Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 72/23 od 24. aprila 2024. godine okr. Vasilije Broćeta je zbog izvršenja krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185 stav 4 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog desktop računara. Takođe, okrivljenom su izrečene posebne mere koje će se sprovoditi najduže 20 godine posle izvršene kazne zatvora sa rokom provere o potrebi njihovog daljeg sprovođenja na svake 4 godine i to: 

 

• obaveza okrivljenog da se lično javi policiji i upravi za izvršenje krivičnih sankcija svakog meseca najkasnije do 15; 

 

• zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su: školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta, dečije manifestacije i sl; 

 

• dužnost okrivljenog da posećuje profesionalna savetovališta i ustanove prema programu koji mu odredi uprava za izvršenje krivičnih sankcija;

 

• dužnost okrivljenog da u roku od 3 dana od dana promene lično obavesti policiju i upravu za izvršenje krivičnih sankcija o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta; 

 

• dužnost okrivljenog da se najkasnije 3 dana pre putovanja u inostranstvo lično javi policiji i da pruži podatke o državi u kojoj putuje, kao i mestu i dužini boravka u inostranstvu. 

 

Okrivljeni Vasilije Broćeta je oglašen krivim što je tokom 2021. godine, pa do lišenja slobode 20. septembra 2023. godine pribavljao za sebe i posedovao slike i audio-vizuelni sadržaj pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica tako što je na desktop računaru – pripadajućoj memorijskog jedinici skladištio predmetni sadržaj u ukupnoj količini od 725 slika i jedan film. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – Posebno tužilaštvo za borbu protiv viskotehnološkog kriminala i branilac okrivljenog. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 3. septembra 2024. godine doneo presudu Kž1 Po3 17/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 

 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 242/21 od 18. oktobra 2022. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ okr. M. I. je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, okr. Nihat Preljić na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i okr. Bajrami Aličković na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Takođe, prema okr. Nihatu Preljiću izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 2.814,03 grama opojne droge marihuane i jedno putničko motorno vozilo. 

 

Takođe, prvostepenom presudom okr. Marko Jablanović je oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ. 

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Nihat Preljić i njegov branilac, kao i branioci okr. M. I. i Bajrami Aličkovića. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 10. jula 2024. godine doneo je presudu Kž1 462/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbi Tužilaštva i okr. Nihata Preljića i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu i zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1 KZ okr. M. I. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, okr. Nihata Preljića i Bajrama Aličkovića na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci i okr. Marka Jablanovića na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 

(Napomena: protiv presude Apelacionog suda u odnosu na okr. Marka Jablanovića dozvoljena je žalba u trećem stepenu). 

 

Okrivljeni M. I, Nihat Preljić, Bajrami Aličković i Marko Jablanović su oglašeni krivim što su 19. i 20. januara 2017. godine, u Leposaviću i Beogradu, i to okr. Jablanović i M. I. neovlašćeno kupovali radi dalje prodaje supstance proglašene za opojnu drogu – marihuanu, osumnjičeni S.S, prema kome je istraga prekinuta, neovlašćeno prodavao iste supstance, a okr. Preljić i Aličković neovlašćeno prenosili radi dalje prodaje te supstance na taj način što je 19. januara 2017. godine okr. Jablanović neovlašćeno od osumnjičenog S.S. kupio radi dalje prodaje 2.814,30 grama opojne droge – marihuane razmereno u sedam PVC paketa, pa je istu predao okr. Preljiću koji ih je spakovao u vozilu i to posebno napravljen bunker u krovnom delu, a koje vozilo je vlasništvo i kojim je upravljao okr. Preljić koga je angažovao da zajedno sa okr. Aličkovićem opojnu drogu neovlašćeno prenesu do Beograda, a radi dalje prodaje i istu predaju okr. M. I. koji je sa okr. Jablanovićem ugovorio kupovinu marihuane, a radi dalje prodaje, što isti i čine. 

 

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Jablanovića, neprihvatljivi su razlozi prvostepenog suda da okr. Jablanovića oslobodi od optužbe nalazeći da nije dokazano da je ovaj okrivljeni preduzeo radnje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Naime, kada se ima u vidu nelogičnost u odbrani okr. Jablanovića, a u sklopu drugih dokaza koji upravo ide u prilog odbrani okr. Preljića, Apelacioni sud je našao da je nakon sprovedenog postupka i dokaza koji su pribavljeni na nesumnjiv način utvrđeno da je okr. Jablanović preduzeo radnje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Dakle, kada se ima u vidu postojeća presretnuta komunikacija, kao i da je nesporno utvrđeno da se DNK profil okr. Jablanovića nalazi na kesi u kojoj je bila zapakovana opojna droga koja je pronađena u vozilu okr. Preljića i od njega oduzeta, kao i iskaz policijskog službenika koji je učestvovao u hapšenju okrivljenih, te drugih dokaza, po nalaženju Apelacionog suda sve navedene okolnosti ukazuju na to da su okrivljeni povezano delovali radi neovlašćenog prenosa opojne droge. 

 

Prilikom dnošenja odluke o visini kazne za okrivljene, Apelacioni sud je na strani okr. Jablanovića od olakšavajućih okolnosti cenio činjenicu da je do sada neosuđivan, porodične prilike, pa ga je, u odsustvu otežavajućih okolnosti, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina ceneći pritom količinu opojne droge koju je ovaj okrivljeni kupovao radi dalje prodaje, kao i činjenicu da je zajedno sa okr. S.S. i M. I. organizovao prevoz iz Leposavića do Beograda i to u prepravljenom vozilu. U odnosu na okr. Preljića sud je, pre svega, od olašavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike, da je priznao izvršenje krivičnog dela i svoje učešće u celokupnom događaju, a od otežavajućih okolnosti cenio njegovu osuđivanost, dok je na strani okr. Aličkovića od olakšavajućih okolnosti cenio njegove porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti da je višestruko osuđivano lice, pa ih je osudio na kazne zatvora u trajanju od po 4 godine i 6 meseci, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kre 25/23-Kv 1959/24 od 31. maja 2024. godine je utvrđena ispunjenost zakonskih pretpostavki za izdavanje pravosudnim organima Republike Belorusije okr. Andrey Gnyot, a radi vođenja krivičnog postupka.

Apelacioni sud u Beogradu, na ročištu, doneo je 27. avgusta 2024. godine rešenje Kž1-kre 35/24 kojim je, usvajanjem žalbi, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se izjavljenim žalbama pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda jer je i po mišljenju veća drugostepenog suda u konkretnom slučaju odluka prvostepenog suda doneta na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja se sastoji u tome da u obrazloženju prvostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su izneti su u potpunosti nejasni, a istovremeno i međusobno protivrečni, što je onemogućilo ispitivanje zakonitosti i pravilnosti prvostepenog rešenja.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da prvostepeni sud u obrazloženju rešenja iznosi ocenu o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret i za isto daje, po stavu Apelacionog suda, neprihvatljive razloge. Naime, prvostepeni sud daje potpuno nejasno obrazloženje da osnovana sumnja proizlazi iz spisa predmeta, kao i iz akata državnih organa, javnog tužilaštva i Višeg istražitelja, koji ne mogu predstavljati dokaz o postojanju osnovane sumnje u smislu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći jer su u tom delu u suprotnosti sa pravilima pravnog poretka Republike Srbije, odnosno ustavnih i krivičnih odredbi koje se tiču garancije prezumcije nevinosti lica protiv koga se vodi krivični postupak. Ovo stoga jer se u istima navodi da je Andrey Gnyot, kao lice čije se izručenje zahteva, izvršilo određenu radnju koja predstavlja krivično delo kao da se radi o već presuđenoj stvari čime je, po stavu Apelacionog suda, povređena prezumcija nevinosti lica prema kome se vodi krivični postupak, a što je u krajnjem, protivno pravnom poretku zamoljene zemlje.

Takođe, a imajući u vidu da je prvostepeni sud konstatovao da je krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret slično krivičnom delu poreska utaja iz Krivičnog zakona Republike Srbije, to je bilo potrebno da od države molilje pribavi i odredbe zakona za koje se okrivljeni tereti da ih je prekršio i čijim kršenjem je nastala šteta u posebno velikim iznosima i to tekstove propisa kako su isti glasili u vreme eventualnog izvršenja krivičnog dela. To je bitno zbog visine štete i pravne kvalifikacije, a shodno tome i za zastarelost krivičnog gonjenja.