Arhiva

• Godina 2024
• Decembar (1)
• Novembar (1)
• Oktobar (1)
• Septembar (1)
• Avgust (1)
• Jun (2)
• Maj (1)
• April (1)
• Mart (1)
• Februar (1)
• Godina 2023
• Decembar (1)

Presudom Višeg suda u Beogradu K 380/22 od 16. aprila 2024. godine okr. Boris Novović, okr. Todor Arambašić, okr. Veljko Milivojević, okr. Ivan Marković i okr. Mihailo Stepanović, zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 KZ osuđeni su na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 4 godine i novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,00 dinara. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama u kojima učestvuju prvi timovi muške seniorske kategorije fudbalskih i košarkaških klubova „Crvena Zvezda“, a koji se odigravaju na teritoriji Republike Srbije, u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su dana 16. aprila 2022. godine u ataru sela Markovac, GO Mladenovac sa više NN lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivično delo nakon završene fudbalske utakmice između FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ na taj način što su kao navijači „Crvene Zvezde“ fizički napali učesnike sportske priredbe – navijače FK „Partizan“, nakon njihovog povratka sa utakmice u Kragujevac, te su sa više radnji učinili više krivičnih dela, tako što su a nakon saznanja da će kombi tom deonicom puta prevoziti navijače FK „Partizan“ u odlasku i povratku sa  utakmice, zaustavili svoja vozila u kome su se nalazili sa desne strane kolovoza, kako bi vozila koja tuda saobraćaju mogla nesmetano da prolaze, te su u trenutku nailaska putničkog kombija, putničkim vozilom preprečili put putničkom kombiju, a u koje vozilo je putnički kombi zatim udario i zaustavio se da bi nakon toga iz navedenog vozila, kao i iz vozila koje se zaustavilo iza predmetnog kombija, te iz neidentifikovanog vozila koje se zaustavilo sa bočne strane kombija, kao i iz nekoliko drugih neidentifikovanih vozila zaustavljenih takođe sa strane na putu, izašli okrivljeni i druga NN lica, i to okr. Milojević, Marković, Novović, dok su iz drugog vozila izašli okr. Stepanović i okr. Arambašić, nakon čega su svi optuženi stavili preko glave fantomke te su nakon toga okr. Milivojević, okr. Marković, okr. Stepanović i okr. Novović bacili kamenice i druge tvrde predmete na predmetni kombi, na kome su polupali prozore, te zajedno sa nekoliko NN navijača „Crvene Zvezde“ tokom napada vikali na oštećene „ajde grobari“, nakon čega su aktivirali neutvrđeni broj baklji koje su zatim ubacili u unutrašnjost kombija, a jedan od NN napadača je stojeći sa spoljne strane kroz polupan prozor palio tapacirani krov  u kombiju, da bi okr. Arambašić iz džepa dukserice izvadio baklju, upalio je i ubacio u  unutrašnjost kombija kroz razbijeno staklo, dok je jedan od NN napadača držao vrata od kombija kako oštećeni ne bi mogli da izađu, sve do trenutka kada je navedenim vratima prišao svedok koji je nakon što je NN napadač u jednom trenutku pustio vrata od kombija ista razvalio i omogućio oštećenima da izađu iz kombija i pobegnu iz kombija koji je bio zahvaćen vatrom i koji se u međuvremenu i zapalio od ubačenih baklji, da bi nakon toga svi zajedno i istovremeno, kao i NN navijali napustili lice mesta, da bi ubrzo kombi i eksplodirao.

 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. novembra 2024. godine rešenje Kž1 856/24 kojim je, usvajanjem žalbi brnaioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

Po nalaženju Apelacionog suda  osnovano se izjavljenom žalbom branilaca ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena i bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, jer je prvostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude prekoračio optužbu, tako što je izmenio činjenični opis dela sadržan u izreci pobijane presude u odnosu na činjenični opis dat u optužnom predlogu Javnog tužioca. Pored toga, osnovano se žalbenim navodima branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, jer su u pobijanoj presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama, pri čemu su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, u odnosu na postojanje instituta saizvršilaštva, odnosno postojanje umišljaja na strani okrivljenih da preduzmu zajedničke radnje izvršenja krivičnih dela. U vezi sa iznetim, po oceni ovog Suda u pobijanoj presudi su izostali razlozi o odlučnim činjenicama, na osnovu kojih prvostepeni sud izvodi zaključak da su okrivljeni radnje krivičnih dela za koje su oglašeni krivim preduzeli u saizvršilaštvu, te da svako od okrivljenih odgovara isključivo u granicama svog umišljaja, da je kod okrivljenih postojao unapred smišljeni plan da izvrše krivično delo, a samim tim i postojanje jedinstvenog umišljaja za izvršenje krivičnog dela, osim paušalnih navoda da su se okrivljeni poznavali i da su zajedno išli i vraćali se sa predmetne utakmice, te da navedene činjenice govore u prilog njihovog zajedničkog i koordinisanog delovanja i preduzimanja radnja izvršenja krivičnih dela u saizvršilaštvu.

 

Kako se pravilnost i zakonitost pobijane presude nije mogla ispitati, to je ista usvajanjem žalbenih navoda branilaca okrivljenih morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. decembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 696/24, kojom je preinačio prvostepenu presudu i Slavišu Bilinca zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, dok je okr. Velemira Simića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo u saizvršilaštvu teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

 

Okr. Slaviša Bilinac je oglašen krivim što je dana 2. oktobra 2006. godine u Novom Beogradu, sa umišljajem lišio života više lica – oštećene Gorana Mijatovića i Slavka Novkovića, na taj način što je minsko  eksplozivno sredstvo – protivpešadijsku minu, rasprskavajuću, usmerenog dejstva sa eksplozivnim punjenjem, postavio u prostor motora ispod haube putničkog vozila marke „Audi“, na kojoj su postavljene registarske oznake koje pripadaju vozilu marke „Zastava 1500“, a koje je parkirano na pešačkoj stazi neposredno pored mesta gde se uobičajeno parkira putničko vozilo marke „Škoda Fabia“, koje je koristio oštećeni Mijatović, usled čijeg dejstva su oštećeni, koji su krenuli prema putničkom vozilu marke „Škoda Fabia“, zadobili teške telesne povrede opasne po život, od kojih su preminuli u bolnici istog dana.

 

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, uvezivanjem i dovođenjem u logični odnos činjenica i okolnosti, izvodi se zaključak da je okrivljeni Bilinac u vozilu marke „Audi 80“, u prostor motora ispod haube, formirao konstrukt i postavio predmetnu eksplozivnu napravu – minsko eksplozivno sredstvo, čijim aktiviranjem je došlo do lišenja života oštećenih Mijatovića i Novkovića. Međutim izvedenim dokazima nije se moglo sa dovoljnim stepenom sigurnosti utvrditi činjenica da je okrivljeni Bilinac kritičnom prilikom daljinskom komandom aktivirao minsko eksplozivno sredstvo, kako mu je to optužnim aktom stavljeno na teret. Imajući u vidu navedeno, te da tokom ovog krivičnog postupka nije izvedeni ni jedan dokaz koji bi ukazivao da je upravo okr. Bilinac daljinskom komandom aktivirao minsko eksplozivno sredstvo, Apelacioni sud u Beogradu je navedenu radnju izostavio iz činjeničnog opisa. 

 

Odlučujući o krivičnoj sankciji Apelacioni sud u Beogradu cenio je sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, pa je tako kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog Slaviše Bilinca cenio njegovu raniju osuđivanost, dok olakšavajućih okolnosti nije našao, te ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina.

 

Apelacioni sud nalazi da se ni jednim dokazom, niti neposrednim niti posrednim, ne može utvrditi činjenica da su se okrivljeni Simić i Bilinac poznavali, te da odbrana okrivljenog Simića da u kritičnom periodu nije bio vešt u vožnji automobila, da je vozačku dozvolu dobio tek 2011. ili 2012. godine, te da od svog rođenja 1977. godine do 2010. ili 2011. godine nikad nije bio u Beogradu, nije mogla biti opovrgnuta izvedenim dokazima. Prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, sadržinskom i uporednom analizom dokaza, ne može se izvesti zaključak o izvesnosti postojanja činjenice da je okr. Simić izvršio krivično delo teško ubistvo, a  osuđujuća presuda se može zasnivati samo na činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren, dok u konkretnom slučaju dokazi koji se odnose na okr. Simića nakon analiziranja, nisu dobili na uverljivosti kojom bi se, van razumne sumnje, došlo do utvrđivanja činjenica, pa je iz navedenih razloga usvajanjem žalbe branioca okr. Simića, istog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu.

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 403/23 od 7. juna 2024. godine okr. Vujadin Damjanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva. 

 

Okrivljeni Vujadin Damjanović je oglašen krivim što je dana 24. februara 2023. godine u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim motornim vozilom, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, dovodeći u opasnost život i telo ljudi na taj način što je upravljao putničkim motornim vozilom i kretao se desnom saobraćajnom trakom kolovoza i u kretanju se nije držao što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i noću, za vreme vožnje u saobraćaju na putu, nije imao uključena duga svetla na vozilu, na putu bez ulične rasvete, usled čega je udario u oštećene koji su se kretali ispred njega u istom pravcu uz desnu ivicu puta, pri čemu je oštećna Svetlana Kovačević išla iz oštećenog Nikole Đokića, pa je čeonom desnom stranom vozila kojim je upravljao najpre udario u telo oštećene, sada pok. Svetlane Kovačević, pri čemu se oštećena nalazila u stojećem stavu, a za čim je njeno telo nabačeno na poklopac motora vozila kojim je upravljao okrivljeni te je odačena unapred, ostvarivši kontakt sa podlogom, a zatim je navedenim delom vozila udario u telo oštećenog Nikole Đokića koji se kretao neposredno ispred oštećene, za čim je odbačen unapred, na tvrdu podlogu, te su oštećeni posledično tome zadobili telesne povrede i to oštećena sada pok. Svetlana Kovačević povrede koje su u vreme nanošenja predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, usled kojih je nastupila smrt oštećene dana 27. februara 2023. godine, dok je oštećeni Nikola Đokić zadobio telesne povrede koje su sve u vreme nanošenja predstavljale jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život.  

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. novembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 1060/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog Vujadina Damjanovića stiču sva zakonska bitna obležeja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje je oglašen krivim. Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud, odlučujući o krivičnoj sankciji, pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji. Od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je cenio njegovu višestruku prekršajnu kažnjivost zbog kršenja odredbi iz oblasti saobraćaja, dok je kao olakšavajuće okolnosti cenio njegovu neosuđivanost, da činjenične navode optužbe nije sporio, potom njegove lične i porodične prilike, kao i postojanje doprinosa u nastanku nezgode od strane oštećenih, pa je imajući u vidu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog Damjanovića, prvostepeni sud je pravilno postupio kada ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te mu je izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude. 

 

---

 

Presudom Višeg suda u Pančevu K 39/23 od 7. juna 2024. godine okr. Stevan Kosanić je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178 stav 4 KZ u pokušaju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. 

 

Okrivljeni Stevan Kosanić oglašen je krivim što je dana 2. avgusta 2023. godine, u Pančevu, bio smanjeno sposoban, ali ne u bitnoj meri da shvati značaj svog dela i smanjenih, ali ne u bitnoj meri, mogućnosti da upravlja svojim postupcima, primenom sile, pokušao da prinudi na obljubu oštećenu S.A, rođenu 1933. godine i pritom joj naneo teške telesne povrede opasne po život usled kojih je preminula 22. avgusta 2023. godine.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 4. novembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 925/24, kojom je usvajanjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog Stevana  Kosanić zbog izvršenog krivičnog dela silovanje u pokušaju osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu, u nepreinačenom delu, potvrdio.  

 

Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilnom i svestranom ocenom svih izvedenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, zatim pravilno primenio zakon kada je zaključio da se u radnjama okrivljenog Kosanića stiču svi kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela silovanje u pokušaju za koju je okrivljeni pravilno i oglašen krivim. 

 

Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom Kosaniću, pravilno utvrdio sve okolnosti  koje utiču na to da krivična sankcija bude odabrana a njena visina pravilno odmerena, pa je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio smanjenu uračunljivost na strani okrivljenog, dok je pravilno kao otežavajuće okolnosti cenio raniju višestruku osuđivanost okrivljenog. Međutim, okr. Kosanić je ranije osuđivan 23 puta, od čega više puta zbog izvršenja krivičnog dela protiv polne slobode, pri čemu iz dokaza proizlazi da je sa izdržavanja poslednje izrečene kazne zatvora izašao dva meseca pre predmetnog događaja, te da je krivično delo izvršio prema starici, pri čemu je pokazao upornost i rešenost da izvrši krivično delo i pored otpora oštećene, a zatim i ponašnje okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela, odnosno činjenicu da je oštećenu ostavio bez pomoći, od nje uzevši mobilni telefon kao i slušalicu fiksnog telefona u nameri da je onemogući da pozove pomoć čime je kod oštećene prouzrokovao dodatne patnje. Ponovo ceneći sve otežavajuće okolnosti, kao i olakšavajuću okolnost koja se sastoji u činjenici da je reč o okrivljenom koji je krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, a budući da ranije višegodišnje zatvorske kazne na okrivljenog nisu uticale, to se prema stavu ovog suda u konkretnom slučaju samo zakonom predviđenom kao maksimalnom kaznom zatvora u trajanju od 20 godina može postići svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija, odnosno može se uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva ili slična krivična dela. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 6/23 od 9. maja 2023. godine okr. Miloš Nastić je zbog izvršenja krivičnog teška telesna povreda iz člana 121 stav 3 KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

 

Okrivljeni Miloš Nastić je oglašen krivim što je dana 10. jula 2022. godine u Stepojevcu, oštećenog Zorana Jakovljevića teško telesno povredio, da je usled toga doveden u opasnost život povređenog, usled čega je i nastupila smrt Jakovljevića, na taj način što je, nakon što je upravljajući automobilom, Ibarskom magistralom, posle kratke verbalne rasprave sa oštećenim Jakovljevićem, koji je kao pešak prešao obeleženi pešački prelaz sa semaforom koji nije bio u funkciji, skrenuo, zaustavio vozilo kojim je upravljao i izašao iz njega i prišao oštećenom koji se nalazio na trotoaru, ispred ugostiteljskog objekta, i nakon upućenih reči oštećenom, sa obe ruke je odgurnuo oštećenog koji se zateturao, a neko od građana je uhvatio okrivljenog da odmakne od oštećenog, nakon čega je oštećeni uhvatio okrivljenog za majicu i pocepao je, a okrivljeni Nastić je odgurnuo građanina koji ga je držao i oštećenog udario snažnim udarcem dlanom otvorene desne šake u predelu lice a od koje siline udarca je oštećeni zadobio povrede na licu i na zadnjoj strani glave koje su predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, te je ubrzo i preminuo na licu mesta, a okrivljeni je nakon što je oštećeni pao seo u svoj automobil i pobegao sa lica mesta, a Nikola Goronjić je krenuo vozilom da ga zaustavi, i okrivljeni ga je lako telesno povredio, tako što je bežeći u automobilu, Nikola Goronjić išao za njim i kada je okrivljeni zaustavio vozilo, oštećeni Goronjić mu je prišao i rekao da li zna šta je uradio i da je udario čoveka, okrivljeni mu je odgovorio, nakon čega je oštećeni uvukao ruku kroz otvor automobila da bi uzeo ključ i sprečio ga da  pobegne, a okrivljeni je to video i dok je oštećenom ruka bila u vozilu dao je gas i krenuo, i oštećeni je povukao ruku ali ga je udario okvir vrata vozila u pokretu, od čega je oštećeni zadobio oguljotinu. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 922/24, kojom je usvajanjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljenom Nastiću opozvao uslovnu osudu, pa mu uzeo kao utvrđenu kazna zatvora u trajanju od jedne godine i zadržao kao pravilno utvrđene kazne zatvora zbog krivičnih dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, pa ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Po oceni Apelacionog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio Krivični zakon kada je našao da se u radnjama okr. Nastića stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teška telesna povreda i krivičnog dela laka telesna povreda, a koji žalbenim navodima branioca nisu dovedeni u sumnju. 

 

Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena. Tako je od olaškavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se radi o mladom licu, koje se korektno držalo tokom celog postupka a od otežavajućih okolnosti je njenio njegovu raniju osuđivanost. Međutim, osnovano se žalbom javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe Krivičnog zakona kojim je propisano da će sud opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine ili u dužem trajanju, pa kako je u vreme proveravanja odnosno 10. jula 2022. godine okrivljeni učinio nova krivična dela, stoga je Apelacioni sud, usvajanjem žalbe javnog tužioca opozvao uslovnu osudu, pri čemu je zadržao kao pravilnu utvrđenu kaznu za krivično delo teška telesna povreda u trajanju od 3 godine i za krivično delo laka telesna povreda u trajanju od 1 godine, pa je osudio okrivljenog na jedinstvenu kaznu zatvora od 4 godine i 6 meseci. Imajući u vidu okolnosti pod kojima su krivična dela izvršena i stepen krivice okrivljenog po oceni ovog Suda izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja. Imajući u vidu navedene razloge, to su žalbeni navodi branioca okrivljenog koji se odnose na odluku o krivičnoj sankciji ocenjeni kao neosnovani. 

 

Presudom Višeg suda u Smederevu K 1/21 od 11.  juna 2024. godine okr. Nenad Dragović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina. 

 

Okrivljeni Nenad Dragović je oglašen krivim što je dana 28. avgusta 2020. godine u Smederevu, sa umišljajem lišio života sada pok. oštećenog Aleksandra Radosavljevića pri čemu je njegova uračunljivost bila smanjena do bitno ali ne bitno, na taj način što je putničkim vozilom, zajedno sa svojom prijateljicom svedokom T.A. i S.S. koji je zaposlen u preduzeću okr. Dragojevića, došao do kafane u kojoj je ušao zajedno sa svedokom S.S. dok je sa svedokinja T.A. ostala u vozilu i dok se okr. Dragović nalazio u kafani u vozilo je pokušao da uđe svedok M.S. koji se nepristojno ponašao prema svedoku T.A, zbog čega je svedokinja prvo pozvala a zatim i uputila poruku sa svog mobilnog telefona okr. Dragoviću, da hitno izađe iz kafane, što je on i učinio, pa su svedoci S.S. i R.D. prišli svedoku S.M. i zadali su mu više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, nakon čega je R.D. napustio lice mesta  a okr. Dragović i S.S. su ušli u vozilo da bi okr. Dragović kada mu je svedokinja T.A. počela da prebacuje što je vlasnik kafane, sada pok. oštećeni Radosavljević ubacio M.S. u vozilo dok se ona nalazila u njemu, revoltiran time otišao do kafane sa S.S. kada su zatražili od pok.oštećenog da izađe iz kafane, te kada je isti to učinio, došlo je do verbalnog i fizičkog sukoba sa sada pok. oštećenim Radosavljevićem koji je u jednom momentu doneo građevinsku lopatu i njome udario u desnu stranu vetrobranskog stakla vozila u kome su se u tom trenutku nalazili okr. Dragović i svedoci S.S. i T.A. nakon čega je okr. Dragović prednjim desnim delom vozila udario sada pok.oštećenog i kada je isti pao podvozjem prednjeg dela vozila, prešao je preko gornjeg dela oštećenog, gurajući ga prema napred, usled čega je oštećeni zadobio povrede koje su kvalifikovane kao teške telesne povrede opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo dana 28. juna 2020. godine, pri čemu je okrivljeni bio svestan da opisane radnje predstavljaju krivično delo i da može nastupiti smrt sada pok. oštećenog, koje je i nastupila, pa je njeno nastupanje i hteo. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 16. oktobra 2024. godine doneo je rešenje Kž1 889/24 kojim je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbenim navodima branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka prvostepene presude nejasna, protivrečna sama sebi, protivrečna je datim razlozima, u presudi postoji odsustvo razloga o bitnim činjenicama a što je i posledica pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega pravilnost i zakonitost presude nije mogla biti ispitana i ona je morala biti ukinuta. 

 

Prema nalaženju Apelacionog suda, pitanje umišljaja okrivljenog jeste osnovno sporno pitanje predmetnog krivičnog postupka i na ovo pitanje je ožalbena presuda trebalo da da jasan odgovor – da li je tužilac dokazao navode optužbe da je okr. Dragović svojim vozilom sa direktnim umišljajem lišio života sada pok. oštećenog, odnosno da li je hteo da vozilom udari u sada pok. oštećenog, zatim pređe preko tela oštećenog i na taj način ga liši života ili pak takva tvrdnja optužbe izvedenim dokazima nije potvrđena a citirani razlozi kojima se obrazlaže vinost okrivljenog jesu nedovoljni, šturi i neargumentovani, zbog čega presuda sadrži odsustvo razloga o bitnim činjenicama. Osnovno sporno pitanje, kao što je rečeno, u predmetnom krivičnom postupku je pitanje umišljaja okrivljenog, a odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi i od toga da li je oštećeni sam pao na podlogu ili ga je okrivljeni svojim vozilom oborio na isti, što se, kako je sudski veštak medicinske struke u svom kazivanju naveo, može utvrditi obavljanjem saobraćajno-tehničkog veštačenja, zbog čega je u cilju pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, provere navoda optužbe i odbrane okrivljenog, te konačno i pravilne primene zakona ožalbena presuda sledom svega rečenog morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Presudom Višeg suda u Pančevu K 22/23 od 19. marta 2024. godine okr. Miloš Stojadinović je zbog izvršenja krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118  KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno odredio da će se ista izvršiti bez elektronskog nadzora, tako što okr. ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje.

 

Okrivljeni Miloš Stojadinov je oglašen krivim što je dana 27. juna 2022. godine u Vršcu, lišio života iz nehata svog oca – oštećenog Gorana Stojadinova, tako što je u dnevnoj sobi porodične kuće, u kom su njih dvojica živela zajedno, nakon povratka iz noćne smene, skinuo svoj opasač iz kog je izvadio svoj službeni pištolj u nameri da ga odloži u fioku u svojoj sobi, stisnuo dugme da ispadne okvir i povukao navlaku, ali je oružje nehotično uperio u oštećenog, povukao okidač i ispalio jedan hitac, a da se prethodno nije uverio da se metak ne nalazi u cevi, iako je kao policijski službenik i obučen za upravljanje oružjem bio svestan da na taj način može lišiti života oštećenog, olako držeći da do toga neće doći, pogodivši oštećenog i nanevši mu smrtonosnu povredu u vidu prostrelne rane srca, zbog koje je ubrzo preminuo. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 578/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

Po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu sve okolnosti kritičnog događaja, činjenicu da su okrivljeni i pokojni živeli zajedno, da su bili bliski, da ranije nisu bili ni u kakvom sukobu, da se porodica oštećenog nije pridružila krivičnom gonjenju i nije postavila imovinskopravni zahtev, to je pravilno prvostepeni sud zaključio da se ne može sa nesumnjivom sigurnošću smatrati da je okrivljeni pristao na posledicu krivičnog dela, odnosno da se saglasio sa nastupanjem, već da je olako držao da neće nastupiti, odnosno olako je držao da neće nastupiti smrt oštećenog, s obzirom da se okrivljeni prethodno nije uverio da je metak u cevi pištolja, njegovo postupanje je posledica nesmotrenog i neobazrivog rukovanja vatrenim oružjem, koje je u ovom slučaju dovelo do tragičnog događaja, ali nema dokaza o tome da je okrivljeni izvršio opaljenje iz pištolja i usmrtio oštećenog da je znao da je metak u cevi i da je znao da će do smrtne posledice doći. Takođe, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, neosnovani su žalbeni navodiu pogledu izrečene krivične sankcije, budući da je pravilno prvostepeni sud svim okolnostima na strani okrivljenog, kako olakšavajućim, tako i otežavajućim, dao adekvatan značaj, nalazeći da se navedenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja i istovremeno adekvatno izražava društvena osude za izvršeno krivično delo, te ostvaruje pravednost i srazmernost između učinjenog krivičnog dela i težine krivične sankcije, zbog čega je izrečena kazna dovoljna za ostvarivanje opšte svrhe kažnjavanja. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 849/22 od 9. aprila 2024. godine okr. Aleksa Janković je zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ, osuđen na  jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. Prema okr. Aleksi Jankoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jedne automatske puške, dva okvira za municiju i 82 metaka različitog kalibra.

 

Okr. Aleksa Janković je oglašen krivim što je 22. oktobra 2022. godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju čija nabavka i nošenje nije dozvoljena građanima, na taj način što je u Beogradu, na nadvožnjaku iznad auto-puta, u putničkom motornom vozilu kojim je upravljao radnik taksi udruženja, dok je sedeo na zadnjoj klupi vozila iza suvozačevog sedišta, u plastičnom džaku koji se nalazio u putnoj torbi, nosio automatsku pušku „Crvena zastava“ i dva okvira sa ukupno 59 metaka i 30 metaka u jednom i 29 metaka u drugom okviru, od kojih 3 metka sa pancirno zapaljivim zrnom, a 56 metaka kalibra 7,62 h 39 mm, koji okviri su bili u plastičnoj foliji, a što su pregledom folije pronašli policijski službenici i od okrivljenog oduzeli uz potvrdu, nakon čega su policijski službenici izvršili pretresanje stana i drugih prostorija na adresi prebivališta okrivljenog i tom prilikom u njegovoj sobi pronašli na poslednjoj polici levog dela ormana jednu kartonsku kutiju u kojoj se nalazila jedna pakla cigareta, u kojoj se nalazilo 17 metaka kalibra 7,65 h 17 mm, a na drugoj polici sa desne strane ormana, iza ukrasne kartonske kutije, 1 metak kalibra 9h19 mm Para i 1 metak za automatsku pušku kalibra 7,62 h39 mm i od okr. oduzeli uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 717/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Aleksi Jankoviću zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, dok je u preostalom delu žalbu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio. 

 

Po oceni Apelacionog suda, imajući u vidu da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak u pogledu krivice okrivljenog i pravne kvalifikacije, pravilno nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju, zbog čega su suprotni žalbeni navodima kojima se provstepena presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakonika ocenjeni kao neosnovani. 

 

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana a njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti sud je na strani okrivljenog cenio njegovu mladost u vreme izvršenja krivičnog dela, njegovo korektno držanje pred sudom, kao i činjenicu da okrivljeni do sada nije osuđivan, dok otežavajućih okolnosti nije bilo. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud dao manji značaj olakšavajućim okolnostima, posebno u odsustvu otežavajućih okolnosti zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu, dajući upravo adekvatan značaj svim navedenim olakšavajućim okolnostima uz pravilnu primenu zakona, pobijanu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni, pa je okr. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, nalazeći da će se upravo ovako izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora kao i novčanom kaznom u iznosu od 50.000,oo dinara u odnosu na okrivljenog ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 429/18 od 6. oktobra 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (od čega  okr. N.S. u podstrekavanju), okr. N.S. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. B.D, Đ.A, R.A i N.A. na kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju bez primene elektronskog nadzora. 

 

Okr. Sami Ulgaha, Dragan Ćeranić i Ahmed Fijaz oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 3 KZ (od čega okr. Dragan Ćertić u pokušaju, a okr. Sami Ulgaha i Ahmed Fijaz u podstrekavanju). 

 

Optužnicom Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prijpolju, okr. Sami Ulgahi i Draganu Ćertiću, stavljeno je na teret da su 29. juna 2023. godine u mestu Bogovođa kod Lazarevca, započeli izvršenje krivičnog dela, tako što su okr. B.A. prema kome je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan, i okr. Dragan Ćertić su se dogovorili sa okr. Sami Ulhagom, da za njegov račun omoguće tranzit većeg broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, od Gostuna uz novčanu nadoknadu od 100 evra,  tako što im je okr. Ulgaha odmah dao po 50 evra, pa su okr. B.A. i Ćertić odmah sa svojim vozillima krenuli prema Gostunu, gde su trebali da u vozila prime ilegalne imigrante, ali kada su došli do Gostuna i kada su iligalni imigranti trebali da sednu u kola naišla je patrola granične policije i sprečila ulazak tih imigranata u ova vozila, pa je tako okr. Ulhaga podstrekao okr. B.A. i Ćertića da za novac omoguće nedozvoljen tranzit kroz Srbiju imigranata iz Pakistana i drugih zemalja ali su u tome bili sprečeni. Okr. Ahmed Fijazu stavljeno je na teret da je u vremenskom periodu od 9. do 10 jula 2013. godine u Gostunu i u Bogovađi kod Lazarevca, podstrekao okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice, tako što se dogovorio sa okrivljenima B.D, R.A, N.A. i Đ.A. da za njegov račun omoguće tranzite većeg broja lica, ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, uz novčanu nadoknadu od 150 evra uz upotrebu njihovih vozila, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10.  jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostunu gde su u svoja vozila uzeli i to okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljana Pakistana, okr. R.A. 7 državljana Pakistana, a okr. N.A. je u svoje vozilo uzeo 2 državljanina Pakistana, 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili policijski službenici granične policije i otkrili ove imigrante. 

 

Okr. N.S, N.A, R.A, Đ.A i B.D. su oglašeni krivima što su u periodu od 9. do 10. jula 2013. godine, u Gostunu i u Bogovođi kod Lazarevca dogovorili se sa okr. N.S. da za njegov račun omogući tranzit većih broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja uz novčanu nadoknadu od 150 evra i upotrebu svojih vozila, tako što su okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. od Gostuna do Sabirnog Centra za izbeglice u Bogovođi prevezli imigrante, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10. jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostupnu gde su u svoja vozila uzeli i to: okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljanina Pakistana, okr. R.A. 7 državljanina Pakistana, okr. N.A. 2 državljanina Pakistana i 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili pripadnici granične policije i otkrili ove migrante pa je tako N.S. podstrekao ostale okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okr. Dragana Ćertića i okr. N.S, B.D, R.A, Đ.A. i N.A.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 233/23 od 6. februara 2024. godine, okr. Dušan Borisavljević je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok je okr. Dunja Tanasković zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Prema okr. Dušanu Borisavljeviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to noža sa drškom na rasklapanje, tzv. „leptir“.

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su dana 16. oktobra 2019. godine u Beogradu, i to okr. Borisavljević lišio života oštećenog NN, na taj način što se sa okr. Tanasković dovezao do groblja vozilom da bi se, po prethodnom dogovoru sreo sa oštećenim, pa je, nakon što je razgovor između Borisavljevića i oštećenog prerastao u svađu, u koju svađu se uključila i okr. Tanasković koja je, nogom udarila u vrata sa vozačeve strane automobila oštećenog, okr. Borisavljević nožem na rasklapanje, tzv. „leptir“ u kratkom vremenskom periodu, naneo više povreda oštećenom u predelu grudnog koša i glave, koje su sve povrede, u vreme nanošenja predstavljale jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je oštećeni seo u svoje vozilo i krenuo, ali je ubrzo izgubio kontrolu nad svojim vozilom i zaustavio se na saobraćajnom razdelnom ostrvu, gde su ga okrivljeni zatekli na mestu vozača, nakon čega su naišli i policijski službenici PS Obrenovac, koji su okrivljene zatekli pored vozila oštećenog i kojima su okrivljenima rekli da je oštećeni imao epi-napad, pa su oni pozvali hitnu pomoć koja je konstatovala smrt oštećenog NN, dok je okr. Dunja Tanasković u neutvrđenom trenutku pružila pomoć okr. Borisavljeviću da ne bude otkriven, kao učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kzna zatvora preko pet godina, prikrivanjem sredstva kojim je delo učinjeno, na taj način što je nož koji je okrivljeni Borisavljević upotrebio prilikom izvršenja dela uzela i bacila u travu pored njegovog vozila.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 30. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 606/24 kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okr. Dunju Tanasković zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 2 KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju do 10 meseci, i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljena stanuje uz primenu elektronskog nadzora. U preostalom, nepreinačenom, delu, prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud nakon detaljne analize svih dokaza navedenih u obrazloženju prvostepene presude, koje je cenio kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i u obrazloženju presude za svoju odluku naveo jasne, dovoljne i argumentovane razloge, te je podvodeći utvrđeno činjenično stanje pod odgovarajući materijalnopravnu normu, pravilno zaključio da je okr. Borisavljen izvršio krivično delo ubistvo a okr. Tansković krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

 

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu je imao na umu da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenima cenio sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena, kao i da je istima u odnosu na okr. Dušana Borisavljevića dao adekvatan značaj. Naime, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Borisavljevića cenio stepen krivice okrivljenog, odnosno činjenicu da je bio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitnog, činjenicu da je tokom postupka delimično priznao činjenične navode optužnice, kao i držanje posle izvršenja krivičnog dela, te okolnost da se nije udaljio od oštećenog nakon što ga je, zajedno sa okr. Tanasković, zatekao bez svesti, kao i iskazano iskreno kajanje zbog učinjenog krivičnog dela i nastupanja posledica, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život i činjenicu da je ranije osuđivan, između ostalog, i za krivična dela sa elementima nasilja, pa ga je pravilno prvostepeni sud, zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Istovremeno prvostepeni sud je u odnosu na okr. Tanasković od olakšavajućih okolnosti cenio da je reč o relativno mladoj osobi, pobude iz kojih je izvršila krivično delo, da je u vreme izvršenja krivičnog dela bila u emotivnoj vezi sa okr.Borisavljevićem, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njenu raniju osuđivanost. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je, dajući adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, usvajanjem žalbe javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu kazne, tako što je okr. Tanasković osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno odredio da će se ista izvršiti u prostorijama u kojima okrivljna stanuje uz primenu elektronskog nadzora, nalazeći da će se kaznom zatvora u navedenom trajanju i načinom njenog izvršenja u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja u okviru opšte svrhe kriričnih sankcija, imajući na umu težinu izvršenog krivičnog dela, stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti, stepen krivice okrivljene i ličnost okrivljene. 

 

Presudom  Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1357/23 od 31. maja 2024. godine, zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132 stav 1 KZ, okr. Miloš Stojković osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a okr. Aleksa Aleksić na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, dok su Okr. Marko Zdravković i MP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132 stav 3 KZ.  

 

Okr. Miloš Stojković i Aleksa Aleksić su oglašeni krivim što su dana 3. decembra 2022. godine u Beogradu, po prethodnom dogovoru, zajedničkim učestvovanjem u radnji izvršenja, protivpravno ograničili slobodu kretanja oštećenom Aleksandru Laziću na taj način što su se iz pravca Višnjičke banje uputili ka adresi stanovanja oštećenog, tako što je okr. Stojković upravljao vozilom u kome se nalazio okr. Aleksić, krećući se iz pravca Višnjice u neposrednoj blizini ulice gde stanuje oštećeni, a gde su do oko 14,08 časova čekali dolazak oštećenog, koji svakodnevno u periodu od 14,00 do 15,00 časova izlazi u dozvoljenu šetnju, s obzirom da se nalazio na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, da bi, nakon što je oštećeni na neutvrđen način dospeo u unutrašnjost vozila, prema oštećenom bila primenjena fizička sila usled čega nije mogao slobodno da izađe iz vozila, a potom oštećenog odvezli na nepoznatu lokaciju, a dana 5. decembra 2022. godine podneta je prijava o njegovom nestanku.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 17.oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 969/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, a prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Marka Zdravkovića i okr. MP potvrdio, i usvajanjem žalbi ukinuo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Miloša Stojkovića i okr. Aleksu Aleksića i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

Imajući u vidu da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koji su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda u Beogradu u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza se ne može izvesti zaključak o utvrđenosti relevantnih činjenice koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da su okr.  Marko Zdravković i okr. MP izvršili krivično delo protivpravno lišenje slobode, te je pravilno prvostepeni sud odlučio kada je iste oslobodio od optužbe. 

 

Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, izreka pobijane presude je nerazumljiva u osuđujućem delu, s obzirom da se okr. Stojkoviću i Aleksiću stavlja na teret da su protivpravno ograničili slobodu kretanja oštećenom, a da oštećeni u toku postupku nikada nije ispitan u svojstvu svedoka, pa je zaključak prvostepenog suda s  tim u vezi nejasan. Ovo posebno ako se ima u vidu da iz dokaza u spisima proizlazi da je okrivljeni bio u režimu mere zabrane napuštanja stanja uz primenu elektronskog nadzora, da se protiv njega vodio krivični postupak, da je iz spisa proizlazi da je prema njemu određen pritvor i naređeno izdavanje poternice, koje okolnosti, po oceni ovog suda mogu ukazivati i na nameru da pobegne i tako postane nedostupan sudu i državnim organima gonjenja za potrebe daljeg vođenja postupka i eventualnog izdržavanja kazne. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da izreka prvostepene presude u sebi sadrži neodređenu činjenicu i to da je oštećeni Lazić na neutvrđeni način dospeo u unutrašnjost vozila, u kom vozilu su se prema stanovištu tužilaštva nalazili okr. Stojković, okr. Aleksić i NN lice, pri čemu se iz izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi da je oštećeni uopšte bio u vozilu, kako se to vidi iz činjeničnog opisa izreke, a ni izvedenim dokazima se ne može utvrditi suprotno. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 471/19 od 3. februara 2024. godine, zbog izvršenja po dva krivična dela posredovanje u prostituciji iz člana 184 stav 1 KZ i krivičnog dela posredovanje u prostituciji u saizvršilaštvu, okr. Mihailo Maksimović je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara, a okr. Dušan Milenković na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 4 meseca i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara. Od okr. Maksimovića oduzima se imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 465,00 eura, a od okr. Milenkovića novac u iznosu od 28.430,00 dinara i 400,00 eura. Oštećene su upućene na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva.

 

Okrivljrni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 17. novembra 2015. godine, pa do 12. januara 2019. godine na različitim lokacijama na teritoriji grada Beograda podsticali oštećene AA i BB na prostituciju, te putem društvenih mreža preko interneta reklamirali prostituciju na taj način što je od 17. novembra 2015. godine oštećeni počeo da izlazi sa oštećenom AA i stupio u intimne odnose sa njom, a u novembru 2017. godine upoznao oštećenu BB koja je nakon razgovora sa njim pristala da se bavi prostitucijom, da bi zatim okr. Maksimović organizovao profesionalno fotografisanje oštećenih radi prezentacije klijentima i propagiranja prostitucije, ugovarao sa klijentima vreme, mesto i iznos novca za pružanje seksualnih usluga, organizovao prevoz oštećenih do klijenata i nazad do stana, uzimao tako zarađen novac u iznosu koji je on odredio, te je uveo radno vreme od 17,00 časova do 04,00 ujutru, kao i pravila ponašanja da mu oštećene moraju biti stalno dostupne na službeni telefon, čije kartice je često menjao, da ne smeju biti u kontaktu sa klijentima, niti samostalno ugovarati seksualne usluge niti se reklamirati mimo njega, a okr. Milenković obaveštavao oštećene u koje vreme da budu spremne za klijenta, dovozio i odvozio ih od klijenta, uzimao od njih tako zarađen novac u iznosu koji je okr. Maksimović određivao, da bi od septembra 2018. godine, kada je okr. Maksimović otputovao na Kipar, preuzeo sav posao od njega, u smislu reklamiranja oštećenih preko društvenih mreža na internetu, ugovarao seksualne usluge i organizovao prevoz, na način kako je to činio i okr. Maksimović, organizovao sastanke sa oštećenima i druge devojke koje su za njih radile, da bi dana 19. januara 2019. godine oštećene bile uhapšene u hotelu , dok su pružale seksualne usluge turskim državljanima, za šta su osuđene i novčano kaženjene za prekršaj.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 2. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 748/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda optužba da je okr, Mihailo Maksimović izvršio dva krivičan dela trgovina ljudima nije potvrđena izvedenim dokazima, te je prvostepeni sud pravilno, suprotno žalbenim navodima javnog tužioca, u odsustvu dokaza kada je u pitanju ovaj deo optužbe, ne dirajući u objektivni identitet optužbe, dokazane krivičnopravne radnje okr. Maksimovića pravno kvalifikovao kao dva krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, s tim da je iz činjeničnog opisa izostavio radnje za koje nije bilo osnova u izvedenim dokazima, kao i jedno krivično delo posredovanje u prostituciji u saizvršilaštvu, za koje ga je oglasio krivim. Ujedno, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjen Krivični zakon kada je okr. Dušan Milenković oglašen krivim za dva krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije. Ispitujući pobijanu presudu u pogledu odluke o kazni, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud, prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije, pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja i iste je, suprotno navodima u izjavljenim žalbama, pravilno ocenio. Pravilno je prvostepeni sud cenio olakšavajuće okolnosti koje je utvrdio na strani okrivljenih i to da su priznali izvršenje krivičnog dela za koja su oglašeni krivim, čime su doprineli bržem i efikasnijem okončanju postupka, njihovo iskreno držanje pred sudom, iskazano kajanje, starosnu dob, te otežavajući okolnost na strani okr. Maksimovića i to njegovu raniju osuđivanost, između ostalog i za isto krivično delo za koje je oglašen krivim, kao i odsustvo otežavajućih okolnosti na strani okr. Milenkovića, i pravilno ih osudio na jedinstvene kazne zatvora i to okr. Maksimovića u trajanju od 3 godine i 2 meseca, a okr. Milenkovića u trajanju od 1 godine i 4 meseca, nalazeći da su ovako odmerene kazne zatvora dovoljne i nužne da se njima ostvari svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija. 

 

25.oktobar 2024. godine

Presudom  Drugog osnovnog suda u Beogradu K 111/23 od 15. maja 2024. godine, okrivljena S.Đ. je zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 3 KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. Oštećena je upućena da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

 

Takođe, prvostepenom presudom je prema okrivljenoj S.Đ. i P.P. odbijena optužba kojom im se stavlja na teret da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193 stav 1 KZ.

 

Okrivljena S.Đ. je oglašena krivom što je neutvrđenog dana u avgustu 2022. godine, drskim bezobzirnim ponašanjem i primenom nasilja, ugrozila spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, maloletne ćerke, na taj način što je u jutarnjim časovima neutvrđenog dana u avgustu, u dnevnoj sobi, u prisustvu L.Đ. koja je sve snimala svojim mobilnim telefonom, fizički napala maloletnu kćerku staru 3 godine, koju je jednom rukom držala za ruke i dok je dete plakalo više puta udarila u predelu lica i glave, govoreći joj: „Za lepotana iz Sombora, Zoran u zatvor zbog tebe, znaš, mali Zoran u zatvor zbog tebe, zbog tebe..“ sve vreme udarajući maloletnu oštećenu, a zatim je sa obe ruke svom snagom bacila na pod gorovreći joj: „Još nisam završila sa tobom, sad celu godinu ima da te bijem, za Zorana, da te pitam zašto ga diraš ustani, ustani i dođi ovamo nisam još završila sa tobom“, a kada je maloletna oštećena počela da se udaljava obratila joj se sa rečima „Dođi ovamo, nemoj da te jurim, ako ti dođem gotova si, dođi ovamo, zašto diraš Zorana, Zorana, zašto diraš“.  

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22.oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 956/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu u osuđujućem delu. 

 

Po oceni Apelacionog suda na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da se u radnjama okrivljene S.Đ. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilja u porodici, s obzirom da je okrivljena drskim i bezobzirnim ponašanjem, te primenom nasilja ugrožavala spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, maloletne oštećene, a za koje delo je i oglašena krivom. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbranu okrivljene cenio kao nejasnu, nelogičnu, neuverljivu, te datu sa ciljem izbegavanja krivične odgovornosti. 

 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, i to, od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene, njene lične prilike, činjenicu da je u pitanju mlada osoba, dok je kao otežavajuće okolnosti cenio činjenicu da se okrivljena ni jednog momenta nije pokajala pred sudom, pa je pravilno postupio kada ju je osudio na kaznu zatvora u trajanju do 2 godine. Prema oceni Apelacionog suda, ovako izrečena krivična sankcija je adekvatna stepenu krivice okrivljene, težini izvršenog krivičnog dela i okolnostima pod kojima je krivično delo izvršeno i istom će se ostvariti svrha kažnjavanja, te su stoga suprotni žalbeni navodi branioca okrivljene, da je kazna prestroga, ocenjeni kao neosnovani. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 163/23 od 14. decembra 2023. godine, okrivljeni Bojan Tatomirov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog prepravljenog startno-gasnog signalnog pištolja. Oštećeni su upućeni da imovinsko-pravne zahteve ostvare u parničnom postupku. 

 

Okrivljeni Bojan Tatomirov je oglašen krivim što je 7. decembra 2022. godine u naselju Ugrinovci, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života oštećenog Dražena Delevića, iz vatrenog oružja koje je neovlašćeno nosio u stanju uračunljivosti, na taj način što je, nakon kraće rasprave sa oštećenim,  koji je putničkim vozilom došao ispred kuće u kojoj je okrivljeni živeo kao podstanar, okrivljeni u ruci neovlašćeno nosio prepravljen startno-gasni signalni pištolj proizvođača „Zoraki“, uklonjenog fabričkog broja, kada je u pravcu glave i tela oštećenog, koji je stajao na kolovozu pored putničkog vozila u prisustvu izvesnog „Dake“, iz neposredne blizine ispalio 5 projektila od kojih je oštećeni zadobio višestruke telesne povrede koje povrede predstavljaju zbirno povredu teške telesne prirode koje su u momentu nastanka bile opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo, nakon čega se okrivljeni putničkim vozilom udaljio sa lica mesta. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. oktobra. godine rešenje Kž1 562/24 kojim je, usvajanjem žalbi, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje i okrivljenom  Tatomirovu produžio pritvor.

 

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer su u obrazloženju presude izostali jasni i dovoljni razlozi u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja, a koja se odnose na uračunljivost okrivljenog. S tim u vezi prvostepeni sud je propustio da navede pravno valjane razloge u pogledu ocene nalaza i mišljenja veštaka psihijatra i psihologa, i odbrane okrivljenog, zbog čega nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

 

Imajući u vidu protivrčne razloge prvostepenog suda, na šta se osnovano ukazuje u izjavljenim žalbama, prvostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe, Apelacioni sud je ocenio da i dalje stoje razlozi za pritvor u odnosu na okrivljenog Bojana Tatomirova, te je istom produžio pritvor, nalazeći da i dalje postoje okolnosti koje opravdavaju zadržavanje okrivljenog u pritvoru, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.  

 

Presudom Višeg suda u Pančevu K 34/23 od 22. maja 2024. godine okr. Dušan Dobreskov je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti.

 

Okrivljeni Dušan Dobreskov je oglašen krivim što je 22. aprila 2023. godine, u Pančevu, u stanju u kome je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, u stanju alkoholne pijanosti teškog stepena sa 2,23 promila alkohola u krvi, lišio života oštećenu Jelenu Stefanov, tako što je tokom razgovora sa N.V. o planovima za prodaju njihovih kuća u nizu investitorima, što uključuje i kuću oštećene, shvatio da mogućnost prodaje svih kuća propada, jer oštećena previše traži za svoju kuću, za vreme dok je N.V. otišla da još jednom o tome razgovara sa oštećenom i pozvala je da izađe na svoju kapiju, okrivljeni je iz svoje kuće uzeo nož i došao do kuće oštećene, gde je na ulici ispred kuće zatekao oštećenu koja je već završila razgovor sa N.V. gde se okrivljeni, najpre, kraće zadržao u razgovoru sa oštećenom, a potom ušao u njeno dvorište, pa u kuću, a oštećena ušla za njim, nakon čega je napao oštećenu u dnevnoj sobi, stezao je rukom za vrat, nanevši joj tešku telesnu povredu i kuhinjskim nožem koji je doneo sa sobom zadao oštećenoj pet ubodnih rana u predelu grudi i stomaka, nanevši joj smrtonosnu ranu, te lake telesne povrede, od kojih povreda je preminula na licu mesta, uprkos hitnoj medicinskoj pomoći koja joj je pružena.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 5. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 485/24 kojom je, usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, preinačio prvostepenu presudu i okr. Miloša Ćeranića zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Okrivljeni Miloš Ćeranić je oglašen krivim što je 26. novembra 2018. godine, u Beogradu, lišio života oštećenog Draga Božovića i neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, na taj način što se sastao sa oštećenim i to tako što ga je prethodno sa mobilnog telefona kontaktirao kako bi sa njim razjasnio i regulisao probleme oko nedozvoljenih poslova koji su ih povezivali, ponevši tom prilikom sa sobom vatreno oružje za koju nije imao dozvolu nadležnog državnog organa i koje je zajedno sa municijom nabavio od NN lica za iznos od 300,00 evra i tom prilikom došao sa svojim drugovima B.B, U.C. i S.T, te nakon što je oštećeni putničkim vozilom kojim je upravljao G.U, a u vozilu se nalazio i M.Š. zajedno sa njim izašao iz vozila, međusobno se pozdravili sa okrivljenim, došlo je do kraće verbalne rasprave između okrivljenog i oštećenog, da bi u jednom momentu oštećeni počeo da se udaljavao od okrivljenog, kada je okrivljeni iz pištolja koji je izvadio iz džepa u trenutku dok je oštećeni stajao levom i lako zadnjom strane glave okrenut ka ustima cevi pištolja, okrivljeni iz istog ispalio 6 projektila u pravcu oštećenog, pa je usled dejstva jednog projektila oštećeni prvo zadobio ustrelinu glave i mozga, zbog kojih povreda je oštećeni trenutno izgubio svest i počeo da pada put unapred, pa je u toku padanja usled dejstva drugog projektila zadobio prostrelinu u gornjoj polovini zadnje strane korena desne ušne školjke, pa je usled pada i udara u pod zadobio povrede glave, nakon čega je okrivljeni pobegao sa mesta događaja, dok je oštećeni usled ustreline glave i mozga koje vreme nanošenja samo za sebe predstavlja tešku i po život opasnu telesnu povredu preminuo 30. novembra 2018. godine u KBC Zemun.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, činjenično stanje u postupku je pravilno i potpuno utvrđeno i potkrepljeno svim izvedenim dokazima, ali je Apelacioni sud našao da je prvostepeni sud podvodeći utvrđeno činjenično stanje pod pravnu kvalifikaciju krivičnog dela pogrešno zaključio da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo. U konkretnom slučaju da bi bilo reči o ovom krivičnom delu bilo je neophodno da se dokaže podmuklost, a što nije dokazano nakon sprovedenog dokaznog postupka, jer okrivljeni radnje krivičnog dela nije izvršio na posebno prikriven način, niti je po mišljenju Apelacionog suda ispoljio lukavost i prepredenost koja prevazilazi normalnu obazrivost kod izvršenja ovog krivičnog dela. Prema stavu Apelacionog suda, odluka da se izvrši krivično delo teško ubistvo se ne donosi u kratkom periodu, već se naprotiv dugovremeno i promišljeno planira na ubistva kako bi se preduzelo u vreme i na mestu koje garantuje njegovu punu efikasnost. Iznenadno postupanje okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela, da je izvadio pištolj i pucao u okrivljenog objektivno se može prihvatiti kao element podmuklosti, ali u tom slučaju nedostaje element subjektivne prirode koji karakteriše zla namera okrivljenog, pokvarenost i perfidnost. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, da nije utvrđeno da je okrivljeni smišljeno, planski iskoristio vreme oštećenog, niti da je namerno kod oštećenog pre kritičnog događaja učvrstio odnos poverenja, niti je zloupotrebio poverenje oštećenog (tim pre što nisu bili prijatelji i da su u kritičnom periodu imali neraščišćene odnose) ne može se govoriti o krivičnom delu teško ubistvo. S obzirom na sve utvrđene činjenice u toku prvostepenog postupka, Apelacioni sud je mišljenja je da su se u radnjama okrivljenog stekla sva bitna obležja krivičnog dela ubistvo. Takođe, u toku postupka nesporno je na osnovu izvedenih dokaza, a i priznanja okrivljenog utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno sa sobom nosio vatreno oružje čime je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

 

Analizirajući okolnosti koje su od uticaja na visinu kazne, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se radi o mlađoj osobi koja nije ranije osuđivana, porodične prilike, da je izrazio kajanje, kao i da je priznao izvršenje krivičnog dela, dok otežavajućih okolnosti nije našao. Prilikom donošenja odluke o visini kazne, Apelacioni sud je, svakako, cenio i činjenicu da je okrivljeni lišio života mladog čoveka koji je bio nenaoružan, te je u sklopu svih navedenih okolnosti okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, nalazeći da će se istom u potpunosti postići svrha kažnjavanja.

 

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1238/21 od 14. maja 2024. godine okr. Vuk Tica je zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 KZ osuđen na kaznu u trajanju od 1 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. 

 

Okrivljeni Vuk Tica je oglašen krivim što je 8. jula 2020. godine, u Beogradu, opšteopasnom radnjom – požarom izazvao opasnost za imovinu većeg obima na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, na taj način što je za vreme protesta ispred doma Narodne skupštine prišao službenim vozilima MUP RS koja su bila parkirana na stazi između Glavne pošte i crkve Svetog Marka, te je kamenom polomio staklo nakon čega je kontaktom otvorenog plamena upaljača sa lako zapaljivom materijom. pospešivačem gorenja izazvao požar na navedenim vozilima koji se proširio i na drugo vozilo koje se nalazilo u neposrednoj blizini, te je potom otišao do drugog policijskog vozila, te je kamenom polomio staklo na istom i kontaktom otvorenog plamena upaljača sa lako zapaljivom materijom – pospešivačem gorenja izazvao požar na navedenom vozilu, a zatim je došao do „policijske marice“ kamenom polomio staklo na vozilu i ušao u vozilo, nakon čega je na isti način izazvao požar i na tom vozilu, te se udaljio od predmetnih vozila. 

Javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 19. septembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 817/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr.  Vuka Ticu zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio korektno držanje pred sudom, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegovu upornost koju je iskazao prilikom izvršenja krivičnog dela, ali i raniju osuđivanost, ne za istovrsno krivično delo. Međutim, prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj činjenici da je kritičnom prilikom došlo do oštećenja pet motornih vozila, da je okrivljeni preduzeo radnje krivičnog dela opasnom radnjom – požarom i izazvao opasnost za imovinu većeg obima na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, koje okolnosti ne mogu ostati zanemarene i, po oceni ovog Suda, nisu takve da bi se okrivljeni osudio na kaznu zatvora koja je bliža propisanom minimumumu za ovo krivično delo. Imajući u vidu da je reč o osuđivanom licu, Apelacioni sud je mišljenja da bi se kaznom zatvora u trajanju od 2 godine moglo uticati na okrivljenog, ali i na druge da ubuduće ne vrše ovakva, a ni slična krivična dela, iz kog razloga je žalbu Javnog tužioca delimično usvojio. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 72/23 od 24. aprila 2024. godine okr. Vasilije Broćeta je zbog izvršenja krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185 stav 4 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog desktop računara. Takođe, okrivljenom su izrečene posebne mere koje će se sprovoditi najduže 20 godine posle izvršene kazne zatvora sa rokom provere o potrebi njihovog daljeg sprovođenja na svake 4 godine i to: 

 

• obaveza okrivljenog da se lično javi policiji i upravi za izvršenje krivičnih sankcija svakog meseca najkasnije do 15; 

 

• zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su: školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta, dečije manifestacije i sl; 

 

• dužnost okrivljenog da posećuje profesionalna savetovališta i ustanove prema programu koji mu odredi uprava za izvršenje krivičnih sankcija;

 

• dužnost okrivljenog da u roku od 3 dana od dana promene lično obavesti policiju i upravu za izvršenje krivičnih sankcija o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta; 

 

• dužnost okrivljenog da se najkasnije 3 dana pre putovanja u inostranstvo lično javi policiji i da pruži podatke o državi u kojoj putuje, kao i mestu i dužini boravka u inostranstvu. 

 

Okrivljeni Vasilije Broćeta je oglašen krivim što je tokom 2021. godine, pa do lišenja slobode 20. septembra 2023. godine pribavljao za sebe i posedovao slike i audio-vizuelni sadržaj pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica tako što je na desktop računaru – pripadajućoj memorijskog jedinici skladištio predmetni sadržaj u ukupnoj količini od 725 slika i jedan film. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – Posebno tužilaštvo za borbu protiv viskotehnološkog kriminala i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 3. septembra 2024. godine doneo presudu Kž1 Po3 17/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 242/21 od 18. oktobra 2022. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ okr. M. I. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Nihat Preljić na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i okr. Bajrami Aličković na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Takođe, prema okr. Nihatu Preljiću izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 2.814,03 grama opojne droge marihuane i jedno putničko motorno vozilo. 

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Marko Jablanović je oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Nihat Preljić i njegov branilac, kao i branioci okr. M. I. i Bajrami Aličkovića. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. jula 2024. godine doneo je presudu Kž1 462/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbi Tužilaštva i okr. Nihata Preljića i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ okr. M. I. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okr. Nihata Preljića i Bajrama Aličkovića na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci i okr. Marka Jablanovića na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

(Napomena: protiv presude Apelacionog suda u odnosu na okr. Marka Jablanovića dozvoljena je žalba u trećem stepenu). 

 

Okrivljeni M. I, Nihat Preljić, Bajrami Aličković i Marko Jablanović su oglašeni krivim što su 19. i 20. januara 2017. godine, u Leposaviću i Beogradu, i to okr. Jablanović i M. I. neovlašćeno kupovali radi dalje prodaje supstance proglašene za opojnu drogu – marihuanu, osumnjičeni S.S, prema kome je istraga prekinuta, neovlašćeno prodavao iste supstance, a okr. Preljić i Aličković neovlašćeno prenosili radi dalje prodaje te supstance na taj način što je 19. januara 2017. godine okr. Jablanović neovlašćeno od osumnjičenog S.S. kupio radi dalje prodaje 2.814,30 grama opojne droge – marihuane razmereno u sedam PVC paketa, pa je istu predao okr. Preljiću koji ih je spakovao u vozilu i to posebno napravljen bunker u krovnom delu, a koje vozilo je vlasništvo i kojim je upravljao okr. Preljić koga je angažovao da zajedno sa okr. Aličkovićem opojnu drogu neovlašćeno prenesu do Beograda, a radi dalje prodaje i istu predaju okr. M. I. koji je sa okr. Jablanovićem ugovorio kupovinu marihuane, a radi dalje prodaje, što isti i čine. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Jablanovića, neprihvatljivi su razlozi prvostepenog suda da okr. Jablanovića oslobodi od optužbe nalazeći da nije dokazano da je ovaj okrivljeni preduzeo radnje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Naime, kada se ima u vidu nelogičnost u odbrani okr. Jablanovića, a u sklopu drugih dokaza koji upravo ide u prilog odbrani okr. Preljića, Apelacioni sud je našao da je nakon sprovedenog postupka i dokaza koji su pribavljeni na nesumnjiv način utvrđeno da je okr. Jablanović preduzeo radnje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Dakle, kada se ima u vidu postojeća presretnuta komunikacija, kao i da je nesporno utvrđeno da se DNK profil okr. Jablanovića nalazi na kesi u kojoj je bila zapakovana opojna droga koja je pronađena u vozilu okr. Preljića i od njega oduzeta, kao i iskaz policijskog službenika koji je učestvovao u hapšenju okrivljenih, te drugih dokaza, po nalaženju Apelacionog suda sve navedene okolnosti ukazuju na to da su okrivljeni povezano delovali radi neovlašćenog prenosa opojne droge. 

 

Prilikom dnošenja odluke o visini kazne za okrivljene, Apelacioni sud je na strani okr. Jablanovića od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je do sada neosuđivan, porodične prilike, pa ga je, u odsustvu otežavajućih okolnosti, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina ceneći pritom količinu opojne droge koju je ovaj okrivljeni kupovao radi dalje prodaje, kao i činjenicu da je zajedno sa okr. S.S. i M. I. organizovao prevoz iz Leposavića do Beograda i to u prepravljenom vozilu. U odnosu na okr. Preljića sud je, pre svega, od olašavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike, da je priznao izvršenje krivičnog dela i svoje učešće u celokupnom događaju, a od otežavajućih okolnosti cenio njegovu osuđivanost, dok je na strani okr. Aličkovića od olakšavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti da je višestruko osuđivano lice, pa ih je osudio na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kre 25/23-Kv 1959/24 od 31. maja 2024. godine je utvrđena ispunjenost zakonskih pretpostavki za izdavanje pravosudnim organima Republike Belorusije okr. Andrey Gnyot, a radi vođenja krivičnog postupka.

Apelacioni sud u Beogradu, na ročištu, doneo je 27. avgusta 2024. godine rešenje Kž1-kre 35/24 kojim je, usvajanjem žalbi, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda jer je i po mišljenju veća drugostepenog suda u konkretnom slučaju odluka prvostepenog suda doneta na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja se sastoji u tome da u obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su izneti su u potpunosti nejasni, a istovremeno i međusobno protivrečni, što je onemogućilo ispitivanje zakonitosti i pravilnosti prvostepenog rešenja.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da prvostepeni sud u obrazloženju rešenja iznosi ocenu o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret i za isto daje, po stavu Apelacionog suda, neprihvatljive razloge. Naime, prvostepeni sud daje potpuno nejasno obrazloženje da osnovana sumnja proizlazi iz spisa predmeta, kao i iz akata državnih organa, javnog tužilaštva i Višeg istražitelja, koji ne mogu predstavljati dokaz o postojanju osnovane sumnje u smislu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći jer su u tom delu u suprotnosti sa pravilima pravnog poretka Republike Srbije, odnosno ustavnih i krivičnih odredbi koje se tiču garancije prezumcije nevinosti lica protiv koga se vodi krivični postupak. Ovo stoga jer se u istima navodi da je Andrey Gnyot, kao lice čije se izručenje zahteva, izvršilo određenu radnju koja predstavlja krivično delo kao da se radi o već presuđenoj stvari čime je, po stavu Apelacionog suda, povređena prezumcija nevinosti lica prema kome se vodi krivični postupak, a što je u krajnjem, protivno pravnom poretku zamoljene zemlje.

Takođe, a imajući u vidu da je prvostepeni sud konstatovao da je krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret slično krivičnom delu poreska utaja iz Krivičnog zakona Republike Srbije, to je bilo potrebno da od države molilje pribavi i odredbe zakona za koje se okrivljeni tereti da ih je prekršio i čijim kršenjem je nastala šteta u posebno velikim iznosima i to tekstove propisa kako su isti glasili u vreme eventualnog izvršenja krivičnog dela. To je bitno zbog visine štete i pravne kvalifikacije, a shodno tome i za zastarelost krivičnog gonjenja.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 61/23 od 30. januara 2024. godine okr. Igor Babić je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. 

 

Okrivljeni Igor Babić je oglašen krivim što je 13. aprila 2020. godine, u Lazarevcu, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, lišio života sada pok. Dragana Radonjića tako što je došao kod njega u kuću i zadao mu ukupno sedam ubodina, i to četiri dok mu je bio okrenut leđima, a tri ubodine na bočnoj i prednjoj strani trupa, usled čega je pao na pod, pri čemu je na rukama imao hirurške rukavice, nakon čega je uzeo mobilni, zaključao ulazna vrata, ključeve poneo sa sobom i prilikom odlaska odbacio maramice i deo hirurške rukavice koje su pronađene, a usled nanetih ubodina došlo je do iskrvarenja i nastupanja smrti kod sada pok. Dragana Radonjića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. juna 2024. godine doneo presudu Kž1 394/24 kojom je odbio kao neosnovane žalbe Tužilaštva i branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, dok je žalba okrivljenog odbačena kao neblagovremena. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 370/19 od 22. jula 2022. godine okr. Katarina Nikol Rebrača, Slađana Mironija i Mirjana Hristić su oslobođene od optužbe da su izvršile krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 3 KZ (od čega okr. Mirjana Hristić i Slađana Mironija pomaganjem).

Apelacioni  sud u Beogradu, je nakon održanog pretresa, dana 17. juna 2024. godine doneo presudu Kž1 96/23, kojom je usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224a stav 3 KZ (od čega okr. Hrstić i Mironija pomaganjem) okr. Katarinu Nikol Rebraču osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci, a  okr. Slađanu Mironiju i Mirjanu Hristić na kazne zatvora uz trajanju od po 1 godinu. Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je obavezana da na ime pribavljene protivpravne imovinske koristi uplati u budžet Republike Srbije iznos od 22.584.619,80 dinara.

(Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u trećem stepenu)

 

Okrivljena Katarina Nikol Rebrača je oglašena krivom što je u periodu od 2. juna 2006. godine do 9. marta 2010. godine, u Beogradu, kao odgovorno lice, u svojstvu osnivača i direktora Dobrotvornog fonda “Katarina Rebrača”, pozivajući se na pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja Srbije i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i u svojstvu lica ovlašćenog za zastupanje i raspolaganje novčanim sredstvima agencija “K models”, na ime navodno izvršenih usluga u cilju realizacije ciljeva Dobrotvornog fonda – edukacije i informisanja ženske populacije i prevencije raka dojke, kao i za nabavku mamografa na koje račune je od raznih donatora – pravnih i fizičkih lica uplaćen novac u iznosu od 62.440.283,29 dinara, izvršila prenos novčanih sredstava na račun agencije “K models”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje, i to iznos od 5.799.000,oo dinara, na račun agencije „Top image”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za raspolaganje novčanim sredstvima okr. Mironija, iznos od 7.212.000,oo dinara i agencije “Mima art”, čiji je osnivač i lice ovlašćeno za zastupanje okr. Hristić, iznos od 3.041.000,oo dinara, na taj način što su okr. Mironija i Hristić okr. Rebrači za uplate agenciji „Top image” i “Mima art” na ime navodno izvršenih usluga za Dobrotvorni fond dostavljale fakture bez prateće dokumentacije koja pravda iste, nakon čega je okr. Hristić sa računa agencije “Mima art” podigla novac u ukupnom iznosu od 2.927.000,oo dinara i okr. Mironija sa računa agencije „Top image”  novac u ukupnom iznosu od 6.892.000,oo dinara, a koji novac su predale okr. Rebrači, dok je okr. Rebrača sa računa agencije “K models” podigla novac u ukupnom iznosu od 3.772.000,oo dinara, a na ime navodno izvršenih usluga na osnovu faktura, bez prateće dokumentacije koja pravda iste, iako ove agencije nisu pružile usluge Fondu i tako podignuti novac zadržala za sebe. Takođe je okr. Rebrača i sredstva za račune navedenog Fonda koristila za svoje potrebe, suprotno aktu o osnivanju Fonda kojim se predviđa korišćenje sredstava isključivo za ciljeve Fonda, tako što je sa računa Fonda vršila plaćanje avio-karata, aerodromskih taksi za sebe, porodicu i prijatelje, sve u ukupnom iznosu od 1.242.032, oo dinara, za usluge prenoćišta u hotelu “Hajat” u iznosu od 187.603,01 dinara i telefonske račune na ime Rebrača u ukupnom iznosu od 223.595,49 dinara i sa tekućih računa podigla gotovinu u ukupnom iznosu od 5.629.061,90 dinara, koji iznos je koristila za lične potrebe, dok je i za lične potrebe vršila plaćanje karticom u ukupnom iznosu od 1.711.327,40 dinara, te je na tako opisan način za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 22.584.619,80 dinara.

 

Apelacioni je, nakon otvorenog pretresa, ponovo saslušao okrivljene i sudske veštake, pa je ceneći celokupno stanje u spisima utvrdio, a nasuprot stavu prvostepenog suda, da iz svih izvedenih dokaza proizlazi da su okrivljene, na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno u drugostepenom postupku, izvršile krivično delo zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti (od čega okr. Mironija i Hristić u pomaganju) budući da je okr. Rebrača svojim radnjama prouzrokovala imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa, a u čemu su joj pomagale okr. Mironija i Hristić.

 

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih cenio njihovu raniju neosuđivanost, porodične prilike, korektno držanje pred sudom, dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela, dok otežavajućih okolnosti nije bilo, te je okr. Rebraču osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci imajući u vidu društvenu opasnost izvršenog dela, stepen krivične odgovornosti okrivljene, kao i okolnosti pod kojima je izvršeno delo, a nalazeći da će se istom kaznom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. U odnosu na okr. Mironiju i Hristić Sud je olakšavajuće okolnosti, u odsustvu otežavajućih okolnosti, cenio kao naročito olakšavajuće, pa im je ublažio kazne ispod zakonom propisanog minimuma i osudio ih na kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine,  a nalazeći da će se istim kaznama u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

 

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 493/21 od 20. novembra 2023. godine okr. Nedeljko Vanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. 

 

Okivljeni Nedeljko Vanović je oglašen krivim što je dana 3/4 mart 2021. godine, u Beogradu, lišio života na svirep način oštećenog Miroslava Milutinovića, na taj način što je u stanu u koji je oštećeni došao oko 16 časova kako bi sa okrivljenim razgovarao o novcu na čijoj predaji je u prethodnom periodu okrivljeni insistirao sa obrazloženjem da mu je novac obećan, nakon međusobne verbalne komunikacije koja se odvijala u spavaćoj sobi stana koji je iznajmio zajedno sa D.S. i T.M. koji su bili prisutni u stanu, počeo da udara otvorenom šakom u predelu lica oštećenog koji ga je molio da prestane i jaukao, a potom mu zatvorenom šakom, nogom u obući, kolenom i drvenom letvom levalnog oblika naneo povrede u predelu glave, trupa, nogu i ruku, dok je oštećeni pokušavao da se odbrani zaklanjajući rukama glavu, te je oštećenom naneo povrede od kojih je preminuo, pri čemu je kod oštećenog, tokom višečasovnog fizičkog nasilja, bio prisutan doživljaj straha maksimalnog intenziteta odnosno prepast zbog doživljaja telesne i životne ugroženosti, kao i agonalne duševne patnje potencirane fizičkim bolovima, da bi ga oko jedan sat kada su se u stanu nalazila samo njih dvojica, jer su D.S. i T.M. napustili stan oko 20,30 časova, izneo iz stana vukući ga niz stepenice do lifta kojim su se spustili do izlaza iz zgrade, gde ga je obujmio ispod ruku i vukao ga betonskom stazom a potom preko dvorišta i nakon sto metara ga spustio u šipražje, prekrio ga sunđerom i ostacima drvenog ležaja i udaljio se. 

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 493/21 od 20. novembra 2023. godine okr. Nedeljko Vanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. 

 

Okivljeni Nedeljko Vanović je oglašen krivim što je dana 3/4 mart 2021. godine, u Beogradu, lišio života na svirep način oštećenog Miroslava Milutinovića, na taj način što je u stanu u koji je oštećeni došao oko 16 časova kako bi sa okrivljenim razgovarao o novcu na čijoj predaji je u prethodnom periodu okrivljeni insistirao sa obrazloženjem da mu je novac obećan, nakon međusobne verbalne komunikacije koja se odvijala u spavaćoj sobi stana koji je iznajmio zajedno sa D.S. i T.M. koji su bili prisutni u stanu, počeo da udara otvorenom šakom u predelu lica oštećenog koji ga je molio da prestane i jaukao, a potom mu zatvorenom šakom, nogom u obući, kolenom i drvenom letvom levalnog oblika naneo povrede u predelu glave, trupa, nogu i ruku, dok je oštećeni pokušavao da se odbrani zaklanjajući rukama glavu, te je oštećenom naneo povrede od kojih je preminuo, pri čemu je kod oštećenog, tokom višečasovnog fizičkog nasilja, bio prisutan doživljaj straha maksimalnog intenziteta odnosno prepast zbog doživljaja telesne i životne ugroženosti, kao i agonalne duševne patnje potencirane fizičkim bolovima, da bi ga oko jedan sat kada su se u stanu nalazila samo njih dvojica, jer su D.S. i T.M. napustili stan oko 20,30 časova, izneo iz stana vukući ga niz stepenice do lifta kojim su se spustili do izlaza iz zgrade, gde ga je obujmio ispod ruku i vukao ga betonskom stazom a potom preko dvorišta i nakon sto metara ga spustio u šipražje, prekrio ga sunđerom i ostacima drvenog ležaja i udaljio se. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 173/16 od 28. septembra 2022. godine, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121 stav 3 KZ okr. Saša Krstić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, dok su okr. Ilija Miljković i Dušan Kotorčević osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 11 godina. Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su 19. oktobra 2015. godine, u Beogradu, po prethodnom dogovoru, teško telesno povredili oštećenog Vuka Jorgačevića, tako što su vozilom kojim je upravljao okr. Kotorčević preprečili put oštećenom koji se kretao skuterom, nakon čega su iz vozila izašli okr. Krstić i Miljković i prišli oštećenom koga je okr. Krstić držao rukama oko struka, dok ga je okr. Miljković metalnom šipkom i pesnicom udarao po glavi i telu, pokušaajući da ga uguraju u vozilo, pa kako se oštećeni opirao, okr. Miljković je nastavio da ga metalnom šipkom i pesnicom udara po glavi, telu i nogama, nakon čega su ga zajedno ugurali na  zadnje sedište vozila i seli pored njega, gde je okr. Miljković nastavio da ga udara pesnicama, te su ga odvezli do splava u vlasništvu okr. Krstića gde su nastavili da ga tuku po glavi i celom telu metalnom šipkom, pesnicama i da ga šutiraju nogama, nakon čega su ga odvezli vozilom i u Humskoj ulici izbacili iz vozila u donjem vešu i čarapama, gde je pronađen oko 14,15 časova, nakon čega je prevežen u Urgentni centar, kojom prilikom je zadobio brojne povrede od čega je oštećeni preminuo iste noći 20. oktobra 2015. godine.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, okr. Mitar Pandurević i njegovi branioci, kao i branilac okr. Nikole Bojovića. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 17. maja 2024. godine doneo je presudu Kž1 1165/23 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Nikolu Bojovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 2 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je okr. Mitra Pandurevića zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanja u tuči iz člana 123 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

 

Okrivljeni Nikola Bojović je oglašen krivim što je 2. februara 2020. godine, u Velikoj Plani, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, teže remetio javni red i mir, lišio života sada pok. oštećenog Stefana Filića, a okr. Milan Pandurević učestvovao u tuči u kojoj je Stefan Filić lišen života, na taj način što su prilikom izlaska iz diskoteke, prolazeći pored oštećenog Filića, koji je bio u društvu sa maloletnim oštećenim A. F, te maloletnim  V. J. i M. R, jedno vreme zajedno prolazili ulicom, a kada se maloletni M. R. u jednom trenutku nasmejao na šalu koju je izgovorio okr. Bojović, okr. Bojović mu se obratio rečima: „Šta se ti smeješ?“ i, bez ikakvog povoda, udario ga dlanom otvorene šake u predelu potiljka, a kada je oštećeni Filić pokušao da ga smiri rečima: „Nemojte da nas dirate, smirite se“, okr. Bojović ga je, bez ikakvog povoda, udario levom rukom u predelu prednje strane glave, te je okr. Bojoviću prišao oštećeni A.F. i zadao mu udarac levom rukom u predelu prednje strane glave, nakon čega je okr. Mitar Pandurević oštećenom Stefanu Filiću zadao jedan udarac desnom rukom u predelu prednje strane glave i odmah zatim zadao udarac desnom nogom u predelu donjeg dela tela oštećenog A.F, nakon čega je okr. Bojović oštećenom Stefanu Filiću zadao jedan udarac levom rukom u predelu prednje strane glave, posle čega je okr. Pandurević oštećenom Filiću zadao jedan udarac desnom rukom u predelu desne bočne strane glave, a nakon toga neposredno okr. Bojović zadao je oštećenom Stefanu Filiću udarac sa levom rukom u predelu prednje strane glave, dok je okr. Mitar Pandurević zadao jedan udarac desnom rukom u predelu prednje strane glave oštećenom A.F, kojom prilikom je oštećeni A.F. zadobio laku telesnu povredu, da bi neposredno nakon toga okr. Pandurević gornjim delom svoga tela odgurnuo oštećenog Filića koji je sa ivice trotoara pao na površinu ulice i dok je ležao prišao mu je okr. Bojović i šutnuo ga nogom na kojoj je imao obuvenu patiku u predelu leve polovine glave, od kojih udaraca je oštećeni Filić zadobio povrede koje su predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život i zbog kojih je, i pored preduzetih mera lečenja, nastupila smrt oštećenog Filića 3. februara 2020. godine. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na Mitra Pandurevića, i pored činjenice da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve radnje koje je kritične večeri preduzeo ovaj okrivljeni u odnosu na pok. Stefana Filića (i to dva zadata udarca i guranje oštećenog), pri čemu ovaj okrivljeni više nije preduzeo ni jednu radnju u odnosu na njega, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je na ovaj način okr. Pandurević doprineo lišenju života pok. Stefana Filića, pri čemu bitnom doprinosu za lišenje života nekog lica mora prethoditi donošenje zajedničke odluke, a što tokom ovog krivičnog postupka nije utvrđeno. Imajući u vidu da je izvedenim dokazima nesporno utvrđeno da su teške telesne povrede opasne po život od kojih je kasnije preminuo sada pok. oštećeni Filić posledica šutiranja desnom nogom u predelu leve strane glave od strane okr. Bojovića dok je oštećeni ležao na zemlji, kao i da je nesporno da nakon dva zadata udarca i guranja oštećenog okr. Pandurević više nije preduzeo ni jednu radnju u odnosu na njega ne može se prihvatiti zaključak kao ni dati razlozi prvostepnog suda da su obojica okrivljenih imali jedinstven umišljaj u odnosu na teške telesne povrede opasne po život od kojih je i kasnije preminuo oštećeni. Iz navedenih razloga Apelacioni sud nalazi da u radnjama koje je preduzeo okr. Pandurević stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela učestvovanja u tuči. 

 

U delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani Bojovića i Pandurevića  je imao u vidu da su isti u vreme izvršenja krivičnog dela bili  mlađa punoletna lica i smanjeno uračunljivi do stepena bitnog ali ne i bitno, zatim kod Bojovića da je izrazio kajanje za izvršeno krivično delo, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, kazna zatvora na koju je okr. Bojović osuđen prvostepenom presudom je previsoko odmerena iz kojih razloga je Apelacioni sud ceneći sve navedene utvrđene okolnosti, dajući im adekvatan značaj, a imajući u vidu vrstu i težinu učinjenog krivičnog dela, kao i stepen krivice okrivljenog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca ovog okrivljenog istog  osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. U odnosu na okr. Pandurevića Apelacioni sud je ceneći sve navedene okolnosti istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine nalazeći da će se istom  u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 449/22 od 16. novembra 2023. godine okr. Stefan Milašinović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ i u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana  278 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to poluautomatskog pištolja, dok je okr. Jovan Ugrenović zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 

 

Okrivljeni Stefan Milašinović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 28. aprila do 5. maja 2022. godine, na teritoriji Republike Srbije, sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, te je 28. aprila 2022. godine, u ugostiteljskom objektu na Novom Beogradu lišio života oštećenog Luku Žižića, tako što je najpre ušao u navedeni objekat kako bi opservirao teren i utvrdio poziciju oštećenog, kojom prilikom je bio odeven u radnički kombinezon sive boje sa hiruškom crnom maskom na licu, crnim kačketom na glavi i tamnim rukavicama, a potom učtivo upitao svedoka V.Ž. koji se nalazio u šanku da li može da koristi toalet što mu je on dozvolio, te otišao do toaleta gde se zadržao oko 60 sekundi, nakon čega je bez reči napustio objekat krećući se istim pravcem iz koga je i došao do kafića, da bi se nakon toga nakon nepunih dva minuta ponovo vratio u navedeni objekat i prišao stolu za kojim je ssedio oštećeni u društvu sa prijateljima i iz neposredne blizine sa udaljenosti od oko 3 metra iz poluautomatskog pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio više projektila jedan za drugim u predelu glave, vrata, trupa, odnosno grudnog koša i desne natkolenice, čime je oštećeni dejstvom najmanje 7 projektila ispaljenih iz ručnog vatrenog oružja zadobio  povrede koje u ukupnom dejstvu predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih je ustupila nasilna smrt oštećenog, pri čemu je okrivljeni takvom opšte opasnom radnjom izazvao opasnost za život i telo ljudi i to oštećenih N.R, L.M. i A.M, čiji životi i tela su dovedeni u opasnost jer su se nalazili u objektu otvorenog tipa u neposrednoj blizini oštećenog na međusobnoj udaljenosti od oko pola metra, da bi nakon toga okriljeni uspeo da pobegne sa lica mesta u apratman koji se nalazio u blizini navedenog ugostiteljskog objekta, a koji najam stana je prethodno rezervisao okr. U. P, u odnosu na koga  je postupak razdvojen, u kome je okrivljeni boravio do 29.aprila 2022. godine, da bi 5. maja 2022. godine bio zatečen i lišen slobode u u kući u Kraljevu, a obezbeđenjem kuće u Kraljevu okr. Ugrenović je krio okr. Milašinovića u periodu od 1. do 5. maja 2022. godine, na taj način što je 1. maja 2022. godine posetio svedoka B.M. i pitao ga da mu da na korišćenje navedenu kuću kako bi tu odseo njegov jedan drugar na 3-4 dana. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. maja 2024. godine doneo je presudu Kž1  326/24 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Stefana Milašinovića, dok je, usvajanjem žalbe branioca okr. Jovana Ugrenovića, presuda u odnosu na navedenog okrivljenog ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i predmet u odnosu na ovog okrivljenog vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po4 9/22 od 21. decembra 2023. godine okr. Dragan Rolović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 2 meseca (u koju kaznu mu je uračunata i ranije utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci). Takođe, dosuđen je imovinsko-pravni zahtev oštećenom u iznosu od 10.844.306,00 dinara. Za višak imovinsko-pravnog zahteva oštećeni je upućen na parnični postupak.

 

Okrivljeni Dragan Rolović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 14. januara 2016. godine do 24. avgusta 2017. godine, u Beogradu, u više navrata, u svojstvu službenog lica, i to direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja pribavio sebi korist u ukupnom iznosu od 10.844.306,00 dinara, za koji iznos je oštetio Zavod za vaspitanje dece i omladine, tako što je bez znanja i odluke Upravnog odbora Zavoda raspolagao većim iznosom novčanih sredstava kao jedino službeno lice sa deponovanim potpisom i ovlašćenjem za raspolaganje novčanim sredstvima kod Uprave za trezor, sa različitih žiro-računa Zavoda, potpisivao naloge za isplatu sa žiro-računa, te tako potpisane naloge predavao blagajniku, računovođi i šefu računovodstva Zavoda za vaspitanje dece i omladine koji su po ovako preuzetim nalozima podizali novac sa računa da bi isti uz potvrdu predavali „na ruke“ okrivljenom, za koji podignuti novac ne postoji evidencija pravdanja utrošenog novca.

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. maja 2014. godine doneo je presudu Kž1 203/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 74/19 od 23. aprila 2021. godine okr. Stanoje Glišić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. 

 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 4. decembar 2023. godine doneo je presudu Kž1 1196/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu i okr. Stanoja Glišića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. (Napomena: prethodna drugostepena presuda Apelacionog sud Kž1 800/21 od 7. novembra 2022. godine je ukinuta rešenjem Apelacionog suda Kž3 15/23 od 6. oktobra 2023. godine)

 

Okrivljeni Stanoje Glišić je oglašen krivim što je 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, u svojstvu lekara anesteziologa, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, propuštanjem dužnog činjenja sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke, uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trogodišnjeg deteta, oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, na taj način što je, nakon što je tokom operacije došlo do usporavanja rada srca, slabljenja i gubitka pulsa na periferiji i lice pacijenta promenilo boju i usne postale plavičaste i nakon što je došlo do promene pritiska na balonu za ventilaciju, usled smetnji prohodnosti tubusa, što je uticalo na smanjeni protok kiseonika, a na plućima su se čuli tonovi koji su ukazivali na prisustvo sekreta, prekinuo operaciju u 9,05 časova, te usled usporenja rada srca (bradikardija) zamenio tubus u 09,25 časova i pacijentu dao atropin sulfat (što je standardni protokol u slučaju bradikardije) kako bi se uspostavio normalan srčani rad u kraćem vremenskom periodu od perioda koji može naškoditi pacijentu, te nakon okončanja operacije u 9,30 časova iako je opšte stanje pacijenta bivalo sve teže usled toga što je u toku operacije došlo do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta deteta Anje Grahovac sa kiseonikom nije hitno pristupio intenzivnom lečenju i upućivanju oštećene u zdravstvenu ustanovu u kojoj bi joj mogla biti pružena kompletna medicinska pomoć, a znao je da u okviru Specijalne bolnice „Perfekta“ takva kompletna medicinska pomoć ne može biti pružena, a posebno što je dete bilo u komi i što je zauzimalo decerebracioni položaj i imalo decerebracione pokrete koji su već tada ukazivali na teško oštećenje mozga i na potrebu hitne primene kompletne antiedematozne terapije i mehaničke potpore respiratorom, pri čemu je na klinici „Perfekta“ dete imalo samo mehaničku potporu kroz manuelnu ventilaciju pluća, ali je i pored svega toga dete – tek nakon proteka više od 4 sata od vremena završetka oftamološke intervencije u 09,30 časova, iako toliki protek vremena nije bio potreban niti opravdan, sa „Klinike Perfekta“ prebacuje na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, pa je tek u 14,00 časova dete bez svesti primljeno na Institut, gde mu je tek tada obezbeđena mehanička ventilatorna potpora kao i neurološki pregled, EEG, ordinirana je kompletna antiedematozna terapija zbog prisustva edema mozga i sve druge neophodne mere potrebne da bi se pomoglo pacijentu u navedenom stanju, te je tako usled njegovog opisanog propuštanja dužnog činjenja, kao posledica teškog oštećenja moždanog tkiva koje je izazvano hipoksijom, nastalog u toku hiruške intervencije u Specijalnoj bolnici „Klinika Perfekta“ došlo do višestruke disfunkcije organa, usled čega je nastupila smrt. 

 

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 3593/10 od 31. jula 2023. godine okr. Zvezdan Terzić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba  položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ, dok je okr. Dražen Podunavac  oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ. Istovremeno je prema okr Zvezdanu Terziću odbijena optužba da je izvršio krivičnog delo zloupotreba  položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ.

Optužnicom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je stavljeno na teret da su u vremenskom periodu od 15. decembra 2005. godine do 1. februara 2006. godine u Beogradu, okr Zvezdan Terzić, tadašnji predsednik FSS sa umišljajem podstrekavao, a okr. Dražen Podunavac sa umišljajem pomagao, da sada pok. Vladimir Bulatović, kao odgovorno lice i to direktor FK „OFK Beograd“, iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica pribavi za Gardian Worldwide  LLC iz Vašingtona protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara,  na taj način što je pok. Vladimir Bulatović kao direktor FK „OFK Beograd“ na osnovu odluke Upravnog odbora FK „OFK Beograd“ dana 15. decembra 2005. godine potpisao ugovor o kupoprodaji prava na transfer igrača  FK „OFK Beograd“ Branislava Ivanovića sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC  na iznos od 200.000 evra kojim je u članu 2 regulisano da za navedenu sumu predmetno preduzeće kupuje 100% prava na transfer igrača prilikom prelaska u drugi klub sa rokom plaćanja do 15. februara 2006. godine, nakon čega je i pored već potpisanog ugovora sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC dana 01. februara 2006. godine po prethodnom dogovoru sa okr. Terzićem zaključio i potpisao i ugovor o transferu istog fudbalskog igrača FK „OFK Beograd“ Branislava Ivanovića sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve na iznos od 2.200.000 evra a sve na ime obeštećenja za FK „OFK Beograd“ a koji ugovor nije ni evidentiran kroz poslovne knjige kluba FK „OFK Beograd“, pri čemu je okr. Terzić pre potpisivanja ugovora sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve sa profesionalnim igračem Branislavom Ivanovićem razgovarao i dogovarao njegov transfer u FK „Lokomotiva“ iako je znao da je pok. Bulatović već zaključio ugovor sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC, nakon čega je pok. Bulatović posle potpisivanja ovog ugovora sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve dao dispoziciju da iznos od 2.200.000 evra uplati na račun preduzeća Gardian Worldwide  LLC iz Vašingtona koji se vodi kod „Hipo-Alpe-Adria-Bank“ iz Austrije a koji ukupan iznos je uplaćen u dva navrata od po 1.100,000 evra i to dana 06. februara 2006. godine i dana 28. februara 2006. godine, dok je okr. Dražen Podunavac da bi omogućio transfer profesionalnog igrača Branislava Ivanovića u FK „Lokomotiva“ iz Moskve po prethodnom dogovoru sa okr. Terzićem i pok. Bulatovićem kome je pomogao tako što je učestvovao u pregovorima koji su vođeni sa direktorom kluba „FK „Lokomotiva“ iz Moskve, nakon čega je po potpisivanju ugovora o transferu ovog igrača u FK „Lokomotiva“ i uplate sume za njegov transfer dana 29. januara 2006. godine, profesionalnog igrača Ivanovića odveo na lekarske preglede i potpisivanje individualnog ugovora ovog igrača za FK „Lokomotiva“, znajući da je prethodno potpisan ugovor sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC, na koji način je pok. Bulatović pribavio protivpravnu imovinsku korist preduzeću Gardian Worldwide  LLC u iznosu od 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 174.000.000,00 dinara, a da je okr. Podunavac u periodu od 19. avgusta do 30. agusta 2006. godine u Beogradu sa umišljajem podstrekao pok. Bulatovića da kao odgovorno lice i to direktor FK „OFK Beograd“ iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica pribavi za okr.Podunavca protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara na taj način što je pok. Bulatović kao direktor FK „OFK Beograd“ na nagovor okr. Podunavca dana 19. avgusta 2006. godine ovom izdao i potpisao dva ovlašćenja u ime FK „OFK Beograd“ da kao predsednik tog kluba može da pregovora, potpiše i realizuje transfer profesionalnog igrača Stevana Stošića u Malaga club de fudbol, sad, Španija i da može da preuzme eventualno ugovoreni novčani iznos na ime transfera, nakon čega je dana 21. avgusta 2016. godine okr. Podunavac koji nije imao funkciju potpredsednika FK „OFK Beograd“ zaključio ugovor u ime i za račun FK „OFK Beograd“ o prenosu federativnih prava profesionalnog igrača FK „OFK Beograd“ Stevana Stošića u Malaga club de fudbol, sad, Španija da bi dana 22. avgusta 2006. godine zaključio aneks ugovora u kome je navedeno da je visina transfera za profesionalnog igrača Stošića 100.000 evra i da će biti uplaćena u vidu dva čeka i to jedan na 20.000 evra (1.700.000,00 dinara) i drugi na 80.000 evra (6.800.000,00 dinara) koje čekove je okr. Podunavac realizovao te je tako dobijeni iznos novca umesto da uplati na račun FK „OFK Beograd“ zadržao za sebe, nakon čega je po saznanju od okr. Podunaca da je transfer za igrača Stošića realizovan, pok. Bulatović dana 31. avgusta 2006. godine kao direktor kluba FK „OFK Beograd“ potpisao zapisnik o sporazumnom raskidu ugovora sa igračem Stošićem a koji je do tog momenta imao važeći ugovor sa ovim klubom sa rokom isticanja u letnjem prelaznom roku 2009. godine čime je dobio status slobodnog igrača, na koji način je pok. Bulatović  okr. Podunavcu pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 8.500.000,00 dinara.

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 126/22 od 2. decembra 2023. godine okr. Alen Cigler je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav. 1 KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina i na novčanu kaznu od 30.000,00 dinara. Takođe je od okrivljenog oduzet jedan pištolj bez fabričkog broja i 4 komada metaka. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Alen Cigler je oglašen krivim što je 5. januara 2019. godine oko 10,30 časova u Beogradu na trotoraru ispred ulaza u stambenu zgradu zajedno sa okrivljenim Čabom Derom, prema kome je postupak pravnosnažno okončan, sa umišljajem lišio života na podmukao način oštećenog Nebojšu Markovića, na taj način što su po prethodnom dogovoru u jutarnjim časovima došli  u ulicu, sedamdesetak metara od zgrade gde živi oštećeni, ušli u parkirano vozilo tako što je okr. Cigler seo na mesto vozača, a okr. Čaba Der na mesto suvozača i u vozilu osmatrali i čekali izlazak oštećenog iz kuće, pri čemu je okr. Čaba Der prethodno dovezao i parkirao vozilo na mestu dovoljno udaljenom gde neće biti uočeni, a u nameri da pomoću vozila okrivljeni izvrše krivično delo i da se sa njime udalje sa lica mesta, radi boljeg osmatranja i bržeg prilaska žrtvi i kada je okrivljeni Čaba Der uočio da je oštećeni sam izašao iz svoje kuće, rekao okrivljenom Cigleru da je oštećeni izašao, okrivljeni Cigler je pokrenuo vozilo uz ulicu prema oštećenom, prošao pored oštećenog i zaustavio vozilo uz ulicu prema oštećenom, prošao pored i zastuvio vozilo na kolovozu pet do šest metara od mesta gde se nalazio oštećeni sa uključenim motorom a zatim je sa mesta suvozača iz vozila izašao okrivljeni Čaba Der koji je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, pištolj sa prigušivačem  koji je izvadio iz ranca koji je nosio, prišao oštećenom i sa rastojanja manjeg od 80 cm u oštećenog ispalio ukupno šest projektila, jedan za drugim u kratkom vremenskom intervalu, pri čemu su četiri projektila pogodila Nebojšu Markovića i usmrtila ga, tako što je zadobio povrede koje u vreme nanošenja i skupa predstavljaju tešku telesnu povredu koja i dovela do smrtnog ishoda koja je smrt oštećenog konstatovana na licu mesta, pri čemu je smrt oštećenog nasilna jer je nastupila usled iskrvavljenja i u diretknoj je uzročno-posledničnoj vezi sa svim zadobijenim povredama nanesenim projektilima ispaljenim iz ručnog vatrenog oružja, kojom prilikom je oštećeni prvo zadobio dve povrede dok se nalazio u uspravnom-stojećem položaju, a pošto je nakon zadobijanja ove dve povrede klonuo zadobio je ustrelinu u predelu vrata i gornjeg dela leđa i na kraju je, pošto je pao leđima na tlo, zadobio ustelinu trbuha i gornjeg grudnog koša, a nakon ispaljenja projektila okrivljeni Der se užurbano vratio u vozilo, seo na mesto suvozača, rekao okrivljenom Cigleru: „Vozi, upucao sam ga!“, nakon čega je okrivljeni Cigler naglo dao gas i obojica su se vozilom udaljili sa lista mesta i dovezli do prakring prostora koji se nalazi između zgrada u Novom Beogradu gde su prakirali i ostavili vozilo, a nakon toga su se razišli tako što je okrivljeni Čaba Der otišao u iznajmljeni stan u Beogradu, dok je okrivljeni Cigler otišao do autobuske stanice Bas gde je kupio kartu u jednom pravcu sa polaskom iz Beograda u 19,45 časova, doputovao u Suboticu i otišao u stan Gorana Prskala gde je od strane policijskih službenika zatečen u posedu autobuske karte i kojom prilikom mu je pronađen i jedan pištolj bez fabričkog broja sa pripadajućim okvirom i 4 komada metaka, a koje vatreno oružje i municiju je neovlašćeno držao umotane u čarapi u ormanu i predsoblju i koji su od njega oduzeti kada je lišen slobode.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 593/2022 od 6. decembra 2023. godine okr. Zoran Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 

 

Okrivljeni Zoran Pavlović je oglašen krivim što je 5. juna 2022. godine, u Barajevu, u dvorištu porodične kuće oštećene Snežane Simić, a usled alkoholne opijenosti, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, lišio života svoju bivšu vanbračnu suprugu, oštećenu Snežanu Simić, na svirep način, tako što je došao do njene kuće i nožem koji je poneo sa sobom zadao joj ukupno 26 rana (ubodina i isekotina) u predelu vrata, trupa i gornjih udova, te je ista u vreme zadobijanja navedenih povreda trpela bol najvišeg mogućeg intenziteta u trajanju od nekoliko minuta sve do gubitka svesti zbog isticanja veće količine krvi iz presečenih krvnih sudova i organa, koje povrede predstavljaju jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih je kod oštećene na licu mesta nastupila smrt, nakon čega je okrivljeni istim nožem i sebi naneo povrede u predelu ručnih zglobova, vrata i grudnog koša zbog kojih je kolima hitne pomoći prevezen u Urgentni centar.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 213/23 od 22. novembra 2023. godine okr. Božidar Jović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322 stav 3 KZ i krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, municije, lične karte i vozačke dozvole izdate na tuđe ime. 

 

Okrivljeni Božidar Jović je oglašen krivim što je 6. januara 2018. godine, u Beogradu, sprečio policijske službenike PS Rakovica u vršenju poslova hapšenja učinioca krivičnog dela pretnjom da će upotrebiti pištolj koji je neovlašćeno držao, na taj način što je pozvao policiju i rekao da je za njim raspisana potraga, da dođu da ga uhapse i da je opasan, da bi, kada su došli policijski službenici, otvorio vrata držeći pištolj u desnoj ruci, koji je na naredbu policijskog službenika odbio da odloži, uperivši pištolj u istog i rekavši mu:“Spusti ti pištolj pa uđi“, potom ponovo odbio da spusti pištolj i zatvorio vrata stana, pa su se policijski službenici povukli na međusprat zgrade kako bi pozvali pojačanje, nakon čega je okrivljeni više puta otvarao vrata stana iskoračavao korak ili dva i potom se ponovo vraćao u stan, da bi po dolasku pripadnika SAJ bio lišen slobode i odveden u PS Rakovica, a potom su u stanu, prilikom pretresa, policijski službenici pronašli municiju i lažne javne isprave na kojima je bila slika okrivljenog koje je krajem 2017. godine nabavio radi upotrebe da bi mogao da ih koristi prilikom legitimisanja s obzirom na to da je znao da je za njim raspisana potraga.  

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 241/24 od 9. aprila 2024. godine kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu i okr.  Božidara Jovića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322 stav 3 KZ i krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. U preostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Javnog tužioca ukazuje na to da je prvostepeni sud precenio značaj utvrđenih olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog a da samim tim utvrđenim otežavajućim okolnostima nije dao značaj koji objektivno zaslužuju. Ovo posebno imajući u vidu da se uvidom u izvod iz kaznene evidencije za okrivljenog utvrđuje da je ranije više puta osuđivan, između ostalog, i zbog krivičnog dela u vezi sa oružjem i municijom. Imajući  navedeno u vidu Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni nalazeći da će se odmerenom jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 4 godine i novčanom kaznom u iznosu od 100.000,oo dinara u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 53/22 od 18. decembra 2023. godine okr. Srđan Adžemović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, uz primenu elektronskog nadzora. 

 

Okrivljeni Srđan Adžemović je oglašen krivim što je 11. avgusta 2014 godine, u bašti restorana u Beogradu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, a sve na taj način što su policijski službenici tokom rutinske kontrole objekta izvršili pregled lica koja su se nalazila u tom restoranu, kojom prilikom su kod okrivljenog za pojasom pantalona pronašli jedan pištolj u kojem se nalazio pripadajući okvir sa 13 metaka, za čije držanje i nošenje nije imao odobrenje nadležnog organa. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 656/18 od 14. jula 2023. godine okr. Vujadin Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 11 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

 

Okrivljeni Vujadin Obradović je oglašen krivim što je 5. decembra 2015. godine, u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog Branislava Bakića, a lišio života oštećenu Sanju Bakić, na taj način što je posle kraće rasprave sa Branislavom Bakićem, koga je pozvao telefonom kako bi ga upozorio da je muzika koja se čula iz njegovog domaćinstva preglasna, a koja je pritom puštana povodom proslave krsne slave, pa kada je otišao do kapije da o tome rasprave imajući u vidu da ga zbog muzike putem telefona nije čuo, iz pištolja, za koji poseduje oružni list, ispalio projektil u pravcu Branislava Bakića u trenutku kada je isti bočnom stranom tela bio okrenut ka ustima cevi vatrenog oružja i tom prilikom mu naneo prostrelnu povredu koja je u momentu nanošenja predstavljala 

laku telesnu povredu, a kada je sa nekim od gostiju koji su bili na slavi oštećena Sanja Bakić došla do kapije i upitala okrivljenog šta će mu pištolj, okrivljeni je ispalio jedan projektil u njenom pravcu nanevši joj tom prilikom povrede usled kojih je kod oštećene nastupila smrt, a zatim je ispalio još jedan projektil u pravcu Branislava Bakića nanevši mu tom prilikom tešku telesnu povredu opasnu po život, a kod koga je neposredna opasnost po život uklonjena blagovremeno preduzetim i adekvatno sprovedenim merama hirurškog lečenja. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 22. marta 2024. godine presudu Kž1 1205/23 kojom je, usvajanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okr. Vujadina Obradovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 11 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegovu raniju neosuđivanost, da se okrivljeni nalazio u stanju emocionalne napetosti, i da mu je uračunljivost bila smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno, kao i životnu dob okrivljenog, dok je od otežavajućih okolnosti cenio držanje okrivljenog nakon učinjenog krivičnog dela u smislu odsustva iskrenog kajanja. Međutim, Apelacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju sve navedene okolnosti na strani okrivljenog, a koje su od značaja za individualizaciju kazne, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom,  preko 9 godina, jesu okolnosti koje opravdavaju izricanje blaže kazne, te je Apelacioni sud istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 367/22 od 3. novembra 2023. godine okr. Pavle Stoiljković je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

 

Okrivljeni Pavle Stoiljković je oglašen krivim što je 2. oktobra 2021. godine, oko 6,44 časova, na kolovozu Ustaničke ulice u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, upravljajući automobilom pod dejstvom alkohola u krvi od 1,63 promila ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo oštećenog Marka Stoiljkovića i oštećene Ksenije Jovanović, usled čega je nastupila njihova smrt, pri čemu su mu sposobnosti značaja svog dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene, ali ne i bitno, zbog stanja teške alkoholisanosti, tako što je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u krvi od 1,63 promila, krećući se iz pravca ulice Vojislava Ilića prema Bulevaru kralja Aleksandra, Ustaničkom ulicom, brzinom od oko 109 kilometara na čas, na putu u naselju gde je brzina kretanja ograničena na 50 kilometara na čas, ne prilagodivši brzinu kretanja svog vozila osobinama i stanju puta, vidljivosti i atmosferskim prilikama i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, pa je dolaskom do navedene raskrsnice gde postoji fizički odvojene saobraćajne trake za saobraćaj  vozila u oba smera, sa razdelnim ostrvom i sa prilaznim kolovozom okretnice gradskog autobusa, udario u ivičnjak i izleteo sa kolovoza i svoje saobraćajne trake, a zatim je prednjim desnim delom vozila udario u metalni električni stub, nakon čega se zarotirao i desnom zadnjom stranom vozila udario u betonski zid sa žardinjerom, nakon čega se vozilo zaustavilo na kolovozu u Ustaničkoj ulici, usled čega je kod oštećenih došlo do brojnih povreda, pa je njihova smrt u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi nastalim sa teškim telesnim povredama zadobijenim u putničkom automobilu, u saobraćajnoj nezgodi.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 26. februara 2024. godine doneo je presudu Kž1 91/24 kojom je, usvajanjem žalbi, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Pavla Stoiljkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom kao olakšavajuće okolnosti cenio to da je okrivljeni neosuđivano lice, njegovo korektno držanje pred sudom, lične prilike i to njegovo zdravstveno stanje, te da je lično pogođen jer je bio u dobrim odnosima sa oštećenima, posebno sa Markom Stoiljkovićem koji mu je brat od strica, da je krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno i da je relativno mlad čovek, a kao otežavajuću okolnost činjenicu da je prekršajno kažnjavan za prekršaj iz oblasti saobraćaja. Međutim, osnovano je žalbom branilaca okrivljenog ukazano da je prvostepeni sud pogrešno kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog utvrdio i samim tim cenio činjenicu da se kritičnom prilikom nalazio u stanju alkoholisanosti. Stoga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1541/21 od 20. marta 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 1. u vezi člana 278, stav 1. KZ (od čega okr. Simonović i Mihailović, u saučesništvu, podstrekavanjem) okr. Dragoljub Simonović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Vladimir Mihailović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, a okr. Aleksandar Marinković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, dok je okr. Igor Novaković zbog izvršenja, u saučesništvu, krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragoljub Simonović je oglašen krivim što je, krajem septembra ili početkom oktobra 2018. godine, u restoranu u Beogradu, podstrekao okr. Vladimira Mihailovića da kao saučesnik izvrši krivično delo izazivanje opšte opasnosti, na taj način što je u jednom trenutku tokom proslave poveo razgovor sa okr. Mihailovićem prema kome je gajio poverenje, pa je tokom razgovora od njega zatražio pomoć i uslugu da pronađe neko lice od poverenja kako bi u vidu opomene zapalilo automobil oštećenom, predočavajući okr. Mihailoviću činjenicu da sa oštećenim ima problem i sukob, gde okr. Simonović u tom momentu nije precizirao o kom licu se radi, ali je izričito pojasnio i naveo okr. Mihailovića gde se nalazi kuća oštećenog, objašnjavajući mu da je potrebno da se zapali automobil koji je parkiran u garaži, rekavši mu da će za tu uslugu dati novac mesec i po dana po obavljenom poslu kada se situacija smiri, pri čemu je okr. Mihailović bio svestan društvenog položaja i pozicije koju ima okr. Simonović, gde je on računao sa tim da on njemu nešto može pomoći u njegovom životu i životu njegove porodice, pride je bio svestan da je od njegovog uticaja mogao zavisiti posao njegove supruge koja radi u GO Grocka, čime je stvorio odluku kod okr. Mihailovića da pristane da mu pruži pomoć i da u svojstvu posebnog podstrekača izvrši označeno krivično delo.

Okrivljeni Vladimir Mihailović je oglašen krivim što je, početkom decembra meseca 2018. godine u Vrčinu, okr. Igora Novakovića istog podstrekao da kao saučesnik izvrši krivično delo izazivanje opšte opasnosti podstrekavanjem, tako što mu je dok su razgovarali, znajući da ovaj poznaje mnogo ljudi u Vrčinu, predočio da za njega ima posao i da mu je potrebna njegova usluga da mu pronađe „čoveka od poverenja“, objašnjavajući mu da je potrebno da se opomene oštećeni, tako što bi neko lice koje okr. Novaković pronađe zapalilo automobil u kući, čime je kao posredni podstrekač, koristeći njihov raniji poznanički odnos stvorio odluku kod okr. Novakovića, da on nakon ovog njihovog poverljivog razgovora, pronađe lice za obavljanje navedenog posla angažujući okr. Marinkovića, koji je za paljenje automobila od okr. Novakovića zatražio novac, a koju činjenicu je potom posle par dana okr. Novaković preneo okr. Mihailoviću, rekavši mu da je lice koje je pronašao spremno da zapali automobil i da za tu uslugu traži novac, na šta je okr. Mihailović pristao.

Okrivljeni Igor Novaković je oglašen krivim što je negde oko 5. ili 6. decembra 2018. godine podstrekao Aleksandra Marinkovića da izvrši krivično delo izazivanja opšte opasnosti, na taj način što je razgovarao sa okr. Marinkovićem i pitao ga da li je zainteresovan da mu on otpiše dug koji ima prema njemu ukoliko obavi neki posao za njega, pa pošto je to okr. Marinkoviću bila primamljiva ponuda pristao je na to da čuje o čemu se radi, te mu je okr. Novaković rekao da je potrebno da zapali jedan auto koji se nalazi u garaži, detaljno mu pojašnjavajući lokaciju na kojoj se nalazi taj automobil, spram kojih pružanih odrednica se okr. Marinković lako odredio, čime je stvorio odluku kod njega da izvrši to krivično delo jer mu je okr. Novaković rekao da će ga pored otpisa duga, po obavljenom poslu, častiti sa još novca.

Okrivljeni Aleksandar Marinković, kome se sudi u odsustvu, dana 12. decembra 2018. godine, sa osuđenom Bojanom Šijacki Cvetković u odnosu na koju je postupak pravnosnažno okončan, opšteopasnom radnjom izazivajući opasnost za život i telo i to oštećenih Milana Jovanovića i Jele Deljanin, i to tako što ga je osuđena Šijacki Cvetović vozilom dovezla do blizine mesta događaja,  izašao iz vozila sa rancem u ruci u kome su se nalazili cigla i flaša sa benzinom – molotovljev koktel upućujući se ka garaži međusobno spojenom sa kućom oštećenog Milana Jovanovića u kojoj se nalazilo parkirano putničko motorno vozilo i to na način da je dolaskom do iste uzeo ciglu iz ranca i istom razbio prozor ulaznih vrata garaže, ujedno iz ranca izvadio staklenu flašu u koju je prethodno sipao motorni benzin, gde je preko grlića flaše stavio krpu koju je pre toga polio tim benzinom, zatim je preko krpe grlića flaše stavio čep od flaše, da bi potom krpu zapalio otvorenim plamenom upaljača, usled čega se plamen rasplamsao, pa je tako flašu ubacio u unutrašnjost prednjeg dela garaže, po čijem podu se prolio benzin koji je pospešivač gorenja i čija isparenja u kontaktu sa otvorenim plamenom stvorenim paljenjem i gorenjem krpe razbuktala požar koji je najpre zahvatio unutrašnjost garaže i automobil koji se nalazio u garaži, zatim su se plamen i vreli produkti sagorevanja, čiji je proizvod sagorevanja smrtno opasan gas ugljen monoksid, nekontrolisano raširili iz garaže na povezani stambeni objekat u nastavku garaže, zahvatajući prizemni deo i spratni deo objekta kada su se u istom nalazili  oštećeni Milan Jovanović, koji je spavao i oštećena Jela Deljanin, koju su u ranim jutarnjim časovima probudili zvuci pucnja, lomljave stakla i šištanja, gde je ona ustala i videla da je došlo do izbijanja požara nakon čega je odjurila da probudi svog supruga koji je počeo da se guši od nagutanog dima i čada oko sebe, pa su oni uspeli da se izbave od plamena koji je na i u stambenom objektu i garaži uz objekat, te pokućstvo oštećenih pričinio imovinsku štetu koji prelazi iznos od 4.000.000,oo dinara.

Javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Dragoljub  Simonović i njegovi branioci, branioci okr. Vladimira Mihailovića, Igora Novakovića  i Aleksandra Marinkovića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 9. aprila 2024. godine presudu Kž1 1178/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbi, preinačio prvostepenu presudu i krivično-pravne radnje okrivljenih pravno kvalifikovao i to okr. Dragoljuba Simonovića i Vladimira Mihailovića kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti podstrekavanjem iz člana 278. stav 1. KZ, a okr. Aleksandra Marinkovića kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, te okr. Dragoljuba Simonovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Vladimira Mihailovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Igora Novakovića na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i okr. Aleksandra Marinkovića na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branioca okr. Simonovića, Mihailovića i  Marinkovića pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona tako što se ističe da tokom postupka nije utvrđeno da je usled izvršenog dela nastupila šteta velikih razmera, te da je prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je navedene okrivljene oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Naime, prvostepeni sud je nakon obavljenih veštačenja pravilno utvrdio da ukupna visina štete koja je nastala na i u stambenom objektu, garaži uz objekat, te pokućstvu oštećenih prelazi iznos preko 4.000.000,00 dinara, pa se osnovano žalbama branilaca navedenih okrivljenih pobija prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim jer prema pravnom shvatanju usvojenoj na sednici krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 17. aprila 2006. godine „šteta velikih razmera“ kod neodređenih vrednosti kao obeležja nekih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku, u konkretnom slučaju krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, postoji kada vrednost prelazi iznos od 6.000.000,00 dinara, a što ovde nije slučaj. Zbog toga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, tako što je krivično-pravne radnje navedenih okrivljenih kvalifikovao kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti i to u odnosu na okr. Simonovića i Mihailovića podstrekavanjem, dok je u odnosu na okr. Novakovića pravna kvalifikacija ostala neizmenjena.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Simonovića cenio njegove lične i porodične prilike, da se radi o porodičnom čoveku, te da ranije nije osuđivan, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je kao podstrekač, saučesnik u izvršenju krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda jer je kao javni funkcioner, predsednik opštine Grocka koji je ne samo dužan da trpi kritike na račun vršenja svoje funkcije, već i da pokaže visok stepen tolerancije na iste odlučio da, koristeći svoj položaj i uticaj, preduzme nedozvoljene radnje, a sve u cinju opomene oštećenog Milana Jovanovića da prestane da se bavi istraživanjem njegovog rada na poziciji predsednika opštine.

U odnosu na okr. Mihailovića prvostepeni sud je pravilno cenio činjenicu da je u pitanju porodičan čovek, da je svojim priznanjem značajno doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo učinio iz niskih pobuda i da je zahtev okr. Simonovića prihvatio iz koristoljublja, da bi time obezbedio bolji status svoje supruge.

U odnosu na okr. Novakovića prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da se radi o neosuđivanom licu, da je priznanjem izvršenja krivičnog dela značajno doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja i da se radi o porodičnom čoveku, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je krivično delo učinio iz koristoljublja, da je svojim delom ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra i da tokom postupka nije izrazio žaljenje i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela.

U odnosu na okr. Marinkovića pravilno je prvostepeni sud cenio činjenicu da je okrivljeni svojim priznanjem doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegovu višestruku osuđivanost, te da je izvršenjem krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, kao i da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda.

Međutim, po oceni Apelacionog suda, osnovano se žalbama branilaca navedenih okrivljenih osporava pravilnost odluke o visini kazne imajući pre svega u vidu da je Apelacioni sud izvršio prekvalifikaciju sa težeg na blaže delo u odnosu na okr. Simonovića, Mihailovića i Marinkovića, a što svakako, opravdava odmeravanje blaže kazne. Osim toga, prvostepeni sud u odnosu na okr. Mihailovića, Novakovića i Marinkovića nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da su u prethodnom postupku priznali izvršenje krivičnog dela čime su značajno doprineli utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom krivičnom postupku, dok je u odnosu na okr. Simonovića propustio da ceni njegovu starosnu dob, a u odnosu na Marinkovića nije cenio porodične prilike, koje okolnosti su od značaja kod odmeravanja kazne. U odnosu na okr. Novakovića prvostepeni sud je propustio i da ceni kao olakšavajuću okolnost i to da je sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela i da upravlja postupcima bila smanjena.

Imajući u vidu sve navedeno, to je Apelacioni sud preinačio kazne okrivljenima nalazeći da su iste srazmerne težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenih.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 388/17 od 26. oktobra 2023. godine okr. Alen Rakočević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214 stav 3 KZ. 

 

Optužniocom Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Alenu Rakočeviću je stavljeno na teret da je u periodu od kraja aprila do 24. maja 2017. godine u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom i pretljom prinudio oštećene M.J. i S.J. da mu na štetu svoje imovine predaju iznos od 23.ooo,oo evra, na taj način što je iskoristio okolnost da je sada pok. M.J. svojoj supruzi, oštećenoj M.J. na samrti u aprilu 2016. godine rekao da duguje okrivljenom iznos od 20.000,oo evra i da će davanjem automobila marke „Mercedes“ dug prema okrivljenom biti otplaćen, pa je tako sin M.J, S.J, odvezao navedeno vozilo kod okrivljenog, da bi mesec dana nakon smrti M.J. okrivljeni početkom juna 2016. godine došao do porodične kuće J. u Beogradu i tom prilikom vršio pritisak na M. da mu spremi iznos od 4.000,oo evra za 15 dana jer mu njen pokojni suprug toliko duguje, a S. u kafe objektu pretio da će njegovom dedi po ocu polomiti ruke i noge, da zna gde njegova baba po ocu i majka idu u prodavnicu, kuda se kreću i da će im počupati kosu, da zna kada deca S. teče i tetke idu u školu, kada se vraćaju i da će ih sačekati, kao i da će mu teču prebiti i zapaliti automobil ako mu porodično ne vrate automobil, a ukoliko ga prijave policiji da će poslati nekoga da im zapali firmu, pa zbog pretnji upućenih njenom sinu S,  M. je nakon nekoliko dana okrivljenom predala iznos od 4.000,oo evra, zatim je početkom septembra okrivljeni došao kod M. u kancelariju gde joj je saopštio da poseduje priznanicu na iznos od 50.000,oo evra koju je navodno potpisao njen pokojni suprug, vikao na oštećenu da se ne pravi luda i pretio joj da zna gde se ona i njena porodica kreću, da će njenom sinu polomiti ruke i noge, da će zapaliti firmu, da će sačekati radnike ispred fabrike, da bi nakon toga kontaktirao S. uporno insistirajući da dođe sam kod njega, pa kada je S. došao oštećenom je saopštio da mu njegov pokojni otac duguje još 30.000,oo evra i prisilio ga da mu u dvorištu njegove kuće potpiše priznanicu po kojoj lično duguje iznos od 30.000,oo evra na ime navodnog duga njegovog pokojnog oca, tako što je odbijajući S. predlog da dođe u firmu ili kod njega kući da se o tome dogovori sa S. babom, dedom i majkom, uhvatio S. za levu ruku i rekao mu da ostavi mobilni telefon i krene ka svom autu, da uzme ličnu kartu, te sve vreme stajao pored S. i to kod vozačevih vrata tako da S. ista nije mogao da zatvori i pobegne, pa je S. uzeo iz auta ličnu kartu i vratio se sa okrivljenim do dvorišta i s obzirom na to da je bio u velikom strahu da će mu se nešto desiti jer nikoga nije bilo ni u kući ni na ulici da mu pomogne, a imajući u vidu nesrazmerni odnos fizičke snage oštećenog i okrivljenog potpisao je ovu priznanicu, te je okrivljeni nastavljajući da traži navedeni iznos oštećenima konstantno upućivao pretnje usled čega su bili u strahu za svoje i živote svoje porodice zbog čega je oštećena M. pod pretnjama pristala da nepostojeći dug od 30.000,oo evra isplaćuje okrivljenom u ratama i to svakog 30-tog u mesecu iznos od po 3.000,oo evra počev od 30. oktobra 2016. godine, pa je tako naredna tri meseca okrivljenom isplaćivala navedene iznose za koje okrivljeni nije hteo da potpiše priznanice, na koji način je oštećena okrivljenom predala novac u ukupnom iznosu od 9.000,00 evra, a kada ga je u januaru 2017. godine oštećena zamolila da januarsku i februarsku ratu okrivljenom isplati krajem februara zbog očeve smrti počeo je da preti da će joj počupati kosu, da zna gde joj se sin kreće i da će mu polomiti ruke i noge, da se ne pravi luda i da ga ne prijavljuje policiji jer on ima svoje ljude u policiji, sa pretnjama je nastavio u februaru 2017. godine kada je oštećenoj naredio da u roku od 15 dana spremi iznos od 30.000,00 evra usled čega se oštećena zbog straha za sebe i svoju porodice preselila iz svoje porodične kuće u kuću svog svekra i svekrve, da bi okrivljeni u dva navrata krajem februara 2017. godine pozivao zeta oštećene i zahtevao da prenese oštećenoj da mu je poznato da njihova firma dobro posluje jer je video M. kako podiže novac sa bankomata, nakon čega je oštećena prijavila događaj policiji 22. februara  2017. godine, a kada je okrivljeni kontaktirao oštećenu sredinom maja pristala je da mu preda iznos od 10.000,oo evra, da bi, prilikom primopredaje navedenog novca, dana 24. maja 2017. godine, u  porodičnoj kući oštećenih J, okrivljeni bio uhapšen. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 59/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda,  pravilno je prvostepeni sud postupio kada je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iznude s obzirom na do da nije dokazano da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo. Naime, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je prihvatio odbranu okrivljenog kao jasnu i detaljnu, te potvrđenu ostalim izvedenim dokazima, a pre svega iskazima svedoka koji su potvrdili da je dug postojao, da nije bilo pretnji od strane orkivljenog prema oštećenima, te da je više svedoka potvrdilo da se oštećeni nisu iz straha preselili iz kuće u kojoj su živeli, već zbog hipoteke pod kojima je kuća bila. Pri oceni iskaza svedoka, prvostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da isti nisu imali nikakav interes da potvrđuju odbranu okrivljenog i da daju iskaze kakve su dali, posebno imajući u vidu da je od osam ispitanih svedoka na glavnom pretresu, tri svedoka rodbina oštećenih, a dva su policijski službenici, iz kojih razloga je prvostepeni sud pravilno iskazima svedoka poklonio veru. Takođe, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud dao ocenu i o snimcima telefonskih razgovora između oštećene M.J. i okrivljenog, te nesumnjivo utvrdio da u razgovorima ni jedan od sagovornika ne povisuje ton, niti iznosi pretnje, niti bilo šta slično na račun drugog sagovornika, pri čemu je razgovor od 10. maja 2017. godine iniciran od strane okrivljenog, dok je sve ostale razgovore inicirala oštećena, pa je nejasno zašto bi to činila ukoliko je bila u strahu od okrivljenog, pri čemu je sud posebno imao u vidu činjenicu da je razgovor od 10. maja 2017. godine nastao tri meseca nakon što je oštećena M. prijavila okrivljenog, odnosno da tri meseca ni na koji način okrivljeni nije kontaktirao oštećene. 

 

Dakle, Apelacioni sud nalazi da se iznetim žalbenim navodima Tužioca ne dovodi u pitanje zaključak prvostepenog suda da postojanje nijednog od bitnih elemenata krivičnog dela iznuda, onako kako je to opisano u optužnom aktu Tužilaštva nije dokazano, odnosno, nije dokazana primena sile i pretnje od strane okrivljenog oštećenima. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 286/23 od 26. oktobra 2023. godine okr. Nemanja Milić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 10 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. 

 

Okrivljeni Nemanja Milić je oglašen krivim što je u toku noći između 6. i 7. jula 2019. godine, u iznajmljenom stanu u kojem je živeo sa oštećenom u Beogradu, lišio života svoju majku, oštećenu Stanojku Milić, pri čemu su njegove sposobnosti da shvati značaj svog dela i mogućnosti da upravlja svojim postupcima bile smanjene, ali  ne bitno, koju je u vremenskom periodu od početka marta do kraja jula meseca 2019. godine zlostavljao, na taj načiin što joj je u toku noći između 6. i 7. jula 2019. godine rukama i nogama zadao veći broj udaraca i udarao njenom glavom o čvrstu glatku površinu, kojom prilikom je oštećena zadobila teške telesne povrede opasne po život, a u vremenskom periodu koji je prethodio kritičnom događaju počev od marta do jula 2019. godine, nakon što je oštećena napustila dom za smeštaj odraslih i starijih u kojem je boravila od novembra meseca 2018. godine, u stanu u kome je stanovao sa majkom koja je u tom periodu bila ograničeno pokretna, oštećenu fizički zlostavljao i u više navrata neutvrđenih dana istoj naneo telesne povrede.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 25. marta 2024. godine doneo je presudu Kž1 81/24 kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni, i okr. Nemanju Milića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 10 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir činjenicu da ranije nije osuđivan, da je delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepene bitnog, ali ne i bitno, a od otežavajućih jačinu povrede zaštićenog dobra, da je oštećena bila polupokretna, bolesna i veoma stara, njegovo držanje nakon učinjenog krivičnog dela, kao i okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca učinjene psihijatrijskim veštačenjem. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca ukazuje da je prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao veći značaj nego što zaslužuju, dok nije dao adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim okolnostima i nije imao u vidu da je oštećena bila u potpunosti zavisna od okrivljenog, kao i brojnost povreda koje su na njoj konstatovane, a što skupa posmatrano ukazuje da kazna zatvora u trajanju od 13 godina ne predstavlja adekvatnu meru za postizanje svrhe kažnjavanja. Kod takvog stanja stvari Apelacioni sud nalazi da je okrivljenom nužno izreći kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, pa je isti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, našavši da je ista srazmerna društvenoj opasnosti izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljenog kao učinioca i da je nužna za ostvarivanjaa svrhe kažnjavanja. 

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 566/19 od 14. jula 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 278. stav 1. KZ,  okr. Goran Stakić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je okr. Radan Petrović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, te je zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. član 1. KZ okr. Željko Stakić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. 

 

Okrivljeni Radan Petrović je oglašen krivim što je 22. novembra 2018. godine požarom izazvao opasnost za telo ljudi i imovinu većeg obima, usled koje radnje je nastupila imovinska šteta velikih razmera, u čemu ga je u stanju smanjene uračunljivosti (usled povišene emocionalne napetosti i omamljenosti sedativima), ali nebitno, podstrekao okr. Goran Stakić na taj način što se okr. Goran Stakić prethodno, tokom oktobra meseca 2018. godine, u više navrata viđao sa okr. Radanom Petrovićem, te od istog tražio da za njega učini uslugu, odnosno da zapali dva automobila za šta bi mu otpisao dug u iznosu od 600,oo eura, te mu je objasnio na koju adresu treba da ode i da su u pitanju dva automobila koja se nalaze u dvorištu u Jajincima, objašnjavajući Petroviću kako da zapali automobile, a što je okr. Petrović pristao da učini, te je 21. novembra 2018. godine otišao do benzinske pumpe gde je kupio 4 litre benzina i sipao ih u plastičnu flašu nakon čega se vozilom dovezao do neposredne blizine dvorišta oštećenog Slađane i Ivana Komatine, te je 22. novembra 2018. godine ušao u dovrište porodične kuće oštećenih, prišao putničkom motornom vozilu marke „Audi Q5“ vlasništvo oštećene Slađane Komatine na kome je prednje vetrobransko staklo polio benzinom koji je poneo sa sobom, a zatim je upaljačem zapalio novinu koju je bacio na vetrobransko staklo, nakon čega je na neutvrđen način izazvao požar na zadnjem delu vozila putničkom automobila marke „BMW X3“, vlasništvo Ivana Komatine, a zatim se bežeći udaljio sa mesta događaja, te je zbog požara izgoreo prednji deo vozila marke „Audi Q5“, zadnji deo vozila „BMW X3“ i oštećena je fasada kuće oštećenih, drvene grede i crep na nadstrešnici kuće, u kom  trenutku su u kući bili oštećeni, kao i njihovo troje maloletne dece, usled čega je na vozilima nastupila totalna šteta, pa je usled ovog dela nastupila imovinska šteta velikih razmera u ukupnom iznosu od 6.534.462,oo dinara. 

 

Okrivljeni Željko Stakić je oglašen krivim što je 21. marta 2019. godine u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom prinudio drugog da nešto učini na štetu svoje imovine, na taj način što je okr. Željko Stakić prethodno 20. marta 2019. godine telefonom pozvao oštećenu Slađanu Komatinu čemu je prisustvovao Ivan Komatina, i rekao joj da mu duguje pare i da će je zvati sutra kako bi joj rekao gde treba da dođe, nakon čega je rekao:“Bude li mi se nešto desilo, prećiće ti na drugi nivo!“ i „Sledeći put bomba ide na kuću“, aludirajući na događaj od 12. marta kada je u dvorištu porodične kuće oštećene bačena bomba, nakon čega je 21. marta 2019. godine pozvao oštećenu, dok se ista nalazila u PU za grad Beograd, gde je prethodno prijavila pretnje, i pitao je da li može da mu  nabavi novac do 10 časova, da joj isti donese na pumpu, da dođe sama, govoreći: „Niti ću ja videti tebe, niti ćeš ti videti mene!“,  da bi je nakon par minuta pozvao i rekao joj da uzme što više može novca, da ga donese u evrima, tražio od oštećene da se zakune u decu da će doći sama, da ako mu da novac da više neće imati problema, ali ako ga namesti da će se „stvari nastaviti“, nakon kojeg razgovora je u prostorijama PU za grad Beograd izvršeno obeležavanju novčanica u ukupnom iznosu od 1.200.oo evra koje su stavljene u kovertu koje je oštećena ponela sa sobom i krenula ka pumpi, pod pratnjom policije, te je oštećena parkirala vozilo pa ju je okr. Željko Stakić pozvao na telefon i rekao da izađe iz automobila, što je oštećena i učinila, nakon čega joj je govorio da to nije ona, te kada ga je oštećena ubdila da jeste, putao ju je gde je novac, tražio je da kovertu stavi u kesu, a kada je na pitanje okrivljenog koliko je novca donela, oštećena rekla 1.200,oo evra, okrivljeni je počeo da viče i da joj preti, nakon čega je prekinuo vezu, te ponovo pozvao oštećenu i pitao je za koliko može da spremi 50.000,oo evra, te kada je oštećena rekla da može za 3 dana, okrivljeni joj je rekao da ih sremi za 3 sata i da ga nazove za 3 minuta, te je u sledećem telefonskom razgovoru rekao da će ipak „da je proba“ za tih 1.2000,oo evra, a da će ostatak do 30.000,oo evra dati za 3 sata, a da novac koji ima od 1.200,oo evra baci kod znaka „Nis“ kod hitne pomoći na auto-putu, a što je oštećena učinila, nakon čega je okr.Željko Stakić prišao mestu gde se nalazi novac i isti uzeo, kada je uhapšen. 

 

Takođe, prvostepenom presudom prema okr. Goranu Stakiću odbijena je optužba da je 21. marta 2019. godine izvršio krivično delo iznuda u pomaganju. 

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 4. marta  2024. godine presudu Kž1 1242/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv 77/24 od 8. marta 2024. godine produžen je pritvor do 30 dana okr. Urošu Blažiću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1, 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku) koji se nalazi u pritvoru od 5. maja 2023. godine, okr. Radiši Blažiću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 10. maja 2023. godine, okr. Goranu Gavriloviću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 24. maja 2023. godine i okr. Borisu Gavriloviću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 9. juna 2023. godine.

Branilac okr. Uroša Blažića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 23. marta 2024. godine doneo je rešenje Kž2 736/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Uroša Blažića i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Uroša Blažića, kako je ovaj okrivljeni osnovano sumnjiv da je preduzimao brojne radnje u cilju svog bekstva i skrivanja od organa gonjenja, kako u toku, tako i nakon izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv, to sve navedene okolnosti, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju na opasnost da će se ovaj okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi kriti, odnosno dati u bekstvo i tako ostati nedostupan sudu, zbog čega njegovo zadržavanje u pritvoru po tom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru u cilju obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka.

Nadalje, imajući u vidu da je okr. Uroš Blažić prilikom preduzimanja radnji za koje je osnovano sumnjiv, a koje su preduzete u relativno kratkom vremenskom periodu i kontinuitetu, prema osnovanoj sumnji ispoljio naročitu upornost, istrajnost, bezobzirnost, brutalnost i odsustvo svake empatije prema oštećenima, ostavljajući ih bez ikakve pomoći i napuštajući potpuno mirno lice mesta događaja i ispoljavajući sve vreme izuzetno visok stepen kriminalne volje, to pravilno prvostepeni sud zaključuje da iste u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će ovaj okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo  zadržavanje u pritvoru i po ovom osnovu pokazuje kao nužnim.

Takođe, po mišljenju Apelacionog suda, pravilno  je prvostepeni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi da se okr. Uroš Blažić zadrži u pritvoru i zbog uznemirenja javnosti imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo, te da su način izvršenja i težina posledica doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 671/18 od 13. juna 2023. godine okr. Predrag Ratković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom posebni slučajevi falsifikovanje isprave iz člana 356. tačka 5. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, dok je okr. Stefan Blagojević zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunata ranije utvrđena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 6 godina). Okrivljeni su obavezani da na ime imovinsko-pravnog zahteva za naknadu materijalne štete oštećenoj T.M. isplate iznos od 65.892,oo dinara, dok je za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva za naknadu nematerijalne štete ova oštećena, kao i traženi imovinsko-pravni zahtev maloletne oštećene N.K, kao i oštećeni D.B. upućeni na parnicu.

 

Okrivljeni Predrag Ratković je oglašen krivim što je: 

 

• u noći između 7/8. decembra 2015. godine, bez pristanka ovlašćenog lica, obijanjem koristio tuđe motorno vozilo marke „Golf“, tamno plave metalik boje, vlasništvo Ž.K, na taj način što je prišao vozilu i upotrebom podesnog predmeta šrafcigera i mehaničke sile, polomio bravu vozačevih vrata, a zatim uz pomoć specijalizovanog alata za krađu vozila isto startovao i udaljio se sa lica mesta, da bi zatim 9. decembra 2015. godine u Mileševskoj ulici u Beogradu, neovlašćeno upotrebio pravi znak – registarsku tablicu, te što je istu u noći 8/9. decembar 2015. godine demontirao sa putničkog vozila marke „Golf“, vlasništvo M.M. na taj način što je prišao vozilu dok se isto nalazilo uredno parkirano u Beogradu i sa istog demontirao prednju i zadnju registarsku tablicu vozila, te je zatim iste montirao na vozilo marke „Golf 4“ tamno plave metalik boje, koje je prethodno obio na opisani način, nakon čega je upravljao u javnom saobraćaju navedenim vozilom;

 

• dana 9. decembra 2015. godine, u Mileševskoj ulici u Beogradu, u saizvršilaštvu, po prethodnom dogovoru i ostvarujući zahedničku odluku, okr. Stefan Blagojević lišio života sada pok. Vladimira Bjelanovića, a okr. Ratković bitno doprineo izvršenju krivičnog dela, na taj način što je, po prethodnom dogovoru, tog dana izašao iz kuće i zajedno sa okr. Blagojevićem se vozilom na kojem je on prethodno zamenio registarske tablice, se dovezao do Mileševske ulice u Beogradu, te kada su došli do te Ulice okr. Blagojević je izašao iz vozila u kojem se nalazio na mestu suvozača i u neposrednoj blizini čekao da izađe iz zgrade oštećeni, te kada je oštećeni izašao iz zgrade u društvu svoje vanbračne supruge T.M. i ušao u vozilo marke „Reno“ koje je bilo uredno parkirano i u trenutku kada je seo na mesto vozača, a T.M. na mesto suvozača, prišao prednjoj strani vozila i držeći obema rukama koje su bile ispružene ispred njegovog tela vatrenim oružjem kroz vetrobransko staklo ispalio dva projektila iako je video da T.M. sedi na mesto suvozača, kojom prilikom je oštećenom Bjelanoviću naneo povredu, koje povrede su u trenutku nanošenja predstavljale laku telesnu povredu, nakon čega oštećeni Bjelanović izlazi iz vozila i počinje da beži Mileševskoj ulici u pravcu Kalenić pijace, a okr. Blagojević u tom trenutku iz NN vatrenog oružja ispaljuje ukupno 19 hitaca u pravcu oštećenog, kojom prilikom oštećenom nanosi povrede koje su u svom skupnom sadejstvu predstavljale bezuslovnu smrtnu povredu, a zatim okr. Blagojević prolazi između parkiranih vozila, prelazi ulicu i ulazi u vozilo na mesto suvozača, a u kojem ga je, po prethodnom dogovoru, čekao okr. Ratković i koji ga je prethodno dovezao i udaljavaju se sa lica mesta Mileševskom ulicom u smeru ka Crvenom krstu, vozilo parkiraju u blizini kuće u kojoj je živeo okr. Ratković, a zatim ulaze u kuću, da bi istog dana oko 19 časova okr. Ratković od strane policijskih službenika bio lišen slobode nakon ulaska u navedeno vozilo.

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Stefan Blagojević i njegovi branioci, kao i branilac okr. Predraga Ratkovića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20.  februara 2024. godine presudu Kž1 1150/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

 

U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je sud vezano za prethodni dogovor okrivljenih dao jasne i argumentovane razloge. Naime, Sud smatra da je postojanje dogovora između okrivljenih da izvrše zajedničku odluku i liše života sada pok. Bjelanovića sasvim očigledno iz njihovog usklađenog i ciljnog postupanja. Naime, okr. Ratković je u bitnom doprineo izvršenju ovog krivičnog dela po očiglednom dogovoru prvo pribavljajući na opisani način vozilo „Golf“, a zatim tablice sa drugog „Golfa“, kratko vreme pre planiranog i sprovedenog izvršenja krivičnog dela, a sve radi njihove teže identifikacije i prikrivanja tragova, te vozeći ovaj „Golf“ sa mesta izvršenja i sa evidentnom ulogom da se vozila „Golf“ na neki način oslobodi u toku sledeće noći, a u čemu je bio sprečen blagovremenom intervencijom policije. Sud je cenio i činjenicu da je u posedu ostala futrola CZ 99 bez kaiša sa čičak trakom i drikerom, koji je ostao u suvozačevim vratima, kao i crna jakna, kao predmeti koji su, kao i vozilo, upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela. U podeli uloga, Blagojeviću je pripala uloga egzekutora, a Ratkoviću logistika. Kada se imaju u vidu svi navedeni dokazi, i po nalaženju Apelacioniog suda nesporno je utvrđen prethodni dogovor između okrivljenih.

 

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o kaznama, Apelacioni sud je mišljenja da je pravilno prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne za oba okrivljena od otežavajućih okolnosti uzeo činjenicu da su ranije osuđivani, dok je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih prvostepeni sud pravilno na strani okr. Ratkovića cenio njegove porodične prilike, njegovo zdravstveno stanje i zdravstveno stanje člana njegove porodice, a od olakšavajućih oklnosti na strani okr. Blagojevića da je u vreme izvršenja kazne bio mlađe lice, da je imao 25 godina. Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da su ispunjeni svi uslovi da se za krivično delo ubistvo izreknu maksimalne kazne, zbog zajedničkih otežavajućih oklnosti i to: planiranja, duge pripreme, bezobzirnosti, nemilosrdnosti i likvidacije na javnom mestu, takoreći u širem centru grada, koje je moralo izazvati i uznemirenje šire javnosti. U sklopu navedenih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti pravilno je prvostepeni sud, pre svega, okr. Predraga Ratkovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, a okr. Blagojevića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunata ranije utvrđena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 6 godina).

Presudom Višeg suda u Beogradu K 333/22 od 9. februara 2023. godine, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ, okr. Miroslav Mikić i Slobodan Kovrlija su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 30 godina, dok je okr. Marko Ivković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, te je prema okrivljenima izrečena mera bezbednosti. 

 

Okrivljeni su oglašeni krivim što su u noći između 21. i 22. septembra 2019. godine na Keju oslobođenja bb u Beogradu – Zemunu, u stanju smanjene uračunljivosti, ostvarujući zajedničku odluku, u saizvršilaštvu, lišili života oštećenog Roberta Romić na svirep način, na taj način što su se okrivljeni našli sa oštećenim u Zemunu i krenuli zajedno ka Zemunskom keju, te su okrivljeni zajedno i u kontinuitetu udarali i šutirali oštećenog, pa su se zaustavili u jednom šumarku u blizini hotela „Jugoslavija“, gde je okr. Mikić maltretirao oštećenog, pa nakon što su svi zajedno došli do objekta „Grand casino Beograd“ okrivljeni su zadali oštećenom veliki broj udaraca u predelu glave i tela i to rukama, nogama i metalnom šipkom, koje udarce su okrivljeni nanosili oštećenom u vrmenskom trajanju od dva sata a koje povrede su oštećenom pričinjavale patnju i bol, pri čemu su okrivljeni imali svest da oštećenom  nanose patnju, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede, nakon čega su bacili oštećenog u reku Dunav, a beživotno telo oštećenog je pronađeno 27. septembra 2019. godine, s tim što su mogućnosti okr. Mikića i Ivkovića da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima bile smanjene, ali ne i bitno, a kod okr. Kovrlije bile smanjene do stepena bitnog, ali ne i bitno. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Marko Ivković i Miroslav Mikić, te njihovi branioci, kao i branilac okr. Slobodana Kovrlije. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. februara 2024. godine rešenjem Kž2 386/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno odlučio da prikupljeni dokazi u dosadašnjem toku ovog krivičnog postupka daju dovoljno osnova za zaključak da postoji opravdana sumnja da je okr. Uroš Blažić izvršio krivična dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret, te kako nije utvrdio da je u konkretnom slučaju potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužbe niti da se istraga dopuni, a pri tome nije našao ni da postoje zakonski razlozi koje bi mogle da dovedu do obustave krivičnog postupka, odnosno odbijanje optužbe, to je doneo pravilnu odluku kada je potvrdio navedenu optužnicu o čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja dao jasne, detaljne i argumentovane razloge.

U odnosu na stav prvostepenog suda da se oglasi mesno nenadležnim za postupanje u odnosu na okr. Gorana i Borisa Gavrilovića Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud doneo pravilnu odluku u tom delu, te da je za istu dao jasne, detaljne i iscrpne razloge. U konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja da je krivično delo koje se stavlja na teret ovim okrivljenima izvršeno na području Višeg suda u Kragujevcu. Nadležnost višeg suda u prvom stepenu krivice se opredeljuje propisanom kaznom imajući u vidu da viši sud sudi za krivična dela za koje je kao glavna predviđena kazna zatvora preko 10 godina. U fazi istrage vođen je jedinstven postupak prema svoj četvorici okrivljenih zbog činjenice da je okr. Uroš Blažić, nakon izvršenja krivičnih dela za koje je opravdano sumnjiv od strane policijskih službenika, pronađen u pomoćnom objektu okr. Gorana Gavrilovića, koji mu je ujak, dok mu je okr. Boris Gavrilović brat od ujaka, te da postoji osnovana sumnja da se radi o licima koja su pomogla učiniocu posle izvršenja krivičnog dela. Međutim, imajući u vidu sadržinu dispozitiva predmetne optužnice u delu koji se odnosi na okr. Gorana i Borisa Gavrilovića aktuelno za vođenje jedinstvenog postupka ne egzistira ni osnov iz Zakonika o krivičnom postupku kojim je propisano da se jedinstveni krivični postupak može sprovesti i u slučaju kada je više lica okrivljeno za više krivičnih dela, ali samo ako između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako postoje dokazi. U konkretnom slučaju činjeničnim opisom izreke optužnog akta obuhvaćeni su oružje, municija, minsko-eksplozivna sredstva koja se ni na koji način ne dovode u vezu sa okr. Urošem i Radišom Blažićem, odnosno između krivičnih dela čije se izvršenje stavlja na teret okr. Urošu i Radiši Blažiću i krivičnog dela čije se izvršenje stavlja na teret okr. Goranu i  Borisu Gavriloviću ne postoji međusobna veza niti ih povezuju međusobni dokazi.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta, dana 19. februara 2024. godine doneo je rešenje Kž-Kre 6/24 od 19. februara 2024. godine kojim je, uvažavanjem žalbe lica čije se izručenje zahteva, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Takođe rešenjem Apelacionog suda Kž–Kre 9/24 od 19. februara 2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe lice čije se izručenje zahteva i potvrđeno je rešenje Višeg suda Kre 25/23 – Kv 70/24 od 10.  januara 2024. godine kojem je prema licu Gnyot Andrey, koji se nalazi u pritvoru od 30. oktobra 2023. godine, produžen pritvor za još dva meseca, a najduže do izvršenja odluke o izručenju i ne duže od godinu dana od dana pritvaranja. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom prvostepeno rešenje pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i ističe da prvostepeni sud za svoju odluku da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje pravosudnim organima Republike Belorusije lica Gnyot Andrey nije dao jasne i argumentovane razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a iste su posledica nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka. 

 

Naime, odredbom člana 21. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima je propisano da će istražni sudija saslušati lice čije se izručenje zahteva o svim okolnostima bitnim za utvrđivanje postojanja pretpostavki za izručenje, a naročito o ličnim prilikama, državljanstvu, odnosu prema državi moljilji i zahtevu za izručenje, te da saslušanju prisustvuje javni tužilac i branilac koji mogu postavljati pitanja, o čemu se sačinjava zapisnik. 

 

Prema stanju u spisima predmeta, sudija za prethodni postupak je 30. oktobra 2023. godine saslušao lice čije se izručenje zahteva na okolnost izdate međunarodne poternice koja mu je tom prilikom predočena. Nadalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je zamolnica Generalnog tužilaštva Republike Belorusije od 15. novembra 2023. godine, sa ekstradicionom dokumentacijom, prvostepenom sudu u kopiji dostavljena 1. decembra 2023. godine, a u originalu 13.12.2023. godine, te da lice Gnyot Andrey, nakon prijema  iste, nije saslušan, a što je prvostepeni sud bio u obavezi da učini, bez obzira na to što je lice prethodno već saslušano povodom izdate poternice koja mu je predočena i na okolnost određivanja ekstradicionog pritvora. 

 

Povodom ožalbenog rešenja Apelacioni sud ukazuje da, pored pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, sud mora da utvrdi i da li su ispunjene pretpostavke za izručenje i u konkretnom slučaju da navede jasne razloge za zaključivanje da ima dovoljno dokaza da za osnovanu sumnju da je lice čije se izručenje traži učinilo krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje. Naime, pored podataka koje zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći mora obavezno da sadrži uz zamolnicu se mora priložiti i dokumentacija i dokazi o postojanju osnovane sumnje. Sledom iznetog, i prvostepeni sud je u obrazloženju svoje prvostepene odluke morao da navede te dokaze. 

 

Osnovano se žalbom branioca lica čije se izručenje zahteva ukazuje da prvostepeno rešenje ne sadrži razloge o pretpostavci za izručenje, odnosno da se iz datih razloga prvostepenog suda ne vidi koji dokazi potkrepljuju osnovanu sumnju da je lice čije se izručenje zahteva izvršilo krivično delo zbog kojeg se zahteva njegovo izručenje. Imajući u vidu sve navedeno prvostepeno rešenje je ukinuto i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 

 

Pri tome, Apelacioni sud je odlučujući po žalbama na rešenje o produženju pritvora našao da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge zbog čega nalazi da je prema licu Gnyot Andrey nužno primeniti pritvor kao najtežu meru za nesmetano vođenje postupka odlučivanju o zahtevu za pružanje međunarodne pravne pomoći Republike Belorusije. Apelacioni sud je imao u vidu činjenice navedene u žalbama ali je našao da stepen opasnosti od skrivanja i bekstva su i dalje takvog intenziteta da se za sada pritvor ne može zameniti drugom, blažom merom. 

Presudom Višeg suda u Pančevu K 53/21 od 4. novembra 2022. godine okr. Predrag Janković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. Takođe, radi zaštite interesa opšte bezbednosti, od okr. Predraga Jankovića oduzet je pištolj i naloženo da se isti po pravnosnažnosti presude uništi. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 8. decembra 2023. godine Kž1 1296/22 kojom je, usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i okr. Predraga Jankovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. Takođe, okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje pištolja, kao predmeta koji je upotrebljen za izvršenje krivičnog dela, i naloženo da se isti po pravnosnažnosti presude uništi.

(Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu) 

 

Okrivljeni Predrag Janković je oglašen krivim što je 4. oktobra 2015. godine u Pančevu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pod dejstvom alkohola od 2 promila, na splavu, upotrebom vatrenog oružja za koji ne poseduje uredno izdato odobrenje nadležnog organa za držanje, kao i za nošenje, na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, izazvao opasnost za telo ljudi, tako što je kada su mu prišli D.Č. i U.M, gde se u blizini nalazio gost na splavu B.S, izvadio pištolj i držeći ga u levoj ruci ispalio jedan hitac iz ovog pištolja, kada su ga svedoci oborili na pod pokušavajući da mu otrgnu pištolj, te je dok se nalazio na podu iz ovog pištolja ispalio još jedan hitac, kada je na splavu bio veći broj ljudi, usled čega su ispaljeni meci pogodili oštećene J.L. i M.T, u predelu nogu, a koji su zadobili lake telesne povrede. 

 

Pravno ocenjujući utvrđeno činjenično stanje, a nakon otvorenog pretresa pred drugostepenim sudom, Apelacioni sud je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružija i eksplozivnih materija jer se u njegovim radnjama stiču svi elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, navedenih krivičnih dela. 

 

Prilikom odmeravanja vrste i visine kazne, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, da se oštećeni nisu pridružili krivičnom gonjenju, niti su postavili imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete, kao i protek vremena, dok je od otežavajućih okolnosti imao u vidu njegovu raniju osuđivanost za raznovrsna krivična dela, kao i činjenicu da je iskazao veći stepen upornosti i bezobzirnosti, ispaljivanjem dva hica, pri čemu se na mestu događaja nalazio veliki broj lica. Sud je imao u vidu da je okrivljeni bio smanjeno, ali ne u bitnoj meri sposoban da shvati značaj svog dela, ali smanjeno u bitnoj meri sposoban da upravlja svojim postupcima, ali navedena činjenica nije od uticaja s obzirom na to da je okrivljeni sam sebe doveo u to stanje. Imajući u vidu sve navedeno Apelacioni sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine našavši da je ista srazmerna stepenu krivice okrivljenog i težini izvršenih krivičnih dela i kao takva nužna i dovoljna da se prema okrivljenom u potpunosti ostvari svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 587/19 od 15. jula 2020. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Jović pomaganjem) okr. Olivera Basta je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Zarija Jović osuđen na kaznu kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od 9 meseci, te je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom od privrednih društava.

 

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba prema okr. Jadranki Starčević, Ivani Đukić i Žikici Paunoviću za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, te su okr. Ivana Ašanin, Zoran Krstić i Ljubica Stojmirović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 12. decembra 2023. godine presudu Kž1 848/23 kojom je, usvajanjem žalbi branilaca okr. Jadranke Starčević, Ivana Đukića i Žikice Šaunovića, preinačio prvostepenu presudu i okr. Jadranku Starčević, Ivana Đukića i Žikicu Šainovića oslobodio od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234, stav 3. KZ. U preostalom delu, koji se odnosi na navedene okrivljene, kao i na okr. Ivana Ašanina, Zorana Krstića i Ljubicu Stojmirović, žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena. 

 

(Napomena: u odnosu na okr. Oliveru Bastu i Zariju Jovića postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda Kž1 617/21 od 12. maja 2022. godine, dok je u odnosu na okr. Stačević, Đukića, Šainovića, Ašanina, Krstića i Stojmirovića navedena presuda bila ukinuta u trećen stepenu i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje). 

 

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 2005. godine do 5. jula 2006. godine, u Beogradu, pomogli okr. Basti u izvršenju produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica stavljanjem na raspolaganje sredstava izvršenja krivičnog dela, i to okr. Starčević u svojstvu odgovornog lica, vlasnika i direktora privrednog društva „Jadras“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, okr. Paunović kao odgovorno lice u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „BG Impeks“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i okr. Đukić kao odgovorno lice u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „Dakom internacional“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, tako što su, da bi se prikrila činjenica da se roba nabavlja samo od privrednog društva „Stabaks“, čiji je direktor bio suprug okr. Baste, koji je znajući da će se roba sigurno prodati privrednom društvu „NIS Jugopetrol“ neosnovano i višestruko uvećavao cene proizvoda, okr. Starčević, Đukić i Paunović stavili na raspolaganje poslovnu dokumentaciju i račune svojih privrednih društava kako bi se isti pojavljivali kao dobavljači pred privrednim društvom „NIS Jugopotrol“, pa je prodaja robe samo fiktivno sprovedena preko njihovih privrednih društava, a zarada ostvarena na ime razlike od nabavne cene i prodajne cene u procentu od 95,86% prosleđena privrednom društvu „Stabaks“, čime su omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi za to privredno društvo u iznosu od 22.753.096,10 dinara. 

 

Apelacioni sud je, nakon održanog pretresa, utvrdio da su okr. Starčević, kao vlasnik i direktor privrednog društva „Jadras“ d.o.o, okr. Paunović, kao vlasnik i direktor privrednog društva „BG Impeks“ d.o.o. i okr. Đukić, kao vlasnik i direktor privrednog društva „Dakom internacional“ d.o.o. u spornim postupcima javnih nabavki koje su se odnosile na reklamni materijal pomogli okr. Oliveri Basti da iskorišćavanjem svog položaja pribavi protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Stabaks“, koje je bilo u vlasništvu njenog pokojnog supruga, stavljanjem na raspolaganje poslovne dokumentacije i računara svojih privrednih društava, kako bi se ta privredna društva pojavljivala kao dobavljači i prikrila činjenica da se roba nabavlja od privrednog društva „Stabaks“, kao i da su vezano za nabavke krajem 2005. godine i početkom 2006. godine članovi komisije za nabavke, koju su činili Ašanin, Krstić i Stojmirović, potpisana rešenja i sačinjeni izveštaji o dodeljenom ugovoru, u kojima je određeno koje privredno društvo je izabrano za dobavljača, a koje im je predavao okr. Zarije Jović potpisivali bez provere da li su poštovane odredbe Zakona o javnim nabavkama i da li su izabrane najpovoljnije ponude. 

 

Međutim, imajući na umu da je sudski veštak ekonomsko – finansijske struke naveo da nema pouzdane podatke o kvalitetu i nabavnoj ceni sporne robe iz uvoza, kao i da je u svom izjašnjenju na glavnom pretresu izjavio da je u nalazu i mišljenju naveo samo razliku u ceni ostvarenu prilikom prometa između dva pravna lica, ali da navedeni iznos umanjuju troškovi koji prate poslovanje privrednog društva, to je Apelacioni sud našao da na osnovu izvedenih dokaza se ne može nesumnjivo utvrditi kolika je bila vrednost svakog pojedinačnog posla, a samim tim, ni kolika je ostvarena razlika između prodajne i nabavne cene, a koja razlika predstavlja pribavljenu protivpravnu imovinsku korist iz svakog pojedinčanog posla, pa nije dokazano da su okr. Starčević, Đukić i Paunović svojim radnjama pomogli Basti da pribavi protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Stabaks“ u ukupnom iznosu od 22.753.096,10 dinara, odnosno nije dokazano da se u njihovim radnjama stiču obeležja najtežeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju, kod kog je kvalifikatorna okolnost visina pribavljene protivpravne imovinske koristi koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara. Imajući na umu navedeno, Apelacioni sud je u skladu sa pravilom in dubio pro reo (sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela sud će rešiti u korist okrivljenog) zaključio da se u radnjama okrivljenih stiču elementi osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, a u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. 

 

Iz istih razloga, po mišljenju Apelacionog suda, nije dokazano ni da su okr. Ašanin, Kstić i Stojmirović, kao članovi komisije za sprovođenje postupka javnih nabavki male vrednosti, nevršenjem svoje dužnosti omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi privrednom društvu „Stabaks“ u ukupnom iznosu od 22.753.096,10 dinara, iz čega proizlazi da nije dokazano ni da se u radnjama ovih okrivljenih stiču obeležja težeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, već elementi osnovnog oblika ovog krivičnog dela, a u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.