9.11.2024.
Donete odluke - drugostepeno krivično novembar 2024
22. novembar 2024. godine
MILOŠ NASTIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 6/23 od 9. maja 2023. godine okr. Miloš Nastić je zbog izvršenja krivičnog teška telesna povreda iz člana 121 stav 3 KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.
Okrivljeni Miloš Nastić je oglašen krivim što je dana 10. jula 2022. godine u Stepojevcu, oštećenog Zorana Jakovljevića teško telesno povredio, da je usled toga doveden u opasnost život povređenog, usled čega je i nastupila smrt Jakovljevića, na taj način što je, nakon što je upravljajući automobilom, Ibarskom magistralom, posle kratke verbalne rasprave sa oštećenim Jakovljevićem, koji je kao pešak prešao obeleženi pešački prelaz sa semaforom koji nije bio u funkciji, skrenuo, zaustavio vozilo kojim je upravljao i izašao iz njega i prišao oštećenom koji se nalazio na trotoaru, ispred ugostiteljskog objekta, i nakon upućenih reči oštećenom, sa obe ruke je odgurnuo oštećenog koji se zateturao, a neko od građana je uhvatio okrivljenog da odmakne od oštećenog, nakon čega je oštećeni uhvatio okrivljenog za majicu i pocepao je, a okrivljeni Nastić je odgurnuo građanina koji ga je držao i oštećenog udario snažnim udarcem dlanom otvorene desne šake u predelu lice a od koje siline udarca je oštećeni zadobio povrede na licu i na zadnjoj strani glave koje su predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, te je ubrzo i preminuo na licu mesta, a okrivljeni je nakon što je oštećeni pao seo u svoj automobil i pobegao sa lica mesta, a Nikola Goronjić je krenuo vozilom da ga zaustavi, i okrivljeni ga je lako telesno povredio, tako što je bežeći u automobilu, Nikola Goronjić išao za njim i kada je okrivljeni zaustavio vozilo, oštećeni Goronjić mu je prišao i rekao da li zna šta je uradio i da je udario čoveka, okrivljeni mu je odgovorio, nakon čega je oštećeni uvukao ruku kroz otvor automobila da bi uzeo ključ i sprečio ga da pobegne, a okrivljeni je to video i dok je oštećenom ruka bila u vozilu dao je gas i krenuo, i oštećeni je povukao ruku ali ga je udario okvir vrata vozila u pokretu, od čega je oštećeni zadobio oguljotinu.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 22. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 922/24, kojom je usvajanjem žalbe javnog tužioca preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljenom Nastiću opozvao uslovnu osudu, pa mu uzeo kao utvrđenu kazna zatvora u trajanju od jedne godine i zadržao kao pravilno utvrđene kazne zatvora zbog krivičnih dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, pa ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
Po oceni Apelacionog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio Krivični zakon kada je našao da se u radnjama okr. Nastića stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teška telesna povreda i krivičnog dela laka telesna povreda, a koji žalbenim navodima branioca nisu dovedeni u sumnju.
Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena. Tako je od olaškavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da se radi o mladom licu, koje se korektno držalo tokom celog postupka a od otežavajućih okolnosti je njenio njegovu raniju osuđivanost. Međutim, osnovano se žalbom javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe Krivičnog zakona kojim je propisano da će sud opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine ili u dužem trajanju, pa kako je u vreme proveravanja odnosno 10. jula 2022. godine okrivljeni učinio nova krivična dela, stoga je Apelacioni sud, usvajanjem žalbe javnog tužioca opozvao uslovnu osudu, pri čemu je zadržao kao pravilnu utvrđenu kaznu za krivično delo teška telesna povreda u trajanju od 3 godine i za krivično delo laka telesna povreda u trajanju od 1 godine, pa je osudio okrivljenog na jedinstvenu kaznu zatvora od 4 godine i 6 meseci. Imajući u vidu okolnosti pod kojima su krivična dela izvršena i stepen krivice okrivljenog po oceni ovog Suda izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja. Imajući u vidu navedene razloge, to su žalbeni navodi branioca okrivljenog koji se odnose na odluku o krivičnoj sankciji ocenjeni kao neosnovani.
22. novembar 2024. godine
NENAD DRAGOVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Smederevu K 1/21 od 11. juna 2024. godine okr. Nenad Dragović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina.
Okrivljeni Nenad Dragović je oglašen krivim što je dana 28. avgusta 2020. godine u Smederevu, sa umišljajem lišio života sada pok. oštećenog Aleksandra Radosavljevića pri čemu je njegova uračunljivost bila smanjena do bitno ali ne bitno, na taj način što je putničkim vozilom, zajedno sa svojom prijateljicom svedokom T.A. i S.S. koji je zaposlen u preduzeću okr. Dragojevića, došao do kafane u kojoj je ušao zajedno sa svedokom S.S. dok je sa svedokinja T.A. ostala u vozilu i dok se okr. Dragović nalazio u kafani u vozilo je pokušao da uđe svedok M.S. koji se nepristojno ponašao prema svedoku T.A, zbog čega je svedokinja prvo pozvala a zatim i uputila poruku sa svog mobilnog telefona okr. Dragoviću, da hitno izađe iz kafane, što je on i učinio, pa su svedoci S.S. i R.D. prišli svedoku S.M. i zadali su mu više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, nakon čega je R.D. napustio lice mesta a okr. Dragović i S.S. su ušli u vozilo da bi okr. Dragović kada mu je svedokinja T.A. počela da prebacuje što je vlasnik kafane, sada pok. oštećeni Radosavljević ubacio M.S. u vozilo dok se ona nalazila u njemu, revoltiran time otišao do kafane sa S.S. kada su zatražili od pok.oštećenog da izađe iz kafane, te kada je isti to učinio, došlo je do verbalnog i fizičkog sukoba sa sada pok. oštećenim Radosavljevićem koji je u jednom momentu doneo građevinsku lopatu i njome udario u desnu stranu vetrobranskog stakla vozila u kome su se u tom trenutku nalazili okr. Dragović i svedoci S.S. i T.A. nakon čega je okr. Dragović prednjim desnim delom vozila udario sada pok.oštećenog i kada je isti pao podvozjem prednjeg dela vozila, prešao je preko gornjeg dela oštećenog, gurajući ga prema napred, usled čega je oštećeni zadobio povrede koje su kvalifikovane kao teške telesne povrede opasne po život usled kojih je oštećeni preminuo dana 28. juna 2020. godine, pri čemu je okrivljeni bio svestan da opisane radnje predstavljaju krivično delo i da može nastupiti smrt sada pok. oštećenog, koje je i nastupila, pa je njeno nastupanje i hteo.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 16. oktobra 2024. godine doneo je rešenje Kž1 889/24 kojim je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbenim navodima branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka budući da je izreka prvostepene presude nejasna, protivrečna sama sebi, protivrečna je datim razlozima, u presudi postoji odsustvo razloga o bitnim činjenicama a što je i posledica pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega pravilnost i zakonitost presude nije mogla biti ispitana i ona je morala biti ukinuta.
Prema nalaženju Apelacionog suda, pitanje umišljaja okrivljenog jeste osnovno sporno pitanje predmetnog krivičnog postupka i na ovo pitanje je ožalbena presuda trebalo da da jasan odgovor – da li je tužilac dokazao navode optužbe da je okr. Dragović svojim vozilom sa direktnim umišljajem lišio života sada pok. oštećenog, odnosno da li je hteo da vozilom udari u sada pok. oštećenog, zatim pređe preko tela oštećenog i na taj način ga liši života ili pak takva tvrdnja optužbe izvedenim dokazima nije potvrđena a citirani razlozi kojima se obrazlaže vinost okrivljenog jesu nedovoljni, šturi i neargumentovani, zbog čega presuda sadrži odsustvo razloga o bitnim činjenicama. Osnovno sporno pitanje, kao što je rečeno, u predmetnom krivičnom postupku je pitanje umišljaja okrivljenog, a odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi i od toga da li je oštećeni sam pao na podlogu ili ga je okrivljeni svojim vozilom oborio na isti, što se, kako je sudski veštak medicinske struke u svom kazivanju naveo, može utvrditi obavljanjem saobraćajno-tehničkog veštačenja, zbog čega je u cilju pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, provere navoda optužbe i odbrane okrivljenog, te konačno i pravilne primene zakona ožalbena presuda sledom svega rečenog morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
8. novembar 2024. godine
MILOŠ STOJADINOV
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Pančevu K 22/23 od 19. marta 2024. godine okr. Miloš Stojadinović je zbog izvršenja krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno odredio da će se ista izvršiti bez elektronskog nadzora, tako što okr. ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje.
Okrivljeni Miloš Stojadinov je oglašen krivim što je dana 27. juna 2022. godine u Vršcu, lišio života iz nehata svog oca – oštećenog Gorana Stojadinova, tako što je u dnevnoj sobi porodične kuće, u kom su njih dvojica živela zajedno, nakon povratka iz noćne smene, skinuo svoj opasač iz kog je izvadio svoj službeni pištolj u nameri da ga odloži u fioku u svojoj sobi, stisnuo dugme da ispadne okvir i povukao navlaku, ali je oružje nehotično uperio u oštećenog, povukao okidač i ispalio jedan hitac, a da se prethodno nije uverio da se metak ne nalazi u cevi, iako je kao policijski službenik i obučen za upravljanje oružjem bio svestan da na taj način može lišiti života oštećenog, olako držeći da do toga neće doći, pogodivši oštećenog i nanevši mu smrtonosnu povredu u vidu prostrelne rane srca, zbog koje je ubrzo preminuo.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Pančevu i branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 578/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
Po oceni Apelacionog suda, a imajući u vidu sve okolnosti kritičnog događaja, činjenicu da su okrivljeni i pokojni živeli zajedno, da su bili bliski, da ranije nisu bili ni u kakvom sukobu, da se porodica oštećenog nije pridružila krivičnom gonjenju i nije postavila imovinskopravni zahtev, to je pravilno prvostepeni sud zaključio da se ne može sa nesumnjivom sigurnošću smatrati da je okrivljeni pristao na posledicu krivičnog dela, odnosno da se saglasio sa nastupanjem, već da je olako držao da neće nastupiti, odnosno olako je držao da neće nastupiti smrt oštećenog, s obzirom da se okrivljeni prethodno nije uverio da je metak u cevi pištolja, njegovo postupanje je posledica nesmotrenog i neobazrivog rukovanja vatrenim oružjem, koje je u ovom slučaju dovelo do tragičnog događaja, ali nema dokaza o tome da je okrivljeni izvršio opaljenje iz pištolja i usmrtio oštećenog da je znao da je metak u cevi i da je znao da će do smrtne posledice doći. Takođe, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, neosnovani su žalbeni navodiu pogledu izrečene krivične sankcije, budući da je pravilno prvostepeni sud svim okolnostima na strani okrivljenog, kako olakšavajućim, tako i otežavajućim, dao adekvatan značaj, nalazeći da se navedenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja i istovremeno adekvatno izražava društvena osude za izvršeno krivično delo, te ostvaruje pravednost i srazmernost između učinjenog krivičnog dela i težine krivične sankcije, zbog čega je izrečena kazna dovoljna za ostvarivanje opšte svrhe kažnjavanja.
8. novembar 2024. godine
ALEKSA JANKOVIĆ
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 849/22 od 9. aprila 2024. godine okr. Aleksa Janković je zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,oo dinara. Prema okr. Aleksi Jankoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jedne automatske puške, dva okvira za municiju i 82 metaka različitog kalibra.
Okr. Aleksa Janković je oglašen krivim što je 22. oktobra 2022. godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju čija nabavka i nošenje nije dozvoljena građanima, na taj način što je u Beogradu, na nadvožnjaku iznad auto-puta, u putničkom motornom vozilu kojim je upravljao radnik taksi udruženja, dok je sedeo na zadnjoj klupi vozila iza suvozačevog sedišta, u plastičnom džaku koji se nalazio u putnoj torbi, nosio automatsku pušku „Crvena zastava“ i dva okvira sa ukupno 59 metaka i 30 metaka u jednom i 29 metaka u drugom okviru, od kojih 3 metka sa pancirno zapaljivim zrnom, a 56 metaka kalibra 7,62 h 39 mm, koji okviri su bili u plastičnoj foliji, a što su pregledom folije pronašli policijski službenici i od okrivljenog oduzeli uz potvrdu, nakon čega su policijski službenici izvršili pretresanje stana i drugih prostorija na adresi prebivališta okrivljenog i tom prilikom u njegovoj sobi pronašli na poslednjoj polici levog dela ormana jednu kartonsku kutiju u kojoj se nalazila jedna pakla cigareta, u kojoj se nalazilo 17 metaka kalibra 7,65 h 17 mm, a na drugoj polici sa desne strane ormana, iza ukrasne kartonske kutije, 1 metak kalibra 9h19 mm Para i 1 metak za automatsku pušku kalibra 7,62 h39 mm i od okr. oduzeli uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.
PODNOSIOCI ŽALBE
Branilac okrivljenog.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 717/24 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni i okr. Aleksi Jankoviću zbog izvršenja u sticaju krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4 i stav 1 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, dok je u preostalom delu žalbu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Po oceni Apelacionog suda, imajući u vidu da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak u pogledu krivice okrivljenog i pravne kvalifikacije, pravilno nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u sticaju, zbog čega su suprotni žalbeni navodima kojima se provstepena presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakonika ocenjeni kao neosnovani.
Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana a njena visina pravilno odmerena. Od olakšavajućih okolnosti sud je na strani okrivljenog cenio njegovu mladost u vreme izvršenja krivičnog dela, njegovo korektno držanje pred sudom, kao i činjenicu da okrivljeni do sada nije osuđivan, dok otežavajućih okolnosti nije bilo. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud dao manji značaj olakšavajućim okolnostima, posebno u odsustvu otežavajućih okolnosti zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu, dajući upravo adekvatan značaj svim navedenim olakšavajućim okolnostima uz pravilnu primenu zakona, pobijanu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni, pa je okr. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, nalazeći da će se upravo ovako izrečenom jedinstvenom kaznom zatvora kao i novčanom kaznom u iznosu od 50.000,oo dinara u odnosu na okrivljenog ostvariti svrha kažnjavanja.
8. novembar 2024. godine
SAMI ULHAGE I DR.
PRVOSTEPENA ODLUKA
Presudom Višeg suda u Beogradu K 429/18 od 6. oktobra 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (od čega okr. N.S. u podstrekavanju), okr. N.S. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a okr. B.D, Đ.A, R.A i N.A. na kaznu zatvora u trajanju od po 1 godine koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju bez primene elektronskog nadzora.
Okr. Sami Ulgaha, Dragan Ćeranić i Ahmed Fijaz oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350, stav 3 KZ (od čega okr. Dragan Ćertić u pokušaju, a okr. Sami Ulgaha i Ahmed Fijaz u podstrekavanju).
Optužnicom Javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prijpolju, okr. Sami Ulgahi i Draganu Ćertiću, stavljeno je na teret da su 29. juna 2023. godine u mestu Bogovođa kod Lazarevca, započeli izvršenje krivičnog dela, tako što su okr. B.A. prema kome je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan, i okr. Dragan Ćertić su se dogovorili sa okr. Sami Ulhagom, da za njegov račun omoguće tranzit većeg broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, od Gostuna uz novčanu nadoknadu od 100 evra, tako što im je okr. Ulgaha odmah dao po 50 evra, pa su okr. B.A. i Ćertić odmah sa svojim vozillima krenuli prema Gostunu, gde su trebali da u vozila prime ilegalne imigrante, ali kada su došli do Gostuna i kada su iligalni imigranti trebali da sednu u kola naišla je patrola granične policije i sprečila ulazak tih imigranata u ova vozila, pa je tako okr. Ulhaga podstrekao okr. B.A. i Ćertića da za novac omoguće nedozvoljen tranzit kroz Srbiju imigranata iz Pakistana i drugih zemalja ali su u tome bili sprečeni. Okr. Ahmed Fijazu stavljeno je na teret da je u vremenskom periodu od 9. do 10 jula 2013. godine u Gostunu i u Bogovađi kod Lazarevca, podstrekao okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice, tako što se dogovorio sa okrivljenima B.D, R.A, N.A. i Đ.A. da za njegov račun omoguće tranzite većeg broja lica, ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja, uz novčanu nadoknadu od 150 evra uz upotrebu njihovih vozila, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10. jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostunu gde su u svoja vozila uzeli i to okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljana Pakistana, okr. R.A. 7 državljana Pakistana, a okr. N.A. je u svoje vozilo uzeo 2 državljanina Pakistana, 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili policijski službenici granične policije i otkrili ove imigrante.
Okr. N.S, N.A, R.A, Đ.A i B.D. su oglašeni krivima što su u periodu od 9. do 10. jula 2013. godine, u Gostunu i u Bogovođi kod Lazarevca dogovorili se sa okr. N.S. da za njegov račun omogući tranzit većih broja lica – ilegalnih imigranata iz Pakistana i drugih zemalja uz novčanu nadoknadu od 150 evra i upotrebu svojih vozila, tako što su okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. od Gostuna do Sabirnog Centra za izbeglice u Bogovođi prevezli imigrante, pa su se okr. B.D, Đ.A, R.A. i N.A. dana 10. jula 2013. godine uputili sa svojim vozilima prema Gostupnu gde su u svoja vozila uzeli i to: okrivljeni B.D. i Đ.A. po 5 državljanina Pakistana, okr. R.A. 7 državljanina Pakistana, okr. N.A. 2 državljanina Pakistana i 3 državljanina države Mijanmar te su se uputili prema Bogovođi, ali su ih u selu Lučice zaustavili pripadnici granične policije i otkrili ove migrante pa je tako N.S. podstrekao ostale okrivljene da za novac omoguće nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima koja nemaju dokumentaciju za prelazak državne granice.
PODNOSIOCI ŽALBE
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okr. Dragana Ćertića i okr. N.S, B.D, R.A, Đ.A. i N.A.
DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 18. oktobra 2024. godine doneo je presudu Kž1 319/24 kojom je, delimično odbio žalbu Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim su okr. Sami Ulhaga i Dragan Ćertić oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nezdovoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, od čega okr. Ćertić u pokušaju a okr. Ulhaga u podstrekavanju, te delimično usvojio žalbu Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i ukinuo prvostepenu presudu u delu kojim je okr. Ahmed Fijaz oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u podstrekavanju, dok je usvajanjem žalbi branioca okr. N.S. a povodom žalbe branioca okr. B.D, R.A, Đ.A, i N.A. i Dragana Ćertića ukinuo prvostepenu presudu u kojem su ovi okrivljeni oglašeni krivim, da su izvršili po jedno krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi od čega N.S. u podstrekavanju.