виду да првостепени суд у изреци наводи да је окривљени оштећену лишио живота на свиреп и подмукао начин, не наводећи у чему се састоје ове околности, односно околности које се односе на свирепост, док околност везану за подмуклост везује за чињеницу да је окривљени свој мобилни телефон учинио недоступним.

У образложењу решења Апелационог суда се, између осталог, наводи да за закључак првостепеног суда о трагу крви који је пронађен на задњем седишту аутомобила, за који првостепени суд неспорно утврђује да потиче од оштећене и који је, према налазу и мишљењу судског вештака, релативно свеж траг и који је у међувремену брисан су изостали јасни и аргументовани разлози шта првостепени суд конкретно на основу овог трага утврђује, односно како је наведени траг крви оштећене доспео на место на коме је пронађен и како исти доводи у везу са осталим изведеним доказима.

Надаље, првостепени суд је фактички прихватио налазе и мишљења судских вештака, а потом, у образложењу пресуде, дао сопствену оцену у погледу затеченог трага крви на грани у виду сливања са стране канала ближе насипу, као и закључак да ли би на одећи окривљеног морали да се налазе трагови крви, налазећи да судски вештак који је по професији биолог – генетичар није компетентан да се изјашњава о траговима крви на одећи, као и да судски вештаци медицинске струке изводе погрешан закључак да је траг крви на гранама на супротним странама обале непосредно изнад трага оклизнућа „Највероватније нанет од стране извршиоца“, занемарујући притом да је судски вештак медицинске струке на главном претресу упитан за могућност да ли је овај траг крви потекао од оштећене одговорио: „Сасвим сигурно је да тај траг крви који је пронађен са друге стране канала на гранама дрвећа није нанет од стране оштећене, већ да је то траг који је нанео повредилац након изласка из канала“, а што све надаље указује да је судски вештак у погледу ове одлучне чињенице коју првостепени суд доводи у сумњу био јасан и децидан. Имајући у виду напред изнето првостепени суд, како је то претходно наведено у образложе, у првостепеној пресуди даје разлоге да је налаз и мишљење ових судских вештака у свему прихватио као стручне и објективне и дате у свему у складу са правилима науке и струке, а потом њихове закључке и мишљења доводи у сумњу дајући  сопствену оцену због којих њихова мишљења и закључке доводи у сумњу. Иако првостепени суд није био овлашћен да дата мишљења вештака и њихове закључке замени својим мишљењем, будући да се ради о чињеницама за чије утврђење и оцену у поступку је потребно стручно знање, те је у наведеној ситуацији првостепени суд, уколико је изразио сумњу у погледу налаза и мишљења судских вештака, како би отклонио све недоумице и сумње, морао да одреди ново вештачење. Све наведено указује да су разлози првостепеног суда у овом делу нејасни и међусобно противречни због чега се правилност и законитост првостепене пресуде у овом делу није могла са сигурношћу испитати.

У вези са чињеницом да је мобилни телефон окривљеног 2. априла 2016. године у периоду од 16:38 до 17:04 био недоступан за систем мобилне телефоније првостепени суд у потпуности прихвата налаз и мишљење судског вештака за телекомуникације који је остао у убеђењу и при изнетом мишљењу да је окривљени свој телефон учинио недоступним и да се ради о свесној и намерној техничкој радњи која је предузета од стране окривљеног, пропуштајући да утврди и да да јасне разлоге на који начин је то окривљени свој мобилни телефон учинио недоступним, те да ли је то окривљени учинио на неки други погодан начин као што је вађење картице, ручни избор друге мреже којим телефон постаје невидљив за мрежу којој примарно припада, па чак и коришћењем алуминијумске фолије као препреке за пријем сигнала, а што је судски вештак изнео само као могућност, али не и као неспорно утврђену чињеницу да је окривљени управо на један од начина које судски вештак наводи само као могућност то и учинио, а посебно имајући у виду изражен став првостепеног суда да у конкретном случају није дошло до имплицитног искључења са мреже, што све надаље указује да се правилност и законитост првостепене пресуде није могла у овом делу са сигурношћу прихватити будући да је захваћена битном повредом.

Пресудом Вишег суда у Београду К 74/19 од 23. априла 2021. године окр. Станоје Глишић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са чланом 251, став 1. КЗ. Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 4. децембар 2023. године донео је пресуду Кж1 1196/23 којом је, делимичним усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, преиначио првостепену пресуду и окр. Станоја Глишића због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи из члана 259, став 2. у вези са чланом 251, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 3 године. Оштећени су упућени да свој имовинско-правни захтев остваре у парничном поступку. (Напомена: претходна другостепена пресуда Апелационог суд Кж1 800/21 од 7. новембра 2022. године је укинута решењем Апелационог суда Кж3 15/23 од 6. октобра 2023. године)

 

Окривљени Станоје Глишић је оглашен кривим што је 21. маја 2007. године, у просторијама Специјалне болнице за пластичну и реконструктивну хирургију „Клиника Перфекта“, у Београду, у својству лекара анестезиолога, при пружању лекарске помоћи – операције катаракте на левом оку, пропуштањем дужног чињења са аспекта добре медицинске праксе, лекарске етике и правила медицинске струке и науке, уопште очигледно несавесно поступао и тиме проузроковао погоршање здравственог стања пацијента трогодишњег детета, оштећене Ање Граховац, услед чега је 4. јуна 2007. године наступила смрт оштећене, на тај начин што је, након што је током операције дошло до успоравања рада срца, слабљења и губитка пулса на периферији и лице пацијента променило боју и усне постале плавичасте и након што је дошло до промене притиска на балону за вентилацију, услед сметњи проходности тубуса, што је утицало на смањени проток кисеоника, а на плућима су се чули тонови који су указивали на присуство секрета, прекинуо операцију у 9,05 часова, те услед успорења рада срца (брадикардија) заменио тубус у 09,25 часова и пацијенту дао атропин сулфат (што је стандардни протокол у случају брадикардије) како би се успоставио нормалан срчани рад у краћем временском периоду од периода који може нашкодити пацијенту, те након окончања операције у 9,30 часова иако је опште стање пацијента бивало све теже услед тога што је у току операције дошло до поремећаја снабдевања мозга пацијента детета Ање Граховац са кисеоником није хитно приступио интензивном лечењу и упућивању оштећене у здравствену установу у којој би јој могла бити пружена комплетна медицинска помоћ, а знао је да у оквиру Специјалне болнице „Перфекта“ таква комплетна медицинска помоћ не може бити пружена, а посебно што је дете било у коми и што је заузимало децеребрациони положај и имало децеребрационе покрете који су већ тада указивали на тешко оштећење мозга и на потребу хитне примене комплетне антиедематозне терапије и механичке потпоре респиратором, при чему је на клиници „Перфекта“ дете имало само механичку потпору кроз мануелну вентилацију плућа, али је и поред свега тога дете – тек након протека више од 4 сата од времена завршетка офтамолошке интервенције у 09,30 часова, иако толики протек времена није био потребан нити оправдан, са „Клинике Перфекта“ пребацује на Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије, па је тек у 14,00 часова дете без свести примљено на Институт, где му је тек тада обезбеђена механичка вентилаторна потпора као и неуролошки преглед, ЕЕГ, ординирана је комплетна антиедематозна терапија због присуства едема мозга и све друге неопходне мере потребне да би се помогло пацијенту у наведеном стању, те је тако услед његовог описаног пропуштања дужног чињења, као последица тешког оштећења можданог ткива које је изазвано хипоксијом, насталог у току хирушке интервенције у Специјалној болници „Клиника Перфекта“ дошло до вишеструке дисфункције органа, услед чега је наступила смрт. 

 

Имајући у виду изведене докази који су у потпуности прихваћени од стране Апелационог суда, а који су од стране првостепеног суда у потпуности занемарени, Апелациони суд закључује да између очигледно несавесног лечења и погоршања здравља малолетне Ање Граховац постоји узрочно – последични однос, те је несумњиво утврђено да је услед очигледно несавесног поступања окривљеног проузроковано погоршање здравственог стања оштећене. Ово стога што у ситуацији када се дете од три године не буди из анестезије ни након протека сат времена од завршетка офтамолошке операције и када на Клиници „Перфекта“ нема услова да му се да комплетна антиедематозна терапија, што је окривљени знао с обзиром на његово искуство, притом се стање погоршава толико да око поднева заузима децеребрациони положај и има децебрационе покрете, а узимајући у обзир и да вештаци евидентно нису могли да се изјасне да ли би се клинички ток болести могао променити, односно да ли би се донекле могло спречити оштећење мозга оштећене да је након уочавања тешкоћа са буђењем пацијенткиња примљена неколико сата раније, по налажењу другостепеног суда, тиме што је оштећена очигледно несавесним поступањем окривљеног на Клиници „Перфекта“ провела временски период од неколико сати, који оценом свих изведених доказа и животно посматрано није био оправдан, лишена је сваке шансе да се бори за живот, имајући у виду стање у коме је примљена на Институт за мајку и дете. 

 

Приликом доношења одлуке о казни, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио да се ради о до сада неосуђиваном лицу, његове породичне прилике, коректно држање пред судом и године живота и у одсуству отежавајућих околности, осудио га на казну затвора у трајању од 3 године налазећи да ће се овако одмереном казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања.

 

(Напомена: против другостепене пресуде дозвољена је жалба у трећем степену) 

Пресудом Вишег суда у Београду К 302/22 од 11. маја 2023. године окр. Милош Крстић је због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297, став 2 КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, те му је изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 5 година. Оштећени су ради остваривања својих имовинско – правних захтева упућени на парнични поступак. 

 

Окривљени Милош Крстић је оглашен кривим што је 6. априла 2022. године, у Обреновцу, при чему су му могућности управљања поступцима биле битно смањење, као учесник у саобраћају на путевима, не придржавајући се саобраћајних прописа, тако угрозио јавни саобраћај да је довео у опасност живот и тело људи, на тај начин што је на путу у насељу где возач не сме возилом да се креће брзином већом од 50 км/ч, управљао возилом недозвољеном брзином од 70 км/ч, у стању потпуне алкохолисаности од 2,90 промила алкохола у крви, због чега је био неспособан за безбедно управљање возилом, па је изгубио контролу над возилом због окретања точка управљача улево и наглог кочења, прешао у леву саобраћајну траку намењену за кретање возила из супротног смера, а потом на тротоар, где је предњом чеоном страном свог возила ударио у пешаке који су стајали на тротоару – Ј.Ј. и С.Р, након чега је наставио неконтролисано кретање уз бочно проклизавање возила и десним бочним делом возила на земљано – травнатој површини ударио у хидрант и оборио га, па је због удара возилом у пешаке, дошло до набацивања тела Ј.Ј, а потом и тела С.Р, дуж предње стране возила, а након тога збацињава њихових тела са возила и пада на подлогу, којом приликом је Ј.Ј. задобила вишеструке повреде од којих је, услед оштећења за живот важних можданих центара, истог дана и преминула, а С.Р. је задобила тешке телесне повреде. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 11. децембра 2023. године донео је пресуду Кж1 992/23 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, првостепени суд је правилно од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио његово коректно држање пред судом и сарадњу са органима поступка, као и изражену свест о својој кривичној одговорности и исказано кајање које је суд оценио као искрено, те спремност да помогне породицама оштећених, док је од отежавајућих околности правилно ценио чињеницу да је у конкретном случају тежина последица изражена у већој мери него што је то потребно за постојање овог кривичног дела и његову правну квалификацију, имајући у виду да је у овој саобраћајној незгоди једно лице изгубило живот, а друго задобило тешке телесне повреде, као и чињеницу да је окривљени до сада више пута прекршајно кажњаван и то за прекршаје из области саобраћаја, да је новчано кажњаван и да му је изрицана и мера забране управљања моторним возилом, те чињеницу да је окривљени раније осуђиван, али је притом имао у виду да није реч о истоврсном кривичном делу. Дајући адекватан значај утврђеним олакшавајућим и отежавајућим околностима на страни окривљеног, истог је првостепени суд правилно осудио на казну затвора у трајању од 5 година правилно налазећи да ће се овако одмереном казном постићи сврха кажњавања. 

Пресудом Вишег суда у Београду К 575/22 од 13. марта 2023. године окр. Александар Ђуровић, Дејан Вујић, Никола Савић и Драган Рацковић су ослобођени од оптужбе да су извршили, у саизвршилаштву, кривично дело отмица из члана 134, став 4. КЗ. Оштећена је ради остваривања свог имовинско – правног захтева упућена на парницу. 

 

Оптужницом Вишег јавног тужилаштва у Београду окривљенима је стављено на терет да су 4. децембра 2014. године, у вечерњим сатима у Београду, у саставу групе, по претходном договору, и то сада пок. Блажа Ђуровић, према коме је поступак обустављен, те окр. Александар Ђуровић, Дејан Вујић, Никола Савић и Драган Рацковић, обманом довели оштећеног Јовицу Радоњића из кафића у Београду у тржни центар где су га силом задржали, у намери да од њега изнуде новац, вредне покретне ствари и имовину, поступајући притом према оштећеном на свиреп начин тако што је сада пок. Ђуровић позвао оштећеног који се са окр. Савићем и Н. Т. налазио у кафићу, да се нађу у кафићу у кафић у тржном центру, ради наводног договора око поделе зараде, па је оштећени Јовица Радоњић са окр. Николом Савићем и Н.Т. дошао у наведени кафић у којем су се већ налазили сада пок. Ђуровић, те Алексанар Ђорђевић и Ј.К. који су дочекали оштећеног, као и окр. Рацковић и Вујић, који су били скривени, па након што се оштећени поздравио са окр. Александром Ђуровићем и кренуо да се поздрави са сада пок. Блажом Ђуровићем, исти га је песницом ударио у лице, након чега су окр. Александар Ђуровић, Савић, Рацковић и Вујић оштећеног почели да ударају по глави и телу од чега је оштећени пао на под, при чему су му ударце задавали минут до два, па му је један од окривљених пластичним везицама везао руке иза леђа, а сада пок. Блажо Ђуровић му је везицама везао ноге, те је окр. Вујић бејзбол палицом четири до пет пута јако ударио оштећеног по ногама, окр. Александар Ђуровић четири до пет пута јако шутнуо оштећеног у пределу ребара са леве стране, сада пок. Блажо Ђуровић је оштећеног више пута песницама и тупим предметом ударао по лицу, а окр. Рацковић је пиштољем ударио оштећеног по глави, те га том приликом исмевали, вређали и псовали, па је сада пок. Блажо Ђуровић мобилним телефоном фотографисао оштећеног у таквом стању и тражио од оштећеног да се повуче из заједничког посла, рекао да му неће дати његов део зараде и тражио да му у власништво преда часовник вредан око 4.000,оо евра, за који је знао да га исти поседује, а за који му је оштећени рекао да га је продао, те захтевао од оштећеног да му преда сав новац који држи код куће, питајући га за место где се исти налази и упутио претње да ће му узети стан и све што има, на шта му је оштећени одговорио да код куће нема новца, након чега је у кафић дошао и Зоран Павловић, који је за исто дело правноснажно ослобођен, којем је у наредних сат времена стално прилазио сада пок. Блажа Ђуровић и са њим разговарао, да би потом Блажо Ђуровић прилазио оштећеном, ударао га и тражио новац, док су га остали окривљени вређали и псовали, па је Зоран Павловић тражио од осталих и подстицао их да оштећеног воде на шљункару, на обали реке Дунав, што је оштећени схватио као озбиљну претњу убиством, након чега су, послушавши Павловића, сада пок. Блажо Ђуровић и окр. Вујић подигли оштећеног, Блажо Ђуровић му је ножем исекао везе на ногама, а окр. Вујић му је преко уста и преко главе више пута прилепио браон самолепљиву траку, ухватио испод мишке оштећеног са леве стране, а са десне стране окр. Савић и извели га из кафића и сместили у возило којим је управљао окр. Савић, док су се на  задњем седишту налазили оштећени и окр. Вујић кренувши колима, док су се остали окривљени возилима кретали иза њих, па је оштећени приликом заустављања возила на семафору успео да ослободи руке и побегне из возила, заустави возило које се кретало у саобраћају и замоли возача тог возила да га одвезе у Ургентни центар, док је Ј. К. након тога очистио и опрао место извршења кривичнног дела у кафићу чиме је уклонио трагове извршења.  

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 6. децембра 2023. године донео је пресуду Кж1 835/23 којом је одбио као неосновану жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и потврдио првостепену пресуду. 

 

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно закључио да није са сигурношћу доказано да се у радњама окривљених, заједно са сада пок. Блажом Ђуровићем, према којем је поступак обустављен, стекли елементи кривичног дела отмица, при чему је суд правилно закључио да нема доказа ни да су окривљени који су оглашени кривим поступали у саставу групе нити да су били повезани ради трајног или привременог вршења кривичних дела, због чега је првостепени суд правилно окривљене ослободио од оптужбе, налазећи да нема доказа да су извршили кривично дело отмица. 

Апелациони суд у Београду, након одржаног претреса, дана 8. новембра 2023. године донео је пресуду Кж1 743/23 којом је, делимичним усвајањем жалби бранилаца окр. Душана Ђорђевића, преиначио првостепену пресуду и окр. Душана Ђорђевића због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци, те му је изречена мера безбедности одузимања предмета и то: укупно 3003,66 грама опојне дроге хероин. У преосталом, непреиначеном, делу првостепена пресуда је потврђена. 

 

Окривљени Душан Ђорђевић је оглашен кривим што је током ноћи 30/31 јула 2019. године, на ауто путу Ниш – Београд неовлашћено ради продаје држао супстанце које су проглашене за опојне дроге, и то опојну дрогу хероин, укупне нето масе 3003,66 грама, на тај начин што је од стране полицијских службеника заустављен на ауто путу, те је прегледом возила у коме се налазио на месту сувозача, у гепеку истог пронађена ПВЦ кеса у којој се налазила једна жута ПВЦ кеса, а у њој шест пакета облепљених браон селотејп траком, у којима се налазила опојна дрога хероин, а коју опојну дрогу су полицијски службеници одузели од окр. Ђорђевића. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу који се односи на окр. Душана Ђорђевића, основано се жалбама бранилаца овог окривљеног указује да, супротно ставу првостепеног суда, изведени докази не упућују на несумњив начин да је окривљени опојну дрогу хероин неовлашћено ради продаје преносио. Ово стога што сама природа радње извршења – преношења опојне дроге, подразумева да се опојна дрога преноси са једног на друго место, дакле да се на једном месту преузме и да се однесе на друго место, те да би једино то могло бити преношење и тако би морало бити описано изреком пресуде. Међутим, другостепени суд је утврдио да изведени докази неспорно упућују на једини могући закључак да је окр. Ђорђевић неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу која је у возилу пронађена, у којем је он био на месту сувозача с обзиром на то да количина, начин паковања и све околности конкретног случаја указују да је иста намењена промету. Из наведених разлога првостепена пресуда је у том делу преиначена, као у делу који се односи на време извршења кривичног дела. 

 

У односу на окр. Зијада Фејзаја Апелациони суд је нашао да је правилно првостепени суд закључио да се изведеним доказима није на поуздан и ван сваке разумне сумње могло утврдити да је овај окривљени извршио радње које су му оптужним актом стављене на терет.

Пресудом Вишег суда у Београду К 64/23 од 9. маја 2023. године окр. Радомир Благојевић је због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1, тачка 1. КЗ и кривичног дела силовање из члана 178, став 1. КЗ осуђен на јединствену казну доживотног затвора. Оштећени су ради остваривања имовинско – правног захтева упућени на парницу. 

 

Окривљени Радомир Благојевић је оглашен кривим што је:

 

• дана 13. јула 2020. године, у ходнику стамбене зграде у Београду, лишио живота на свиреп начин оштећену Зорицу Калинић, на тај начин што је у преподневним часовима дошао до зграде у којој оштећена станује, одређено време чекао оштећену, па када је наишла ушао је за њом у улаз зграде и након краћег разговора и одбијања оштећене да га прими у стан, у тренутку када му  је окренула леђа полио је преко целог тела моторним бензином који је у пластичној флаши понео за собом и упаљачем запалио, којом приликом је оштећена задобила тешке телесне повреде опасне по живот услед којих повреда је наступила насилна смрт оштећене 15. јула 2020. године и 

 

• дана 23. јуна 2020. године, у кући у Смедереву, употребом силе принудио оштећену АА на изједначен чин са обљубом. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 2. новембра 2023. године донео је пресуду Кж1 901/23 којом је одбио као неосноване све жалбе и потврдио првостепену пресуду. 

 

Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд, одлучујући о врсти кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном, од олакшавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени признао извршење радњи на штету оштећене Зорице Калинић, док је од отежавајућих околности ценио околности под којима је кривично дело тешко убиство учињено, односно да је извршењу кривичног дела претходило праћење оштећене Зорице Калинић од стране окривљеног, затим, начин на који је наведено кривично дело извршио, односно да ју је полио бензином чим му је окренула леђа у тренутку када је улазила у зграду у којој је живела, да је бацио на њу целу кантицу и упаљачем је запалио, његово држање послед учињеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, будући да се окривљени, иако је видео да око њега све гори, само окренуо и отишао из улаза, да је након тога, према сопственом казивању прво ишао споредним улицама ка Сурчину, а онда ушао у неки аутобус према граду, потом отишао до Панчева, те обалом Дунава пешке отишао у своје село где је стигао око 4:30 часова ујутру, а тек сутрадан рекао што је учинио оштећеној Зорици. Из оваквог понашања окривљеног након извршеног кривичног дела произлази да ништа није предузео како би на било који начин покушао да умањи последице учињеног кривичног дела, у смислу да је позвао хитну помоћ и ватрогасну службу, већ се само окренуо и отишао као да се ништа није догодило, чиме је испољио према жртви безосећајност и безобзирност, и не само то, окривљени је изјавио да му је жао само што на месту покојне Зорице Калинић није била оштећена АА, из чега произлази да се окривљени уопште није покајао због учињеног. Опредељујући се за казну доживотног затвора, првостепени суд је правилно имао у виду и ранији живот окривљеног и психијатријско – психолошко вештачење истог. Ценећи све наведене околности, Апелациони суд налази да је правилно првостепени суд осудио окривљеног на јединствену казну доживотног затвора која је једина адекватна у конкретном случају јер се сврха кажњавања не би могла остварити изрицањем блаже законом прописане казне.   

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за сузбијање корупције, К По4 31/19 од 21. Децембра 2022. Године окр. Илија Самарџић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359, став 1. КЗ. 

 

Оптужницом Тужиоца окр. Илији Самарџићу је стављено на терет да је у периоду од 27. Септембра 2012. Године до 31. Децембра 2013. Године, у својству службеног лица, као директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, прекорачењем граница свог службеног овлашћења, прибавио привредним друштвима НИД „Новости“, Симпо“ а.д. са седиштем у Врању, „КонТики Травел“ а.д. и ватерполо клубу „Раднички“ из Крагујевца имовинску корист у укупном износу од 781.000,оо динара, а у ком износу је нанео штету Београдској пословној школи – Високој школи струковних студија из Београда, на тај начин што је поступио супротно Закону о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, којима је прописано да директор школе доноси одлуку о расподели финансијских средстава уз претходну сагласнот Савета Школе, и, супротно Правилну о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора републике и о начину извештавању о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања којим је прописано да корисник буџета Републике може инвестирати сопствене приходе и самостално уз претходно прибављену сагласност министра финансија, те је донео одлуку о расподели финансијских средстава без сагласности Савета Школе која финансијска средства представљају сопствени приход школе и без претходно прибављене сагласности министра финансија. 

 

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 15. новембра 2023. године донео је решење Кж1 258/23 којим је, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда,  основано се жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка јер је првостепени суд одлуку засновао на погрешним чињеничним закључцима у погледу садржине и смисла диспозитива оптужног акта. Наиме, првостепени суд није у потпуности решио предмет оптужбе јер је окривљеном оптужницом стављено на терет извршење кривичног дела из члана 359, став 3. КЗ. Такође, првостепени суд није дао разлоге због чега је окривљеног ослободио од оптужбе због извршења кривичног дела из члана 359, став 1. КЗ, а не због извршрења кривичног дела из члана 359, став 3. КЗ, како му је то стављено на терет оптужницом. При томе првостепени суд у у образложењу првостепене пресуде погрешно наводи да је оптужницом окривљеном стављено на терет да је извршио кривично дело из члана 359, став 1. КЗ.  

Пресудом Вишег суда у Панчеву К 46/21 од 18. маја 2023. године окр. Богданка Горњик је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ у прекорачењу нужне одбране осуђена на казну затвора у трајању од 4 године. 

 

Окривљена Богданка Горњик је оглашена кривом што је 17. маја 2021. године, у Панчеву, у прекорачењу нужне одбране, лишила живота оштећену Haiduc Mioaru тако што је, по претходном договору, примила оштећену у своју књиговодствену канцеларију у којој је водила пословне књиге за трговинску радњу у власништву оштећене како би јој вратила документацију јер није више хтела да јој води књиге због нарушеног пословног односа и нереалних захтева оштећене везаних за исплату државне помоћи фирмама које није могла да испуни где је током расправе оштећена почела да јој се уноси у лице и псује због чега ју је одгурнула на двосед, након чега се оштећена подигла, ухватила је обема рукама за косу, услед чега се отимала и тражила да је пусти, а онда се отргла са помоћног сточића са своје десне стране дохватила дрвену чашу за оловке којом је оштећеној задала један ударац у главу и нанела јој лаку телесну повреду, па је потом оштећена завукла руку у џеп јакне и извадила нож којим ју је посекла и нанела јој лаку телесну повреду, затим је оштећена држећи нож обема рукама кренула на њу тим ножем, а она је обема рукама ухватила оштећену за обе руке да је не убоде и тада јој је оштећена зубима нанела лаку телесну повреду, па је због тога пустила руке оштећене, а онда је оштећена поново, држећи нож обема рукама, кренула на њу, што је све код ње довело до наглог пораста емоционалне напетости и афекта страха високог интензитета, услед чега је, у стању у коме је њена способност схватања значаја дела и могућности да управља својим поступцима била битно смањена одбијајући од себе истовремени противправни напад од стране оштећене, односно поступајући у нужној одбрани, посегнула руком и узела, са истог помоћног сточића, један чекић са металном главом и задала оштећеној ударац у пределу главе, а затим, у прекорачењу нужне одбране, задала оштећеној вишеструке ударце у пределу главе, што није било неопходно потребно да би се одбио противправни напад, највећим делом у позицији док је оштећена била у лежећем положају на другом месту у просторији и односу на место где јој је задала први ударац чекићем, наневши јој смртоносне повреде. 

Виши јавни тужилац у Панчеву и браноци окривљене. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 13. новембра 2023. године донео је решење Кж1 1009/23 којим је, усвајањем жалби бранилаца окривљене, укинуо првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. 

 

По налажењу Апелационог суда,  основано се жалбеним наводима бранилаца окривљене указује да је првостепена пресуда донета на основу битне повреде одредаба кривичног поступка будући да је изрека првостепене пресуде нејасна и неразумљива, при чему су у првостепеној пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама. Ово стога што првостепени суд закључује да је окривљена кривично дело извршила у прекорачењу нужне одбране, али да није поступала у стању јаке раздражености или пропасти које је изазвано нападом, већ у стању у коме је њена способност схватања значаја дела и могућност да управља својим поступцима било битно смањена, услед наглог пораста емоционалне напетости и афекта средњег интензитета. У складу са тим првостепени суд утврђује да окривљена није поступала у стању јаке раздражености или препасти, при чему је пропустио да да јасне и аргументоване разлоге на основу чега је утврдио да окривљена није поступала у стању јаке раздражености или препасти. Дакле, првостепени суд у погледу ове одлучне чињенице од које зависи и степен урачунљивости окривљене, као и питање кривичне одговорности окривљене је пропустио да да јасне разлоге, те се стога правилност и законитост првостепене пресуде за сада није могла са сигурношћу испитати.  

Пресудом Вишег суда у Београду К 353/22 од 10. маја 2023. године окр. Славољуб Јеремић је због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, те му је изречена мера безбедности одузимања једног ножа на преклоп. Оштећене су ради остваривања својих имовинско - правних захтева упућени на парнични поступак.

 

Окривљени Славољу Јеремић је оглашен кривим што је 12. маја 2022. године, у Београду, лишио живота оштећену Снежану Ђуришић на тај начин што је дошао до њеног породичног домаћинства па ју је у летњој кухињи старе куће на том имању напао ножем и задао јој вишеструке повреде главе, врата и трупа услед којих је преминула на лицу места, након чега је отишао до помоћне зграде која се налази у дворишту домаћинства где је на тавану бензином полио и запалио сено, којом приликом је задобио опекотину леве надланице, а потом се вратио у оставу наведене летње кухиње и ножем себи нанео тешку телесну повреду опасну по живот, а у којој остави су га пронашли полицијски службеници са наведеним ножем у џепу, након чега је превезен у Ургентни центар и подвргнут хитој хирушкој интервенцији. 

Апелациони суд у Београду, након одржане седнице већа, дана 1. новембра 2023. године донео је пресуду Кж1 963/23 којом је, усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији и окр. Славољуба Јеремића, због извршења кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од 14 година. 

 

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о кривичној санкцији, правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног узео у обзир његову животну доб, пошто је стар преко 60 година, смањену урачунљивост критичном приликом, али не у степену битног, а од отежавајућих околности узео је у обзир упорност и намеру за извршење овог кривичног дела, судећи према тежини и бројности повереда за које је утврђено да је нанео покојној оштећеној, као и његову ранију осуђиваност, при чему није ценио однос окривљеног према извршеном кривичном делу у виду повреде коју је нанео самом себи у покушају самоубиства. Међутим, Апелациони суд оцењује да је првостепени суд дао превелик значај отежавајућим околностима на страни окривљеног, док олакшавајућим околнстима није дао довољан значај па је Апелациони суд преиначио првостепену пресуду у овом делу и окривљеног због извршења кривичног дела убиство осудио на казну затвора у трајању од 14 година налазећи да ће се изреченом казном затвора у потпуности остварити сврха кажњавања.