Presudom Višeg suda u Beogradu K 367/22 od 3. novembra 2023. godine okr. Pavle Stoiljković je zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 2 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak.

 

Okrivljeni Pavle Stoiljković je oglašen krivim što je 2. oktobra 2021. godine, oko 6,44 časova, na kolovozu Ustaničke ulice u Beogradu, kao učesnik u saobraćaju na putevima, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, upravljajući automobilom pod dejstvom alkohola u krvi od 1,63 promila ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo oštećenog Marka Stoiljkovića i oštećene Ksenije Jovanović, usled čega je nastupila njihova smrt, pri čemu su mu sposobnosti značaja svog dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima bile smanjene, ali ne i bitno, zbog stanja teške alkoholisanosti, tako što je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola u krvi od 1,63 promila, krećući se iz pravca ulice Vojislava Ilića prema Bulevaru kralja Aleksandra, Ustaničkom ulicom, brzinom od oko 109 kilometara na čas, na putu u naselju gde je brzina kretanja ograničena na 50 kilometara na čas, ne prilagodivši brzinu kretanja svog vozila osobinama i stanju puta, vidljivosti i atmosferskim prilikama i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, pa je dolaskom do navedene raskrsnice gde postoji fizički odvojene saobraćajne trake za saobraćaj  vozila u oba smera, sa razdelnim ostrvom i sa prilaznim kolovozom okretnice gradskog autobusa, udario u ivičnjak i izleteo sa kolovoza i svoje saobraćajne trake, a zatim je prednjim desnim delom vozila udario u metalni električni stub, nakon čega se zarotirao i desnom zadnjom stranom vozila udario u betonski zid sa žardinjerom, nakon čega se vozilo zaustavilo na kolovozu u Ustaničkoj ulici, usled čega je kod oštećenih došlo do brojnih povreda, pa je njihova smrt u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi nastalim sa teškim telesnim povredama zadobijenim u putničkom automobilu, u saobraćajnoj nezgodi.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 26. februara 2024. godine doneo je presudu Kž1 91/24 kojom je, usvajanjem žalbi, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o kazni, i okr. Pavla Stoiljkovića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom kao olakšavajuće okolnosti cenio to da je okrivljeni neosuđivano lice, njegovo korektno držanje pred sudom, lične prilike i to njegovo zdravstveno stanje, te da je lično pogođen jer je bio u dobrim odnosima sa oštećenima, posebno sa Markom Stoiljkovićem koji mu je brat od strica, da je krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno i da je relativno mlad čovek, a kao otežavajuću okolnost činjenicu da je prekršajno kažnjavan za prekršaj iz oblasti saobraćaja. Međutim, osnovano je žalbom branilaca okrivljenog ukazano da je prvostepeni sud pogrešno kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog utvrdio i samim tim cenio činjenicu da se kritičnom prilikom nalazio u stanju alkoholisanosti. Stoga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 8 meseci nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1541/21 od 20. marta 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 1. u vezi člana 278, stav 1. KZ (od čega okr. Simonović i Mihailović, u saučesništvu, podstrekavanjem) okr. Dragoljub Simonović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Vladimir Mihailović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, a okr. Aleksandar Marinković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, dok je okr. Igor Novaković zbog izvršenja, u saučesništvu, krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Dragoljub Simonović je oglašen krivim što je, krajem septembra ili početkom oktobra 2018. godine, u restoranu u Beogradu, podstrekao okr. Vladimira Mihailovića da kao saučesnik izvrši krivično delo izazivanje opšte opasnosti, na taj način što je u jednom trenutku tokom proslave poveo razgovor sa okr. Mihailovićem prema kome je gajio poverenje, pa je tokom razgovora od njega zatražio pomoć i uslugu da pronađe neko lice od poverenja kako bi u vidu opomene zapalilo automobil oštećenom, predočavajući okr. Mihailoviću činjenicu da sa oštećenim ima problem i sukob, gde okr. Simonović u tom momentu nije precizirao o kom licu se radi, ali je izričito pojasnio i naveo okr. Mihailovića gde se nalazi kuća oštećenog, objašnjavajući mu da je potrebno da se zapali automobil koji je parkiran u garaži, rekavši mu da će za tu uslugu dati novac mesec i po dana po obavljenom poslu kada se situacija smiri, pri čemu je okr. Mihailović bio svestan društvenog položaja i pozicije koju ima okr. Simonović, gde je on računao sa tim da on njemu nešto može pomoći u njegovom životu i životu njegove porodice, pride je bio svestan da je od njegovog uticaja mogao zavisiti posao njegove supruge koja radi u GO Grocka, čime je stvorio odluku kod okr. Mihailovića da pristane da mu pruži pomoć i da u svojstvu posebnog podstrekača izvrši označeno krivično delo.

Okrivljeni Vladimir Mihailović je oglašen krivim što je, početkom decembra meseca 2018. godine u Vrčinu, okr. Igora Novakovića istog podstrekao da kao saučesnik izvrši krivično delo izazivanje opšte opasnosti podstrekavanjem, tako što mu je dok su razgovarali, znajući da ovaj poznaje mnogo ljudi u Vrčinu, predočio da za njega ima posao i da mu je potrebna njegova usluga da mu pronađe „čoveka od poverenja“, objašnjavajući mu da je potrebno da se opomene oštećeni, tako što bi neko lice koje okr. Novaković pronađe zapalilo automobil u kući, čime je kao posredni podstrekač, koristeći njihov raniji poznanički odnos stvorio odluku kod okr. Novakovića, da on nakon ovog njihovog poverljivog razgovora, pronađe lice za obavljanje navedenog posla angažujući okr. Marinkovića, koji je za paljenje automobila od okr. Novakovića zatražio novac, a koju činjenicu je potom posle par dana okr. Novaković preneo okr. Mihailoviću, rekavši mu da je lice koje je pronašao spremno da zapali automobil i da za tu uslugu traži novac, na šta je okr. Mihailović pristao.

Okrivljeni Igor Novaković je oglašen krivim što je negde oko 5. ili 6. decembra 2018. godine podstrekao Aleksandra Marinkovića da izvrši krivično delo izazivanja opšte opasnosti, na taj način što je razgovarao sa okr. Marinkovićem i pitao ga da li je zainteresovan da mu on otpiše dug koji ima prema njemu ukoliko obavi neki posao za njega, pa pošto je to okr. Marinkoviću bila primamljiva ponuda pristao je na to da čuje o čemu se radi, te mu je okr. Novaković rekao da je potrebno da zapali jedan auto koji se nalazi u garaži, detaljno mu pojašnjavajući lokaciju na kojoj se nalazi taj automobil, spram kojih pružanih odrednica se okr. Marinković lako odredio, čime je stvorio odluku kod njega da izvrši to krivično delo jer mu je okr. Novaković rekao da će ga pored otpisa duga, po obavljenom poslu, častiti sa još novca.

Okrivljeni Aleksandar Marinković, kome se sudi u odsustvu, dana 12. decembra 2018. godine, sa osuđenom Bojanom Šijacki Cvetković u odnosu na koju je postupak pravnosnažno okončan, opšteopasnom radnjom izazivajući opasnost za život i telo i to oštećenih Milana Jovanovića i Jele Deljanin, i to tako što ga je osuđena Šijacki Cvetović vozilom dovezla do blizine mesta događaja,  izašao iz vozila sa rancem u ruci u kome su se nalazili cigla i flaša sa benzinom – molotovljev koktel upućujući se ka garaži međusobno spojenom sa kućom oštećenog Milana Jovanovića u kojoj se nalazilo parkirano putničko motorno vozilo i to na način da je dolaskom do iste uzeo ciglu iz ranca i istom razbio prozor ulaznih vrata garaže, ujedno iz ranca izvadio staklenu flašu u koju je prethodno sipao motorni benzin, gde je preko grlića flaše stavio krpu koju je pre toga polio tim benzinom, zatim je preko krpe grlića flaše stavio čep od flaše, da bi potom krpu zapalio otvorenim plamenom upaljača, usled čega se plamen rasplamsao, pa je tako flašu ubacio u unutrašnjost prednjeg dela garaže, po čijem podu se prolio benzin koji je pospešivač gorenja i čija isparenja u kontaktu sa otvorenim plamenom stvorenim paljenjem i gorenjem krpe razbuktala požar koji je najpre zahvatio unutrašnjost garaže i automobil koji se nalazio u garaži, zatim su se plamen i vreli produkti sagorevanja, čiji je proizvod sagorevanja smrtno opasan gas ugljen monoksid, nekontrolisano raširili iz garaže na povezani stambeni objekat u nastavku garaže, zahvatajući prizemni deo i spratni deo objekta kada su se u istom nalazili  oštećeni Milan Jovanović, koji je spavao i oštećena Jela Deljanin, koju su u ranim jutarnjim časovima probudili zvuci pucnja, lomljave stakla i šištanja, gde je ona ustala i videla da je došlo do izbijanja požara nakon čega je odjurila da probudi svog supruga koji je počeo da se guši od nagutanog dima i čada oko sebe, pa su oni uspeli da se izbave od plamena koji je na i u stambenom objektu i garaži uz objekat, te pokućstvo oštećenih pričinio imovinsku štetu koji prelazi iznos od 4.000.000,oo dinara.

Javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Dragoljub  Simonović i njegovi branioci, branioci okr. Vladimira Mihailovića, Igora Novakovića  i Aleksandra Marinkovića.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 9. aprila 2024. godine presudu Kž1 1178/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbi, preinačio prvostepenu presudu i krivično-pravne radnje okrivljenih pravno kvalifikovao i to okr. Dragoljuba Simonovića i Vladimira Mihailovića kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti podstrekavanjem iz člana 278. stav 1. KZ, a okr. Aleksandra Marinkovića kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, te okr. Dragoljuba Simonovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Vladimira Mihailovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, okr. Igora Novakovića na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i okr. Aleksandra Marinkovića na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branioca okr. Simonovića, Mihailovića i  Marinkovića pobija prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona tako što se ističe da tokom postupka nije utvrđeno da je usled izvršenog dela nastupila šteta velikih razmera, te da je prvostepeni sud povredio krivični zakon kada je navedene okrivljene oglasio krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Naime, prvostepeni sud je nakon obavljenih veštačenja pravilno utvrdio da ukupna visina štete koja je nastala na i u stambenom objektu, garaži uz objekat, te pokućstvu oštećenih prelazi iznos preko 4.000.000,00 dinara, pa se osnovano žalbama branilaca navedenih okrivljenih pobija prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim jer prema pravnom shvatanju usvojenoj na sednici krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 17. aprila 2006. godine „šteta velikih razmera“ kod neodređenih vrednosti kao obeležja nekih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku, u konkretnom slučaju krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, postoji kada vrednost prelazi iznos od 6.000.000,00 dinara, a što ovde nije slučaj. Zbog toga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, tako što je krivično-pravne radnje navedenih okrivljenih kvalifikovao kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti i to u odnosu na okr. Simonovića i Mihailovića podstrekavanjem, dok je u odnosu na okr. Novakovića pravna kvalifikacija ostala neizmenjena.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Simonovića cenio njegove lične i porodične prilike, da se radi o porodičnom čoveku, te da ranije nije osuđivan, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je kao podstrekač, saučesnik u izvršenju krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda jer je kao javni funkcioner, predsednik opštine Grocka koji je ne samo dužan da trpi kritike na račun vršenja svoje funkcije, već i da pokaže visok stepen tolerancije na iste odlučio da, koristeći svoj položaj i uticaj, preduzme nedozvoljene radnje, a sve u cinju opomene oštećenog Milana Jovanovića da prestane da se bavi istraživanjem njegovog rada na poziciji predsednika opštine.

U odnosu na okr. Mihailovića prvostepeni sud je pravilno cenio činjenicu da je u pitanju porodičan čovek, da je svojim priznanjem značajno doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, da je krivično delo učinio iz niskih pobuda i da je zahtev okr. Simonovića prihvatio iz koristoljublja, da bi time obezbedio bolji status svoje supruge.

U odnosu na okr. Novakovića prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da se radi o neosuđivanom licu, da je priznanjem izvršenja krivičnog dela značajno doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja i da se radi o porodičnom čoveku, dok je od otežavajućih okolnosti cenio da je krivično delo učinio iz koristoljublja, da je svojim delom ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra i da tokom postupka nije izrazio žaljenje i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela.

U odnosu na okr. Marinkovića pravilno je prvostepeni sud cenio činjenicu da je okrivljeni svojim priznanjem doprineo utvrđivanju činjeničnog stanja, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegovu višestruku osuđivanost, te da je izvršenjem krivičnog dela ostvario visok intenzitet ugroženosti zaštićenog dobra, kao i da je krivično delo izvršio iz niskih pobuda.

Međutim, po oceni Apelacionog suda, osnovano se žalbama branilaca navedenih okrivljenih osporava pravilnost odluke o visini kazne imajući pre svega u vidu da je Apelacioni sud izvršio prekvalifikaciju sa težeg na blaže delo u odnosu na okr. Simonovića, Mihailovića i Marinkovića, a što svakako, opravdava odmeravanje blaže kazne. Osim toga, prvostepeni sud u odnosu na okr. Mihailovića, Novakovića i Marinkovića nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da su u prethodnom postupku priznali izvršenje krivičnog dela čime su značajno doprineli utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom krivičnom postupku, dok je u odnosu na okr. Simonovića propustio da ceni njegovu starosnu dob, a u odnosu na Marinkovića nije cenio porodične prilike, koje okolnosti su od značaja kod odmeravanja kazne. U odnosu na okr. Novakovića prvostepeni sud je propustio i da ceni kao olakšavajuću okolnost i to da je sposobnost okrivljenog da shvati značaj svog dela i da upravlja postupcima bila smanjena.

Imajući u vidu sve navedeno, to je Apelacioni sud preinačio kazne okrivljenima nalazeći da su iste srazmerne težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenih.

Presudom Višeg suda u Beogradu K 388/17 od 26. oktobra 2023. godine okr. Alen Rakočević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iznuda iz člana 214 stav 3 KZ. 

 

Optužniocom Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okr. Alenu Rakočeviću je stavljeno na teret da je u periodu od kraja aprila do 24. maja 2017. godine u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom i pretljom prinudio oštećene M.J. i S.J. da mu na štetu svoje imovine predaju iznos od 23.ooo,oo evra, na taj način što je iskoristio okolnost da je sada pok. M.J. svojoj supruzi, oštećenoj M.J. na samrti u aprilu 2016. godine rekao da duguje okrivljenom iznos od 20.000,oo evra i da će davanjem automobila marke „Mercedes“ dug prema okrivljenom biti otplaćen, pa je tako sin M.J, S.J, odvezao navedeno vozilo kod okrivljenog, da bi mesec dana nakon smrti M.J. okrivljeni početkom juna 2016. godine došao do porodične kuće J. u Beogradu i tom prilikom vršio pritisak na M. da mu spremi iznos od 4.000,oo evra za 15 dana jer mu njen pokojni suprug toliko duguje, a S. u kafe objektu pretio da će njegovom dedi po ocu polomiti ruke i noge, da zna gde njegova baba po ocu i majka idu u prodavnicu, kuda se kreću i da će im počupati kosu, da zna kada deca S. teče i tetke idu u školu, kada se vraćaju i da će ih sačekati, kao i da će mu teču prebiti i zapaliti automobil ako mu porodično ne vrate automobil, a ukoliko ga prijave policiji da će poslati nekoga da im zapali firmu, pa zbog pretnji upućenih njenom sinu S,  M. je nakon nekoliko dana okrivljenom predala iznos od 4.000,oo evra, zatim je početkom septembra okrivljeni došao kod M. u kancelariju gde joj je saopštio da poseduje priznanicu na iznos od 50.000,oo evra koju je navodno potpisao njen pokojni suprug, vikao na oštećenu da se ne pravi luda i pretio joj da zna gde se ona i njena porodica kreću, da će njenom sinu polomiti ruke i noge, da će zapaliti firmu, da će sačekati radnike ispred fabrike, da bi nakon toga kontaktirao S. uporno insistirajući da dođe sam kod njega, pa kada je S. došao oštećenom je saopštio da mu njegov pokojni otac duguje još 30.000,oo evra i prisilio ga da mu u dvorištu njegove kuće potpiše priznanicu po kojoj lično duguje iznos od 30.000,oo evra na ime navodnog duga njegovog pokojnog oca, tako što je odbijajući S. predlog da dođe u firmu ili kod njega kući da se o tome dogovori sa S. babom, dedom i majkom, uhvatio S. za levu ruku i rekao mu da ostavi mobilni telefon i krene ka svom autu, da uzme ličnu kartu, te sve vreme stajao pored S. i to kod vozačevih vrata tako da S. ista nije mogao da zatvori i pobegne, pa je S. uzeo iz auta ličnu kartu i vratio se sa okrivljenim do dvorišta i s obzirom na to da je bio u velikom strahu da će mu se nešto desiti jer nikoga nije bilo ni u kući ni na ulici da mu pomogne, a imajući u vidu nesrazmerni odnos fizičke snage oštećenog i okrivljenog potpisao je ovu priznanicu, te je okrivljeni nastavljajući da traži navedeni iznos oštećenima konstantno upućivao pretnje usled čega su bili u strahu za svoje i živote svoje porodice zbog čega je oštećena M. pod pretnjama pristala da nepostojeći dug od 30.000,oo evra isplaćuje okrivljenom u ratama i to svakog 30-tog u mesecu iznos od po 3.000,oo evra počev od 30. oktobra 2016. godine, pa je tako naredna tri meseca okrivljenom isplaćivala navedene iznose za koje okrivljeni nije hteo da potpiše priznanice, na koji način je oštećena okrivljenom predala novac u ukupnom iznosu od 9.000,00 evra, a kada ga je u januaru 2017. godine oštećena zamolila da januarsku i februarsku ratu okrivljenom isplati krajem februara zbog očeve smrti počeo je da preti da će joj počupati kosu, da zna gde joj se sin kreće i da će mu polomiti ruke i noge, da se ne pravi luda i da ga ne prijavljuje policiji jer on ima svoje ljude u policiji, sa pretnjama je nastavio u februaru 2017. godine kada je oštećenoj naredio da u roku od 15 dana spremi iznos od 30.000,00 evra usled čega se oštećena zbog straha za sebe i svoju porodice preselila iz svoje porodične kuće u kuću svog svekra i svekrve, da bi okrivljeni u dva navrata krajem februara 2017. godine pozivao zeta oštećene i zahtevao da prenese oštećenoj da mu je poznato da njihova firma dobro posluje jer je video M. kako podiže novac sa bankomata, nakon čega je oštećena prijavila događaj policiji 22. februara  2017. godine, a kada je okrivljeni kontaktirao oštećenu sredinom maja pristala je da mu preda iznos od 10.000,oo evra, da bi, prilikom primopredaje navedenog novca, dana 24. maja 2017. godine, u  porodičnoj kući oštećenih J, okrivljeni bio uhapšen. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 59/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu Tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda,  pravilno je prvostepeni sud postupio kada je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo iznude s obzirom na do da nije dokazano da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo. Naime, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je prihvatio odbranu okrivljenog kao jasnu i detaljnu, te potvrđenu ostalim izvedenim dokazima, a pre svega iskazima svedoka koji su potvrdili da je dug postojao, da nije bilo pretnji od strane orkivljenog prema oštećenima, te da je više svedoka potvrdilo da se oštećeni nisu iz straha preselili iz kuće u kojoj su živeli, već zbog hipoteke pod kojima je kuća bila. Pri oceni iskaza svedoka, prvostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da isti nisu imali nikakav interes da potvrđuju odbranu okrivljenog i da daju iskaze kakve su dali, posebno imajući u vidu da je od osam ispitanih svedoka na glavnom pretresu, tri svedoka rodbina oštećenih, a dva su policijski službenici, iz kojih razloga je prvostepeni sud pravilno iskazima svedoka poklonio veru. Takođe, Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud dao ocenu i o snimcima telefonskih razgovora između oštećene M.J. i okrivljenog, te nesumnjivo utvrdio da u razgovorima ni jedan od sagovornika ne povisuje ton, niti iznosi pretnje, niti bilo šta slično na račun drugog sagovornika, pri čemu je razgovor od 10. maja 2017. godine iniciran od strane okrivljenog, dok je sve ostale razgovore inicirala oštećena, pa je nejasno zašto bi to činila ukoliko je bila u strahu od okrivljenog, pri čemu je sud posebno imao u vidu činjenicu da je razgovor od 10. maja 2017. godine nastao tri meseca nakon što je oštećena M. prijavila okrivljenog, odnosno da tri meseca ni na koji način okrivljeni nije kontaktirao oštećene. 

 

Dakle, Apelacioni sud nalazi da se iznetim žalbenim navodima Tužioca ne dovodi u pitanje zaključak prvostepenog suda da postojanje nijednog od bitnih elemenata krivičnog dela iznuda, onako kako je to opisano u optužnom aktu Tužilaštva nije dokazano, odnosno, nije dokazana primena sile i pretnje od strane okrivljenog oštećenima. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 286/23 od 26. oktobra 2023. godine okr. Nemanja Milić je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 10 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. 

 

Okrivljeni Nemanja Milić je oglašen krivim što je u toku noći između 6. i 7. jula 2019. godine, u iznajmljenom stanu u kojem je živeo sa oštećenom u Beogradu, lišio života svoju majku, oštećenu Stanojku Milić, pri čemu su njegove sposobnosti da shvati značaj svog dela i mogućnosti da upravlja svojim postupcima bile smanjene, ali  ne bitno, koju je u vremenskom periodu od početka marta do kraja jula meseca 2019. godine zlostavljao, na taj načiin što joj je u toku noći između 6. i 7. jula 2019. godine rukama i nogama zadao veći broj udaraca i udarao njenom glavom o čvrstu glatku površinu, kojom prilikom je oštećena zadobila teške telesne povrede opasne po život, a u vremenskom periodu koji je prethodio kritičnom događaju počev od marta do jula 2019. godine, nakon što je oštećena napustila dom za smeštaj odraslih i starijih u kojem je boravila od novembra meseca 2018. godine, u stanu u kome je stanovao sa majkom koja je u tom periodu bila ograničeno pokretna, oštećenu fizički zlostavljao i u više navrata neutvrđenih dana istoj naneo telesne povrede.

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 25. marta 2024. godine doneo je presudu Kž1 81/24 kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni, i okr. Nemanju Milića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 10 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir činjenicu da ranije nije osuđivan, da je delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti do stepene bitnog, ali ne i bitno, a od otežavajućih jačinu povrede zaštićenog dobra, da je oštećena bila polupokretna, bolesna i veoma stara, njegovo držanje nakon učinjenog krivičnog dela, kao i okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca učinjene psihijatrijskim veštačenjem. Međutim, osnovano se žalbom Tužioca ukazuje da je prvostepeni sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao veći značaj nego što zaslužuju, dok nije dao adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim okolnostima i nije imao u vidu da je oštećena bila u potpunosti zavisna od okrivljenog, kao i brojnost povreda koje su na njoj konstatovane, a što skupa posmatrano ukazuje da kazna zatvora u trajanju od 13 godina ne predstavlja adekvatnu meru za postizanje svrhe kažnjavanja. Kod takvog stanja stvari Apelacioni sud nalazi da je okrivljenom nužno izreći kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, pa je isti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, našavši da je ista srazmerna društvenoj opasnosti izvršenog krivičnog dela i ličnosti okrivljenog kao učinioca i da je nužna za ostvarivanjaa svrhe kažnjavanja. 

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 566/19 od 14. jula 2023. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 278. stav 1. KZ,  okr. Goran Stakić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je okr. Radan Petrović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca, te je zbog izvršenja krivičnog dela iznuda iz člana 214. član 1. KZ okr. Željko Stakić osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca. 

 

Okrivljeni Radan Petrović je oglašen krivim što je 22. novembra 2018. godine požarom izazvao opasnost za telo ljudi i imovinu većeg obima, usled koje radnje je nastupila imovinska šteta velikih razmera, u čemu ga je u stanju smanjene uračunljivosti (usled povišene emocionalne napetosti i omamljenosti sedativima), ali nebitno, podstrekao okr. Goran Stakić na taj način što se okr. Goran Stakić prethodno, tokom oktobra meseca 2018. godine, u više navrata viđao sa okr. Radanom Petrovićem, te od istog tražio da za njega učini uslugu, odnosno da zapali dva automobila za šta bi mu otpisao dug u iznosu od 600,oo eura, te mu je objasnio na koju adresu treba da ode i da su u pitanju dva automobila koja se nalaze u dvorištu u Jajincima, objašnjavajući Petroviću kako da zapali automobile, a što je okr. Petrović pristao da učini, te je 21. novembra 2018. godine otišao do benzinske pumpe gde je kupio 4 litre benzina i sipao ih u plastičnu flašu nakon čega se vozilom dovezao do neposredne blizine dvorišta oštećenog Slađane i Ivana Komatine, te je 22. novembra 2018. godine ušao u dovrište porodične kuće oštećenih, prišao putničkom motornom vozilu marke „Audi Q5“ vlasništvo oštećene Slađane Komatine na kome je prednje vetrobransko staklo polio benzinom koji je poneo sa sobom, a zatim je upaljačem zapalio novinu koju je bacio na vetrobransko staklo, nakon čega je na neutvrđen način izazvao požar na zadnjem delu vozila putničkom automobila marke „BMW X3“, vlasništvo Ivana Komatine, a zatim se bežeći udaljio sa mesta događaja, te je zbog požara izgoreo prednji deo vozila marke „Audi Q5“, zadnji deo vozila „BMW X3“ i oštećena je fasada kuće oštećenih, drvene grede i crep na nadstrešnici kuće, u kom  trenutku su u kući bili oštećeni, kao i njihovo troje maloletne dece, usled čega je na vozilima nastupila totalna šteta, pa je usled ovog dela nastupila imovinska šteta velikih razmera u ukupnom iznosu od 6.534.462,oo dinara. 

 

Okrivljeni Željko Stakić je oglašen krivim što je 21. marta 2019. godine u Beogradu, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom prinudio drugog da nešto učini na štetu svoje imovine, na taj način što je okr. Željko Stakić prethodno 20. marta 2019. godine telefonom pozvao oštećenu Slađanu Komatinu čemu je prisustvovao Ivan Komatina, i rekao joj da mu duguje pare i da će je zvati sutra kako bi joj rekao gde treba da dođe, nakon čega je rekao:“Bude li mi se nešto desilo, prećiće ti na drugi nivo!“ i „Sledeći put bomba ide na kuću“, aludirajući na događaj od 12. marta kada je u dvorištu porodične kuće oštećene bačena bomba, nakon čega je 21. marta 2019. godine pozvao oštećenu, dok se ista nalazila u PU za grad Beograd, gde je prethodno prijavila pretnje, i pitao je da li može da mu  nabavi novac do 10 časova, da joj isti donese na pumpu, da dođe sama, govoreći: „Niti ću ja videti tebe, niti ćeš ti videti mene!“,  da bi je nakon par minuta pozvao i rekao joj da uzme što više može novca, da ga donese u evrima, tražio od oštećene da se zakune u decu da će doći sama, da ako mu da novac da više neće imati problema, ali ako ga namesti da će se „stvari nastaviti“, nakon kojeg razgovora je u prostorijama PU za grad Beograd izvršeno obeležavanju novčanica u ukupnom iznosu od 1.200.oo evra koje su stavljene u kovertu koje je oštećena ponela sa sobom i krenula ka pumpi, pod pratnjom policije, te je oštećena parkirala vozilo pa ju je okr. Željko Stakić pozvao na telefon i rekao da izađe iz automobila, što je oštećena i učinila, nakon čega joj je govorio da to nije ona, te kada ga je oštećena ubdila da jeste, putao ju je gde je novac, tražio je da kovertu stavi u kesu, a kada je na pitanje okrivljenog koliko je novca donela, oštećena rekla 1.200,oo evra, okrivljeni je počeo da viče i da joj preti, nakon čega je prekinuo vezu, te ponovo pozvao oštećenu i pitao je za koliko može da spremi 50.000,oo evra, te kada je oštećena rekla da može za 3 dana, okrivljeni joj je rekao da ih sremi za 3 sata i da ga nazove za 3 minuta, te je u sledećem telefonskom razgovoru rekao da će ipak „da je proba“ za tih 1.2000,oo evra, a da će ostatak do 30.000,oo evra dati za 3 sata, a da novac koji ima od 1.200,oo evra baci kod znaka „Nis“ kod hitne pomoći na auto-putu, a što je oštećena učinila, nakon čega je okr.Željko Stakić prišao mestu gde se nalazi novac i isti uzeo, kada je uhapšen. 

 

Takođe, prvostepenom presudom prema okr. Goranu Stakiću odbijena je optužba da je 21. marta 2019. godine izvršio krivično delo iznuda u pomaganju. 

 

PODNOSIOCI ŽALBE

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 4. marta  2024. godine presudu Kž1 1242/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.