6.12.2024.
Donete odluke - drugostepeno krivično decembar 2024
20. decembar 2024. godine
BORIS NOVOVIĆ I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 380/22 od 16. aprila 2024. godine okr. Boris Novović, okr. Todor Arambašić, okr. Veljko Milivojević, okr. Ivan Marković i okr. Mihailo Stepanović, zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a KZ u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 KZ osuđeni su na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od po 4 godine i novčanu kaznu u iznosu od po 120.000,00 dinara. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama u kojima učestvuju prvi timovi muške seniorske kategorije fudbalskih i košarkaških klubova „Crvena Zvezda“, a koji se odigravaju na teritoriji Republike Srbije, u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnični postupak.
Okrivljeni su oglašeni krivim što su dana 16. aprila 2022. godine u ataru sela Markovac, GO Mladenovac sa više NN lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem zajednički izvršili krivično delo nakon završene fudbalske utakmice između FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ na taj način što su kao navijači „Crvene Zvezde“ fizički napali učesnike sportske priredbe – navijače FK „Partizan“, nakon njihovog povratka sa utakmice u Kragujevac, te su sa više radnji učinili više krivičnih dela, tako što su a nakon saznanja da će kombi tom deonicom puta prevoziti navijače FK „Partizan“ u odlasku i povratku sa utakmice, zaustavili svoja vozila u kome su se nalazili sa desne strane kolovoza, kako bi vozila koja tuda saobraćaju mogla nesmetano da prolaze, te su u trenutku nailaska putničkog kombija, putničkim vozilom preprečili put putničkom kombiju, a u koje vozilo je putnički kombi zatim udario i zaustavio se da bi nakon toga iz navedenog vozila, kao i iz vozila koje se zaustavilo iza predmetnog kombija, te iz neidentifikovanog vozila koje se zaustavilo sa bočne strane kombija, kao i iz nekoliko drugih neidentifikovanih vozila zaustavljenih takođe sa strane na putu, izašli okrivljeni i druga NN lica, i to okr. Milojević, Marković, Novović, dok su iz drugog vozila izašli okr. Stepanović i okr. Arambašić, nakon čega su svi optuženi stavili preko glave fantomke te su nakon toga okr. Milivojević, okr. Marković, okr. Stepanović i okr. Novović bacili kamenice i druge tvrde predmete na predmetni kombi, na kome su polupali prozore, te zajedno sa nekoliko NN navijača „Crvene Zvezde“ tokom napada vikali na oštećene „ajde grobari“, nakon čega su aktivirali neutvrđeni broj baklji koje su zatim ubacili u unutrašnjost kombija, a jedan od NN napadača je stojeći sa spoljne strane kroz polupan prozor palio tapacirani krov u kombiju, da bi okr. Arambašić iz džepa dukserice izvadio baklju, upalio je i ubacio u unutrašnjost kombija kroz razbijeno staklo, dok je jedan od NN napadača držao vrata od kombija kako oštećeni ne bi mogli da izađu, sve do trenutka kada je navedenim vratima prišao svedok koji je nakon što je NN napadač u jednom trenutku pustio vrata od kombija ista razvalio i omogućio oštećenima da izađu iz kombija i pobegnu iz kombija koji je bio zahvaćen vatrom i koji se u međuvremenu i zapalio od ubačenih baklji, da bi nakon toga svi zajedno i istovremeno, kao i NN navijali napustili lice mesta, da bi ubrzo kombi i eksplodirao.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 26. novembra 2024. godine rešenje Kž1 856/24 kojim je, usvajanjem žalbi brnaioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenom žalbom branilaca ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena i bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, jer je prvostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude prekoračio optužbu, tako što je izmenio činjenični opis dela sadržan u izreci pobijane presude u odnosu na činjenični opis dat u optužnom predlogu Javnog tužioca. Pored toga, osnovano se žalbenim navodima branilaca okrivljenih ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, jer su u pobijanoj presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama, pri čemu su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, u odnosu na postojanje instituta saizvršilaštva, odnosno postojanje umišljaja na strani okrivljenih da preduzmu zajedničke radnje izvršenja krivičnih dela. U vezi sa iznetim, po oceni ovog Suda u pobijanoj presudi su izostali razlozi o odlučnim činjenicama, na osnovu kojih prvostepeni sud izvodi zaključak da su okrivljeni radnje krivičnih dela za koje su oglašeni krivim preduzeli u saizvršilaštvu, te da svako od okrivljenih odgovara isključivo u granicama svog umišljaja, da je kod okrivljenih postojao unapred smišljeni plan da izvrše krivično delo, a samim tim i postojanje jedinstvenog umišljaja za izvršenje krivičnog dela, osim paušalnih navoda da su se okrivljeni poznavali i da su zajedno išli i vraćali se sa predmetne utakmice, te da navedene činjenice govore u prilog njihovog zajedničkog i koordinisanog delovanja i preduzimanja radnja izvršenja krivičnih dela u saizvršilaštvu.
Kako se pravilnost i zakonitost pobijane presude nije mogla ispitati, to je ista usvajanjem žalbenih navoda branilaca okrivljenih morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
13. decembar 2024. godine
SLAVIŠA BILINAC I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 660/22 od 20. marta 2024. godine zbog izvršenja u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 KZ okr. Slaviša Bilinac je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, dok je okr. Velemir Simić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu.
PODNOSIOCI ŽALBE
Branioci okrivljenih.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 3. decembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 696/24, kojom je preinačio prvostepenu presudu i Slavišu Bilinca zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, dok je okr. Velemira Simića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo u saizvršilaštvu teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 9 KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.
Okr. Slaviša Bilinac je oglašen krivim što je dana 2. oktobra 2006. godine u Novom Beogradu, sa umišljajem lišio života više lica – oštećene Gorana Mijatovića i Slavka Novkovića, na taj način što je minsko eksplozivno sredstvo – protivpešadijsku minu, rasprskavajuću, usmerenog dejstva sa eksplozivnim punjenjem, postavio u prostor motora ispod haube putničkog vozila marke „Audi“, na kojoj su postavljene registarske oznake koje pripadaju vozilu marke „Zastava 1500“, a koje je parkirano na pešačkoj stazi neposredno pored mesta gde se uobičajeno parkira putničko vozilo marke „Škoda Fabia“, koje je koristio oštećeni Mijatović, usled čijeg dejstva su oštećeni, koji su krenuli prema putničkom vozilu marke „Škoda Fabia“, zadobili teške telesne povrede opasne po život, od kojih su preminuli u bolnici istog dana.
Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, uvezivanjem i dovođenjem u logični odnos činjenica i okolnosti, izvodi se zaključak da je okrivljeni Bilinac u vozilu marke „Audi 80“, u prostor motora ispod haube, formirao konstrukt i postavio predmetnu eksplozivnu napravu – minsko eksplozivno sredstvo, čijim aktiviranjem je došlo do lišenja života oštećenih Mijatovića i Novkovića. Međutim izvedenim dokazima nije se moglo sa dovoljnim stepenom sigurnosti utvrditi činjenica da je okrivljeni Bilinac kritičnom prilikom daljinskom komandom aktivirao minsko eksplozivno sredstvo, kako mu je to optužnim aktom stavljeno na teret. Imajući u vidu navedeno, te da tokom ovog krivičnog postupka nije izvedeni ni jedan dokaz koji bi ukazivao da je upravo okr. Bilinac daljinskom komandom aktivirao minsko eksplozivno sredstvo, Apelacioni sud u Beogradu je navedenu radnju izostavio iz činjeničnog opisa.
Odlučujući o krivičnoj sankciji Apelacioni sud u Beogradu cenio je sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, pa je tako kao otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog Slaviše Bilinca cenio njegovu raniju osuđivanost, dok olakšavajućih okolnosti nije našao, te ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina.
Apelacioni sud nalazi da se ni jednim dokazom, niti neposrednim niti posrednim, ne može utvrditi činjenica da su se okrivljeni Simić i Bilinac poznavali, te da odbrana okrivljenog Simića da u kritičnom periodu nije bio vešt u vožnji automobila, da je vozačku dozvolu dobio tek 2011. ili 2012. godine, te da od svog rođenja 1977. godine do 2010. ili 2011. godine nikad nije bio u Beogradu, nije mogla biti opovrgnuta izvedenim dokazima. Prema oceni Apelacionog suda u Beogradu, sadržinskom i uporednom analizom dokaza, ne može se izvesti zaključak o izvesnosti postojanja činjenice da je okr. Simić izvršio krivično delo teško ubistvo, a osuđujuća presuda se može zasnivati samo na činjenicama u čiju je izvesnost sud uveren, dok u konkretnom slučaju dokazi koji se odnose na okr. Simića nakon analiziranja, nisu dobili na uverljivosti kojom bi se, van razumne sumnje, došlo do utvrđivanja činjenica, pa je iz navedenih razloga usvajanjem žalbe branioca okr. Simića, istog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu.
6. decembar 2024. godine
VUJADIN DAMJANOVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 403/23 od 7. juna 2024. godine okr. Vujadin Damjanović je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stav 2 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećeni su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.
Okrivljeni Vujadin Damjanović je oglašen krivim što je dana 24. februara 2023. godine u Beogradu, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, kao učesnik u saobraćaju na putevima, upravljao putničkim motornim vozilom, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, dovodeći u opasnost život i telo ljudi na taj način što je upravljao putničkim motornim vozilom i kretao se desnom saobraćajnom trakom kolovoza i u kretanju se nije držao što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i noću, za vreme vožnje u saobraćaju na putu, nije imao uključena duga svetla na vozilu, na putu bez ulične rasvete, usled čega je udario u oštećene koji su se kretali ispred njega u istom pravcu uz desnu ivicu puta, pri čemu je oštećna Svetlana Kovačević išla iz oštećenog Nikole Đokića, pa je čeonom desnom stranom vozila kojim je upravljao najpre udario u telo oštećene, sada pok. Svetlane Kovačević, pri čemu se oštećena nalazila u stojećem stavu, a za čim je njeno telo nabačeno na poklopac motora vozila kojim je upravljao okrivljeni te je odačena unapred, ostvarivši kontakt sa podlogom, a zatim je navedenim delom vozila udario u telo oštećenog Nikole Đokića koji se kretao neposredno ispred oštećene, za čim je odbačen unapred, na tvrdu podlogu, te su oštećeni posledično tome zadobili telesne povrede i to oštećena sada pok. Svetlana Kovačević povrede koje su u vreme nanošenja predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, usled kojih je nastupila smrt oštećene dana 27. februara 2023. godine, dok je oštećeni Nikola Đokić zadobio telesne povrede koje su sve u vreme nanošenja predstavljale jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 21. novembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 1060/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog Vujadina Damjanovića stiču sva zakonska bitna obležeja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje je oglašen krivim. Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud, odlučujući o krivičnoj sankciji, pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji. Od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je cenio njegovu višestruku prekršajnu kažnjivost zbog kršenja odredbi iz oblasti saobraćaja, dok je kao olakšavajuće okolnosti cenio njegovu neosuđivanost, da činjenične navode optužbe nije sporio, potom njegove lične i porodične prilike, kao i postojanje doprinosa u nastanku nezgode od strane oštećenih, pa je imajući u vidu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog Damjanovića, prvostepeni sud je pravilno postupio kada ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, te mu je izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude.
6. decembar 2024. godine
STEVAN KOSANIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Pančevu K 39/23 od 7. juna 2024. godine okr. Stevan Kosanić je zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178 stav 4 KZ u pokušaju osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina.
Okrivljeni Stevan Kosanić oglašen je krivim što je dana 2. avgusta 2023. godine, u Pančevu, bio smanjeno sposoban, ali ne u bitnoj meri da shvati značaj svog dela i smanjenih, ali ne u bitnoj meri, mogućnosti da upravlja svojim postupcima, primenom sile, pokušao da prinudi na obljubu oštećenu S.A, rođenu 1933. godine i pritom joj naneo teške telesne povrede opasne po život usled kojih je preminula 22. avgusta 2023. godine.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 4. novembra 2024. godine doneo je presudu Kž1 925/24, kojom je usvajanjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog Stevana Kosanić zbog izvršenog krivičnog dela silovanje u pokušaju osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, dok je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu, u nepreinačenom delu, potvrdio.
Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilnom i svestranom ocenom svih izvedenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, zatim pravilno primenio zakon kada je zaključio da se u radnjama okrivljenog Kosanića stiču svi kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela silovanje u pokušaju za koju je okrivljeni pravilno i oglašen krivim.
Prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom Kosaniću, pravilno utvrdio sve okolnosti koje utiču na to da krivična sankcija bude odabrana a njena visina pravilno odmerena, pa je pravilno kao olakšavajuće okolnosti cenio smanjenu uračunljivost na strani okrivljenog, dok je pravilno kao otežavajuće okolnosti cenio raniju višestruku osuđivanost okrivljenog. Međutim, okr. Kosanić je ranije osuđivan 23 puta, od čega više puta zbog izvršenja krivičnog dela protiv polne slobode, pri čemu iz dokaza proizlazi da je sa izdržavanja poslednje izrečene kazne zatvora izašao dva meseca pre predmetnog događaja, te da je krivično delo izvršio prema starici, pri čemu je pokazao upornost i rešenost da izvrši krivično delo i pored otpora oštećene, a zatim i ponašnje okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela, odnosno činjenicu da je oštećenu ostavio bez pomoći, od nje uzevši mobilni telefon kao i slušalicu fiksnog telefona u nameri da je onemogući da pozove pomoć čime je kod oštećene prouzrokovao dodatne patnje. Ponovo ceneći sve otežavajuće okolnosti, kao i olakšavajuću okolnost koja se sastoji u činjenici da je reč o okrivljenom koji je krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, a budući da ranije višegodišnje zatvorske kazne na okrivljenog nisu uticale, to se prema stavu ovog suda u konkretnom slučaju samo zakonom predviđenom kao maksimalnom kaznom zatvora u trajanju od 20 godina može postići svrha kažnjavanja i izricanja krivičnih sankcija, odnosno može se uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši ovakva ili slična krivična dela.